fbpx

Novi treći put

Tag: sjedinjene američke države

Penzioneri kao glavna ciljna grupa Bajdena i Trampa?

Penzioneri kao glavna ciljna grupa Bajdena i Trampa?

Donald Tramp se nakon svog oporavka od korona virusa odlučio da svaki dan do izbora 3. novembra održi po jedan miting. Ovaj vid vođenja kampanja sa velikim skupovima je česta strategija antiestablišment lidera, kojom pokazuju da imaju širu podršku i time greju svoju tvrdu bazu. Tvrda baza Donalda Trampa, sa sve crvenim MAGA kačketima, i u ovim najrizičnijim momentima kampanje aktuelnog predsednika nije odustala od dolaska na ogromne skupove.

Međutim, jedan deo njegove baze, koji mu je prošli put u velikom procentu dao poverenje, danas i nije baš zadovoljan ovim događajima. U pitanju su penzioneri. Veliki broj zaraženih i preminulih od virusa, zaražavanje samog predsednika i njegovog okruženja, kao i ogromni skupovi u vreme pandemije, probudili su veliku skepsu prema predsedniku u ovoj grupaciji. Po poslednjim istraživanjima, poput najnovije ankete Morning Consult, među ljudima starijim od 65 gubi sa 52% naspram 44%. U ovoj grupaciji je na prethodnim izborima pobedio sa čak 56% naspram 41%.

Jedno od glavnih pitanja u finišu kampanje predstavlja da li su penzioneri postali centralna ciljna grupa obojice kandidata?

Ceo tekst

Tramp od Arabije

Tramp od Arabije

Sporazumom o normalizaciji odnosa između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela koji je potpisan 15. septembra u Beloj kući, Donald Tramp je iznenadio svet ponovnim uključenjem američke diplomatije na Bliski istok samo par meseci pred izbore. Reakcije iz stranačkih tabora nisu mogle biti više različite; republikanci su već videli američkog predsednika kako drži govor u Oslu gde se zahvaljuje na osvojenoj Nobelovoj nagradi za mir, dok su demokrate tvrdile “kako jedino Donald Tramp može da se hvali potpisanim mirovnim sporazumom između država koje nikad nisu bile u sukobu”.

Iako je događaj pretio da prođe gotovo neopaženo u američkom javnom mnjenju, bliskoistočna inicijativa nije prestala. Bahrein je bio sledeća arapska država koja je normalizovala odnose sa Izraelom, čak je i sporazum potpisan u Vašingtonu između Srbije i Kosova sadržao određene odredbe koje su se ticale premeštanja ambasada iz Tel Aviva u Jerusalim. Tramp je nagovestio da će još arapskih država preduzeti iste korake u bliskoj budućnosti. Kao glavni favoriti navode se Oman i Sudan, ali i sama Saudijska Arabija, osnivač Arapske lige.

Konačna normalizacija odnosa između arapskog sveta i Izraela bi bila veliki diplomatski uspeh za svaku administraciju, a u optimističnijim krugovima se šapuće i o rešavanju pitanja statusa Palestine. Šta se tačno krije iza ove “neočekivane” inicijative, koje će posledice ona imati na geopolitičku situaciju na Bliskom istoku, i koliki će uticaj imati na reizbor Donalda Trampa 3 novembra?

Ceo tekst

Da li će žene Trampu uskratiti reizbor?

Da li će žene Trampu uskratiti reizbor?

Od kada su predsednički kandidati obe glavne američke partije bili poznati, u američkom javnom mnjenju sprovelo se više stotina anketa. Ubedljiva većina anketa predstavljala je lošu vest za predsednika. Bilo da se radilo o njegovom rejtingu u odnosu na Bajdena, procentu odobravanja javnosti ili podršci njegovom snalaženju tokom pandemije COVID-19, ocene su bile mahom negativne, posebno po pitanju žena-glasača.

Zahvaljujući izborima 2016. kada je nastala sumnja javnosti o preciznosti anketa, Trampov tim se nije obazirao na većinu istraživanja i neretko ih relativizovao. Međutim, jedan od nepogrešivo tačnih rezultata anketa, koji se od 2016. na različitim izborima potvrđuje, je da Tramp ima vrlo nisku podršku žena.

Ceo tekst

Od čega zavisi budućnost odnosa Amerike i Evrope?

Od čega zavisi budućnost odnosa Amerike i Evrope?

Od momenta kada su sve nacističke zastave bile uklonjene sa javnih institucija u Nemačkoj, bilo je jasno da se SAD i SSSR neće brzo povući iz Evrope. Od momenta kada su građani Berlina krenuli sa razgradnjom i probijanjem zloglasnog zida u svom gradu, bilo je jasno da SSSR neće više biti prisutan i postavilo se pitanje o budućoj ulozi SAD u Evropi. Počev od navedenog momenta do danas, ti odnosi još nisu redefinisani i predstavljaju još živo nasleđe hladnoratovske prošlosti.

Dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD-a 2016. otvorena su brojna sporna pitanja između Amerike i njenih evropskih saveznica. Takođe, najavljenim povlačenjem Angele Merkel i uz brojne izazove koji očekuju Nemačku, izgled budućih transatlanskih odnosa ostaje maglovit. Već danas postoje brojna neslaganja, poput pitanja: odbrane, Kine, Rusije ili trgovine. Američki izbori u novembru i izbori unutar nemačke vodeće Hrišćansko-demokratske unije, predstavljaće ključne momente za redefinisanje transatlanskih odnosa.

Ceo tekst

Debatna strategija Trampa i Bajdena: Ko je pobedio?

Debatna strategija Trampa i Bajdena: Ko je pobedio?

Od prve predsedničke TV debate u SAD-u između Džona Kenedija i Ričarda Niksona iz 1960, ovaj format sučeljavanja mišljenja kandidata beleži pažnju publike koja se meri u desetinama miliona gledalaca. Po prvim procenama, sinoćno prvo suočavanje kandidata demokrata i republikanaca gledalo je čak preko 100 miliona gledalaca. Glavno pitanje je naravno šta je ovako veliki broj glasača mogao da zaključi iz nastupa bivšeg potpredsednika Bajdena i aktuelnog predsednika Trampa?

Predsedničke debate u Americi, uprkos ogromnom interesovanju publike, po brojnim politikološkim studijama iz prethodnih par decenija imaju ograničen uticaj na opredeljivanje birača. Na slične podatke ukazivale su i ankete pred sinoćno sučeljavanje, koje su govorile da je veliki broj glasača već opredeljen i siguran u svoj izbor. Taj izbor u 30-ak dana pred izbore oslikava se kroz prosečno nacionalno vođstvo Džoa Bajdena od oko 7% i nešto niže vođstvo u ključnim kolebljivim državama.

U ovim okolnostima pobeda u debati za dvojicu kandidata predstavlja u popunosti različite ciljeve. Dok je Bajden imao za cilj da ostane stabilan i ne izgubi podršku koju već ima, Trampov cilj bio je da pred ogromnim auditorijumom diskredituje protivnika i preuzme deo njegovih birača. U skladu sa ovim različitim ciljevima, oba kandidata definisala su različite strategije, od koje se jedna pokazala uspešnijom.

Ceo tekst

Da li će Hispanoamerikanci odlučiti izbore?

Da li će Hispanoamerikanci odlučiti izbore?

Izbori u Americi su sve bliži i neizvestnost oko njihovog ishoda raste. Fokus kampanje predsedničkih kandidata obuhvata širok spektar interesnih grupa, nacionalnih manjina i religijskih zajednica. Jedna od grupa kojoj kandidati pridaju veliki značaj jesu Hispanoamerikanci/Latinoamerikanci, koji se u poslednjim analizama pojavljuju kao grupa čiji glasovi mogu doneti prevagu na predstojećim izborima.

Razlozi za ovakvu procenu su brojni i tiču se i demografije, ali i političkih stavova ove grupacije.

Ceo tekst

Bajden – “momak iz Skrentona” ili “globalistički jastreb”

Bajden – “momak iz Skrentona” ili “globalistički jastreb”

“Posmatram ove izbore kao glasanje između Skrentona i Park avenije. Sve što Tramp može da vidi iz svog stana u Park aveniji je Volstrit i jedino o čemu misli je berza i da ćemo svi biti dobro jer akcije dobro stoje. Koliko vas ovde u Skrentonu ima neku akciju? U mom komšiluku nema puno takvih ljudi,” ovim rečima Džo Bajden odgovorio je na jedno od pitanja u okviru skupa sa biračima, u njegovom rodnom Skrentonu u Pensilvaniji.

Ovaj odgovor predstavlja samo jedan od primera o Bajdenovom projektovanom imidžu kao čoveku radničkog porekla iz radničke države, koji razume potrebe običnih ljudi i radi isključivo u njihovu korist. I do pojave Donalda Trampa u javnom mnjenju ovo je prolazilo bez većih problema.

Danas se sem ove slike Bajdena kao „momka iz Skrentona“, paralelno sa Trampove strane projektuje imidž Bajdena kao svojevrsnog „globalističkog jastreba“, koji nije toliko bio naklonjen radnicima koliko se predstavlja i da je više radio u korist globalne elite. Postavlja se pitanje, koja je od ove dve slike bliža istini i šta zapravo birači mogu očekivati od Bajdena ako pobedi na izborima?

Ceo tekst