Iako korona virus već mesecima privlači gotovo svu pažnju svetskih medija, izborna godina u Sjedinjenim Državama do sada se može okarakterisati, u najmanju ruku, kao prepuna obrta. Demokratski predsednički kandidat, kako stvari trenutno stoje, biće Džo Bajden. Međutim, njegov put do trenutne pozicije apsolutnog favorita nije bio nimalo lak. Iako je u trku ušao kao izraziti favorit po svim istraživanjima, najava ulaska milijardera Majka Blumberga i veliki broj kandidata iz sličnog miljea u trci, kao i slab rezultat u „ranim državama“ Ajovi, Nju Hempširu i Nevadi predstavljali su velika iskušenja za bivšeg potpredsednika.
Bajden je na taj način od apsolutnog favorita u aprilu 2019. godine, početkom ove godine po određenim istraživanjima slovio za tek trećeg kandidata po snazi. Mnogi su govorili da je centrizam propao i da je pitanje trenutka kada će se i sam Bajden povući iz trke. Stvari su se, ipak, izuzetno brzo preokrenule i u svega nekoliko dana, nakon sjajnog rezultata u Južnoj Karolini i u državama „super utorka“, Bajden je ponovo postao favorit. Za to vreme, Donald Tramp je imao lak posao da obezbedi nominaciju republikanaca, a suočavao se sa dva problema koja gotovo ni jedan bivši predsednik SAD imao ispred sebe.
Impičment
Sa procesom impičmenta Tramp se dobro snašao i iz celokupne situacije izašao, reklo bi se, jači nego pre pokretanja istog. Iako je ishod pokretanja ovog procesa bio jasan od samog početka s obzirom da demokrate nisu mogle okupiti dvotrećinsku većinu u Senatu, bilo je važno pratiti poruke i podršku javnog mnjenja. S obzirom da su anketari uglavnom postavljali dva pitanja, moglo se reći da ovaj proces donosi dobro i demokratama i republikancima.
Prvo pitanje odnosilo se na podršku građana pokretanju procesa impičmenta i to je ono u šta su se demokrate uzdale kao sopstveni adut. Drugo pitanje ticalo se same smene predsednika sa funkcije. Iako su Amerikanci u većini bili za pokretanje impičmenta, jasna većina za smenu nije postojala. Na taj način, obe strane su proglasile pobede – demokrate „jer su građani većinski podržali njihove argumente“ za pokretanje impičment procesa, a republikanci zato što su isti ti „građani bili odlučni da zaustave progon njihovog predsednika“. Ipak, istraživanja pokazuju da su građani koji glasaju republikance ili demokrate vrlo čvrsti u svojim stavovima, a da prevagu donose „nezavisni“ građani koji nemaju standardan algoritam glasanja.
Ono što je, zapravo, bilo važno u celokupnom procesu bilo je kretanje podrške Donaldu Trampu u izbornoj godini. Za sada se čini da je Tramp iz celokupnog procesa izašao jači i sa 41-42% odobravanja koliko je u proseku imao 2019. godine, sada je znatno bliži 45%, dok je procenat onih koji ga ne podržavaju tek nešto iznad polovine. Kada se još detaljnije pogleda geografska rasprostranjenost podrške Trampu, primećuje se da je u tri države koje su mu 2016. suštinski donele pobedu (Viskonsin, Pensilvanija i Mičigen) njegova podrška značajno opala u odnosu na te izbore, ali raste u odnosu na period pre impičmenta.
Korona virus
Kada je reč o korona virusu, u trenutku pisanja teksta broj preminulih u SAD stigao je do 1.000 ljudi, a broj zaraženih je 70.000 od čega je gotovo polovina u državi Njujork. Ova izrazito „plava“ država u kojoj demokrate godinama beleže pobede trenutno se suočava sa procenama da će tragedija biti veća čak i od one koja je zadesila Kinu, Italiju i Španiju.
Mlak odgovor predsednika Trampa na virus u startu je doveo do većih posledica sa kojima će se država neuporedivo teže suočiti danas. Šarlatanski pristup predsednika počeo je izjavama da je sve pod kontrolom i da je vakcina u izradi (podelio lažni članak), a nastavio se optužbama na račun imigranata koji unose virus u zemlju, poređenjem sa običnim gripom i lažima o dostupnosti testova. Konačno, 13. marta proglasio je vanredno stanje i počeo ozbiljnije da postupa sa pandemijom virusa. Ipak, do ovog trenutka čini se da je najviše mera predsednika posvećeno ekonomiji, a ne prevenciji i oporavku zaraženih.
Ovakav pristup Donalda Trampa za sada daje rezultate s obzirom da je Trampov rejting blizu onog sa početka mandata. Informisanje ljudi o apsolutnoj kontroli situacije, dok druge države zatvaraju svoje građane u kuće svakako može isključivo pozitivno uticati na rejting. Ipak, iz dana u dan je sve manji broj onih koji veruju u sposobnost Trampove administracije da se nosi sa korona virusom, o čemu dovoljno govori i činjenica da je veće poverenje svim drugim relevantnim institucijama u državi, uključujući i religijske institucije. Međutim, najgori dani tek se nalaze pred SAD. Narednih nekoliko nedelja biće ključno, ne samo za oporavak građana i procenu širenja virusa, već i za ekonomsku situaciju u ovoj zemlji, a samim tim i u celom svetu.
Kada se gleda značaj određenih tema za građane, ekonomija je u globalu tema broj jedan u SAD, a to je čak još više izraženo kod republikanaca i nezavisnih glasača. Između jedne trećine i jedne četvrtine glasača republikanaca bira ekonomiju kao temu broj jedan prilikom odluke za koga će glasati. I upravo zbog toga ne treba da čudi to što Tramp najveći deo svoje kampanje bazira upravo na promociji svojih rezultata u ovoj oblasti. Jedan od Trampovih omiljenih rezultata jeste najniža nezaposlenost u prethodnih 50 godina. Međutim, korona virus može u potpunosti da promeni Trampove prioritete u kampanji. Procene da će broj nezaposlenih u SAD na kraju krize biti oko 20% značio bi skok od 600% u odnosu na merenja iz februara. Samim tim, svi ekonomski rezultati bili bi poništeni u poslednjoj godini mandata.
Koordinacija sa saveznim državama
Osim neizvesne ekonomske situacije, Tramp ima problem i sa lošom koordinacijom sa pojedinim guvernerima koji imaju drugačiji pristup virusu. Jedan od primera je svakako Endru Kuomo, guverner države Njujork koji je u veoma kratkom periodu dobio nacionalnu pokrivenost i postao zvezda u SAD. Ovaj guverner u trećem mandatu zbog svojeg pristupa i zrelih političkih poruka pobrao je simpatije u celoj zemlji i za nekoliko nedelja enormno uvećao broj pratilaca na društvenim mrežama, ali i dobio medijsku pokrivenost čak i van svoje matične države. Jedno istraživanje pokazuje da je pokrivenost Trampovih konferencija za medije samo 3.5 puta veća od guvernera Njujorka.
Iako je podrška guverneru Kuomu u februaru merena sa 44%, veruje se da će naredno merenje pokazati ogroman skok u poverenju ovom demokrati koji je jedan od prvih visokih zvaničnika koji je podržao kampanju Džoa Bajdena. Razvoj situacije u ovoj zemlji svakako je pod velikim znakom pitanja i posledice koje ih očekuju u mnogome će promeniti političke snage.
Možda i najveći problem za Trampa predstavljaće to što će morati da brani svoj zdravstveni sistem koji će u narednom periodu biti na velikom testu. Popularne mere poput Medicare for all ili povratka na Obamacare sa određenim dodacima građanima zaraženim korona virusom predstavljaće neuporedivo prihvatljivije rešenje, jer troškovi lečenja ovog virusa mogu biti veći i od nekoliko desetina hiljada dolara.
[click_to_tweet tweet=“Šarlatanski pristup predsednika počeo je izjavama da je sve pod kontrolom i da je vakcina u izradi, a nastavio se optužbama na račun imigranata koji unose virus u zemlju, poređenjem sa običnim gripom i lažima o dostupnosti testova. | “ quote=“Šarlatanski pristup predsednika počeo je izjavama da je sve pod kontrolom i da je vakcina u izradi, a nastavio se optužbama na račun imigranata koji unose virus u zemlju, poređenjem sa običnim gripom i lažima o dostupnosti testova.“]
Zaključak
Predsednički izbori u SAD u ovom trenutku pali su u drugi plan iako se sam dan izbora bliži i kampanja bi uveliko trajala da situacija nije vanredna. Demokrate su, kako stvari stoje, uhvatile poslednji voz da odaberu favorita za predsedničku trku i na taj način izbegnu dodatne probleme koje bi predstavljao prolongirani rat levog i centrističkog krila ove partije. I pored toga, trenutna situacija im zbog nemogućnosti vođenja kampanje ne ide na ruku.
Sa druge strane, Donald Tramp se bori sa političkom borbom svog života – korona virus može mu doneti najteži poraz aktuelnog predsednika u SAD ikada, a može biti i prekretnica koja bi mu donela novi četvorogodišnji mandat. Nakon poraza republikanaca na midterms izborima 2018. godine upravo na temi zdravstva, mogla bi se nastaviti slična praksa i 2020. na predsedničkim izborima.
Kao i u ostatku sveta, političke procene su neizvesnije nego ikada, a stavljanje virusa pod kontrolu doneće nam jasnije obrise budućeg političkog poretka.
[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]
