Facebook Twitter Instagram Youtube Linkedin-in

Donald Tramp, Republikanska partija

Decenijama unazad Republikanska partija je bila više na strani smanjenja trgovinskih barijera i za ugovore o slobodnoj trgovini. Republikanski predsednik Džordž Buš Stariji najzaslužniji je za potpisivanje, danas spornog, NAFTA sporazuma o slobodnoj trgovini između SAD, Kanade i Meksika. Donald Tramp je ovaj stav stranke radikalno preokrenuo pokretanjem trgovinskih ratova sa Kinom, Kanadom, Evropskom unijom i drugima. Tramp se zalaže za brojne protekcionističke mere, poput carina, zarad podizanja domaće proizvodnje i vraćanja proizvodnih pogona iz sveta nazad u SAD.
Republikanska partija se tradicionalno zalaže za što niže poreze i deregulaciju. Trampova administracija je 2017. godine sprovela veliku poresku seču korporacijama i pojedincima, kao način stimulisanja ekonomskog rasta. Tramp je najavio smanjenje nameta na rad, kao mere za poboljšanje mogućnosti za zapošljavanje radnika i povećanje dohotka zaposlenih.
Republikanska partija je stranka koja izražava visk nivo skepse u odnosu na ljudski uticaj na klimatske promene, kao i u aktivnu ulogu države u smanjenju emisija ugljendioksida. Trampova administracija je istupila iz Pariskog sporazuma o klimi. U svom izbornom programu, Republikanska partija i Tramp ne stavljaju pažnju na ekologiju.
Iako je Republikanska partija bila vodeća u borbi za ukidanje ropstva u 19. veku, od šezdesetih godina prošlog veka prelazi na konzervativniju politku po rasnim pitanjima. Od tada, unutar Republikanske partije se javljaju pojedinci i grupe sa ekstremno desnim i neretko rasističkim stavovima, manifestovanim često kroz veličanje robovlasničke konfederacije. Trampov stav po pitanju rasnih pitanja je predmet sporenja u javnom mnjenju. Određene politike poput smanjenja obaveznih minimalnih kazni su bile pozdravljene od pripadnika manjina, dok su određene kaznene politike drastično više pogađale manjine. Tramp često naglašava ekonomiju kao važnu za poboljšanje položaja manjina, poput smanjenja nezaposlenosti u ovim grupama ili otvaranje naročitih „zona mogućnosti“ u siromašnim manjinskim krajevima.
Republikanska partija kroz istoriju bila je više sklona kaznenoj politici, uključujući i najoštriju smrtnu kaznu, više nego politikama rehabilitacije. Ova politika se nazivala i politikom „zakona i reda“, koja je nastala šezdesetih godina prošlog veka kao reakcija na velike rasne nerede, nastala u borbi za građanska prava afroamerikanaca. Tramp je sebe nazvao „kandidatom reda i zakona“ kroz jednu od reakcija na aktuelne rasne nemire širom Amerike. Iako je konkretna politika na vlasti bila ambivalentna po ovom problemu, retorski je Tramp oštriji po pitanjima bezbednosti građana od prethodnih republikanskih predsednika.
Republikanska partija je programski bliža smanjenju upliva države u zdravstvena pitanja i više se zalaže za regulisanje zdravstvenog pitanja kroz tržišnu utakmicu između privatnih zdravstvenih osiguranja. Ova partija se, takođe, zalaže za smanjenje obuhvata postojećih državnih zdravstvenih programa. Tokom mandata Donalda Trampa, partija i predsednik su pokušavali da ukinu „Obamaker“ i da izvrše izvesna ograničenja ostalih državnih zdravstvenih programa. Iako je Tramp i u ovoj i u prethodnoj predsedničkoj kampanji obećavao alternativni zdravstveni program, nikakav konkretan plan nije otkriven.
Republikanska partija je u poslednjih par decenija bila relativno otvorena stranka po pitanju imigracije, gde je taj stav bio najliberalniji za vreme dva mandata Džordža Buša Mlađeg od 2000. do 2008. godine. Sa pobedom Donalda Trampa, stranka je radikalno promenila svoj stav ka vrlo konzervativnom. Tramp se zalaže za podizanje zida između SAD i Meksika, a predlagao je i zabranu putovanja iz pojedinih država sa većinskom muslimanskom populacijom. Njegova politika prema ilegalnoj imigraciji predstavlja primer politike „nulte tolerancije“. U slučaju još jednog predsedničkog mandata, može se očekivati dalje zaoštravanje imigracione politike.
Republikanska partija je pobedom Donalda Trampa značajno zaoštrila svoj stav prema Kini koji se bazira na trgovinskom ratu ove dve najveće svetske ekonomije i sankcijama kineskim kompanijama. Ovaj stav pratile su i oštre optužbe upućene Kini povodom širenja virusa COVID-19, kao i zahtevanje od Kine da iseli svoj konzulat u Hjustonu zbog optužbi za špijunažu. Kina je ostala jedna od ključnih meta Trampove predizborne retorike.
Republikanska spoljna politika bila je bazirana na aktivnom učešću Amerike u svetskim dešavanjima, često i kroz direktne vojne intervencije, poput intervencija na Bliskom Istoku. Međutim, pobedom Donalda Trampa nad neokonzervativnim kandidatima u partiji, stranka je promenila svoj stav. Trampova politika nešto je bliža izolacionizmu, i u njegovom mandatu SAD se konfrontirala sa velikim brojem tradicionalnih saveznika. Na Bliskom Istoku, zalaganje aktulenog predsednika je bilo fokusirano na Izrael i na uspostavljanje odnosa ove države sa sunitskim državama.
Republikanci i Tramp se po pitanju COVID-19 mera zalažu za brže otvaranje radi oporavka ekonomije, čak i da se broj zaraženih poveća. Tokom mandata je sproveo nekoliko hiljada milijardi pomoći pojedincima, kompanijama i lokalnim samoupravama. Tramp se zalaže za dodatne mere poput drastičnog smanjenja nameta na rad radi lakšeg zapošljavanja.

Džo Bajden, Demokratska partija

Demokratska partija se u prethodnih 30 godina zalagala za ugovore o slobodnoj trgovini, kao što je NAFTA sporazum o spoljnoj trgovini između SAD, Kanade i Meksika. Partija se zalagala za slične sporazume sa pacifičkim i atlantskim saveznicima, ali je zbog protivljenja javnosti ublažila taj stav. Bajdenov program obuhvata i određene protekcionističke mere poput programa „Napravljeno u Americi“ vrednog 700 milijardi dolara. Ovaj program bi finansirao kupovinu proizvoda i industrijskog istraživanja proizvedenog u Americi, kao mera pomoći za oko 5 miliona zaposlenih ugroženih tokom krize.
Demokratska partija se tradiconalno zalaže za veće poreze najbogatijima i korporacijama. Bajden je po tom pitanju umereniji od levog krila demokrata, te se njegova politika bazira na povećanju poreza na dohodak najbogatijima sa 37% na 39,6%. Kandidat demokrata se zalaže da se porezi svima koji zarađuju godišnje ispod 400.000 dolara ne povećavaju. U svom programu Bajden najavljuje nekoliko hiljada milijardi investicija u infrastrukturu i zelenu energiju, kao i povećanje minimalne plate na saveznom nivou sa 7,25$ na 15$ dolara na sat.
Pitanje klimatskih promena predstavlja vrlo važno pitanje za Demokratsku partiju i birače ove stranke. Demokrate smatraju da je ljudski doprinos klimatskim promenama štetan i da je potrebno investirati u zelenu energiju. U skladu sa tim, Bajdenov plan obuhvata 2.000 milijardi dolara investicija u zelenu energiju i smanjenje emisija ugljendioksida.
Od donošenja Zakona o građanskim pravima i drugih zakonskih akata, šezdesetih godina prošlog veka, koji su popravili položaj afroameričke zajednice, Demokratska partija je postala progresivna partija u odnosu na rasna pitanja. Kao takva, od partije koja je dugo imala rasističke pojedince u svojim redovima, postala je partija za koju u velikoj većini glasa najveći broj manjina. Bajden krivi Donalda Trampa i njegovu polarizujuću retoriku za rasne nemire, smatrajući da bi, ukoliko pobedi, pokrenuo proces rasnog pomirenja. Zalaže se za veći diverzitet u javnoj službi, uključujući i svoj hipotetički predsednički kabinet.
Demokratska partija je oduvek bila optuživana kao „blaga po pitanju kriminala“, odnosno sklonija više zalaganju za mere rehabilitacije prekršioca umesto politike strogih kazni. Tokom devedesetih godina prošlog veka, partija je zaoštrila stav, te je 1994. donela Zakon o kriminalu sa vrlo oštrim merama prema počiniocima kriminalnih dela i u odnosu na ovlašćenja i veličinu policijskih snaga. Bajdenov predizborni program predstavlja ponovno vraćanje na mekšu politiku prema kriminalu kroz predloge poput ukidanje smrtne kazne i investiranja 20 milijardi dolara u grantovima za borbu protiv pojava kao što su nepismenost i nasilje u porodici. Za razliku od dela svojih partijskih kolega koji se zalažu za drastično umanjenje sredstava policiji, Bajden se protivi ovom predlogu.
Zdravstvena zaštita je pitanje koje Demokratska stranka i njeni birači u istraživanjima javnog mnjenja često stavljaju na prvo mesto po važnosti. Stavovi ove partije u zdravstvu baziraju se na većoj intervenciji države u zdravastvu. Iako se Bajden ne zalaže za potpunu zamenu sistema privatnog zdravstvenog osiguranja državnim, njegov program obuhvata proširenje „Obamakera“ kao državne alternative privatnim zdravstvenim osiguranjima. Ovaj plan bi po planu trebalo da košta oko 750 milijardi u narednih 10 godina, i trebalo bi da se finansira kroz oporezivanje bogatih.
Demokratsku partiju tradicionalno je krasila načelno otvorena politika prema imgraciji i liberalniji stav po pitanju sticanja državljanstva i politike viza. Stav ove partije je da migranti pomažu ekonomskom rastu i kreiranju poslova, kao i da je važno da SAD privlače talente iz celog sveta. Sličnu politiku sledi i program Džoa Bajdena koji predlaže pauziranje deportacija u prvih 100 dana od njegovog potencijalnog stupanja na dužnost. U ostalim programskim crtama, Bajden se zalaže za stopiranje izgradnje zida prema Meksiku i smanjenju kazni za ilegalne imigrante.
Demokratska stranka i Bajden od republikanaca najčešće bivaju napadani kao „blagi po pitanju Kine“, pozivajući se na otvoreniji stav demokrata po pitanju uključivanja Kine u međunarodne organizacije. Međutim, partija je zaoštrila stav u prema Kini u prethodne četiri godine. Bajdenov plan u odnosu na Kinu bazira se na okupljanju tradicionalnih saveznika i multilateralnom pritisku na ovu državu.
Spoljna politika demokrata tradicionalno je naglašavala multilateralni pristup međunarodnim odnosima, ali je u određenim sferama pratila i politiku intervencionizma, karakterističniju Republikanskoj partiji. U stranci postoje različite struje po ovom pitanju, ali je dominantnija struja koja smatra da bi Amerika trebalo da bude aktivinija kao sila u svetu. Bajdenov predlog spoljne politike se zasniva na povratku bliže tradicionalnoj američkoj spoljnoj politici i tradicionalnim saveznicima poput NATO članica ili pacifičkih saveznika. Osim toga, predlog je i neformalna međunarodna organizacija koja bi pomogla koordinaciju delovanja i bolju saradnju demokratskih država u svetu.
Demokrate i Bajden se po pitanju COVID-19 mera zalažu za oprezniju politiku, odnosno postepeno otvaranje tek kada se poveća nivo testiranja. Bajden predlaže da federalna vlada više finansijski pomaže nezasposlenima, lokalnim samoupravama i domaćinstvima.

Često postavljena pitanja

Šta su crvene, plave i ljubičaste države?

Crvene države su one savezne države u kojima po pravilu bez problema pobeđuju republikanci, dok u plavima pobede odnose demokrate. Ljubičaste, ili swing države, predstavljaju sve one države u kojima su partije ujednačene i u kojima je u skorijoj istoriji bilo promena u podršci partijama. U ove države spadaju i one za koje se veruje da bi u narednom izbornom ciklusu mogle da donesu iznenađenje.

Kako se bira predsednik u SAD?

Građani SAD biraju između ponuđenih kandidata. Pobednik svake države (sa izuzetkom Nebraske i Mejna) „nosi“ sve elektore za tu državu. Svaka država nosi broj elektora proporcionalan zastupljenosti u Kongresu: ukupan zbir senatora (svaka država ima dva) i predstavnika u Domu (koje biraju građani). Šest najvećih država su Kalifornija (55), Teksas (38), Njujork (29), Florida (29), Ilinois (20) i Pensilvanija (20). Na kraju, kandidat koji osvoji barem 270 elektora od ukupno 538 postaje predsednik SAD. U istoriji se više puta dešavalo da pobednik osvoji manje glasova birača od drugoplasiranog kandidata, ali zbog bolje raspoređenosti glasova po državama i većeg broja elektora, odnosi pobedu.

Kako Nebraska i Mejn raspoređuju elektore?

Nebraska i Mejn su jedine dve savezne države koje koriste sistem prema kojem pobednik ukupnog glasanja ne mora nužno odneti sve elektorske glasove. Nebraska svojih 5 elektorskih glasova deli tako da pobednici u 3 kongresna distrikta nose po 1 glas, a ukupni pobednik nosi preostala 2 elektorska glasa. Slična je situacija i u Mejnu, sa razlikom da ova država ima jedan kongresni distrikt manje, ali i 4 elektorska glasa ukupno. Nebraska je ovaj sistem uvela 1992. godine, i jedini put su elektorski glasovi podeljeni 2008. kada je Barak Obama pobedio u II kongresnom distriktu. Što se tiče Mejna, tamo je pravilo uvedeno 1972. godine, a Donald Tramp je jedini kandidat koji je osvojio distrikt (II kongresni distrikt), a da u ukupnom zbiru nije bio pobednik u saveznoj državi.

© 2017 – 2022, Novi treći put