fbpx

Novi treći put

Tag: Džo Bajden

Penzioneri kao glavna ciljna grupa Bajdena i Trampa?

Penzioneri kao glavna ciljna grupa Bajdena i Trampa?

Donald Tramp se nakon svog oporavka od korona virusa odlučio da svaki dan do izbora 3. novembra održi po jedan miting. Ovaj vid vođenja kampanja sa velikim skupovima je česta strategija antiestablišment lidera, kojom pokazuju da imaju širu podršku i time greju svoju tvrdu bazu. Tvrda baza Donalda Trampa, sa sve crvenim MAGA kačketima, i u ovim najrizičnijim momentima kampanje aktuelnog predsednika nije odustala od dolaska na ogromne skupove.

Međutim, jedan deo njegove baze, koji mu je prošli put u velikom procentu dao poverenje, danas i nije baš zadovoljan ovim događajima. U pitanju su penzioneri. Veliki broj zaraženih i preminulih od virusa, zaražavanje samog predsednika i njegovog okruženja, kao i ogromni skupovi u vreme pandemije, probudili su veliku skepsu prema predsedniku u ovoj grupaciji. Po poslednjim istraživanjima, poput najnovije ankete Morning Consult, među ljudima starijim od 65 gubi sa 52% naspram 44%. U ovoj grupaciji je na prethodnim izborima pobedio sa čak 56% naspram 41%.

Jedno od glavnih pitanja u finišu kampanje predstavlja da li su penzioneri postali centralna ciljna grupa obojice kandidata?

Ceo tekst

Da li će žene Trampu uskratiti reizbor?

Da li će žene Trampu uskratiti reizbor?

Od kada su predsednički kandidati obe glavne američke partije bili poznati, u američkom javnom mnjenju sprovelo se više stotina anketa. Ubedljiva većina anketa predstavljala je lošu vest za predsednika. Bilo da se radilo o njegovom rejtingu u odnosu na Bajdena, procentu odobravanja javnosti ili podršci njegovom snalaženju tokom pandemije COVID-19, ocene su bile mahom negativne, posebno po pitanju žena-glasača.

Zahvaljujući izborima 2016. kada je nastala sumnja javnosti o preciznosti anketa, Trampov tim se nije obazirao na većinu istraživanja i neretko ih relativizovao. Međutim, jedan od nepogrešivo tačnih rezultata anketa, koji se od 2016. na različitim izborima potvrđuje, je da Tramp ima vrlo nisku podršku žena.

Ceo tekst

Debatna strategija Trampa i Bajdena: Ko je pobedio?

Debatna strategija Trampa i Bajdena: Ko je pobedio?

Od prve predsedničke TV debate u SAD-u između Džona Kenedija i Ričarda Niksona iz 1960, ovaj format sučeljavanja mišljenja kandidata beleži pažnju publike koja se meri u desetinama miliona gledalaca. Po prvim procenama, sinoćno prvo suočavanje kandidata demokrata i republikanaca gledalo je čak preko 100 miliona gledalaca. Glavno pitanje je naravno šta je ovako veliki broj glasača mogao da zaključi iz nastupa bivšeg potpredsednika Bajdena i aktuelnog predsednika Trampa?

Predsedničke debate u Americi, uprkos ogromnom interesovanju publike, po brojnim politikološkim studijama iz prethodnih par decenija imaju ograničen uticaj na opredeljivanje birača. Na slične podatke ukazivale su i ankete pred sinoćno sučeljavanje, koje su govorile da je veliki broj glasača već opredeljen i siguran u svoj izbor. Taj izbor u 30-ak dana pred izbore oslikava se kroz prosečno nacionalno vođstvo Džoa Bajdena od oko 7% i nešto niže vođstvo u ključnim kolebljivim državama.

U ovim okolnostima pobeda u debati za dvojicu kandidata predstavlja u popunosti različite ciljeve. Dok je Bajden imao za cilj da ostane stabilan i ne izgubi podršku koju već ima, Trampov cilj bio je da pred ogromnim auditorijumom diskredituje protivnika i preuzme deo njegovih birača. U skladu sa ovim različitim ciljevima, oba kandidata definisala su različite strategije, od koje se jedna pokazala uspešnijom.

Ceo tekst

Bajden – “momak iz Skrentona” ili “globalistički jastreb”

Bajden – “momak iz Skrentona” ili “globalistički jastreb”

“Posmatram ove izbore kao glasanje između Skrentona i Park avenije. Sve što Tramp može da vidi iz svog stana u Park aveniji je Volstrit i jedino o čemu misli je berza i da ćemo svi biti dobro jer akcije dobro stoje. Koliko vas ovde u Skrentonu ima neku akciju? U mom komšiluku nema puno takvih ljudi,” ovim rečima Džo Bajden odgovorio je na jedno od pitanja u okviru skupa sa biračima, u njegovom rodnom Skrentonu u Pensilvaniji.

Ovaj odgovor predstavlja samo jedan od primera o Bajdenovom projektovanom imidžu kao čoveku radničkog porekla iz radničke države, koji razume potrebe običnih ljudi i radi isključivo u njihovu korist. I do pojave Donalda Trampa u javnom mnjenju ovo je prolazilo bez većih problema.

Danas se sem ove slike Bajdena kao „momka iz Skrentona“, paralelno sa Trampove strane projektuje imidž Bajdena kao svojevrsnog „globalističkog jastreba“, koji nije toliko bio naklonjen radnicima koliko se predstavlja i da je više radio u korist globalne elite. Postavlja se pitanje, koja je od ove dve slike bliža istini i šta zapravo birači mogu očekivati od Bajdena ako pobedi na izborima?

Ceo tekst

Čemu se nadaju demokrate u novembru?

Čemu se nadaju demokrate u novembru?

U januaru ove godine, predsednička kandidatura Džoa Bajdena nije delovala kao izvesna u unutarpartijskog trci. Iako je održavao prednost na nivou države, ostali važni detalji te kampanje nisu bili uverljivi. Bajden je januar proveo obilazeći hladne sale po Ajovi, u kaputu u njima držeći govore o „jedinstvu“ za po par desetina ljudi, najčešće sedamdesetogodišnjaka. Donatori su njegovu kampanju održavali finansijski „na kašičici“, dok su ogromna sredstva kanalisali u kampanje Pita Butedžedža, Beta O Rurka, Kamale Haris i drugih progesivnijih demokrata.

Situacija se od tada drastično preokrenula. Bajden danas iza sebe ima demokratski estabišment, kao i radikalno leve krugove poput Bernija Sandersa i Aleksandrije Okasio Kortez, ali i umerene republikance poput bivšeg guvernera Ohaja Džona Kejsika ili Kolina Paula iz kabineta Buša mlađeg. Odnosno, njegovi govori o „jedinstvu“ iz polupraznih hladnih sala Ajove, postali su jedinstvo u praksi. Jedinstvo svih protivnika Trampa u širokom frontu okupljenom oko Bajdena. Za ovaj pristup se zalagao od samog početka svoje kampanje kod demokrata, a uspeo je da ga prenese i na celu stranku.

Međutim, osim pobede nad Trampom, postavlja se pitanje čemu se nadaju demokrate u novembru i koji su ciljevi izan političke ambicije koja krasi sve političare?

Ceo tekst

Koliko se Tramp promenio od 2016?

Koliko se Tramp promenio od 2016?

“Ako postanem predsednik, ono što sam siguran da ću uraditi je da ću zaustaviti da nas ostale države iskorišćavaju… Pogledajte Kinu! Koliko milijardi gubimo u trgovini sa njima? Preko 100 milijardi ili koliko?”

Iako ovo mogu delovati kao Trampove rečenice iz pobedničke kampanje 2016. godine, zapravo su rečenice koje je izgovorio na konferenciji za novinare još 2000. Ono što razliku čini još manjom je to što je u pitanju, takođe, bila konferencija za novinare predsedničkog kandidata, ali tada ne Republikanske partije, već sada već irelevantne Reformističke partije. Od njegove prve neuspešne kandidature 2000, preko njegove uspešne predsedničke kandidature 2016, do načina vođenja Amerike tokom osvojenog mandata, Tramp je doživeo više promena.

Ceo tekst

Tajvan između američkih izbora i novog hladnog rata

Tajvan između američkih izbora i novog hladnog rata

Od izbijanja epidemije virusa COVID-19, Trampova administracija pokušava dodatno da zaoštri svoj odnos sa Kinom. Iako je delovalo da obe strane žele trgovinsko primirje, kako se epidemija preselila na drugu stranu Pacifika, tako je i predsednik Si Đinping postao samo sekretar Komunističke partije, u očima američke administracije, koja želi da mu u zvaničnoj komunikaciji uskrati titulu predsednika. Poslednje u nizu zaoštravanja je, nakon zatvaranja konzulata i zabrane TikTok-a, bezbednosno i najopasnije do sad jačanje veza sa Tajvanom. Ostrvo je nešto manje od dvesta kilometara udaljeno od Kine, i Peking ga vidi kao deo svoje teritorije, za koje tvrdi da je spreman da upotrebi silu kako bi ostvario ujedinjenje.

Početkom avgusta, Tajvan je posetio američki sekretar za zdravstvo Aleks Azar. Poseta je izazvala oštre reakcije Pekinga, a diplomatski protest praćen je i vojnim merama. Kineski borbeni avioni su povredili vazdušni prostor ostrva, a nakon par dana, kineska vojska je sprovela velike vojne vežbe u severnom i južnom delu Tajvanskog moreuza.

Ceo tekst