fbpx

Novi treći put

Autor: р: Dimitrije Milić

Tri scenarija za republikance nakon Trampa

Tri scenarija za republikance nakon Trampa

Od predsedničkih izbora u Americi prošlo je već više od dve nedelje, a Trampova odlučnost da ne prizna rezultate izbora i oteža predaju vlasti ne deluje da opada. Iako se među republikanskim funkcionerima i ljudima u oba doma Kongresa i političkim komentatorima vidi određeni vid popuštanja, stranka spolja ideluje relativno monolitno. Najveći deo republikanaca je trenutno uz predsednika, barem kroz generičke poruke „potrebno je detaljno proveriti sve glasove“.
Međutim, postavlja se pitanja do kada će trajati ovaj stav Trampovih partijskih kolega i da li od momenta primopredaje vlasti on može očekivati „nož u leđa“? Republikanska partija se od 1960ih pokazala kao stranka koja igra na duge staze i usmerena je na dugoročno održavanje svojih pozicija i svoje vizije društva. Iz tog razloga glavna dilema ostaje, šta će stranka raditi nakon što Tramp u januaru napusti Belu kuću?
Nastavite čitanje
“Tiha većina” je pobedila Trampa

“Tiha većina” je pobedila Trampa

Od rasnih nemira 1968, nastalih povodom ubistva afroameričkog lidera Martina Lutera Kinga, u američkom političkom diskursu javio se termin „tiha većina“. Ovu kovanicu iskoristio je republikanski predsednički kandidat Ričard Nikson, ne bi li njome označio umerene američke belce, koji nisu politički glasni, ali im se nije sviđalo nasilje na ulicama i koji su bili spremni da glasanjem za republikance to okončaju. Tada se ustalila i kontroverzna fraza „zakon i red“, koja je u narednim decenijama neretko bila eufemizam za represivne mere nad afroamerikancima.
Atmosfera pred ovogodišnje američke izbore bila je drugačija u odnosu na sve prethodne. Od pandemije koronavirusa, preko ekonomskog pada povezanim sa zarazom, pa do rasnih nemira nastalih povodom ubistva Džordža Flojda, uticaji na izbornu trku bili su brojni. Različiti komentatori pokušali su da interpretiraju ovogodišnje izbore na najrazličitije načine.
Oni bliži demokratama ovu trku su predstavljali kao identičnu onoj 1992, kada se Džordž Buš Stariji kandidovao za reizbor u godini recesije i izgubio od Bila Klintona. Na drugoj strani, konzervativni komentatori su ovu trku interpretirali kao trku najsličnijoj onoj iz 1968, kada je Ričard Nikson na haos izazvan rasnim nemirima, jasnim porukama „reda i zakona“ osvojio glasove „tihe većine“ umerene bele srednje klase i pobedio. Međutim, ova trka se pokazala kao školska i predvidiva izborna kampanja, iako su okolnosti možda mogle da navedu na neke prethodne primere kao najbolje paralele. Takozvana „tiha većina“ imala je svoju ulogu i na ovim izborima, ali ne onu istu iz 1968.
Nastavite čitanje
Kako je Bajden pobedio i desne i leve populiste

Kako je Bajden pobedio i desne i leve populiste

Pre četiri godine, delovalo je da se tada aktuelni zapadni politički poredak u potpunosti raspada. Britanci su tankom većinom izglasali izlazak iz Evropske unije. Neokonzervativni establišment republikanaca poražen je od desnog populiste i rijaliti zvezde Donalda Trampa. Demokratski establišment je postao ozbiljno ugrožen usponom levog populiste Bernija Sandersa, a gubitkom Hilari Klinton protiv Trampa gubio je legitimitet. U svim zapadnim zemljama porasla je izrazita desnica, koja je svojom polarizujućom retorikom dodatno zatrovala javno mnjenje.

Četiri godine nakon tih događaja, bivši potpredsednik Amerike, u poznim godinama, zaustavio je u ključnoj državi Zapada mogućnost da se ove snage etabliraju i možda trajno promene svet. Džo Bajden je uspeo da zaustavi dva trenda koji su delovali neizbežno.

Ceo tekst

Bajdenova strategija ipak bila pogodak

Bajdenova strategija ipak bila pogodak

Poslednja potvrda pobede Džoa Bajdena nad Donaldom Trampom u ključnoj “swing” državi Pensilvaniji, predstavljala je potvrdu da Amerika ima svog novog, 46. po redu, predsednika države. Novi predsednik je najstariji u istoriji, sa najvećim brojem osvojenih glasova u istoriji i drugi katolik koji će zauzeti ovu funkciju.

Iako će mnogi, naročito konspirativniji deo javnosti, tu pobedu pripisati „dubokoj državi“, „krađi glasova“, „nameštaljci“ ili nekom drugom mračnom faktoru, Bajdenova pobeda je proizvod jasne strategije koje se njegov tim disciplinovano pridržavao od aprila 2019. i koja je prozivod detaljnog istraživanja izbora 2016. i 2018.

Ceo tekst

Mlade nade američke politike

Mlade nade američke politike

Džo Bajden i Donald Tramp imaju mnogo različitosti i tački sukoba, ali imaju i jednu karakteristiku koja ih povezuje. Obojica su u osmoj deceniji života. Ove pozne životne godine, dele i liderka demokrata u Predstavničkom domu Pelosi, kao i lider republikanaca u Senatu Mekonel, ali i većina glavnih kandidata kod demokrata, koji su mogli da učestvuju u trci umesto Bajdena, poput Elizabet Voren, Bernija Sandersa ili Majka Blumberga.

Ovaj izborni ciklus definitivno predstavlja jedan od poslednjih za ovu generaciju političara, koja već 30 godina dominira američkom scenom. Postavlja se pitanje da li postoji neko mlađi ko bi ih nasledio?
Odogovor je pozitivan i obe partije imaju svoje mlade nade, različitih životnih pozadina i stavova, ali koje mogu u budućnosti igrati važne uloge u američkoj politici.

Ceo tekst

Penzioneri kao glavna ciljna grupa Bajdena i Trampa?

Penzioneri kao glavna ciljna grupa Bajdena i Trampa?

Donald Tramp se nakon svog oporavka od korona virusa odlučio da svaki dan do izbora 3. novembra održi po jedan miting. Ovaj vid vođenja kampanja sa velikim skupovima je česta strategija antiestablišment lidera, kojom pokazuju da imaju širu podršku i time greju svoju tvrdu bazu. Tvrda baza Donalda Trampa, sa sve crvenim MAGA kačketima, i u ovim najrizičnijim momentima kampanje aktuelnog predsednika nije odustala od dolaska na ogromne skupove.

Međutim, jedan deo njegove baze, koji mu je prošli put u velikom procentu dao poverenje, danas i nije baš zadovoljan ovim događajima. U pitanju su penzioneri. Veliki broj zaraženih i preminulih od virusa, zaražavanje samog predsednika i njegovog okruženja, kao i ogromni skupovi u vreme pandemije, probudili su veliku skepsu prema predsedniku u ovoj grupaciji. Po poslednjim istraživanjima, poput najnovije ankete Morning Consult, među ljudima starijim od 65 gubi sa 52% naspram 44%. U ovoj grupaciji je na prethodnim izborima pobedio sa čak 56% naspram 41%.

Jedno od glavnih pitanja u finišu kampanje predstavlja da li su penzioneri postali centralna ciljna grupa obojice kandidata?

Ceo tekst

Da li će žene Trampu uskratiti reizbor?

Da li će žene Trampu uskratiti reizbor?

Od kada su predsednički kandidati obe glavne američke partije bili poznati, u američkom javnom mnjenju sprovelo se više stotina anketa. Ubedljiva većina anketa predstavljala je lošu vest za predsednika. Bilo da se radilo o njegovom rejtingu u odnosu na Bajdena, procentu odobravanja javnosti ili podršci njegovom snalaženju tokom pandemije COVID-19, ocene su bile mahom negativne, posebno po pitanju žena-glasača.

Zahvaljujući izborima 2016. kada je nastala sumnja javnosti o preciznosti anketa, Trampov tim se nije obazirao na većinu istraživanja i neretko ih relativizovao. Međutim, jedan od nepogrešivo tačnih rezultata anketa, koji se od 2016. na različitim izborima potvrđuje, je da Tramp ima vrlo nisku podršku žena.

Ceo tekst