fbpx

Novi treći put

Tag: demokratska partija

Čemu se nadaju demokrate u novembru?

Čemu se nadaju demokrate u novembru?

U januaru ove godine, predsednička kandidatura Džoa Bajdena nije delovala kao izvesna u unutarpartijskog trci. Iako je održavao prednost na nivou države, ostali važni detalji te kampanje nisu bili uverljivi. Bajden je januar proveo obilazeći hladne sale po Ajovi, u kaputu u njima držeći govore o „jedinstvu“ za po par desetina ljudi, najčešće sedamdesetogodišnjaka. Donatori su njegovu kampanju održavali finansijski „na kašičici“, dok su ogromna sredstva kanalisali u kampanje Pita Butedžedža, Beta O Rurka, Kamale Haris i drugih progesivnijih demokrata.

Situacija se od tada drastično preokrenula. Bajden danas iza sebe ima demokratski estabišment, kao i radikalno leve krugove poput Bernija Sandersa i Aleksandrije Okasio Kortez, ali i umerene republikance poput bivšeg guvernera Ohaja Džona Kejsika ili Kolina Paula iz kabineta Buša mlađeg. Odnosno, njegovi govori o „jedinstvu“ iz polupraznih hladnih sala Ajove, postali su jedinstvo u praksi. Jedinstvo svih protivnika Trampa u širokom frontu okupljenom oko Bajdena. Za ovaj pristup se zalagao od samog početka svoje kampanje kod demokrata, a uspeo je da ga prenese i na celu stranku.

Međutim, osim pobede nad Trampom, postavlja se pitanje čemu se nadaju demokrate u novembru i koji su ciljevi izan političke ambicije koja krasi sve političare?

Ceo tekst

Kakvu bi spoljnu politiku vodio Bajden?

Kakvu bi spoljnu politiku vodio Bajden?

Za skoro dva meseca, kasno u noć 3. novembra, Džo Bajden bi mogao da postane 46. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. U tom slučaju, sedamdesetsedmogodišnji Bajden bi se našao za kormilom i dalje izuzetno polarizovane države. SAD su dodatno uzdrmane i oslabljene pandemijom virusa COVID-19 i antirasističkim protestima kakve Amerika nije videla od šezdesetih godina prošlog veka. Kakvu, u ovakvim unutrašnjim okolnostima, spoljnu politiku možemo očekivati od kandidata demokrata?

Trampov raskid sa tradicionalnim pristupom

Nakon katastrofalnog mandata Trampove administracije po tradicionalnu američku diplomatiju, hipotetički kabinet Džoa Bajdena moraće da pronađe način da je oživi. Liberalan svetski poredak je, ne samo uzdrman, već preti da bude raskidan na komade od strane jačajućih autoritarnih režima, a SAD su (sa razlogom) izgubile ulogu apsolutnog lidera.

Ceo tekst

Strategije Trampa i Bajdena za pobedu

Strategije Trampa i Bajdena za pobedu

Bivši potpredsednik SAD u dva mandata, Džozef Džo Bajden, svoju predsedničku kampanju započeo je u aprilu 2019. rečima: “Ovi izbori su izbori za dušu Amerike”. Bilo da se slažete ili ne sa politikom bivšeg Obaminog prvog saradnika ili Demokratske partije kojoj pripada, poruka je potpuno tačna. Ovogodišnji predsednički izbori predstavljaju duel dve u potpunosti različite vizije Amerike i njene uloge u svetu. Američka politička scena je najpolarizovanija od šezdesetih, a prostor za konsenzus između dve partije se dodatno suzio. Glavno pitanje za birače je za koju će se od ove dve budućnosti opredeliti, a za dvojicu kandidata pomoću koje strategije će sebi omogućiti kancelariju iz koje će Ameriku usmeravati.

Aktuelni predsednik suočava se sa izazovom Republikanske politike u savremenom dobu. U konzervativnu viziju Amerike veruje sve manji broj birača, što potvrđuju i poslednja istraživanja Pew Research Centre. U njima je identifikovano da se nikada manji procenat populacije nije identifikovao kao republikanski. U poslednjih 30 godina, republikanski predsednički kandidati su, sa jednim izuzetkom (Džordž Buš 2004. godine), imali manje glasova od svojih protivnika demokrata, čak i kada su pobeđivali. Iz tog razloga, Trampova strategija 2016. bila je, a i sada je bazirana na mobilizaciji svoje tvrde baze kroz polarizujuću retoriku i na spuštanju izlaznosti kod protivnika, sa ciljem minimalne potrebne elektorske pobede.

Ceo tekst

Antirasistički pokreti nekada i sada – razlike i sličnosti

Antirasistički pokreti nekada i sada – razlike i sličnosti

Imajući u vidu izrazito rasističku istoriju Sjedinjenih Američkih Država, ponekad je teško prihvatiti činjenicu da je “zemlja slobode” zaista jedna od najprogresivnijih država na svetu. U tom kontekstu, najveći problem u legitimisanju SAD-a kao pionira slobodarstva i “svetskog policajca” kada je reč o ljudskim pravim jeste upravo postojanje strukturalnog rasizma u američkom društvu i institucijama do dan danas. Ostaci robovlasničkog mentaliteta još uvek su, u obrisima, prisutni među konzervativcima, i to ne samo na jugu federacije. Popularizacijom politike identiteta, pogotovo tokom dva mandata Baraka Obame (2008-2016), pravo rasnih manjina je postalo centralna tema političkog diskursa na levom spektru i među mlađim glasačima Demokratske partije.

Ceo tekst

Kako je jedan strateg vratio demokrate iz mrtvih

Kako je jedan strateg vratio demokrate iz mrtvih

Davne 1984. u večernjim časovima, 6. novembra, izborne štabove predsedničkih kandidata demokrata i republikanaca obeležavale su različite emocije. Tadašnji predsednik, Ronald Regan, trijumfalno je obeležio 17 miliona glasova više za njegov reizbor, nego za promenu oličenu u demokratskom protivkandidatu. Valter Mondejl, predsednički kandidat demokrata, obeležio je jednu od najgorih večeri svog života.

Njegova levičarska agenda pobedila je u samo jednoj od 50 saveznih država, naspram nove konzervativne agende Ronalda Regana i Republikanske stranke. Sličnu sudbinu doživeo je i četiri godine pre njega, tada aktuleni predsednik demokrata Džimi Karter, a četiri godina nakon Mondejla isto je doživeo predsednički kandidat demokrata Majkl Dukakis. Tri pobede republikanaca donele su 12 godina vlasti predsedničkih kandidata ove stranke, a više od decenije frustracija među demokratama i njihovoj tvrdoj bazi.

Međutim, ovi porazi nisu bili slučajnost.

Ceo tekst

Koje savezne države će odrediti pobednika izbora u SAD?

Koje savezne države će odrediti pobednika izbora u SAD?

Politički događaj godine – predsednički izbori u SAD, održaće se za nešto manje od sto dana. Osim ovih izbora, istog dana na programu su i izbori za Kongres – za Predstavnički dom i za deo Senata. Dve vodeće partije, Republikanska i Demokratska, kandiduju Donalda Trampa i Džoa Bajdena za funkciju predsednika države. Američki izborni sistem je takav da pobedniku u ukupnom zbiru glasova ne garantuje i pobedu u elektorskim glasovima, pomoću kojih se bira predsednik. Kakav je izborni sistem, koje savezne države će biti ključne i kako kandidati trenutno stoje u tim državama?

Ceo tekst

Ko su i zašto su važni “Plavi psi” američke politike?

Ko su i zašto su važni “Plavi psi” američke politike?

“Pre bih glasao za starog žutog psa, nego za bilo kog republikanca”

Ovako je glasila jedna od čestih rečenica demokrata sa američkog Juga, koja je kasnije postala i ime (Žuti psi) za lojalne demokrate južnjake. Političke promene sredinom 20. veka na političkoj sceni SAD izbrisale su Žute pse. Isto se desilo u 19. veku, sa tada aktuelnim Burbon demokratama iz južnih država, bliskim idejama klasičnog liberalizma.

Međutim, sredinom devedesetih javila se mnogo moćnija, bolje organizovana i uticajnija frakcija demokrata pod nazivom Plavi psi. Sačinjeni u početku mahom od južnjačkih kongresmena demokrata, Plavi psi bili su konzervativna snaga unutar demokrata, ne uvek brojni, ali u velikom broju situacija ključni.

Iako je početkom 2010. doživela stagnaciju i gotovo nestanak, u novembru ove godine koalicija može ponovo dobiti ključnu ulogu u američkoj politici.

Ceo tekst