Džo Bajden - White House
Džo Bajden - White House

Šta donosi Bajdenov klimatski program i zašto je važan

Od početka ove godine kada se radi o klimatskim i srodnim pitanjima u medijima dominiraju dve paralelne vrste vesti. Na jednoj strani, konstatno dolaze loše vesti koje se tiču posledica klimatskih promena, sa aktuelnom velikom pažnjom na rekordne suše na evropskom kontinentu. Kada u pitanju nisu evropske suše, onda su to požari u Kaliforniji, nekada je otopljavanje još jednog glečera na Arktiku ili pomor ribe zbog porasti temperature mora i zračenja.

Na drugoj strani, ovakve vesti koje deluju veoma alarmatno i koje ukazuju na posledice ljudskog delovanja na promenu klime, često nemaju podjenako odlučan odogovor vlada. Iako su brojne vlade u prethodnim godinama donele velike planove i investicije u klimatskoj sferi, globalna kriza energenata je stavila pauzu na deo njih. Danas dolaze vesti da će države poput Nemačke ili Austrije intenzivirati upotrebu uglja zbog potencijalnog manjka gasa, dok je do ne tako davno optimistično bilo najavljivano da bi mogao biti izbačen iz upotrebe do 2030.

Međutim, u državi koja je drugi najveći zagađivač na svetu i koja je jedan od najvećih proizvođača fosilinih goriva za svoje potrebe i svetsko tržište, došlo je do velike promene. Američki predsednik Džo Bajden uspeo je da svoj novi klimatski program uspešno progura kroz Predstavnički dom i Senat, te je pre par dana uz njegov potpis on postao novi zakon. U vreme kada većina vlada pravi korake unazad po pitanju ekologije, Sjedinjene Američke Države u sred globalne krize energenata prave istorijski korak napred. Šta ovaj plan zapravo donosi i da li će imati efekta na stanje životne sredine u Sjedinjenim Američkim Državama?

Džo Bajden i ekološki iskoraci

Aktuelni američki predsednik na vlast je došao kao jedan od retkih američkih lidera koji je još u kampanji imao jasan plan velike potrošnje za zelenu energiju i zatim na izborima bio izabran i imao priliku da taj plan primeni. Najveći deo američkih ekološki najsvesnijih političara ili nije stizao ni blizu predsedničke kandidature ili su ekološki planovi bili sekundarni i dosta blagi. Barak Obama je prvi američki predsednik koji je napravio prve velike iskorake po ovom pitanju, koji se tiču i  investicija u razvoj obnovljivih izvora energije, državne programe pomoći za prelazak na zelenije izvore, a pred kraj svog mandata i uspeo da okupi koaliciju najrazličitijih država sveta oko velikog Pariskog klimatskog sporazuma.

Džo Bajden je od prvog dana kada je stupio na dužnost ukazao da će nastaviti gde je Barak Obama stao, ali i gde je on sam stao kao potpredsednik u oba mandata ovog demokratskog predsednika. Kada je stupio na dužnost, Bajden je izvršnom naredbom vratio SAD u okvire Pariskog klimatskog sporazuma, koji je Amerika napustila u mandatu Donalda Trampa. U međuvremenu je i fokus stavio na ograničavanje zagađenja prilkom ekspolatacije fosilnih goriva, oborio je preko 50 Trampovih politika u sferi klime koje su mahom smanjivale ograničenja zagađenja, a tokom prošle godine njegova administracija je najavila cilj da štetne emisije redukuje do 2030. između 50% i 52%. u odnosu na nivo iz 2005.

Međutim, osim brojnih događaja o klimi i svetskih turneja Bajdenovog specijalnog izaslanika za klimu, Džona Kerija, falilo je jasne i merljive politike. Reči su bile jedno, ali je faktičko stanje bilo da je Amerika drugi najveći svetski emiter CO2 i da njena industrija fosilnih goriva ima jak i politički i antizeleni uticaj. Administracija novog demokratskog predsednika morala je da isporuči konkretan zakon i plan investiranja u zelenu energiju i to u momentu kada veoma loše politički stoji. 

Popularnost predsednika se kretala na između 30% i 40%, skok cene goriva i inflacija su stvarale nezadovoljstvo kod birača, a zbog unutarpartijskih kavgi predsednikova agenda je stajala blokirana u oba doma Kongresa. Delovalo je da će ekologija teško doći na red sada, kao što od početka krize energenata nije došla ni u drugim državama. Ipak, za samo kratko vreme napravljen je veliki iskorak u ovoj oblasti i pre par dana postao je čak i usvojen i potpisan zakon.

Bajdenov novi program za klimu

Gotovo godinu dana je bilo potrebno da predsednikov kabinet i nekoliko uticajnih senatora dođu do dogovora oko predsednikove agende. Uticajni demokraski senator iz Zapadne Virdžinije, Džo Menčin, odlučno je blokirao brojne predloge predsednika i tražio mnoge ustupke u sferi finansiranja, obimnosti programa i detalja poput poreza. U Senatu gde je odnos snaga između partija 50:50 i gde demokrate imaju prednost samo zahvaljujući ovlašćenju potpredesnice da u izjednačenim ishodima daje ključnu odluku, scenario gde jedan moćni senator blokira i predsednika i svoju partiju je moguć. Međutim, nakon meseci dogovora i pregovora došlo je do progresa i Bajdenova agenda našla se pred Senatom i Predstavničkim domom kao sveobuhvatni „Zakon o smanjenju inflacije“.

Iako je u imenu zakona „inflacija“ stavljena na prvo mesto, zakon obuhvata najrazličitije oblasti koje bi trebalo da utiču na snižavanje cena za potrošače na srednji rok. U njega spadaju novi porezi za velike korporacije, mere koje bi trebalo da smanje cene lekova na recept, ali i ono što se dosta očekivalo od ekoloških aktivista, konkretne i mereljive investicije i regulacije vezane za klimatsko pitanje. 

U novom zakonu čak 370 milijardi dolara opredeljeno je za nove investicije i poreske povraćaje za proizvodnju i korišćenje energije koja ne proizvodi emisije ugljendioksida. Sredstva za ovaj vid potrošnje bi se generisala kroz nove poreze za korproacije sa godišnjim obrtom od preko milijardu dolara i poreze za najbogatiji deo investitora. Ukoliko se analizira samo obim sredstava koji će biti uložen u zelenu energiju, ovaj zakon će biti najveći klimatska investicija u istoriji SAD-a. Ovaj program uključuje 60 milijardi dolara za jačanje infrastrukture za obnovljivu energiju u proizvodnji, kao što su solarni paneli i vetroturbine, i uključuje poreske povraćaje za kupljena električna vozila i mere za povećanje energetske efikasnosti kuća.

Kao što se iz navedenog sadržaja može videti, ovaj program dosta liči na programe koje su brojne zapadne države usvojile kao planove u prethodnim godinama. Fokus je i u ovom programu stavljen na redukovanje štetnih emisija kroz kombinaciju smanjenja štetnih emisija iz transporta putem zamene starih vozila koja koriste fosilna goriva za ona koja koriste elektirčnu energiju, ali i promenu strukture proizovdnje električne energije kroz naglašavanje upotrebe solarne energije i energije vetra. Od Kanade, preko Holandije i Ujedinjenog Kraljevstva do Nemačke, ovo je pravilnost koja je gotovo svuda vidljiva. 

Bajden potpisuje Zakon o smanjenju inflacije – Jeniffer Grenholm

Međutim, ono što je ključna razlika je u državi koja usvaja ovu meru. U pitanju je druga država u svetu po štetnim emisijama CO2 i čije radikalno smanjenje se lako vidi u smanjenju globalnih emisija. Takođe, usvajanje ovako ambicioznog programa državne potrošnje na klimu je veoma neobično za Ameriku (i što se tiče javne potrošnje kao takve i što se tiče povoda za potrošnju). Najzanimljviji detalj je da je spomenuti tvrdoglavi senator Džo Menčin bio ključni glas za usvajanje ovog klimatskog programa koji je najveći u američkoj istoriji. Menčin dolazi iz države Zapadne Virdžinije koja je jedna od poslednjih država  velikih proizvođača uglja i u kojoj je Donald Tramp pobedio i Hilari Klinton i Džoa Bajdena sa oko +40% razlike.

Ovaj plan bi većinski radio protiv interesa i Menčinove izborne jedinice i glasačke baze na duži rok, jer bi kroz preusmeravanje regulacija i državnih sredstava mnogo više akcenta stavio na obnovljive izvore. Ipak, efekti koje bi plan doneo u drugim oblastima izgleda mogu odgovarati i Zapadnoj Virdžiniji u kraćem roku. Do tada, efekti koje bi ovaj vid investicija predvideo proizveli bi značajnu razliku u smanjenju zagađenja u Americi, daljem napretku inovacija u sferi zelene energije i samim tim boljim efektima po svetsko stanje klime.

Predviđeni efekti i održivost plana

Kada je Džo Bajden u svojoj predsedničkoj kampanji sa sve svojim „avijator“ naočarama za sunce obilazio solarne panele i polja sa vetrogeneratorima, predstavljao je svoj plan za budućnost energetike. Za razilku od Donalda Trampa koji je imitirao kako kopa ugalj na nekoliko mitinga, Bajden je tada naglašavao zelenu tranziciju kao budućnost i predstavljao svoj plan za napredak i u ovoj oblasti. Tokom unutarpartijske trke za predsedničkog kandidata demokrata, njegov plan dobijao je od ekoloških organizacija veoma slabe ocene  u poređenju sa ostalim kandidatima. Veoma ambiciozni planovi guvernera države Vašington, Džeja Inzlija, bili su sa druge strane veličani kao najbolje napisani i najodlučniji.

Međutim, u unutarpartijskoj trci Bajden je pobedio više ekološke kandidate i u poređenju sa Donaldom Trampom koji je negirao da se klimatske promene dešavaju, svakako predstavlja većeg ekologa. Takođe, brojni klimatski planovi koji su tada navođeni ostali su samo kampanjske platforme, dok je dobar deo Bajdenovog predloženog plana danas postao i zakon. Na taj način konkretni potezi američke klimatske politike će biti merljiviji i jasniji. 

Po procenama stručnjaka ova promena američke energetske politike bi trebalo da donese smanjenje štetnih emisija za 40% do 2030. To je i dalje manje od 50ak posto koliko je Bajden obećao prošle godine, ali ostavlja prostora da uz različite nove regulacije i dodatke sledećim zakonima se i ovaj cilj postigne. Taj vid prepolovljavanja štetnih emisija drugog najvećeg svetskog zagađivača, učinila bi veliki rezultat za budućnost globalne dekarbonizacije. 

Na drugoj strani, kroz pregovore o samom zakonu delovi programa su izbačeni, a određeni izuzeci i pomoć delovima fosilne industrije su uključeni. Brojni ekološki aktivisti i predstavnici marginalizovanih zajednica na Srednjem Zapadu su negodovali zbog ovakivih izmena. Da bi dobio ključnu podršku spomenutog konzervativnog senatora Menčina iz Zapadne Virdžinije, zakon takođe ulaže i u fosilna goriva. Program subvencioniše izgradnju novih cevovoda, garantuje nove lizinge za bušenje nafte i gasa i podstiče ulaganja u tehnologiju hvatanja ugljenika koja je još u povoju, što bi omogućilo da postojeća, jako zagađujuća postrojenja za fosilna goriva, rade još koju godinu duže.

Dok republikanci napadaju predsednika da je pod popularan naziv borbe protiv nepopularne inflacije zapravo „prošvercovao“ i ogroman program potrošnje za klimu i da je to loše, levi deo Demokratske stranke i klimatski ugrožene zajednice tvrde da je plan isuviše blag. Ipak, i tako blag plan će morati da se brani do 2030. i u Predstavničkom domu i u Senatu. Republikanska partija će gotovo sigurno težiti da ovaj plan kroz buduće regulacije, svoje zakone i izmene obori, ukoliko dođe do pozicija moći. U novembru ove godine imaće priliku da ugroze većinu demokrata u Senatu i Predstavničkom domu, a za dve godine i da probaju da nekog od svojih kandidata lansiraju i u Belu kuću.

Amerika i budućnost ekologije

Novi klimatski program predsednika koji je usvojen u oba doma Kongresa predstavlja konačni merljivi efekat vlasti Džoa Bajdena u oblasti borbe protiv klimatskih promena. Posle nekoliko simobličkih poteza, dosta retorike i nešto promena obezbeđenih i u prethodno izlgasanom programu za infrastrukturu, demokrate će moći da izađu pred svoje glasače, kojima su klimatske promene važne, sa nečim merljivim. 

Po anketama Pew Research Center od godine do godine procenat ljudi koji smatra da su klimatske promene prioritetno pitanje za predsednika i Kongres raste. Kod demokrata je taj udeo preko 80%, dok kod republikanaca već danas predstavlja oko trećine. Ono što je politički najvažnije je što je često natopolovičan postotak i kod nezavisnih glasača koji nisu povezani za bilo koju partiju oko ovog pitanja, kao i da je najubedljvije za najmlađe generacije glasača obe partije da se slažu sa ovom tvrdnjom.

Novi klimatski program predsednika koji je usvojen u oba doma Kongresa predstavlja konačni merljivi efekat vlasti Džoa Bajdena u oblasti borbe protiv klimatskih promena.

Dobrim delom od ovih pokazatelja će zavisiti i budućnost ekologije i u Americi, jer u demokratskim državama je potrebno da za određeno pitanje imate konstanu koaliciju podržavalaca od značajno preko 50% biračkog tela. Samo tako možete u potpunosti biti sigurni da ono što postane zakon, neće biti oboreno ukoliko se partija protivnika dokopa izvršne i zakonodavne vlasti. 

Trenutni rast podrške za ekološke mere u Americi i verovanje sve većeg udela glasača da iza klimatskih promena većinski stoji ljudsko delovanje i da je potrebno da se u smeru sprečavanja ovog procesa takođe deluje, ohrabrujuće je da će trenutni Bajdenov zakon biti možda samo prvi korak. Bajdenov ekološki program je najveći izglasani klimatski program u istoriji Amerike, a trenutne želje birača i realne potrebe sprečavanja klimatskih promena izvesno će ga učiniti tek prvim u nizu. To je dobar iskorak za svet i dalje širenje zelene tranzicije, iako sadašnja energetska kriza budi stvara privid pesimizma prema ovim procesima.

Tekst je originalno objavljen na portalu Ekologika 22.08.2022.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Slični tekstovi

Zastava Kipra - Canva
Uncategorized
Dimitrije Milić
Energetska kriza i Kipar – šanse i rizici

Kada se govori o aktuelnom problemu energetskog snabdevanja Evropske unije, koje će odložiti zelenu tranziciju na neko vreme, najveći fokus je na Nemačkoj. U pitanju je najveća ekonomija u Evropskoj uniji, ali ujedno i njen najveći uvoznik ruskog prirodnog gasa, gde se u ovoj državi koristi od industrije, preko proizvodnje električne energije do grejanja domaćinstava. Kao takva, već je poznato ranjiva u aktuelnoj političkoj situaciji. Međutim, preveliko usmerenje ka Nemačkoj skreće pažnju sa drugih država koje se takođe suočavaju sa energetskim problemima i koji nisu nužno vezani za Rusiju.

Nastavi čitanje »
Punjenje električnog vozila - Unspash
Nemačka
Dimitrije Milić
Električna vozila u strategijama zelene tranzicije

Kada se analizira skoro svaki plan za zelenu tranziciju ili smanjenje štetnih emisija gotovo svake vlade u svetu, mogu se primeiti određene sličnosti. Osim izbacivanja ili ograničavanja upotrebe uglja, najveći broj ovih planova predviđa postavljene ciljeve ili konkretne podsticaje za upotrebu električnih vozila. Od Sjedinjenih Američkih Država, preko Ujedinjnog Kraljevstva do Nemačke, električna vozila u nacionalnim strategijama imaju važno mesto.

Nastavi čitanje »
Nemački kancelar Olaf Šolc u poseti Ukrajini
Nemačka
Dimitrije Milić
Nemački energetski haos i zelena tranzicija

Početak ove dekade obeležen je velikim entuzijazmom za zelenom transformacijom na evropskom kontintentu. Evropska unija, ali i njene pojedinačne članice, u prethodnim mesecima najavljivale su nove planove da do kraja ove decenije prepolove svoje emisije štetnih gasova. Na taj način bi ovaj bogati kontinent dao primer ostatku sveta za 21. vek, a evropski građani bi već do kraja ove dekade trošili značajno čistiju energiju, koja bi dolazila iz obnovljivih izvora. Taj scenario imao je prilično merljive ciljeve, usklađene sa Pariskim sporazumom o klimi iz 2016.

Nastavi čitanje »