Gubitak u ukupnom broju glasova, ali većina u broju elektora.
Ovo je bio scenario koji je 2016. Donaldu Trampu doneo pobedu, uprkos opštem utisku da se to neće dogoditi. Trećeg novembra ove godine, aktuelnom predsedniku SAD-a ponovljeni scenario iz 2016. bi vrlo izvesno odgovarao. Iako se elektorska pobeda, bez pobede u ukupnom broju glasova, može interpretirati kao manjak legitimiteta, to ne menja rezultat dobijanja još jednog četvorogodišnjeg mandata. Međutim i pre četiri godine, Trampova pobeda desila se kroz „iglene uši“, te će glavno pitanje biti na koje glasače će aktuelni predsednik usmeriti svoj fokus u borbi za reizbor.
Kako je 77.747 ljudi donelo Trampu pobedu 2016. godine?
Pre četiri godine, Hilari Klinton osvojila je blizu tri miliona glasova više od svog republikanskog oponenta u predsedničkoj trci. Ova velika razlika u broju glasova nije bila dovoljan uslov, s obzirom da su Trampovi glasovi, iako ih je bilo manje, bili „bolje raspoređeni“. Države u kojima je Tramp pobedio donele su mu 304 elektora naspram 227 elektora koliko je osvojila njegova protivnica. Iako je Hilari Klinton izgubila elektorski značajne države poput Floride ili Ohaja, ključni doprinos njenom gubitku dalo je 77.747 ljudi iz samo tri ključne države.
Donald Tramp uspeo je da u tri države, koje su ubedljivo glasale za Baraka Obamu i 2008. i 2012, pobedi sa razlikom manjom od 1%. U Viskonsinu Hilari Klinton izgubila je za 0,77%, u Pensilvaniji 0,72%, a u Mičigenu za tek 0,23%. Ukupna razlika u ove tri države iznosila je 77.747 glasova koji su bili dovoljni da Trampu donesu 46 elektora, bez kojih danas ne bi bio predsednik SAD-a.
Na ovogodišnjim izborima, Trampova strategija biće usmerena da ne izgubi navedene glasače koji su mu doneli tanku prednost, ali da zbog sigurnosti dobije i nove. O kojim biračima se radi?
1. Bela radnička klasa iz „rđavog pojasa“
Intenziviranjem globalizacije, međunarodne trgovine i tehnološkog razvoja, značajan broj radnih mesta u proizvodnji u Americi je nestao ili je u riziku da nestane. Deo radno intenzivnih industrija preseljen je u države sa jeftinjom radnom snagom, dok je tehnologija sa druge strane, učinila da značajan deo veština zastari. Ovi i drugi procesi su u poslednje tri decenije stvorili „rđavi pojas“ u SAD-u. „Rđavi pojas“ (rust belt) obuhvata delove država koji su bili fokusirani na proizvodnju koje danas, iz navedenih razloga, više nema i danas predstavljaju osiromašene i samim tim nezadovoljne krajeve Amerike.
S obzirom da je u određenim američkim okruzima nestalo i preko 50% radnih mesta u proizvodnji, a da se nisu pojavile brze i identične alternative, ovi krajevi predstavljali su idealne mete za antisistemsku retoriku Trampa. U „rđavi pojas“ spadaju delovi Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina, koje je Tramp osvojio sa spomenutom tankom razlikom.
Obećanje da će „učiniti Ameriku velikom ponovo“, protivljenje slobodnoj trgovini, najava brojnih carina i poruka da će vratiti izgubljena radna mesta, pokazali su se kao efikasni alati u biračkom telu belačke radničke klase u ovoj zoni. Ovo biračko telo najviše čine beli muškarci, ogorčeni zbog navedenih procesa, koji gaje relativno konzervativne društvene stavove. Trampov glavni zadatak biće da ih uveri da ga ponovo izglasaju.
Šanse Trampa u „rđavom pojasu“?
Iako su uspesi u vraćanju radnih mesta iz inostranstva prilično ograničeni, uprkos velikom broju ustupaka biznis zajednici poput velike poreske seče, Tramp ima solidne šanse. Ovaj deo glasača prilično je ogorčen na establišment i slobodnu trgovinu, u odnosu na koje se aktuleni predsednik postavlja prilično agresivno. Svog najizvesnijeg protivnika, Džoa Bajdena, pokušaće da predstavi kao „zli establišment“, nekoga ko je već dugo zastupnik slobodne trgovine i ko radi za „globalističke“ interese. Tramp govori ono što ovi birači žele da čuju.
Na drugoj strani, Bajdena ne bi trebalo potcenjivati u ovoj biračkoj grupi. Za njega važi nadimak „working class Joe“ zbog svog srednjoklasnog porekla iz Pensilvanije. U unutarpartijskoj trci pokazao je da ima podršku među sindikatima. Vrlo izvesno, Bajden će ići na kartu podsećanja na ogromnu intervenciju države iz vremena dok je bio potpredsednik Obami, koja se merila u desetinama milijardi dolara usmerenih na spašavanje auto industrije iz ovih krajeva. U sferi zdravstvene zaštite, nudi drastično više od Trampa.
Na osnovu proseka anketa iz prethodnih mesec dana sa sajta RealClearPolitics, Bajden u Mičigenu vodi sa 4,4% i Pensilvaniji sa 3,8%, dok je u Viskonsinu izjednačen sa aktuelnim predsednikom. Tramp će u borbu za ove birače krenuti sa blagim zaostatkom, te ne čudi što je u prethodne dve godine opipavao i teren u državama gde je izgubio od Hilari Klinton sa manjom razlikom. Kao rezervu, predsednik će deo resursa usmeriti na Kolorado, Nevadu, Virdžiniju i Nju Hempšir. Međutim, uprkos potencijalnom vođstvu Bajdena, „rđavi pojas“ je Trampov „domaći teren“.
2. Umereni republikanci iz predgrađa
Ukoliko se prva ciljna grupa birača može opisati kao „bivše demokrate koje su promenile stranu“, u slučaju druge grupe, radi se o suprotnom. Dolazak Trampa na čelo Republikanske stranke, naveo je značajan broj umerenih republikanaca da preispitaju svoju partijsku pripadnost. Ovi birači su najvećim delom bele žene, žive u predgrađima, finansijski su dobrostojeći, a na društvenim mrežama prepoznatljivi sa #NeverTrump. Na izborima 2012, glasali su za Mita Romnija protiv Baraka Obame, na izborima 2016. svoj glas su poverili Hilari Klinton, a na midterms izborima 2018. njihov broj se dodatno povećao u korist demokrata.
Zahvaljujući ovim glasačima, Hilari Klinton je bila predsednički kandidat demokrata koji je među glasačima srednje klase bio najviše izjendačen sa republikanskim kandidatom, ukoliko izuzmemo Bila Klintona, koji je jedini pobedio u ovoj kategoriji birača od kada se meri demografija onih koji su glasali. Takođe, u brojnim swing i republikanskim kongresnim izbornim jedinicama bili su ključni tas na vagi za pobedu demokrata i preuzimanje Predstavničkog doma.
Na ovogodišnjim izborima mogu biti odlučujuća snaga u državama koje je Tramp pobedio prethodni put sa ne prevelikom razlikom. Bajden i Tramp se usmeravaju na njih, ali na različite načine.
Šanse Trampa u predgrađima?
Ogorčenost Trampovim ponašanjem, kulturološki tvrdo-desničarskom retorikom, antielitizmom i vređanjem republikanskih figura poput pokojnog Džona Mekejna, teško može nestati. Međutim, u prethodnih par godina, Tramp je uspevao da ublaži štetu u ovoj grupi birača kroz komuniciranje ekonomskih rezultata i plašenja umerenih republikanaca „demokratskim socijalizmom“ Sandersa i Okasio-Kortez. Na drugoj strani, pitanje šta će od ovih pozitivnih rezultata ostati nakon pandemije korona virusa, a izvesni izbor Bajdena kod demokrata, otupeće oštricu plašenja birača demokratskim socijalizmom.
Bajden, sa druge strane, šalje ujedinjujuće poruke, koje nisu isključive ili polarizujuće prema republikancima. Često spominje da ima prijatelje među republikancima, poput spomenutog Džona Mekejna. Njegov izbor nije percipiran kao veliki rizik po ekonomiju. U slučaju da ne bude velikih promena, Džo Bajden bi trebalo da nastavi kontinuitet dobrih rezultata demokrata u ovoj kategoriji birača iz prethodne četiri godine. Tramp će morati da se ozbiljno potrudi oko ovih birača, jer ga mogu koštati pobede u državama gde je prethodni put pobedio, poput Floride, Severne Karoline ili Džordžije.
[click_to_tweet tweet=“Tramp će imati težak zadatak da još jednom ubedi bivše demokrate, radnike iz rđavog pojasa da mu daju poverenje, a razočarane republikance iz predgrađa da se vrate matičnoj partiji. | “ quote=“Tramp će imati težak zadatak da još jednom ubedi bivše demokrate, radnike iz rđavog pojasa da mu daju poverenje, a razočarane republikance iz predgrađa da se vrate matičnoj partiji.“]
Šanse Trampa
Iako Donald Tramp projektuje sliku sebe kao nepokolebljivog i potpuno samouverenog u svoju pobedu, stanje na terenu nije nužno takvo. U proseku anketa RealClearPolitics u duelu sa najizvesnijim protivnikom Bajdenom zaostaje za oko 5,5%. U ključnim swing državama, takođe, ne stoji sjajno. Vođenje kampanje narednih meseci, rukovođenje državom u vreme pandemije COVID-19 i snalaženje povodom potencijalne recesije nakon obuzdavanja pandemije, biće ključni za njegov uspeh na izborima.
Aktuelni predsednik imaće težak zadatak da još jednom ubedi bivše demokrate, radnike iz „rđavog pojasa“ da mu daju poverenje, a razočarane republikance iz predgrađa da se vrate matičnoj partiji. U toj borbi imaće ograničene resurse i vanredne spoljašnje okolnosti, tako da ukoliko ne bude redefinisao svoju strategiju, može završiti kao svoj partijski kolega Džordž Buš stariji, koji 1992. nije uspeo da izbori drugi mandat. U ovom momentu najviše zavisi od Donalda Trampa i njegovih sposobnosti.
[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]
