Četiri razloga zašto je Sanders izgubio od centriste

Četiri razloga zašto je Sanders izgubio od centriste

Programski direktor Novog trećeg puta (dimitrijemilic@novitreciput.org)

U predgrađima grada Vašingtona u Severnoj Virdžiniji, pre dve nedelje, ljudi su do kasnih večernjih sati strpljivo čekali u redovima da glasaju za svoje favorite u Demokratskoj stranci. Isto je bilo u drugim gradovima ove države, ali i u drugim državama koje su glasale tokom takozvanog “super utorka” i dve nedelje nakon njega.

Delovalo je kao da se mnogo šta promenilo od trke 2016. i javila se zaintersovanost za budućeg izazivača Donalda Trampa. Od lučkih radnika iz Norfolka, preko ljudi koji svake nedelje posećuju baptističku crkvu u MekLinu ili siromašnih seoskih okruga na jugozapadu, zabeleženo je veliko povećanje izlaznosti u Virdžiniji. U ovoj državi, ona je skočila za blizu 70%.

Prvi rezultati govorili su da to ne znači ono što su levo opredeljeni mediji mesecima govorili. Demokratska baza jeste aktivirana, ali je nije aktivirao Sanders kome je to predviđano, već njegov glavni protivnik sa centra. Bio je to prvi signal da će levo krilo demokrata doživeti još jedan poraz, nakon već 30 godina kontinuiranih poraza. Glasanje u Arizoni, Floridi i Ilionisu, potvrdilo je ove nedelje poraz Sandersa i trijumf centra. Međutim, ovo se nije slučajno dogodilo i predstavlja logični sled događaja.

Džo Bajden i Berni Sanders (AFP)
Džo Bajden i Berni Sanders (AFP)

Paralelna realnost i narativi levih medija

“Zli establišment koji radi u korist korporacija, vojnog lobija i najbogatijih 1%, na štetu 99% Amerikanaca. Građani ne žele Trampa, ali ne žele još jednog dosadnog demokratskog neoliberalnog političara koji želi da nastavi isto. Vreme je za autentičnu i beskopromisnu progresivnu platformu koja će podići izlaznost, mobilizovati mlade i marginalizovane i pobediti Trampa i establišment! Glasači tako nešto očekuju!”

Ako ste u prethodnih pet godina bili konzument levih medija, podkasta ili YouTube kanala, ovo je centralna poruka koju ste mogli čuti. Ovo može zvučati kao vrlo ubedljiv diskurs, baziran na populističkoj antielitističkoj poruci “zle elite, dobar narod, a mi smo dobri jer smo autentični predstavnici i borci za narod”. Međutim, veliki je problem ako kao političar poverujte u to i svoju strategiju i očekivanja ne bazirate na realnim očekivanjima birača, nego na sopstvenim projektovanim narativima.

Sandersova strategija bila je bazirana na ovakvoj interpretaciji realnosti. Strategija je bila da je potrebno ponuditi maksimalističku progresivnu agendu, koja će podići izlaznost među mladima, tvrdom bazom i marginalizovanima, što je put do pobede. Ideološki sastavljeni narativi projektivani su kao realna očekivanja birača.

Iako je glasanje u prve tri države (Ajova, Nju Hempšir i Nevada) delovalo kao da strategija daje rezultate i da su medijski levi narativi potvrđeni, glasanje u demografski heterogenijim državama brzo je u praksi poništilo ovu strategiju.

Džo Bajden je ubedljivo pobedio u Južnoj Karolini, a zatim i svakog utorka tri nedelje za redom u većinskom broju država gde se glasalo. Izaznost se podigla, ali u korist Bajdena. Mladi nisu izašli na izbore, a marginalizovane grupe su mahom podršku većinski dale Bajdenu. Birači su pokazali da nisu toliko gadljivi na establišment centrizam.

Tri nedelje nakon kontinuiranog poraza ovih narativa u praksi, levi mediji i Sandersov tim nisu revidirali validnost svoje intepretacije događaja i vizije realnosti, nego već nedeljama nalaze brojne izgovore, što dalje uništava ovu kampanju.

Centrizam je popularan na terenu

Uspon Aleksandrije Okasio-Kortez, njeni ubedljivi javni nastupi i oštra beskompromisna politika, stvorio je utisak da je budućnost Demokratske stranke na tragu ove mlade kongresmenke. Republikanska partija takođe je ovu kongresmenku projektovala kao svoju idealnu protivnicu. Mlada žena, latino porekla, ultra levih stavova za američku politiku i iz Njujorka, predstavlja idealnu metu za napadanje i tvrdo desne “dog whistle” poruke. Međutim, kada se skloni medijska pažnja koja je usmerena na novu mladu nadu levog krila demokrata, rezultati na terenu govore drugačije.

I Aleksandrija Okasio-Kortez i Berni Sanders dolaze iz ultra plavih demokratskih tvrđava, koje republikanci neće skorije uspeti da ugroze. Ta pozicija daje lagodnost u praktikovanju ideološkog puritanizma, koja nigde drugde nije moguća.

Demokrate su 2018. na midterms izborima osvojile većinu u Predstavničkom domu zato što je trideset dvoje centrista, poput Džoa Kaningema u Južnoj Karolini ili Konora Lemba u Pensilvaniji, preotelo republikanske mandate u ljubičastim swing ili republikanskim crvenim izbornim jedinicama. Tvrdo levo krilo demokrata gotovo da nije doprinelo osvajanju te većine. Ukoliko demokrate preuzmu Senat, to će se desiti zbog centrističkih bivših guvernera poput Stiva Buloka iz Montane ili Džona Hiknlupera iz Kolorada, koji se kandiduju u svojim državama.

Centrizam je popularan i demokratski centristički predsednički kandidati već 30 godina u Americi, sa izuzetkom 2004, budu kandidati za koje glasa većina Amerikanaca. Iako je elektorski sistem 2000. i 2016, republikanskim kandidatima doneo pobede, demokratski centrizam je ideološka pozicija gde se većina Amerikanaca danas nalazi i za šta glasa.

Tvrdo leva politika Sandersa i Okasio-Kortez potopila je dosta demokratskih kandidatura na biračkim mestima u prethodne dve godine, a Sandersova je poslednja i možda najvažnija u nizu. Iako je Sanders osvojio tvrdo plavu Kaliforniju ili Vermont, izgubio je u gotovo svim južnim crvenim državama, Teksasu koji se sve više transformiše u swing državu, kao i u Virdžiniji, Severnoj Karolini ili Mičigenu koji su danas vrlo važne swing države.

Aleksandrija Okasio-Kortez i Konor Lemb (Getty Images)
Aleksandrija Okasio-Kortez i Konor Lemb (Getty Images)

Sandersova ciljna grupa nije većinska koalicija

“Ratnici pobednici prvo pobede, a onda ulaze u rat”.

Ovo je govorio još davno Sun Cu na temu strategije ratovanja. Slična pravila važe i u sferi savremene političke strategije. Ukoliko određeni kandidat želi da pobedi na izborima, njegova strategija bi trebalo da bude utemeljena u realnosti i da iz nje proizilazi jasno definisani i mogući put do pobede. U skladu sa tim, jedan od elemenata političke poruke jeste kome je ona usmerena i koja je pobednička koalicija birača koju ta poruka cilja. Bajdenova kampanja se gotovo udžbenički pridržavala ovog pravila.

Od samog početka predsedničke kampanje Bajdena iz aprila 2019, njegova ciljna grupa bila je ista, kao i poruka namenjena za nju. Ova ciljna grupa obuhvatala je: ljude starije od 50 godina, birače koji se identifikuju kao umereni/konzervativni (ne mnogo progresivni), afroamerikance i belce bez koledž diplome. Ova ciljna grupa čini nešto iznad 50% birača kod demokrata i međusobno je koherentna. Belci bez koledž diplome uglavnom jesu umereni ili konzervativni, a i najčešće imaju preko 50 godina. Afroamerikanci su mahom konzervativniji deo američke populacije.

Za ovu koaliciju birača Bajden je plasirao poruku ujedinjenosti, sigurnosti, partiotizma i empatije, upakovanu kroz ličnu biografiju, lične tragedije, Obama nasleđe i američku istoriju. Mlade, tvrdo leve birače ili visokobrazovane, Bajden je gotovo ignorisao u svojoj političkoj poruci. Iako je krajem februara 2020. ova koalicija bila pod udarom stotina miliona dolara Majka Blumberga potrošenih na reklame, te je na momente bila okrnjena, od Južne Karoline je bila stabilizovana i dalje širena. U poslednjih nekoliko nedelja, Bajden je dobio podršku razočaranih republikanaca, dobrostojećih belaca iz predgrađa, a krenuo je da pobeđuje Sandersa i među latinoamerikancima. Pobednička strategija Bajdena bila je jasno definisana od početka i uz manje poremećaje izdržala je i donela čitav niz pobeda.

Sandersova ciljna grupa od samog početka predstavljala je ubedljivo manjisku koaliciju i ona nije poticala iz realnosti nego iz ideologije. Ova strategija se oslanjala na izlazak ogromnog broja mladih koji se nije desio i koji su ubedljiva manjina glasača. Po analizi Washington Post-a, birači mlađi od 30 godina su oko 15% biračkog tela na unutarpartijskim izborima demokrata, dok su stariji od 50 čak 55% glasača. Uz progresivne i vrlo progresivne glasače, visokoobrazovane i latinoameričku populaciju, Sandersova ciljna grupa je predstavljala tek između jedne četvrtine i jedne trećine birača, na kojoj je do dan danas i ostala.

Onog momenta kada su ostali umereni kandidati napustili trku i smanjili rasipanje umerenih glasova, Sandersova četvrtina do trećine glasova izgubila je relativnu snagu, što je i bilo očekivano.

Sandersovi podržavaoci (The New York Times)
Sandersovi podržavaoci (The New York Times)

Sandersov kult ličnosti i agresivnost podržavalaca

Većina populističkih pokreta bazira se dobrim delom i na harizmatskom lideru koga birači i aktivni podržavaoci bezuslovno slede. U njega učitavaju vrednosni puritanizam, njegove istine su uvek neosporne, njegovi predlozi su uvek najbolji, lider nikada ne greši, već je zavera protiv njega, a svi ostali nisu autentični ili su se prodali sistemu. Sandersova i Trampova kampanja u ovome su prilično slične i obe su bazirane na antielitističkoj retorici, kultu ličnosti i agresivnim podržavaocima.

Ovaj pristup gotovo je nužan prilikom stvaranja antisistemskog pokreta, jer proizvodi jaku, borbenu i motivisanu tvrdu bazu aktivista i birača, koji imaju dojam da su “borci za dobro” protiv “zlog establišmenta”. Ova strategija radi odlično u proporcionalnim izbornim sistemima, gde se glavne konkurentske partije uokviravaju kao kartelisani establišment koji zajedno i bez značajne razlike radi na “štetu običnog naroda”. Međutim, ova strategija je veoma rizična kada se primenjuje unutar partije od koje očekujete da će podržati vašu kandidaturu.

Sandersovo stavljanje Demokratske i Republikanske partije u isti koš “establišmenta”, koji se projektuje kao najveće zlo, prirodno će stvoriti skepsu kod Demokratske stranke koja bi njegovu kandidaturu trebalo da podrži. Teško je očekivati da bi bilo koja stranka dozvolila da njen kandidat bude neko ko formalno i nije član te partije, a u svom svakodnevnom političkom diskursu istu partiju projektuje kao političkog protivnika.

Na drugoj strani, Sandersovi podržavaoci bili su agresivni prema svakom konkurentskom kandidatu. Pit Butedžedž je bio napadan kao “pacov”, napadana je njegova seksualnost, a definisan je kao “projekat milijardera”, najvećih neprijatelja Sandersa. Elizabet Voren je napadana kao nedovoljno progresivna. Bajden je napadan kao “lažni progresivac”. Blumberg je predstavljen kao plutokrata i “Tramp 2”. Iako su svi kandidati imali različite planove koji bi trebalo da postignu univerzalnu zdravstvenu zaštitu, Sanders i njegovi podržavaoci su kao legitiman priznavali samo svoj “Medicare for All”, iako gotovo nikada nije dao jasnu računicu kako ga platiti. Svaki gubitak je predstavljan kao zavera demokratskog establišmenta.

Na kraju dana, kada su navedeni kandidati kod demokrata odustajali, očekivano je bilo da će oni i njihovi podržavaoci, nakon agresivnog tretmana Sandersa i njegovih podržavaoca, pre podržati Bajdena ili nikoga. Dok je Bajden retko upućivao napade na svoje unutarstranačke protivnike tokom debata i spotova, Sanders je svoj diskurs pravio isključivo na polarizacijama. Zbog navedenih razloga, nije iznenadilo to što su Klobučar, Butedžedž, Beto O Rurk i ostali pronašli Bajdena kao boljeg partnera za buduću saradnju, a da je Sanders što se podrške tiče ostao gotovo usamljen.

Ukoliko levo krilo demokrata redefiniše svoj pristup, moguće je da u budućnosti preuzme Demokratsku partiju. Trenutno, pak, to deluje kao manje izvesno.Click To Tweet

Šta očekivati u budućnosti?

Što se kratkoročnih efekata dosadašnje trke tiče, Bajdenova prednost od oko 300 delagata na oko 2/3 već raspoređenih delegata, daje mu lagodnu prednost. Da bi sustigao ovu prednost, Sanders bi morao u preostaloj trećini država da pobeđuje sa, u proseku, 25% razlike. Bajden bi sa druge strane mogao da pobedi sa izgubljenim svim narednim državama sa oko 10% zaostatka u odnosu na svog rivala. Iako trka još uvek nije gotova, Bajden je de facto pobednik i izvesni nastavljač već 30 godina kontinuiteta centrističkih demokratskih predsedničkih kandidata.

Ukoliko demokrate uskoro preuzmu i Senat, a Džo Bajden pobedi Donalda Trampa, levo krilo demokrata može doživeti težak udarac, a centar ponovnu sveobuhvatnu afirmaciju. Između Sandersa koji se približava 80. godini i Aleksandrije Okasio-Kortez koja je tek napunila 30 godina, postoji ogromna provalija neprepoznatljivih progresivaca srednjih godina. Sa druge strane, ljudi poput Beta O Rurka ili Pita Butedžedža, mogu predstavljati budućnost centrizma u Americi, koji je danas značajno više ulevo nego pre 30 godina.

Ukoliko levo krilo demokrata ne želi da doživi sudbinu Sandersa, trebalo bi da uči na njegovim greškama iz ove kampanje. Njihov pristup bi trebalo da bude više kooperativan u odnosu na svoje umerenije partijske kolege, više utemeljen u realnosti, a manje u samozadovoljavajućim narativima, ali i više pragmatičan. Jasne simpatije ka tvrdoj levici od strane mlađih generacija, govori da potencijal za tvrdu levicu kod demorkata postoji, ali da loša strategija levih političara ovaj potencijal raubuje. Ukoliko levo krilo demokrata redefiniše svoj pristup, ne bi trebalo isključiti da u ne tako dalekoj budućnosti preuzme liderstvo Demokratske partije. Trenutno, pak, to deluje kao manje izvesno.

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Komentar