fbpx

Novi treći put

Tag: sjedinjene američke države

Netanjahu i Izrael tokom mandata Bajdena

Netanjahu i Izrael tokom mandata Bajdena

Kraj sukoba

Nije tajna da su saveznici SAD, počev od Berlina do Tokija i Seula, priželjkivali i sa entuzijazmom dočekali pobedu Džozefa Bajdena na američkim predsedničkim izborima. Pobeda Bajdena predstavlja povratak multilaterizma na velika vrata ; od revitalizacije NATO-a na Zapadu do QSD-a na Pacifiku, nova američka administracija će raditi na obnovi prethodno urušenih diplomatskih odnosa sa ostatkom liberalnog sveta.
Međutim, neki tradicionalni saveznici su se ipak nadali pobedi republikanaca i drugom mandatu tandema Tramp-Pens. Proamerički tabor na Bliskom Istoku, koji čine zalivske države na čelu sa Izraelom, obilato je profitirao za vreme mandata Donalda Trampa. Podrška prosaudijskim snagama u Jemenu je pojačana, a dok Trampova strategija “maksimalnog pritiska“ usmerena protiv Irana nije proizvela rezultate kojima se nadao Pentagon, ekonomski kolaps Islamske republike itekako je odgovarao interesima Rijada, Abu Dabija i Tel-Aviva.
Ne postoji nijedan svetski lider koji je više profitirao od predsedničkog mandata Donalda Trampa nego izraelski premijer Benjamin Netanjahu. “Bibi“ je na svojoj strani konačno imao proizraelski orijentisanog predsednika kakvog Sjedinjene države nisu imale još od vremena Harija Trumana. Netanjahu je konačno mogao da pređe iz “defanziv “ u kojoj je bio za vreme 8 godina vlasti demokrate Baraka Obame u “ofanzivu“, što mu je omogućilo da i pored brojnih političkih afera i optužbi, odnese pobedu na izborima 2019. i zadrži svoju funkciju posle kompromisa sa Benijem Gancom.
Nastavite čitanje
Da li su evropski populisti gotovi nakon poraza Trampa?

Da li su evropski populisti gotovi nakon poraza Trampa?

Pre tačno četiri godine, evropski desničari i evroskeptici bili su veoma srećni. Nezadovoljstvo globalizacijom, Svetska ekonomska kriza, migrantsko pitanje i kulturološki ratovi podarili su ovoj političkoj grupaciji mnogo dobitaka.
Donald Tramp je kao autsajder pobedio političku insajderku Hilari Klinton. Britanci su izglasali izlazak iz Evropske unije na referendumu. Desničarske partije u evropskim državama beležile su vrhunce predizbornih rejtinga. Trampov strateg Stiv Benon već je tražio stari zamak pokraj Rima, ne bi li u njemu napravio svoj štab za koordinaciju evropskih populista. Online podržavaoci ovih snaga najavljivali su „veliko hapšenje globalista“ od strane Trampa.
Četiri godine nakon ovog velikog entuzijazma i euforije na izrazitoj desnici, deluje da se antiestablišment „zlatna bonanca“ neće desiti. Populistički talas zaustavljen je i deluje da centristički establišment širom Zapada uzvraća udarac, a jedini koji su trenutno uhapšeni ili pod optužicom su, ironično, skoro svi članovi kampanjskog tima Donalda Trampa iz 2016.
Nastavite čitanje
Šta da očekujemo od Bajdenovog kabineta?

Šta da očekujemo od Bajdenovog kabineta?

U januaru ove godine, Džo Bajden i njegov bliski saradnik Entoni Blinken, zimu i hladno vreme proveli su u Ajovi. Obučeni u višeslojne kapute, sa kafama za poneti u rukama, obilazili su potencijalne birače od sala za fizičko, preko dajnera do polupraznih mesnih zajednica. Njihov cilj bio je da što više stanovnika Ajove ubede da bi Bajden bio najbolji kandidat demokrata protiv Trampa.
U Ajovi, Bajden je završio kao četvrti od kandidata demokrata, u Nju Hempširu nakon toga kao petoplasirani. Deset meseci posle ovih najcrnjih dana za kampanju pobedničkog kandidata demokrata, Džo Bajden je odlučio da nagradi svog lojalnog saradnika iz najtežeg perioda. Entoni Blinken nominovan je za državnog sekretara, zajedno sa timom ostalih iskusnih javnih službenika predloženih za članove novog kabineta.
Glavno pitanje u javnosti ostaje, šta se može očekivati od ovog novog tima, sačinjenog mahom od iskusnih i poznatih lica?
Nastavite čitanje
Zašto Kina ne očekuje bolje odnose sa Amerikom?

Zašto Kina ne očekuje bolje odnose sa Amerikom?

Nakon više od 18 meseci izborne kampanje, pobeda Džoa Bajdena dočekana je sa odobravanjem i  olakšanjem širom sveta. Istraživačke kuće već posle nedelju dana od izbora mere poboljšanje imidža SAD. Slika o Americi se popravila u praktično svim zemljama, a izuzetak predstavljaju jedino Kina i Rusija.
Kineski mediji aktivno su pratili događanja tokom izborne kampanje, mada bez dublje analize. Akcenat je stavljen na dešavanja koja su pratila same izbore, a koji potencijalno ističu „mane“ demokratije kao što su rasni nemiri, da li će Tramp prihvatili poraz ili kako je izgledala prva debata dva kandidata. Za prosečnog građanina Kine, izbori su potvrdili da je američka demokratija haos koji stvara probleme i da je, usled rasnih nemira, na ivici građanskog rata.
Poteze koje je povlačila Trampova administracija od trgovinskog rata do pozivanja Kine na odgovornost za COVID-19 pandemiju, kineski lideri razumeli su kao znak slabljenja Amerike, straha od sve jače Kine i pokušaja da se sputa kineski uspon na svetskoj sceni. Peking veruje da će izazovi pred dve države ostati isti, a američki ciljevi nepromenjeni, pa Bajdenov dolazak u Beloj Kući neće promeniti mnogo.
Nastavite čitanje
Tri scenarija za republikance nakon Trampa

Tri scenarija za republikance nakon Trampa

Od predsedničkih izbora u Americi prošlo je već više od dve nedelje, a Trampova odlučnost da ne prizna rezultate izbora i oteža predaju vlasti ne deluje da opada. Iako se među republikanskim funkcionerima i ljudima u oba doma Kongresa i političkim komentatorima vidi određeni vid popuštanja, stranka spolja ideluje relativno monolitno. Najveći deo republikanaca je trenutno uz predsednika, barem kroz generičke poruke „potrebno je detaljno proveriti sve glasove“.
Međutim, postavlja se pitanja do kada će trajati ovaj stav Trampovih partijskih kolega i da li od momenta primopredaje vlasti on može očekivati „nož u leđa“? Republikanska partija se od 1960ih pokazala kao stranka koja igra na duge staze i usmerena je na dugoročno održavanje svojih pozicija i svoje vizije društva. Iz tog razloga glavna dilema ostaje, šta će stranka raditi nakon što Tramp u januaru napusti Belu kuću?
Nastavite čitanje
“Tiha većina” je pobedila Trampa

“Tiha većina” je pobedila Trampa

Od rasnih nemira 1968, nastalih povodom ubistva afroameričkog lidera Martina Lutera Kinga, u američkom političkom diskursu javio se termin „tiha većina“. Ovu kovanicu iskoristio je republikanski predsednički kandidat Ričard Nikson, ne bi li njome označio umerene američke belce, koji nisu politički glasni, ali im se nije sviđalo nasilje na ulicama i koji su bili spremni da glasanjem za republikance to okončaju. Tada se ustalila i kontroverzna fraza „zakon i red“, koja je u narednim decenijama neretko bila eufemizam za represivne mere nad afroamerikancima.
Atmosfera pred ovogodišnje američke izbore bila je drugačija u odnosu na sve prethodne. Od pandemije koronavirusa, preko ekonomskog pada povezanim sa zarazom, pa do rasnih nemira nastalih povodom ubistva Džordža Flojda, uticaji na izbornu trku bili su brojni. Različiti komentatori pokušali su da interpretiraju ovogodišnje izbore na najrazličitije načine.
Oni bliži demokratama ovu trku su predstavljali kao identičnu onoj 1992, kada se Džordž Buš Stariji kandidovao za reizbor u godini recesije i izgubio od Bila Klintona. Na drugoj strani, konzervativni komentatori su ovu trku interpretirali kao trku najsličnijoj onoj iz 1968, kada je Ričard Nikson na haos izazvan rasnim nemirima, jasnim porukama „reda i zakona“ osvojio glasove „tihe većine“ umerene bele srednje klase i pobedio. Međutim, ova trka se pokazala kao školska i predvidiva izborna kampanja, iako su okolnosti možda mogle da navedu na neke prethodne primere kao najbolje paralele. Takozvana „tiha većina“ imala je svoju ulogu i na ovim izborima, ali ne onu istu iz 1968.
Nastavite čitanje
Ko je “izdao” Trampa?

Ko je “izdao” Trampa?

Ovogodišnji opšti izbori u Sjedinjenim Američkim Državama doneli su nam mnoga iznenađenja, kako na sam dan izbora, tako i u danima nakon toga. Glavni izazivač predsednika Trampa, Džo Bajden, od trenutka najave svoje kandidature važio je za favorita u eventualnom duelu dvojice kandidata. Ipak, u poslednjih desetak dana kampanje nastupio je očigledan “politički momentum” Donalda Trampa koji mu je, prema određenim istraživačima, doneo čak i vođstvo u odnosu na svog protivkandidata. Međutim, uz mnoga uzbuđenja koja nam je donelo glasanje poštom u ovoj meri, Bajden je, nakon više dana brojanja glasova, uspeo da pobedi na izborima sa sigurnom razlikom. Kada su se utisci slegli, došlo je vreme da se analizira “statističko stanje na terenu”.
Nastavite čitanje
Kako je Bajden pobedio i desne i leve populiste

Kako je Bajden pobedio i desne i leve populiste

Pre četiri godine, delovalo je da se tada aktuelni zapadni politički poredak u potpunosti raspada. Britanci su tankom većinom izglasali izlazak iz Evropske unije. Neokonzervativni establišment republikanaca poražen je od desnog populiste i rijaliti zvezde Donalda Trampa. Demokratski establišment je postao ozbiljno ugrožen usponom levog populiste Bernija Sandersa, a gubitkom Hilari Klinton protiv Trampa gubio je legitimitet. U svim zapadnim zemljama porasla je izrazita desnica, koja je svojom polarizujućom retorikom dodatno zatrovala javno mnjenje.

Četiri godine nakon tih događaja, bivši potpredsednik Amerike, u poznim godinama, zaustavio je u ključnoj državi Zapada mogućnost da se ove snage etabliraju i možda trajno promene svet. Džo Bajden je uspeo da zaustavi dva trenda koji su delovali neizbežno.

Ceo tekst

Bajdenova strategija ipak bila pogodak

Bajdenova strategija ipak bila pogodak

Poslednja potvrda pobede Džoa Bajdena nad Donaldom Trampom u ključnoj “swing” državi Pensilvaniji, predstavljala je potvrdu da Amerika ima svog novog, 46. po redu, predsednika države. Novi predsednik je najstariji u istoriji, sa najvećim brojem osvojenih glasova u istoriji i drugi katolik koji će zauzeti ovu funkciju.

Iako će mnogi, naročito konspirativniji deo javnosti, tu pobedu pripisati „dubokoj državi“, „krađi glasova“, „nameštaljci“ ili nekom drugom mračnom faktoru, Bajdenova pobeda je proizvod jasne strategije koje se njegov tim disciplinovano pridržavao od aprila 2019. i koja je prozivod detaljnog istraživanja izbora 2016. i 2018.

Ceo tekst

Potraga za ravnotežom u srpsko-kineskim odnosima

Potraga za ravnotežom u srpsko-kineskim odnosima

Početkom septembra predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, sedeo je u Ovalnoj sobi pored svog američkog kolege, Donalda Trampa, i kosovskog premijera, Avdulah Hotija, kako bi najavio obnavljanje ekonomskih veza sa Kosovom. Iako je ovo jedan od najvećih napredaka koje su ove dve strane napravile u poslednjoj deceniji, vest je došla kao iznenađenje. Paralelno sa obnavljanjem ekonomskih veza, obe strane su potpisale sporazum kojim su se obavezale da neće koristiti 5G opremu „nepouzdanih proizvođača“, prećutno misleći na Huavei, uskladivši se tako sa američkom politikom.
Tako je pred “Čelično prijateljstvo” između Srbije i Kine koje je još jednom potvrđeno tokom prvih meseci pandemije, postavljen novi izazov. Trenutna američka administracija pokušava da iskoristi svaku diplomatsku priliku da se suprotstavi Pekingu. Srbija nije mogla da odbije ili odustane od delova sporazuma, pogotovu zato što su finansijska sredstva bila obećana zauzvrat.
Ipak, po povratku u Beograd, srpski zvaničnici su se javno obavezali da će produbiti saradnju sa Kinom i Huaveijem. Kinesku ambasadorku je predsednik Vučić lično uverio da će Srbija nastaviti sa razvojem bilateralne saradnje u svim oblastima, uključujući i telekomunikacije. Nedugo zatim Premijerka Ana Brnabić je otvorila Huavei centar za inovacije i digitalni razvoj u Beogradu.
Počevši od Inicijativa 17+1 i „Pojas i put“ (BRI), preko kojih je Kina pozajmila i uložila više od 9 milijardi dolara, do uzajamne podrške u političkim pitanjima kao što su Tajvan ili Kosovo, poslednje godine su pokazale da Srbija brzo postaje jedan od omiljenih poslovnih i političkih partnera Kine. Uprkos nedavnim kontroverzama oko novog zakona o nacionalnoj bezbednosti u Hong Kongu i kampova za reedukaciju u Sinđangu, Srbija je dokazala svoju lojalnost i odanost Kini. S obzirom na ove okolnosti, tok ovog prijateljstva, koji se godinama gradi, teško će se promeniti.
Nastavite čitanje