fbpx

Novi treći put

Autor: Dimitrije Milić

Kako demografija ruši republikance?

Kako demografija ruši republikance?

“Što se demografske trke tiče, gubimo je ozbiljno. Ne stvaramo dovoljno ozlojeđenih belaca koji će nas dugoročno održavati u igri!“

Iako ovaj citat sa republikanske konvencije iz 2012. izrečen od strane senatora iz Južne Karoline, Lindzija Grema, može delovati kontroverzno, sa strane praktične politike ima jasno utemeljenje. Od devedesetih godina Republikanska stranka nailazi na velike probleme što se broja i raznovrsnosti svog glasačkog tela tiče. Dok sa svakim izbornim ciklusom Amerika postaje sve etnički heterogenija, republikanci postaju sve homogenija grupa.

Međutim, ovaj problem nije sveže pitanje, već samo finalna manifestacija višedecenijskog trenda i stare koalicije birača, koja je nekada donosila pobede, a danas značajno manje.

Ceo tekst

Kako je Kenedi zauvek promenio politiku na Zapadu

Kako je Kenedi zauvek promenio politiku na Zapadu

“Želimo nekoga novog, mladog, inspirativnog. Nekoga ko će da ponudi novu nadu i da prodrma ovu monotonu političku scenu. Potrebno je da dođe neko ko je čist, ima ideale i ko zaista hoće nešto da promeni”.

Ukoliko vam ove rečenice deluju poznatno i kao da su oduvek prisutne u politici, radi se o relativno svežem političkom proizvodu. Želja za mladim, dinamičnim i inspirativnim liderom, bila je retka pojava u zapadnim društvima do šezdesetih godina prošlog veka. Iako je dolazilo do takvih situacija, one su često bile proizvod ekstremnih političkih okolnosti.

Međutim, Džon Kenedi pedesetih i šezdesetih unosi revoluciju u američku, a zatim i politiku na Zapadu u celini. Tim najmlađeg izabranog američkog predsednika ikada prepoznaje ono što birači žele i ono što će birači u budućnosti želeti, kao i nove političke alate da bi to postigli. Kandidat velikih promena postaće jedan od najjačih političkih imidža na levoliberalnom političkom spektru, koji je najčešće kroz istoriju pobeđivao desne snage.

To se, naravno, nije dogodilo slučajno.

Ceo tekst

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

U martu 1991. predsednik Džordž Buš stariji mogao je da bude zadovoljan. Uspešna intervencija u Zalivskom ratu i isterivanje iračkih snaga iz okupiranog Kuvajta, delovali su kao jak spoljnopolitički uspeh. Istraživanje agencije Gallup pokazalo je da je Buš u tim momentima beležio istorijski maksimum podrške za američke predsednike od 89% građana koji su odobravali njegov rad. Delovalo je da će u novembru sledeće godine zaraditi još jedan mandat.

Međutim, 1992. godina je donela dva problema za Džordža Buša: recesiju i Bila Klintona. Projekcija Federalnih rezervi o rastu BDP od 2% nije se ostvarila, zabeležen je pad od 1,5%, a nezaposlenost se bližila 8%. Rejting Buša je od 89% u međuvremenu pao na 36%. Trickle down ekonomska politika republikanaca delovala je da nailazi na ograničenja.

Glavni politički strateg demokrata, Džejms Karvil, imao je strategiju kako da ovu krizu pretvori u pobedu Bila Klintona. Tu strategiju sumira jedan od internih slogana njegove kampanje “O ekonomiji se radi glupane!”

Da li se i danas izbori vode na polju ekonomskih rezultata i da li samo oni donose pobede na biračkim mestima? Da li ekonomija može biti problem za Trampa u novembru?

Ceo tekst

Ko su i zašto su važni “Plavi psi” američke politike?

Ko su i zašto su važni “Plavi psi” američke politike?

“Pre bih glasao za starog žutog psa, nego za bilo kog republikanca”

Ovako je glasila jedna od čestih rečenica demokrata sa američkog Juga, koja je kasnije postala i ime (Žuti psi) za lojalne demokrate južnjake. Političke promene sredinom 20. veka na političkoj sceni SAD izbrisale su Žute pse. Isto se desilo u 19. veku, sa tada aktuelnim Burbon demokratama iz južnih država, bliskim idejama klasičnog liberalizma.

Međutim, sredinom devedesetih javila se mnogo moćnija, bolje organizovana i uticajnija frakcija demokrata pod nazivom Plavi psi. Sačinjeni u početku mahom od južnjačkih kongresmena demokrata, Plavi psi bili su konzervativna snaga unutar demokrata, ne uvek brojni, ali u velikom broju situacija ključni.

Iako je početkom 2010. doživela stagnaciju i gotovo nestanak, u novembru ove godine koalicija može ponovo dobiti ključnu ulogu u američkoj politici.

Ceo tekst

Kako je Kurc postao najmoćniji čovek Austrije

Kako je Kurc postao najmoćniji čovek Austrije

Političku karijeru Sebastijana Kurca, aktuelnog kancelara Austrije, najbolje je opisati kao “jedan od najbržih i najbolje isplaniranih političkih uzleta u Evropi”.

Sebastijan Kurc predstavlja političara koji se do kancelarske pozicije probijao iz drugog plana, ali veoma brzo. Iako je sa samo 31 godinom i bez završenog fakulteta postao kancelar, u vrlo kratkom periodu je prošao veliki broj javnih funkcija. Sa 24 godine postao je predstavnik u bečkoj skupštini, sa 25 godina postao je državni sekretar za društvenu integraciju unutar ministarstva policije, a već sa 27 godina je postao ministar spoljnih poslova Austrije i najmlađi političar na toj funkciji na svetu.

Ceo tekst

Ko će odrediti Trampovu budućnost?

Ko će odrediti Trampovu budućnost?

Gubitak u ukupnom broju glasova, ali većina u broju elektora.

Ovo je bio scenario koji je 2016. Donaldu Trampu doneo pobedu, uprkos opštem utisku da se to neće dogoditi. Trećeg novembra ove godine, aktuelnom predsedniku SAD-a ponovljeni scenario iz 2016. bi vrlo izvesno odgovarao. Iako se elektorska pobeda, bez pobede u ukupnom broju glasova, može interpretirati kao manjak legitimiteta, to ne menja rezultat dobijanja još jednog četvorogodišnjeg mandata. Međutim i pre četiri godine, Trampova pobeda desila se kroz “iglene uši”, te će glavno pitanje biti na koje glasače će aktuelni predsednik usmeriti svoj fokus u borbi za reizbor.

Ceo tekst

Četiri razloga zašto je Sanders izgubio od centriste

Četiri razloga zašto je Sanders izgubio od centriste

U predgrađima grada Vašingtona u Severnoj Virdžiniji, pre dve nedelje, ljudi su do kasnih večernjih sati strpljivo čekali u redovima da glasaju za svoje favorite u Demokratskoj stranci. Isto je bilo u drugim gradovima ove države, ali i u drugim državama koje su glasale tokom takozvanog “super utorka” i dve nedelje nakon njega.

Delovalo je kao da se mnogo šta promenilo od trke 2016. i javila se zaintersovanost za budućeg izazivača Donalda Trampa. Od lučkih radnika iz Norfolka, preko ljudi koji svake nedelje posećuju baptističku crkvu u MekLinu ili siromašnih seoskih okruga na jugozapadu, zabeleženo je veliko povećanje izlaznosti u Virdžiniji. U ovoj državi, ona je skočila za blizu 70%.

Prvi rezultati govorili su da to ne znači ono što su levo opredeljeni mediji mesecima govorili. Demokratska baza jeste aktivirana, ali je nije aktivirao Sanders kome je to predviđano, već njegov glavni protivnik sa centra. Bio je to prvi signal da će levo krilo demokrata doživeti još jedan poraz, nakon već 30 godina kontinuiranih poraza. Glasanje u Arizoni, Floridi i Ilionisu, potvrdilo je ove nedelje poraz Sandersa i trijumf centra. Međutim, ovo se nije slučajno dogodilo i predstavlja logični sled događaja.

Ceo tekst