fbpx

Novi treći put

Tag: berni sanders

TV reklame i američki izbori

TV reklame i američki izbori

Američke izbore tradicionalno obeležava ogromna potrošnja na kampanje kandidata i u unutarpartijskoj trci i u predsedničkoj trci. Na prethodnim izborima, cifre potrošene u predsedničkom finalu dolazile su blizu dve milijarde dolara. Jedan od glavnih predmeta potrošnje kandidata svakako predstavljaju TV reklame. Međutim, nakon ovogodišnjih unutarpartijskih izbora kod demokrata i prethodnih predsedničkih izbora 2016, postavlja se pitanje njihove stvarne efikasnosti i važnosti.

Ceo tekst

Ko će odrediti Trampovu budućnost?

Ko će odrediti Trampovu budućnost?

Gubitak u ukupnom broju glasova, ali većina u broju elektora.

Ovo je bio scenario koji je 2016. Donaldu Trampu doneo pobedu, uprkos opštem utisku da se to neće dogoditi. Trećeg novembra ove godine, aktuelnom predsedniku SAD-a ponovljeni scenario iz 2016. bi vrlo izvesno odgovarao. Iako se elektorska pobeda, bez pobede u ukupnom broju glasova, može interpretirati kao manjak legitimiteta, to ne menja rezultat dobijanja još jednog četvorogodišnjeg mandata. Međutim i pre četiri godine, Trampova pobeda desila se kroz “iglene uši”, te će glavno pitanje biti na koje glasače će aktuelni predsednik usmeriti svoj fokus u borbi za reizbor.

Ceo tekst

Četiri razloga zašto je Sanders izgubio od centriste

Četiri razloga zašto je Sanders izgubio od centriste

U predgrađima grada Vašingtona u Severnoj Virdžiniji, pre dve nedelje, ljudi su do kasnih večernjih sati strpljivo čekali u redovima da glasaju za svoje favorite u Demokratskoj stranci. Isto je bilo u drugim gradovima ove države, ali i u drugim državama koje su glasale tokom takozvanog “super utorka” i dve nedelje nakon njega.

Delovalo je kao da se mnogo šta promenilo od trke 2016. i javila se zaintersovanost za budućeg izazivača Donalda Trampa. Od lučkih radnika iz Norfolka, preko ljudi koji svake nedelje posećuju baptističku crkvu u MekLinu ili siromašnih seoskih okruga na jugozapadu, zabeleženo je veliko povećanje izlaznosti u Virdžiniji. U ovoj državi, ona je skočila za blizu 70%.

Prvi rezultati govorili su da to ne znači ono što su levo opredeljeni mediji mesecima govorili. Demokratska baza jeste aktivirana, ali je nije aktivirao Sanders kome je to predviđano, već njegov glavni protivnik sa centra. Bio je to prvi signal da će levo krilo demokrata doživeti još jedan poraz, nakon već 30 godina kontinuiranih poraza. Glasanje u Arizoni, Floridi i Ilionisu, potvrdilo je ove nedelje poraz Sandersa i trijumf centra. Međutim, ovo se nije slučajno dogodilo i predstavlja logični sled događaja.

Ceo tekst

Tri zaključka izbora u Ajovi i Nju Hempširu

Tri zaključka izbora u Ajovi i Nju Hempširu

Na svake četiri godine školske fiskulturne sale širom američkih država dobijaju svoju privremenu neobičnu funkciju. Od februara, one redom mahom postaju glasačka mesta za članove stranaka koji odlučuju ko će biti kandidat njihove partije za predsednika SAD. Ove godine su Ajova, u nešto konfuznijim okolnostima, a Nju Hempšir u nešto predvidljivijim, odlučili u koje kandidate će investirati svoje poverenje. Kao i svaki izbori sa više od dva kandidata, rezultati su podložni najkreativnijim interpretacijama komentatora i političara. Međutim, ove godine Ajova i Nju Hempšir poslali su nekoliko jasnih poruka koje je moguće bar kratkoročno uvažiti.

Ceo tekst

Kako se dele demokrate?

Kako se dele demokrate?

“Korporativne demokrate koje se bave zaštitom krupnog kapitala i imperijalne države”.

“Demokratski socijalisti koji će uništiti američku ekonomiju i koji će je izolovati od sveta”.

Varijacija na ove dve teze se može čuti sve češće u sukobu između dva različita tabora demokrata. Iako ova podela nije tako oštra među članstvom i na terenu, koliko u medijima i na društvenim mrežama, ona jeste sve vidljivija. Demokratska stranka u Americi nalazi se u dilemi u odnosu na svoj budući izborni pristup. Frakcija centrista oličena u Džou Bajdenu sa jedne strane i frakcija “demokratskih socijalista” oličena u Berniju Sandersu imaju različite strategije u stizanju do sličnog cilja.

Ceo tekst

Klasni rat – propala politika

Klasni rat – propala politika

“99% protiv 1%”

Varijacije ove političke poruke je danas moguće čuti gotovo svuda. Od Svetske ekonomske krize 2008, na političkoj sceni procvetao je diskurs koji naglašava da je glavni problem privilegovana manjina naspram većine, protiv koje je sistem usmeren. Pojava pokreta “Okupirajmo Volstrit”, uspon Bernija Sandersa ili dolazak Džeremija Korbina na čelo Laburističke partije došla je na talasu sličnih narativa u anglosaksonskom svetu. Države kontinentalne Evrope zabeležile su sličan trend.

Ceo tekst