fbpx

Novi treći put

Autor: Dimitrije Milić

5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

„U Poljskoj se dešava urušavanje vladavine prava“

Ova rečenica je prilično česta u evropskim i američkim novinskim člancima, kao i govorima proevropskih političara u Evropskom parlamentu. Takođe, neobično zvuči kada se za takvu radnju krivi stranka koja u svom nazivu ima “pravo” i “pravda”. Bez obzira na ironiju kojom odiše veza između pompeznog naziva stranke i konkretnog delovanja iste partije, građani Poljske i na ovogodišnjim izborima ostali su verni „Pravu i pravdi“.

Vladajuća partija Jaroslava Kačinjskog osvojila je nešto više od 40% podrške, odnosno oko 100 000 glasova više nego na prethodnim izborima. Koliko god proevropski političari bili gadljivi na ovu stranku i česti u ponavljanju konkretnih kritika, one nisu značajno uticale na birače. Ovaj rezultat se nije dogodio slučajno i postoji čak pet razloga koji objašnjavaju zašto je vladajuća partija u Poljskoj ponovila svoj uspeh.

Ceo tekst

Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?

Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?

„Ne brini Enriko!“

Objavio je 17. januara 2014. Mateo Renci na svom tviter profilu, sa ciljem da razuveri tadašnjeg premijera i svog partijskog kolegu, Enrika Letu, da sprema puč protiv njega. Već 22. februara iste godine, Mateo Renci bio je novi premijer sa ambicioznom reformskom agendom, a Enriko Leta otišao je u političku prošlost.

Političke okolnosti značajno su se u međuvremenu izmenile. U avgustu 2019. Mateo Renci je bio bivši premijer, senator koji je opozicija i evroskeptičnoj populističkoj vladi i levičarskom vrhu svoje stranke. Bivši „razarač“, kako su ga mediji svojevremeno prozvali, gubio je uticaj i u javnom mnjenju i u sopstvenoj stranci. Od samouverenih makijevelističkih poruka preko tvitera, profil bivšeg premijera na ovoj mreži pretvorio se u, tek, alat za odbranu svog nasleđa u odnosu na vladu Pokreta pet zvezda i rastuće Lige Matea Salvinija. Perspektiva Rencija nije izgledala naročito optimistično. Međutim, iznenada se otvorio mali prostor.

Ceo tekst

Kako je politička odgovornost trijumfovala u Italiji

Kako je politička odgovornost trijumfovala u Italiji

Brojnim stranim i domaćim turistima na italijanskim plažama, ovog leta pridružio se i potpredsednik italijanske vlade, Mateo Salvini. U okviru svoje kampanje u kupaćoj opremi, Salvini je pozirao sa pristalicama, pucao iz vodenog pištolja, oprobao se u ulozi DJ-a i slikao se ispred go-go igračica. Za razliku od turista koji su plaže obilazili radi odmora, Salvini je plaže obilazio u okviru svoje dobro isplanirane kampanje. Ankete su potvrđivale i da mu u toj kampanji dobro ide. Stranka potpredsednika vlade, Liga, u istraživanjima merena je na rekordnih 38% tih dana. Ovaj procenat je predstavljao drastičan rast podrške u odnosu na prošlogodišnje paralmentarne izbore, kada je ova stranka osvojila 17%.

Ceo tekst

Uspešni premijer za kog niste čuli

Uspešni premijer za kog niste čuli

Poltička scena u uređenim evropskim državama se često u domaćem javnom mnjenju definiše kroz opise poput „građani tamo i ne znaju ko im je premijer“. U takvim opisima, jedna od država koja se često koristi kao primer je Švedska ili joj društvo prave druge nordijske zemlje. Kao što je često slučaj, ovo opšte mesto nije tačno, s obzirom da su građani nordijskih demokratija u svetskom vrhu po uključenosti u politiku (Economist democracy index) i glasaju sa izlaznošću od preko 80% na izborima. Švedski građani svakako dobro znaju ko im je premijer i precizno mere njegov učinak. Međutim, jedan od najuspešnijih nordijskih premijera u domaćem javnom mnjenju gotovo je nepoznat, baš koliko po domaćim svakodnevnim pričama biva sa svakim premijerom među švedskim državljanima.

Ceo tekst

Kakva vlada bi najviše odgovarala Španiji?

Kakva vlada bi najviše odgovarala Španiji?

Vanredni parlamentarni izbori u Španiji pokazali su da, iako su evropski trendovi stigli i u ovu državu, oni još nisu uzeli maha. Ekstremna desnica dobila je i u Španiji parlamentarno predstavljanje, ali je sa svojih 10% prilično daleko od preuzimanja vlasti. Politička scena se fragmentisala po modelu iz Holandije, ali je broj parlamentarnih stranaka potreban za sastavljanje većine (još uvek) mali. Veliki broj stranaka koje predstavljaju uže interese je u parlamentu, ali (još uvek) postoji dominatna centru bliska partija.

Ceo tekst

“Holandizacija” evropske politike

“Holandizacija” evropske politike

U Hagu 22. avgusta 1994. mesto premijera Holandije preuzeo je Vim Kok iz holandske Laburističke partije (PvdA). Iako to danas može delovati kao manje važan podatak, bio je početak tada aktuelnog trenda u Evropi. Prvi centristički nastrojeni socijaldemokrata koji je u nekoj evropskoj državi preuzeo vlast bio je upravo Kok. Za svoju državu je važan, jer je bio i prvi socijaldemokratski premijer posle 17 godina.

Ceo tekst

Kraj duopola ili manji potres?

Kraj duopola ili manji potres?

Poslednju deceniju u Evropskoj uniji obeležili su veliki politički potresi u koje spadaju i ogromni skokovi podrške netradicionalnih partija. Lideri i pokreti koji su nekada bili opsukrna ideološka margina ili autsajderi danas su deo vlasti ili najjača opozicija širom EU. Danas okosnicu vlasti u trećoj ekonomiji Evrozone čini Pokret pet zvezda. U drugoj ekonomiji Evrozone tradicionalne stranke uništio je političar koji je stranku osnovao godinu dana pred izbore. Ovi trendovi su u prošlosti mahom zaobilazili Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), ali nove okolnosti nameću pitanje da li se i u ovoj državi sprema promena?

Ceo tekst

Švedsko desno skretanje

Švedsko desno skretanje

Nakon više od četiri meseca čekanja na novu vladu i nekoliko neuspešnih pokušaja formiranja nove vladajuće većine, Švedska je dobila novu vladu istog premijera. Socijaldemokrata Stefan Leven vodiće još jednu švedsku vladu, koja iako po kadrovskim rešenjima nije naročito različita od prethodne, razlikovaće se po svim ostalim karakteristikama. Iako ovu vladu, kao i prehtodnu, kadrovski čine Socijaldemokratska partija i Zeleni, ona će biti visoko zavisna od manjinske podrške dve liberalne stranke (Liberali i Partija centra), a delimičnu podršku pružaće i Levica. Broj partija koje mogu svojim glasovima uticati na politiku vlade se povećao, i to za dve stranke, koje originalno pripadaju suprotničkom bloku desnog centra.

Ceo tekst

EPP između centrističke tehnokratije i desnih populista

EPP između centrističke tehnokratije i desnih populista

Poslednji izborni ciklus za nacionalne parlamente u državama Evropske unije predstavljao je politički krah evropskih socijaldemokrata (PES) i tek mali pad evropskih konzervativaca (EPP). Osim na Malti i u Švedskoj, stranke članice PES-a (Pokret evropskih socijalista i demokrata), gubile su na izborima. Određene stranke sa ove ideološke pozicije, poput holandskog PvdA i francuskih socijalista se nalaze na ivici opstanka. Za to vreme, evropski umereni konzervativci zabeležili su manje padove podrške u proseku, ali su najčešće pobeđivali na izborima širom Evropske unije. Na izborima za Evropski parlament u maju, predviđa se drastičan pad socijaldemokrata, ali i ne baš zanemarljiv pad umerenih konzervativaca. Postavlja se pitanje zašto i evropske konzervativce očekuje kriza, iako deluje da su na dosadašnje potrese bili relativno imuni.

Ceo tekst

Da li Renci osniva stranku i šta bi to donelo Italiji?

Da li Renci osniva stranku i šta bi to donelo Italiji?

Nakon ovogodišnjih izbora u martu, italijanska politička scena doživela je svojevrsni zemljotres. Vlada Demokratske partije (PD) Paola Đentilonija na izborima doživela je poraz sa oko 23%, dok je opoziciona “Napred Italijo” Silvija Berslukonija žestoko podbacila sa izbornim rezultatom od tek 14%. Kao dominantne stranke u političkom polju javile su se Liga Matea Salvinija koja je sa nižih jednocifrenih rezultata došla do 17% na izborima i Pokret pet zvezda koji je sa novim mladim liderom, Luiđijem Di Majom, osvojio 32%. Nova vlada Pokret pet zvezda-Liga dovela je do radikalne promene ekonomske i migrantske politike, dok se uprkos izabranom nestranačkom premijeru Konteu moć koncentrisala kod Matea Salvinija iz Lige. Osim moći, koncentrisala se i podrška građana. Rejting Lige, nekadašnje severnjačke separatističke stranke, a danas izrazito desničarske partije, skočio je na rekordnih preko 30% u poslednjim istraživanjima. Estradno aktivni potpredsednik vlade Salvini uspeo je da usisa deo podrške Pokreta pet zvezda koji se sada kotira na oko 25%, kao i značajan deo podrške stranke Berluskonija koja u istraživanjima neretko ima i ispod 10% podrške. Gde je tu opozicija?

Ceo tekst