Interaktivna mapa SAD sa aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja duela Tramp - Bajden

AL AK AZ AR CA CO CT DE FL GA HI ID IL IN IA KS KY LA ME MD MA MI MN MS MO MT NE NV NH NJ NM NY NC ND OH OK OR PA RI SC SD TN TX UT VT VA WA WV WI WY DC

Interaktivni grafik relevantnih istraživanja javnog mnjenja duela Tramp - Bajden iz 2020. godine

Spisak svih relevantnih istraživanja javnog mnjenja duela Tramp - Bajden

Značenje oznake “Ocena pristrasnosti” možete pronaći ovde. Iskorišćeni su model i metodologija koje su kreirali Nate Silver, Derek Shan, Mary Radcliffe i Dhrumil Mehta (FiveThirtyEight). Celokupnu bazu istraživanja možete pronaći i ovde.

Savezne države sa neizvesnim ishodom glasanja

Demokratskim kandidatima je potreban 1.991 osvojen delegat za predsedničku nominaciju.

Koliko je do sada osvojio jedini preostali kandidat?

Džo Bajden (2.633) 100%
0
Ukupan broj zaraženih korona virusom u SAD
0
Ukupan broj preminulih od korona virusa u SAD
0 %
Građana SAD odobrava Donalda Trampa

Kako demografija ruši republikance?

“Što se demografske trke tiče, gubimo je ozbiljno. Ne stvaramo dovoljno ozlojeđenih belaca koji će nas dugoročno održavati u igri!” Iako ovaj citat sa republikanske konvencije iz 2012. izrečen od strane senatora iz Južne Karoline, Lindzija Grema, može delovati kontroverzno, sa strane praktične politike ima jasno utemeljenje. Od devedesetih godina Republikanska stranka nailazi na velike probleme što se broja i raznovrsnosti svog glasačkog tela tiče. Dok sa svakim izbornim ciklusom Amerika postaje sve etnički heterogenija, republikanci postaju sve homogenija grupa. Međutim, ovaj problem nije sveže pitanje, već samo finalna manifestacija višedecenijskog trenda i stare koalicije birača, koja je nekada donosila pobede, a danas značajno manje.

Kako protesti u SAD utiču na predsedničke izbore?

Ubistvo afro-amerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu dovelo je do masovnih protesta koji prethodnih dana potresaju čitave Sjedinjene Države, ali i ostatak sveta. Ovaj događaj bio je samo povod da se pitanje rasnih odnosa ponovo pojavi kao tema broj jedan u ovoj državi. Nakon usvajanja Zakona o građanskim pravima 1964. godine, problemi afro-američke populacije u SAD bili su privremeno rešeni. Ipak, prethodnih godina primetan je sve veći jaz po socijalnim i društvenim pitanjima među građanima SAD.

Kako je Kenedi zauvek promenio politiku na Zapadu

“Želimo nekoga novog, mladog, inspirativnog. Nekoga ko će da ponudi novu nadu i da prodrma ovu monotonu političku scenu. Potrebno je da dođe neko ko je čist, ima ideale i ko zaista hoće nešto da promeni”. Ukoliko vam ove rečenice deluju poznatno i kao da su oduvek prisutne u politici, radi se o relativno svežem političkom proizvodu. Želja za mladim, dinamičnim i inspirativnim liderom, bila je retka pojava u zapadnim društvima do šezdesetih godina prošlog veka. Iako je dolazilo do takvih situacija, one su često bile proizvod ekstremnih političkih okolnosti.

Objektivnost američkih medija u domaćoj politici

U trenutku kada su mediji puni svakojakih vesti i neproverenih informacija, nameće se veliko pitanje o tome kako plasirane vesti medijskih kuća mogu da utiču na mišljenje potencijalnih glasača. Izrazita politička polarizacija među američkim biračima, u odnosu na medije koje konzumiraju, budi jasne sumnje u objektivnost savremenog informisanja. Da li američki mediji i dalje drže do visoke profesionalnosti svojih novinara od kojih se očekuje da o svemu izveštavaju objektivno ili je pripadnost određenoj političkoj struji srušilo ovaj vrlo važan princip novinarskog profesionalizma?

"O ekonomiji se radi glupane" ili više ne?

U martu 1991. predsednik Džordž Buš stariji mogao je da bude zadovoljan. Uspešna intervencija u Zalivskom ratu i isterivanje iračkih snaga iz okupiranog Kuvajta, delovali su kao jak spoljnopolitički uspeh. Istraživanje agencije Gallup pokazalo je da je Buš u tim momentima beležio istorijski maksimum podrške za američke predsednike od 89% građana koji su odobravali njegov rad. Delovalo je da će u novembru sledeće godine zaraditi još jedan mandat. Međutim, 1992. godina je donela dva problema za Džordža Buša: recesiju i Bila Klintona.

Ko su i zašto su važni "Plavi psi" američke politike?

“Pre bih glasao za starog žutog psa, nego za bilo kog republikanca” Ovako je glasila jedna od čestih rečenica demokrata sa američkog Juga, koja je kasnije postala i ime (Žuti psi) za lojalne demokrate južnjake. Političke promene sredinom 20. veka na političkoj sceni SAD izbrisale su Žute pse. Isto se desilo u 19. veku, sa tada aktuelnim Burbon demokratama iz južnih država, bliskim idejama klasičnog liberalizma. Međutim, sredinom devedesetih javila se mnogo moćnija, bolje organizovana i uticajnija frakcija demokrata pod nazivom Plavi psi.

Najnovija TV gostovanja na temu izbora u SAD

Fotografije sa događaja iz serije "Američki izbori 2020"

Drugi o nama

"Svaka čast mladim ljudima iz Novog trećeg puta na trudu i na sjajnom poslu koji obavljaju! Informišu i edukuju javnost o temama koje prevazilaze njihovo lično okruženje i to smatram veoma značajnim poduhvatom."
Nikola Tomić
Nikola Tomić
Novinar
"Ekipa iz Novog trećeg puta odlična, svoj put, svoje teme, argumenti, dokazi za tvrdnje. Utemeljeni javni nastupi su nešto što se vidi kao problem, kritikuju svi živi, ceni se samo "ua_______" (upisati)"
Bojan Klačar
Bojan Klačar
CeSID

Donald Tramp, Republikanska partija

Republikanci su liberalno-tržišno orijentisani i smatraju da država ne bi trebalo da se meša u biznis. Protivnici su progresivnog oporezivanja i regulatornih fiskalnih i monetarnih politika. Privatno vlasništvo i privatna inicijativa su osnova svake slobode i napretka.
Republikanci su pretežno konzervativni kada su u pitanju seksualne slobode i identitetske politike. Protive se legalizaciji homoseksualnih brakova, njihovom usvajanju dece i smatraju da je jedino heteroseksualna porodica istinska porodica, pozivajući se na tradiciju i Hrišćanske porodične vrednosti.
Republikanci su se prvi borili za ukidanje ropstva u 19. veku, ali od druge polovine dvadesetog veka postali su stranka u čijim redovima postoje pojedinci koji propagiraju otvoreno rasno nasilje, pozivanje na segregaciju i veličanje robovlasničke kulture Konfederacije. Deo umerenih i libertarijanski nastrojenih republikanaca su potpuno liberalni kada su u pitanju prava rasnih manjina.
Republikanci smatraju legalnim posedovanje i korišćenje oružja kao ustavom zagarantovano pravo i neizostavan deo prava na privatno vlasništvo i privatnu slobodu. Smatraju da svaki građanin treba da bude spreman da se odbrani, kako u svojoj kući, tako i na ulici. Pozivaju se na Očeve Osnivače koji su tvrdili da bi građani trebalo da budu naoružani kako bi se suprotstavili tiranskoj vlasti ukoliko takva postoji.
Obe strane u velikoj meri smatraju privatnost jednom od fundamentalnih vrednosti i podržavaju strogu odvojenost javne i privatne sfere. Libertarijansko krilo republikanaca je najglasnije u borbi protiv zloupotrebe privatnih podataka u vezi sa građanima.
Hrišćanska desnica i konzervativni republikanci smatraju da je abortus ubistvo i samim tim se protive njegovoj legalizaciji. Postoje dva glavna obrazloženja. Prvo je legalističko i podrazumeva da fetus poseduje “ljudskost” i da bi abortus trebalo biti zabranjen kao i svako drugo ubistvo. Drugo je religijsko i poziva se na činjenicu da je samo Bog taj koji može da odlučuje da li neko živi ili umire. Iz istog razloga se protive i eutanaziji.
Među republikancima postoji veliki broj protivnika migracija. Većina se protivi migracijama jer misli da će stranci zauzeti radna mesta Amerikancima koji imaju državljanstvo ili su rođeni na tlu SAD. Pored ekonomskih razloga, veliki broj propagira otvoreni rasizam i ksenofobiju, misleći da će prisustvo drugih rasa ili verskih zajednica uništiti tradiciju i kulturu Američke nacije. Veliki broj podržava Trampov zid na granici s Meksikom, smatrajući da bi strance trebalo proterati, a ostaviti Ameriku “Amerikancima”.
Među republikancima su stavovi podeljeni. Ekstremni libertarijanci smatraju da bi svaki pojedinac trebalo da ima slobodu da radi sa sobom šta hoće i da sam snosi odgovornost za svoje odluke. Oni se zalažu za legalizaciju svih vrsta droga, ostavljajući pojedincu izbor da ih koristi ili ne. Konzervativni deo stranke se protivi korišćenju droga smatrajući da ona urušava zdravlje pojedinca i čitavog društva. Nikson je pokrenuo čuveni “War on Drugs” tokom svog mandata, sa namerom da iskoreni tu pojavu. Tramp je prepustio državama da same urede zakone po pitanju legalizacije marihuane.
Republikanci često negiraju postojanje klimatskih promena i podržavaju velike industrijske zagađivače, protiveći se njihovom oporezivanju ili strogim zakonskim regulativama. Za vreme Bušovog mandata je termin “globalno zagrevanje” zamenjen terminom “klimatske promene” kako bi se neutralizovao pojam. Tramp je istupio iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, pokazujući time da ekonomija i biznis imaju prvenstvo nad životnom sredinom.

Džo Bajden, Demokratska partija

Demokrate se zalažu za koncept socijalne države koja interveniše u privredi radi smanjenja ekonomskih i društvenih nejednakosti. Smatraju da se pravedna raspodela dobara može postići putem progresivnog oporezivanja. Među demokratama postoje i oni koji se zalažu za univerzalno zdravstveno osiguranje, plaćeno iz federalnog budžeta, intervenciju države u finansiranje javnog sektora kada su u pitanju: obrazovanje, saobraćaj, veliki infrastrukturni projekti,…
Demokrate oko sebe okupljaju društveno progresivni deo društva: borce za socijalnu jednakost i ljudska prava. Među njima se nalaze LGBT aktivisti, ali i heteroseksualci koji se protive seksualnoj diskriminaciji. U osnovi njihove filozofije je princip jednakosti: svi ljudi su rođeni jednaki i zaslužuju potpuno ista prava.
Demokratska partija je nekada bila stranka robovlasnika koji su negirali osnovna ljudska prava afro-amerikancima, ali danas su stožer boraca za prava rasnih manjina. Zalažu se za afirmativne akcije, kao što je pozitivna diskriminacija i poboljšanje socijalnog i ekonomskog položaja manjina. Afro-amerikanci, latinoamerikanci i druge manjine u velikoj većini glasaju za demokratskog kandidata.
Demokrate se u velikoj meri protive otvorenom posedovanju oružja i zalažu se za strožu kontrolu i rigoroznije zakone o naoružanju. Smatraju da posedovanje oružja izaziva nasilje u američkom društvu, kao što su masovne pucnjave u školama ili rasno motivisano nasilje na ulicama. Smatraju da je, zarad opšteg dobra, neophodno uskratiti određena prava koja mogu ugroziti slobode i sam život građana.
Za vreme republikanskog predsednika Buša, donet je “Patriot Act” kojim je, pod izgovorom borbe protiv terorizma, omogućeno špijuniranje građana radi nacionalne bezbednosti. Tokom vladavine demokrata, takođe su postojale glasine i indicije da NSA poseduje veliki broj privatnih podataka o građanima.
Demokrate su liberalnije po pitanju abortusa i smatraju da bi odluka trebalo da bude na majci, koja ima pravo da odlučuje šta će da radi sa svojim telom. Neki od razloga za abortus: ako su socijalne ili ekonomske okolnosti nepogodne za podizanje deteta, ako je dete plod silovanja, ako je život majke ugrožen, ako će majka pretrpeti osudu zajednice,…
Demokrate su liberalnije po tom pitanju, a u velikoj meri podržavaju multikulturalni koncept društva u kome više različitih kultura živi zajedno u miru na istom prostoru. Takođe, smatraju da su migranti potrebna radna i kulturna snaga koja može doprineti boljitku i prosperitetu američkog društva. Smatraju da bi imigracioni zakoni trebalo da budu manje strogi kako bi se lakše dolazilo do državljanstva.
Glasači demokrata smatraju da bi zakoni o drogama trebalo da budu manje striktni. Uglavnom se zalažu za dekriminalizaciju i legalizaciju marihuane, naglašavajući korisnost njene upotrebe u medicinske svrhe.
Ekološki svesni građani i eko-aktivisti se okupljaju oko Demokratske partije. Zalažu se za korišćenje alternativnih izvora energije, smanjenje energetske potrošnje i borbu protiv klimatskih promena. Smatraju da bi zakoni o zaštiti životne sredine trebalo da budu stožiji, pozivajući na kažnjavanje ili oporezivanje velikih zagađivača.

Često postavljena pitanja

Kada će se održati naredni izbori za predsednika SAD?

Naredni izbori za predsednika SAD biće održani 3. novembra 2020.

Da li je Donald Tramp imao protivkandidate za nominaciju među republikancima?

Imao je. Međutim, nepisano je pravilo da partije biraju sadašnjeg predsednika u prvom mandatu za svog kandidata u drugom mandatu.

Kada će zvanično biti poznat Trampov demokratski protivkandidat?

Demokratska nacionalna konvencija biće održana od 17. do 20. avgusta ove godine u Milvokiju. Na tom događaju i zvanično će biti proglašen kandidat demokrata na predsedničkim izborima. Nezvanično, kandidata znamo već sada.

Šta su crvene, plave i ljubičaste države?

Crvene države su one savezne države u kojima po pravilu bez problema pobeđuju republikanci, dok u plavima pobede odnose demokrate. Ljubičaste, ili swing države, predstavljaju sve one države u kojima su partije ujednačene i u kojima je u skorijoj istoriji bilo promena u podršci partijama. U ove države spadaju i one za koje se veruje da bi u narednom izbornom ciklusu mogle da donesu iznenađenje.

Kako se bira predsednik u SAD?

Građani SAD biraju između ponuđenih kandidata. Pobednik svake države (sa izuzetkom Nebraske i Mejna) “nosi” sve elektore za tu državu. Svaka država nosi broj elektora proporcionalan zastupljenosti u Kongresu: ukupan zbir senatora (svaka država ima dva) i predstavnika u Domu (koje biraju građani). Šest najvećih država su Kalifornija (55), Teksas (38), Njujork (29), Florida (29), Ilinois (20) i Pensilvanija (20). Na kraju, kandidat koji osvoji barem 270 elektora od ukupno 538 postaje predsednik SAD. U istoriji se više puta dešavalo da pobednik osvoji manje glasova birača od drugoplasiranog kandidata, ali zbog bolje raspoređenosti glasova po državama i većeg broja elektora, odnosi pobedu.

Kako Nebraska i Mejn raspoređuju elektore?

Nebraska i Mejn su jedine dve savezne države koje koriste sistem prema kojem pobednik ukupnog glasanja ne mora nužno odneti sve elektorske glasove. Nebraska svojih 5 elektorskih glasova deli tako da pobednici u 3 kongresna distrikta nose po 1 glas, a ukupni pobednik nosi preostala 2 elektorska glasa. Slična je situacija i u Mejnu, sa razlikom da ova država ima jedan kongresni distrikt manje, ali i 4 elektorska glasa ukupno. Nebraska je ovaj sistem uvela 1992. godine, i jedini put su elektorski glasovi podeljeni 2008. kada je Barak Obama pobedio u II kongresnom distriktu. Što se tiče Mejna, tamo je pravilo uvedeno 1972. godine, a Donald Tramp je jedini kandidat koji je osvojio distrikt (II kongresni distrikt), a da u ukupnom zbiru nije bio pobednik u saveznoj državi.