fbpx

Novi treći put

Tag: Džo Bajden

Šta Bajdenova administracija očekuje od NATO-a?

Šta Bajdenova administracija očekuje od NATO-a?

„Amerika želi da oživi svoj odnos sa Alijansom!“
Ovom rečenicom novi američki sekretar odbrane, Lojd Ostin, započeo je svoje izlaganje na poslednjem sastanku ministra odbrane NATO članica. Poruka je bila jasna. Sa jedne strane, evropski saveznici mogli su da odahnu i da budu sigurni da neće imati posla sa malicioznim predsednikom u Vašingtonu. Sa druge strane, Kina i Rusija su dobile poruku da će SAD pokušati da više utiču na svoje evropske partnere.
Slične poruke ka spolja slao je i novi američki predsednik Džo Bajden, kao i državni sekretar Entoni Blinken. Nakon četiri godine mandata Donalda Trampa, atlansko savezništvo primilo je više udaraca, te je francuski predsednik Makron u jednoj izjavi čak NATO proglasio „mrtvim savezom“. Prethodni američki predsednik intenzivno je vršio pritisak na Evropljane da troše značajno više na odbranu, a paralelno delovao unilateralno i bez konsultacije sa saveznicima.
Iako Trampov pristup odlazi u istoriju, te se može očekivati dobronamerniji pristup Bajdena, postavlja se pitanje šta su očekivanja sa obe strane. Problemi u transatlanskim odnosima koje je prethodni predsednik naglašavao i koristio u populističke svrhe, su strukturni i neće nestati preko noći. Lojd Ostin i Entoni Blinken imaće ozbiljan zadatak da redizajniraju NATO u odnosu na nove svetske okolnosti, jer ni Evropljani nisu sigurni u to šta zapravo žele.
Nastavite čitanje
Zašto Nemačka ne ulaže (dovoljno) u vojsku?

Zašto Nemačka ne ulaže (dovoljno) u vojsku?

Nemačka Hrišćansko-demokratska unija je 16. januara izabrala Armina Lašeta za svog novog lidera. Samim tim, Lašet će biti jedan od glavnih favorita, pored Markusa Zedera i aktuelnog ministra zdravlja Jensa Špana, da nasledi Angelu Merkel na poziciji kancelara Nemačke posle septembarskih izbora.
Nezavisno od pobednika, odlazak “Frau Europa“ sa velike pozornice ostaviće ogromnu prazninu ne samo u Nemačkoj, već i na međunarodnoj političkoj sceni. Merkelova je na poziciji provela 16 godina, i imala krucijalnu ulogu u završnoj fazi transformacije (koja je počela nakon završetka Drugog svetskog rata) Nemačke u najmoćniju evropsku državu. Ekonomski, kulturološki i društveno, Nemačka je vaskrsla pod njenim vođstvom. Međutim, ne i nemačka vojno-strateška pozicija, koja se oslikava i kroz kontinuirano veoma nisko ulaganje u vojsku.
Nastavite čitanje
Severni tok kao opterećenje za odnose Nemačke i SAD

Severni tok kao opterećenje za odnose Nemačke i SAD

Severni tok predstavlja jedan od najambicioznijih infrastrukturnih poduhvata 21. veka. Dve linije gasovoda dužine preko 1230 km povezivaće Viborg (Rusija) i Grajfsvald (Nemačka) i omogućiti nesmetano i efikasno snadbevanje Nemačke ruskim gasom.
Vrednost projekta je procenjena na nešto više od 11 milijardi dolara, ali njegova geopolitička vrednost mogla bi se pokazati kao višestruko veća. Kako će završetak Severnog toka 2 uticati na odnose između Nemačke i Sjedinjenih država, ali i na odnose između Berlina i Moskve? I da li će najveći deo tereta snositi države centralne i istočne Evrope?
Nastavite čitanje
Da li Bajden može da pomiri Ameriku?

Da li Bajden može da pomiri Ameriku?

„Na izbore izlazim kao ponosni demokrata, ali ću vršiti vlast kao američki predsednik. Radiću i sa demokratama i sa republikancima. Radiću podjednako posvećeno i za one koji me ne podržavaju i za one koji me podržavaju.“ Ove rečenice izgovarao je Džo Bajden u jednom od spotova iz samog finiša kampanje.
Ovaj predizborni spot, pod nazivom „Indivisible“ (Nedeljivi), u jednom minutu najbolje je sumirao planove budućeg predsednika. U ovom videu govori da će od prvog dana biti posvećen stavljanju kovida pod kontrolu, doneti ekonomski program koji će nagrađivati rad a ne samo bogatstvo, obezbediti dostupan zdravstveni sistem, kao i da će vratiti veru u demokratiju.
Koliko god se Džo Bajden trudio da pošalje ohrabrujuću poruku biračima u doba nekoliko paralelnih kriza, postavlja se pitanje da li će događaji u 2021. moći da prate te reči.
Nastavite čitanje
Šta da očekujemo od Bajdenovog kabineta?

Šta da očekujemo od Bajdenovog kabineta?

U januaru ove godine, Džo Bajden i njegov bliski saradnik Entoni Blinken, zimu i hladno vreme proveli su u Ajovi. Obučeni u višeslojne kapute, sa kafama za poneti u rukama, obilazili su potencijalne birače od sala za fizičko, preko dajnera do polupraznih mesnih zajednica. Njihov cilj bio je da što više stanovnika Ajove ubede da bi Bajden bio najbolji kandidat demokrata protiv Trampa.
U Ajovi, Bajden je završio kao četvrti od kandidata demokrata, u Nju Hempširu nakon toga kao petoplasirani. Deset meseci posle ovih najcrnjih dana za kampanju pobedničkog kandidata demokrata, Džo Bajden je odlučio da nagradi svog lojalnog saradnika iz najtežeg perioda. Entoni Blinken nominovan je za državnog sekretara, zajedno sa timom ostalih iskusnih javnih službenika predloženih za članove novog kabineta.
Glavno pitanje u javnosti ostaje, šta se može očekivati od ovog novog tima, sačinjenog mahom od iskusnih i poznatih lica?
Nastavite čitanje
Zašto Kina ne očekuje bolje odnose sa Amerikom?

Zašto Kina ne očekuje bolje odnose sa Amerikom?

Nakon više od 18 meseci izborne kampanje, pobeda Džoa Bajdena dočekana je sa odobravanjem i  olakšanjem širom sveta. Istraživačke kuće već posle nedelju dana od izbora mere poboljšanje imidža SAD. Slika o Americi se popravila u praktično svim zemljama, a izuzetak predstavljaju jedino Kina i Rusija.
Kineski mediji aktivno su pratili događanja tokom izborne kampanje, mada bez dublje analize. Akcenat je stavljen na dešavanja koja su pratila same izbore, a koji potencijalno ističu „mane“ demokratije kao što su rasni nemiri, da li će Tramp prihvatili poraz ili kako je izgledala prva debata dva kandidata. Za prosečnog građanina Kine, izbori su potvrdili da je američka demokratija haos koji stvara probleme i da je, usled rasnih nemira, na ivici građanskog rata.
Poteze koje je povlačila Trampova administracija od trgovinskog rata do pozivanja Kine na odgovornost za COVID-19 pandemiju, kineski lideri razumeli su kao znak slabljenja Amerike, straha od sve jače Kine i pokušaja da se sputa kineski uspon na svetskoj sceni. Peking veruje da će izazovi pred dve države ostati isti, a američki ciljevi nepromenjeni, pa Bajdenov dolazak u Beloj Kući neće promeniti mnogo.
Nastavite čitanje
“Tiha većina” je pobedila Trampa

“Tiha većina” je pobedila Trampa

Od rasnih nemira 1968, nastalih povodom ubistva afroameričkog lidera Martina Lutera Kinga, u američkom političkom diskursu javio se termin „tiha većina“. Ovu kovanicu iskoristio je republikanski predsednički kandidat Ričard Nikson, ne bi li njome označio umerene američke belce, koji nisu politički glasni, ali im se nije sviđalo nasilje na ulicama i koji su bili spremni da glasanjem za republikance to okončaju. Tada se ustalila i kontroverzna fraza „zakon i red“, koja je u narednim decenijama neretko bila eufemizam za represivne mere nad afroamerikancima.
Atmosfera pred ovogodišnje američke izbore bila je drugačija u odnosu na sve prethodne. Od pandemije koronavirusa, preko ekonomskog pada povezanim sa zarazom, pa do rasnih nemira nastalih povodom ubistva Džordža Flojda, uticaji na izbornu trku bili su brojni. Različiti komentatori pokušali su da interpretiraju ovogodišnje izbore na najrazličitije načine.
Oni bliži demokratama ovu trku su predstavljali kao identičnu onoj 1992, kada se Džordž Buš Stariji kandidovao za reizbor u godini recesije i izgubio od Bila Klintona. Na drugoj strani, konzervativni komentatori su ovu trku interpretirali kao trku najsličnijoj onoj iz 1968, kada je Ričard Nikson na haos izazvan rasnim nemirima, jasnim porukama „reda i zakona“ osvojio glasove „tihe većine“ umerene bele srednje klase i pobedio. Međutim, ova trka se pokazala kao školska i predvidiva izborna kampanja, iako su okolnosti možda mogle da navedu na neke prethodne primere kao najbolje paralele. Takozvana „tiha većina“ imala je svoju ulogu i na ovim izborima, ali ne onu istu iz 1968.
Nastavite čitanje
Ko je “izdao” Trampa?

Ko je “izdao” Trampa?

Ovogodišnji opšti izbori u Sjedinjenim Američkim Državama doneli su nam mnoga iznenađenja, kako na sam dan izbora, tako i u danima nakon toga. Glavni izazivač predsednika Trampa, Džo Bajden, od trenutka najave svoje kandidature važio je za favorita u eventualnom duelu dvojice kandidata. Ipak, u poslednjih desetak dana kampanje nastupio je očigledan “politički momentum” Donalda Trampa koji mu je, prema određenim istraživačima, doneo čak i vođstvo u odnosu na svog protivkandidata. Međutim, uz mnoga uzbuđenja koja nam je donelo glasanje poštom u ovoj meri, Bajden je, nakon više dana brojanja glasova, uspeo da pobedi na izborima sa sigurnom razlikom. Kada su se utisci slegli, došlo je vreme da se analizira “statističko stanje na terenu”.
Nastavite čitanje
Kako je Bajden pobedio i desne i leve populiste

Kako je Bajden pobedio i desne i leve populiste

Pre četiri godine, delovalo je da se tada aktuelni zapadni politički poredak u potpunosti raspada. Britanci su tankom većinom izglasali izlazak iz Evropske unije. Neokonzervativni establišment republikanaca poražen je od desnog populiste i rijaliti zvezde Donalda Trampa. Demokratski establišment je postao ozbiljno ugrožen usponom levog populiste Bernija Sandersa, a gubitkom Hilari Klinton protiv Trampa gubio je legitimitet. U svim zapadnim zemljama porasla je izrazita desnica, koja je svojom polarizujućom retorikom dodatno zatrovala javno mnjenje.

Četiri godine nakon tih događaja, bivši potpredsednik Amerike, u poznim godinama, zaustavio je u ključnoj državi Zapada mogućnost da se ove snage etabliraju i možda trajno promene svet. Džo Bajden je uspeo da zaustavi dva trenda koji su delovali neizbežno.

Ceo tekst

Bajdenova strategija ipak bila pogodak

Bajdenova strategija ipak bila pogodak

Poslednja potvrda pobede Džoa Bajdena nad Donaldom Trampom u ključnoj “swing” državi Pensilvaniji, predstavljala je potvrdu da Amerika ima svog novog, 46. po redu, predsednika države. Novi predsednik je najstariji u istoriji, sa najvećim brojem osvojenih glasova u istoriji i drugi katolik koji će zauzeti ovu funkciju.

Iako će mnogi, naročito konspirativniji deo javnosti, tu pobedu pripisati „dubokoj državi“, „krađi glasova“, „nameštaljci“ ili nekom drugom mračnom faktoru, Bajdenova pobeda je proizvod jasne strategije koje se njegov tim disciplinovano pridržavao od aprila 2019. i koja je prozivod detaljnog istraživanja izbora 2016. i 2018.

Ceo tekst