fbpx

Novi treći put

Autor: Dimitrije Milić

Ko će odrediti Trampovu budućnost?

Ko će odrediti Trampovu budućnost?

Gubitak u ukupnom broju glasova, ali većina u broju elektora.

Ovo je bio scenario koji je 2016. Donaldu Trampu doneo pobedu, uprkos opštem utisku da se to neće dogoditi. Trećeg novembra ove godine, aktuelnom predsedniku SAD-a ponovljeni scenario iz 2016. bi vrlo izvesno odgovarao. Iako se elektorska pobeda, bez pobede u ukupnom broju glasova, može interpretirati kao manjak legitimiteta, to ne menja rezultat dobijanja još jednog četvorogodišnjeg mandata. Međutim i pre četiri godine, Trampova pobeda desila se kroz “iglene uši”, te će glavno pitanje biti na koje glasače će aktuelni predsednik usmeriti svoj fokus u borbi za reizbor.

Ceo tekst

Četiri razloga zašto je Sanders izgubio od centriste

Četiri razloga zašto je Sanders izgubio od centriste

U predgrađima grada Vašingtona u Severnoj Virdžiniji, pre dve nedelje, ljudi su do kasnih večernjih sati strpljivo čekali u redovima da glasaju za svoje favorite u Demokratskoj stranci. Isto je bilo u drugim gradovima ove države, ali i u drugim državama koje su glasale tokom takozvanog “super utorka” i dve nedelje nakon njega.

Delovalo je kao da se mnogo šta promenilo od trke 2016. i javila se zaintersovanost za budućeg izazivača Donalda Trampa. Od lučkih radnika iz Norfolka, preko ljudi koji svake nedelje posećuju baptističku crkvu u MekLinu ili siromašnih seoskih okruga na jugozapadu, zabeleženo je veliko povećanje izlaznosti u Virdžiniji. U ovoj državi, ona je skočila za blizu 70%.

Prvi rezultati govorili su da to ne znači ono što su levo opredeljeni mediji mesecima govorili. Demokratska baza jeste aktivirana, ali je nije aktivirao Sanders kome je to predviđano, već njegov glavni protivnik sa centra. Bio je to prvi signal da će levo krilo demokrata doživeti još jedan poraz, nakon već 30 godina kontinuiranih poraza. Glasanje u Arizoni, Floridi i Ilionisu, potvrdilo je ove nedelje poraz Sandersa i trijumf centra. Međutim, ovo se nije slučajno dogodilo i predstavlja logični sled događaja.

Ceo tekst

Tri zaključka izbora u Južnoj Karolini

Tri zaključka izbora u Južnoj Karolini

„I am invincible, unbreakable
Unstoppable, unshakable
They knock me down, I get up again
I am the champion“

Ovi stihovi pesme “The Champion” Keri Andervud čuli su se sa ozvučenja u maloj sindikalnoj sali u izbornom štabu Džoa Bajdena u Nevadi. Iako je delovalo neobično da Bajden slavi očigledni dvocifreni poraz u odnosu na svog protivnika Sandersa u Nevadi, delovalo je kao da postoji plan iza, možda preteranog, trijumfalizma. Nedelju dana nakon poraza u Nevadi, a pre toga dva debakla u Ajovi i Nju Hempširu, Bajden je zabeležio ubedljivu pobedu sa oko 30% razlike u odnosu na Sandersa u Južnoj Karolini. Optimizam se pokazao kao osnovan, a kampanja koja je bila na ivici završetka, promenila je svoj smer.

Ako izuzmemo ispunjenje stihova pesme Keri Andervud za Bajdena konkretno u Južnoj Karolini, iz ugla analize kampanja kandidata i rezultata, moguće je izvući vredne zaključke za “super utorak” koji sledi za dva dana.

Ceo tekst

Blumberg i Bajden – isti birači, različite strategije

Blumberg i Bajden – isti birači, različite strategije

“Moramo da vratimo dušu Americi, koju Donald Tramp svaki dan razara”.

“U boga verujemo, za sve ostalo, donesite podatke”.

Iako ovo mogu delovati kao dve potpuno različite rečenice, iz potpuno različitih konteksta, u pitanju je suprotno. Dva navedena citata su rečenice Džoa Bajdena i Majka Blumberga iz unutarpartijske kampanje kod američkih demokrata. Takođe, obojica demokratskih centrista usmeravaju ove poruke ka istim biračima za čije se poverenje bore. I bivši potpredsednik Amerike i bivši gradonačelnik Njujorka svoj fokus usmerili su ka istom delu članstva Demokratske stranke, ali ova dva citata najbolji su pokazatelj različitosti njihovih strategija. Centralno pitanje borbe za umerene birače je u čemu je razlika između dvojice centrista i njihovih pristupa?

Ceo tekst

Tri zaključka izbora u Ajovi i Nju Hempširu

Tri zaključka izbora u Ajovi i Nju Hempširu

Na svake četiri godine školske fiskulturne sale širom američkih država dobijaju svoju privremenu neobičnu funkciju. Od februara, one redom mahom postaju glasačka mesta za članove stranaka koji odlučuju ko će biti kandidat njihove partije za predsednika SAD. Ove godine su Ajova, u nešto konfuznijim okolnostima, a Nju Hempšir u nešto predvidljivijim, odlučili u koje kandidate će investirati svoje poverenje. Kao i svaki izbori sa više od dva kandidata, rezultati su podložni najkreativnijim interpretacijama komentatora i političara. Međutim, ove godine Ajova i Nju Hempšir poslali su nekoliko jasnih poruka koje je moguće bar kratkoročno uvažiti.

Ceo tekst

Fašistički koreni, uspon i stagnacija Le Penovih

Fašistički koreni, uspon i stagnacija Le Penovih

Stranka pod nazivom “Nacionalno narodno okupljanje”, sa simbolom plamena na grbu i ekstremno desničarskih stavova. Iako ovo može zvučati kao opis stranke Marin Le Pen, radi se o opisu francuske profašističke i kolaboracionističke stranke koja je postojala u Francuskoj tokom Drugog svetskog rata.

S obzirom da je Marin Le Pen značajno reformisala bivši Nacionalni front u odnosu na izgled i retoriku stranke u vreme njenog oca Žana Maria Le Pena, te se sada zove “Nacionalno okupljanje” i u njoj nema spomenutog oca, vrlo mračne korene ove političke snage sve je teže uočiti danas. Međutim, detaljnije analize i poređenja, mogu ukazati na prevelike sličnosti i ne u potpunosti nepostojeći kontinuitet u odnosu na prilično mračne snage francuske istorije. Postavlja se pitanje, koliko su se zapravo Le Penovi odrekli svojih vrednosti kroz vreme i da li vrednosti od kojih su krenuli mogu postati vladajuće u francuskom društvu?

Ceo tekst

Pad evropskog “postmodernog raja” i Balkan

Pad evropskog “postmodernog raja” i Balkan

Veliko pomirenje bivših neprijatelja, trajni mir, demokratizacija, rušenje zidova, trgovina, ukidanje granica, socijalno odgovorna država i optimizam.

Iako ovo može delovati kao utopijsko stanje, ovo je donedavno bila evropska realnost. Od pada Berlinskog zida 1989. godine, značajan deo Evrope obezbedio je sebi parče “postmodernog raja” o kom je pisao čuveni američki istoričar Robert Kejgan u svom bestseleru “Of Paradise and Power”.

Ceo tekst