fbpx

Novi treći put

Autor: Dimitrije Milić

Zašto afroamerikanci najviše veruju Bajdenu?

Zašto afroamerikanci najviše veruju Bajdenu?

“Kada sam video te povike i te baklje u Šarlotsvilu, kada sam video tu mržnju, znao sam kao i svi vi, iako sam se nadao da se to nikada više neće desiti, da mržnja ponovo maršira i da bi naša ćutnja bila saglasnost”.

Govorio je Džo Bajden u septembru ove godine na obeležavanju 56. godišnjice napada na baptističku crkvu u Alabami u periodu borbe za građanska prava, kada su ubijene četiri afroameričke devojčice. Iako možda mnogima ovaj napad ili skorašnji incident u Šarlotsvilu ne moraju delovati poznato ili važno, za afroameričku zajednicu u SAD-u oni predstavljaju dva važna događaja. Prvi događaj iz 1963. predstavljao je prekretnicu u borbi za jednaka prava, dok skup belih supremacionista i neonacista u Šarlotsvilu predstavlja uspon nove pretnje nastale u vreme Donalda Trampa.

Ceo tekst

Makron je ovaj put u pravu

Makron je ovaj put u pravu

„Generalni štrajk“, „Ogromni protesti“, „Pritisak na vlast“ ili „Bunt naroda protiv neoliberalizma“. Ovo su najčešći naslovi koji se mogu čuti u poslednjih nedelju dana iz Francuske. Fokus saopštavanja u medijima stavljen je na baklje i brojnost sindikalnih aktivista, dok se zanemaruje razgovor o penzionoj reformi koja je povod svega. Kada se razgrnu sindikalne zastavice i trube, iza njih se krije prilično racionalna reforma, koja je usmerena na budućnost i gađa nepravedno privilegovane u sistemu. Koliko god danas nepopularno zvučalo: Makron je ovaj put u pravu!

Ceo tekst

5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

„U Poljskoj se dešava urušavanje vladavine prava“

Ova rečenica je prilično česta u evropskim i američkim novinskim člancima, kao i govorima proevropskih političara u Evropskom parlamentu. Takođe, neobično zvuči kada se za takvu radnju krivi stranka koja u svom nazivu ima “pravo” i “pravda”. Bez obzira na ironiju kojom odiše veza između pompeznog naziva stranke i konkretnog delovanja iste partije, građani Poljske i na ovogodišnjim izborima ostali su verni „Pravu i pravdi“.

Vladajuća partija Jaroslava Kačinjskog osvojila je nešto više od 40% podrške, odnosno oko 100 000 glasova više nego na prethodnim izborima. Koliko god proevropski političari bili gadljivi na ovu stranku i česti u ponavljanju konkretnih kritika, one nisu značajno uticale na birače. Ovaj rezultat se nije dogodio slučajno i postoji čak pet razloga koji objašnjavaju zašto je vladajuća partija u Poljskoj ponovila svoj uspeh.

Ceo tekst

Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?

Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?

„Ne brini Enriko!“

Objavio je 17. januara 2014. Mateo Renci na svom tviter profilu, sa ciljem da razuveri tadašnjeg premijera i svog partijskog kolegu, Enrika Letu, da sprema puč protiv njega. Već 22. februara iste godine, Mateo Renci bio je novi premijer sa ambicioznom reformskom agendom, a Enriko Leta otišao je u političku prošlost.

Političke okolnosti značajno su se u međuvremenu izmenile. U avgustu 2019. Mateo Renci je bio bivši premijer, senator koji je opozicija i evroskeptičnoj populističkoj vladi i levičarskom vrhu svoje stranke. Bivši „razarač“, kako su ga mediji svojevremeno prozvali, gubio je uticaj i u javnom mnjenju i u sopstvenoj stranci. Od samouverenih makijevelističkih poruka preko tvitera, profil bivšeg premijera na ovoj mreži pretvorio se u, tek, alat za odbranu svog nasleđa u odnosu na vladu Pokreta pet zvezda i rastuće Lige Matea Salvinija. Perspektiva Rencija nije izgledala naročito optimistično. Međutim, iznenada se otvorio mali prostor.

Ceo tekst

Kako je politička odgovornost trijumfovala u Italiji

Kako je politička odgovornost trijumfovala u Italiji

Brojnim stranim i domaćim turistima na italijanskim plažama, ovog leta pridružio se i potpredsednik italijanske vlade, Mateo Salvini. U okviru svoje kampanje u kupaćoj opremi, Salvini je pozirao sa pristalicama, pucao iz vodenog pištolja, oprobao se u ulozi DJ-a i slikao se ispred go-go igračica. Za razliku od turista koji su plaže obilazili radi odmora, Salvini je plaže obilazio u okviru svoje dobro isplanirane kampanje. Ankete su potvrđivale i da mu u toj kampanji dobro ide. Stranka potpredsednika vlade, Liga, u istraživanjima merena je na rekordnih 38% tih dana. Ovaj procenat je predstavljao drastičan rast podrške u odnosu na prošlogodišnje paralmentarne izbore, kada je ova stranka osvojila 17%.

Ceo tekst

Uspešni premijer za kog niste čuli

Uspešni premijer za kog niste čuli

Poltička scena u uređenim evropskim državama se često u domaćem javnom mnjenju definiše kroz opise poput „građani tamo i ne znaju ko im je premijer“. U takvim opisima, jedna od država koja se često koristi kao primer je Švedska ili joj društvo prave druge nordijske zemlje. Kao što je često slučaj, ovo opšte mesto nije tačno, s obzirom da su građani nordijskih demokratija u svetskom vrhu po uključenosti u politiku (Economist democracy index) i glasaju sa izlaznošću od preko 80% na izborima. Švedski građani svakako dobro znaju ko im je premijer i precizno mere njegov učinak. Međutim, jedan od najuspešnijih nordijskih premijera u domaćem javnom mnjenju gotovo je nepoznat, baš koliko po domaćim svakodnevnim pričama biva sa svakim premijerom među švedskim državljanima.

Ceo tekst

Amerikanizacija britanske politike

Amerikanizacija britanske politike

“Politika je uništena” – glasila je jedna od glavnih poruka nove stranke na britanskoj sceni “Change UK”. Iako ova stranka, sačinjena od bivših članova Konzervativne i Laburističke partije, nije uspela da ostvari svoje ciljeve, izrečena poruka ostaje kao precizna.

Politička scena u ovoj državi, kakvu smo poznavali više decenija, jeste u ozbiljnoj krizi. Od Bregzit referenduma, svako sledeće glasanje na svim nivoima vlasti, manifestovalo je ove nove trendove. Iako su se trendovi iz SAD-a u UK-a često prelivali, amerikanizacija nije u prethodnim talasima bila ovoliko dubinska.

Ceo tekst

Četiri trenda koja su evropski izbori potvrdili

Četiri trenda koja su evropski izbori potvrdili

Medije su u proteklim nedeljama okupirali izbori za Evropski parlament. Ove izbore obeležio je rekordno veliki broj različitih interpretacija rezultata, te je u javnom mnjenju utisak bio da je svako proglasio pobedu svojih favorita.

Evroskeptično javno mnjenje proglasilo je pobedu zbog dobitaka izrazite desnice, ali je ignorisano da su ti dobici prilično skromni i da će najjača evroskeptična grupacija biti jedva četvrta po jačini u novom sazivu. Nakon skoro dve nedelje od izbora i smanjenja tenzije oko sukobljenih interpretacija rezultata, određeni jasni trendovi zaslužuju da budu obrađeni i zabeleženi kao važni za budućnost evropske scene.

Ceo tekst

Evropa neće postati islamski kalifat – ali migracije jesu izazov za budućnost

Evropa neće postati islamski kalifat – ali migracije jesu izazov za budućnost

Pretnje Salvinija da će Evropa postati “islamski kalifat” ako desnica ne pobedi. Lažne vesti koje šire paniku o migrantima među stanovništvom. Teorije zavere o velikom zamenjivanju hrišćana Evropljana ljudima drugih rasa i religija. Napadi na islam. Bodljikave žice i pragmatični dogovori sa autoritarcima o zaustavljanju izbegličkih talasa. Ovako je značajnim delom izgledalo javno mnjenje u Evropi u poslednjih pet godina.

Kada se u stranu sklone politički oportunistički i populistički plotuni desničara u pravcu migranata, ova tema će ostati kao jedno od glavnih pitanja i nakon ovogodišnjih izbora za Evropski parlament. Pitanje imigracije nije samo pitanje broja ljudi koji će doći na tlo Evrope, već i tema koja se prelama na ekonomsku, kulturološku i demografsku sferu.

Ceo tekst

Kakva vlada bi najviše odgovarala Španiji?

Kakva vlada bi najviše odgovarala Španiji?

Vanredni parlamentarni izbori u Španiji pokazali su da, iako su evropski trendovi stigli i u ovu državu, oni još nisu uzeli maha. Ekstremna desnica dobila je i u Španiji parlamentarno predstavljanje, ali je sa svojih 10% prilično daleko od preuzimanja vlasti. Politička scena se fragmentisala po modelu iz Holandije, ali je broj parlamentarnih stranaka potreban za sastavljanje većine (još uvek) mali. Veliki broj stranaka koje predstavljaju uže interese je u parlamentu, ali (još uvek) postoji dominatna centru bliska partija.

Ceo tekst