fbpx

Novi treći put

Autor: р: Dimitrije Milić

Kako Kina “kupuje” bivše evropske lidere

Kako Kina “kupuje” bivše evropske lidere

“Gospodine Gorbačov, srušite ovaj zid!“
Ova rečenica iz čuvenog govora američkog predsednika Ronalda Regana u Berlinu 1987, bila je pouzdan signal kraja Hladnog rata. Ubrzo je i navedeni zid srušen, a Sovjetski Savez povukao se iz Istočne Evrope i na kraju raspao. Za vreme svog postojanja predstavljao je supersilu koja je sejala strah svojim nuklearnim arsenalom, ogromnom vojnom moći i surovim diktatorskim poretkom.
Ono što je ovu silu činilo slabom je to što njen totalitarni poredak i izolovanost, nikome nisu bili ideal. Obični građani su i živote žrvtvovali da bi iz sovjetskih zona pobegli u neku od demokratija. SSSR jeste bila sila koje su se svi plašili, ali i sila koja je imala gotovo nikakvu meku moć. Amerika je kroz Holivud, rokenrol, popularnu kulturu i demokratsko uređenje svoju moć efikasnije širila i bila poželjniji partner.
Današnja Kina, iako takođe predstavlja surov diktatorski poredak, ima za cilj da ne ponovi grešku Sovjetskog Saveza. Politika kineskih komunista dosta više naglašava usmerenje da se imidž njihove države popravi i da se radi na širenju njene meke moći. U tom poduhvatu, kineski režim dobio je i neočekivane saveznike: bivše zapadne lidere.
Nastavite čitanje
Makron bliži drugom mandatu, ali je ranjiv

Makron bliži drugom mandatu, ali je ranjiv

Pre nešto više od četiri godine, tadašnji francuski predsednik Fransoa Oland, javno je objavio da se neće kandidovati za drugi mandat 2017. Bio je to još jedan francuski predsednik koji će ostati samo na jednom petogodišnjem mandatu, s obzirom da je svojom pobedom 2012. i Nikolasa Sarkozija učinio predsednikom koji je tu funkciju obavljao samo jedan mandat.
Olandova vlast je predstavljala vrlo haotičan petogodišnji period, obeležen i terorističkim napadima i zaokretima u ekonomskoj politici za 180 stepeni. Nepopularnost predsednika Olanda, brzo je prestigla već niske rekorde njegovog desničarskog prethodnika Sarkozija.
U godini pred nove izbore, nad Emanuelom Makronom stoji ista opasnost i rizik da produži jednomandatnu tradiciju svojih prethodnika. Za razliku od Fransoa Olanda, deluje da je zaintersovan da se kandiduje za još pet godina vlasti. Ono što se postavlja kao glavni izazov je da li će uspeti u poduhvatu da nadmaši dvojicu prethodnika i kako je trenutno pozicioniran da to učini?
Nastavite čitanje
Da li je austrijska vlast budućnost evropske politike?

Da li je austrijska vlast budućnost evropske politike?

Pre oko godinu dana, austrijski novi-stari kancelar Sebastijan Kurc, predstavio je svoju novu vladajuću koaliciju i njen budući program. U perfektno skrojenom odelu i sa modernim brendingom, artikulisano je iznosio programske crte, verovatno detaljno proverene u fokus grupama. Nije delovalo da uprkos robotskoj uvežbanosti njenog predstavljanja, koalicija Narodne partije Austrije i Zelenih može funkcionisati.
Partijski programi su bili prilično različiti, a stranke su po pitanju imigracije ili odnosa prema energetici imale potpuno različite vizije. Međutim, politika kao veština mogućeg i lobiranje austrijskog zelenog predsednika Aleksandra van der Belena, doneli su u praksi neobičnu vlast u ovoj alpskoj državi.
Godinu i mesec dana nakon ovog eksperimenta, deluje da ova vlada ipak može funkcionisati. I Austrijska narodna partija i Austrijska zelena partija u anketama stoje na istim, solidnim, rejtinzima. Zelena partija nalazi se neretko i na istorijskim maksimumima podrške. Sa druge strane, stabilizacija stranaka desnog centra u Evropi i jačanje zelenih partija u Zapadnoj Evropi, nameću i šire pitanje. Da li je austrijski model vlasti budućnost Evrope?
Nastavite čitanje
Mogu li zeleni do vlasti u Nemačkoj i Francuskoj?

Mogu li zeleni do vlasti u Nemačkoj i Francuskoj?

Kada se govori o politici na nivou Evropske unije, teško je izbeći analizu političke scene u Nemačkoj i Francuskoj. Vladajuće snage u ove dve ključne države EU, najčešće su lideri i oni koji usmeravaju evropsku politiku. Jedno od pitanje koje je vredno analize je da li će oni koji će tu politiku usmeravati biti isti oni kojima je ekologija pitanje broj jedan.
Od izbora za Evropski parlament, zelene snage pokazale su se kao vrlo vitalne u ove dve države. I u Nemačkoj i u Francuskoj, ekološke partije bile su prvoplasnirane kod mlađih od 30 godina. U Nemačkoj su zeleni bili ukupno druga snaga po jačini, a u Francuskoj treća.
Septembarski savezni izbori u Nemačkoj ove godine, a i izbori za predsednika Francuske sledeće godine, možda predstavljaju priliku za nacionalni proboj ovih snaga. Iako nisu favorizovane u obe države kao glavne, jak proboj ove vrste partija ne bi trebalo da bude iznenađenje, ukoliko se dogodi. U tom slučaju, politika na nivou cele EU, mogla bi da dobije izmenjenu formu.
Nastavite čitanje
Dolazak Bajdena neće rešiti problem odnosa SAD i EU

Dolazak Bajdena neće rešiti problem odnosa SAD i EU

Kada su par dana nakon američkih izbora i sporog brojanja poštanskih glasova, proglašeni rezultati iz savezne države Pensilvanije, bio je vidljiv veliki entuzijazam Evropljana. Brojni zvaničnici Evropske unije i lideri evropskih država, čestitali su pobedu novom predsedniku Amerike, Džou Bajdenu. Evrofilni prolitičari, kakva je većina na vlasti u EU državama, jedva su čekali da Donald Tramp napusti Belu kuću. Slični su sentimenti bili primetni i među evropskim građanima, gde je primetan pad popularnosti Amerike u anketama tokom mandata Donalda Trampa, kao i ponovni blagi uspon sa izborom Džoa Bajdena.
Međutim, personalna popularnost Obame ili Bajdena kod evropskog stanovništva, a nepopularnost Trampa, nije najbolji pokazatelj kvaliteta odnosa EU i SAD. Od kraja Hladnog rata, nastalo je dosta neslaganja na liniji Brisel i Vašington, koja i danas nisu nestala. Donald Tramp nimalo nije uvažavao evropsku poziciju i ugao gledanja kroz svoje četiri godine mandata, ali kao osnovno pitanje ostaje da li će Džo Bajden, osim uvažavanja evropskog ugla gledanja, postići obnovu tradicionalnih odnosa o kojoj govori?
Nastavite čitanje
Da li Angela Merkel ima dostojnog naslednika?

Da li Angela Merkel ima dostojnog naslednika?

Kada se govori o posleratnoj Nemačkoj, može se slobodno reći Hrišćansko-demokratska unija (CDU). Ova partija predstavlja arhitektu obnove Nemačke nakon ratnog razaranja i poraza u Drugom svetskom ratu. Lideri ove konzervativne partije uspeli su da od međunarodno ponižene države, ponovo stvore uspešnu i jaku naciju.
Konrad Adenauer je Nemačku politički stavio na noge neposredno nakon rata, Ludvig Erhard je bio kreator njene ekonomske obnove, dok je Helmut Kol uspeo u nameri da Zapadna i Istočna Nemačka budu jedna država. Angela Merkel je 2005, uprkos skepsi mnogih u odnosu na njen pol, mesto rođenja i struku, uspela da tesno pobedi socijaldemokratskog kancelara Šredera.
Koliko god ljudi tada bili nesigurni u odnosu na novu kancelarku, Angela Merkel je dokazala sa svoja četiri uzastopna mandata kao sposobna liderka. Neki su je zvali „Frau Europa“ (Gospođa Evropa), neki „Liderkom slobodnog sveta“ nakon pobede Trampa 2016, dok su je i mnogi krivili za loše rukovođenje evropskim pitanjima ili migrantskom krizom.
Kada se u stranu stave i panegirici i kritizerstvo, kao objektivno se može reći da se radi o kancelarki koja je znala da pobeđuje izbore i vlada, koja je beležila i ponovo beleži visoke lične rejtinge, a i koja je bila veoma uticajna i na evropskom nivou. Njeno povlačenje sa političke scene krajem ove godine, svakako će ostaviti veliki vakum u Nemačkoj, a još više i u njenoj Hrišćansko-demokratskoj uniji.
Danas se kao glavni izazovi mogu postaviti da li ona ima dostojnog naslednika i kakva očekivanja od tog naslednika može imati naš region?
Nastavite čitanje
Kako su republikanci i demokrate zamenili uloge

Kako su republikanci i demokrate zamenili uloge

Drugog jula 1964. godine, američki predsednik Lindon Džonson potpisao je Zakon o građanskim pravima. U društvu lidera borbe za građanska prava, Martina Lutera Kinga, stavio je svojim potpisom tačku na segregaciju crnačke populacije.
Ono čega je i predsednik države, demokrata, Lindon Džonson verovatno bio svestan, jeste da je svojim potpisom stavio tačku i na dotadašnje političke pozicije svoje partije. Demokratska stranka je nakon ovog progresivnog iskoraka teško mogla da ostane partija sa istom strukturom podrške, ali na to ne mogu računati ni njihovi ljuti protivnici republikanci. Ove promene su bile veoma brze i nakon 60 godina, izgleda da dobijaju svoj finalni oblik.
Nastavite čitanje
Republikanci od Linkolna do Trampa

Republikanci od Linkolna do Trampa

Pre nešto više od 150 godina, najčuveniji republikanski predsednik, Abraham Linkoln izvojevao je pobedu u Američkom građanskom ratu. Ovim trijumfom Linkoln je na đubrište istorije poslao pobunjenu robovlasničku Konfederaciju, koja se do svojih poslednjih dana striktno držala moralno bankrotirale ideje da bi crnačka populacija trebalo da bude u lancima.
Danas, paradoksalno, aktuelnog republikanskog naslednika Linkolna brane ljudi koji upadaju u Kapitol, noseći ni manje ni više nego zastave Konfederacije. Uz ljude sa robovlasničkom zastavom, bili su vidljivo prisutni ljudi sa paganskim oznakama, nacističkim simbolima, kao i pripadnici Qanon pokreta koji dobija oblike versko-političkog kulta.
Postavlja se pitanje kako su republikanci prešli put od progresivne partije sa Linkolnom i njegovim neposrednim naslednicima do Donalda Trampa, koji danas predstavlja idola najreakcionarnijim snagama ne samo u SAD nego i u svetu.
Nastavite čitanje
Da li Bajden može da pomiri Ameriku?

Da li Bajden može da pomiri Ameriku?

„Na izbore izlazim kao ponosni demokrata, ali ću vršiti vlast kao američki predsednik. Radiću i sa demokratama i sa republikancima. Radiću podjednako posvećeno i za one koji me ne podržavaju i za one koji me podržavaju.“ Ove rečenice izgovarao je Džo Bajden u jednom od spotova iz samog finiša kampanje.
Ovaj predizborni spot, pod nazivom „Indivisible“ (Nedeljivi), u jednom minutu najbolje je sumirao planove budućeg predsednika. U ovom videu govori da će od prvog dana biti posvećen stavljanju kovida pod kontrolu, doneti ekonomski program koji će nagrađivati rad a ne samo bogatstvo, obezbediti dostupan zdravstveni sistem, kao i da će vratiti veru u demokratiju.
Koliko god se Džo Bajden trudio da pošalje ohrabrujuću poruku biračima u doba nekoliko paralelnih kriza, postavlja se pitanje da li će događaji u 2021. moći da prate te reči.
Nastavite čitanje
Najveštiji evropski lider – Mark Rute

Najveštiji evropski lider – Mark Rute

„Liderstvo je dinamična tenzija između onoga gde političar smatra da bi država trebalo da se kreće i onoga gde glasači smatraju da bi država trebalo da ide“. Ovaj citat američkog političkog stratega Dika Morisa, najbolje opisuje ono što predstavlja zdravorazumski način vođenja savremenih demokratija.
Dok autoritarci guše mišljenje glasača, a populisti im podilaze po svaku cenu, racionalni savremeni lider nalazi zdravi balans. Ovaj pristup zahteva visoku političku sposobnost i instikt, a u pravim demokratijama je i teže politički trajati pored raznolike opozicije, slobodnih medija i široko podeljene političke moći.
Nastavite čitanje