Arkrik - willian justen
Arkrik - willian justen

Politički i ekološki rizici otopljavanja Arktika

Praktično svakog meseca do medija stižu zabrinjavajuće vesti o brzom otopljavanju na Arktiku i neočekivanom tempu gubljenja slojeva leda u najsevernijem delu sveta. Po poslednjim procenama taj tempo nestajanja predstavlja preko 10 odsto po svakoj dekadi koja prolazi, sa tendencijama dodatnog ubrazanja. Takođe, brojne analize su ukazivale na negativne efekte ovog trenda koji će se devastirajuće odraziti po svetske temperature, nivo mora, morski živi svet, kao i globalno na klimatske promene. Najčešći simbol ovog ekološkog rizika baš zato su slike belog medveda na santi leda koja se topi.

Na drugoj strani, dok većina naučne i ekološke zajednice na ovu tendenciju gleda sa strahom, u političkoj areni ugao gledanja je dosta ambivalentan. Određene države se plaše otopljavanja Arktika, jer direktno ugrožava bezbednost njihovih obalskih gradova, teritorija i građana. Druge države, a i neke kompanije, otopljavanje Arktika vide i kao delimičnu priliku za poboljšanje svog položaja. Taj vid različitih ciljeva i procena u odnosu na ovaj region sveta, stvara dodatne probleme u adresiranju opasnosti klimatskih promena koja je povezana sa Arktikom. 

Osam država članica Arktičkog saveta u ovom regionu vide i svoje interese, koji se međusobno spore i gde budućnost vide na različiti način. Od Kanade, Sjedinjenih Američkih Država i Norveške do Rusije, različite političke ambicije stvaraju novu zonu političkog nadmetanja i kalkulacija, što naravno za ekološku politiku predstavlja uvek veliku prepreku. Dok belim medvedima otopljavanje Arktika predstavlja  pretnju po opstanak, jednom drugom „velikom medvedu“ daje nove prilike i mogućnosti promene položaja.

Arktički region i njegova važnost

Ukoliko  se posmatra sadašnji veoma ugroženi ekosistem na planeti Zemlji, opstanak Arktika ima veoma visok stepen važnosti. Konstantni gubitak leda iz arktičkih kopnenih površina dovodi do povećaja nivoa mora i nastavak takvog trenda može uticati na promenu okeanskih struja i atmosfere na globalnom nivou, što može biti razorno po različite krajeve sveta, čak i one veoma daleke od Arktika. Za naučnu zajednicu istraživanje Arktika ima veliku upotrebljivost u predviđanju klimatskih trendova, čak i aktuelnih negativnih.

Osim navedenih važnih detalja, postoji još nekoliko jasnih benefita Arktika za ceo svet. Arktički morski led deluje kao veliki beli reflektor na vrhu planete, odbijajući tako deo sunčevih zraka nazad ka svemiru, pomažući održavanju zemljine temperature na ravnomernijem nivou. Kako se sa druge strane morski led topi, smanjuje se i površina koja reflektuju zrake, a više toplote apsorbuje okean, povećavajući ukupni efekat zagrevanja planete. Takvo povećanje temperature mora paralelno sa tim menja i morske ekosisteme, što može delovati devastirajuće po različite morske vrste i njihov opstanak na planeti. 

U poslednjih nekoliko dekada, ljudsko delovanje je ubrzalo otopljavanje leda gotovo dvostruko u odnosu na istorijski prosek. Jedan od velikih problema je što i države koje se nalaze u samom komšiluku Arktika, odnosno članice su Arktičkog saveta ili posmatrači u ovoj organizaciji, jednih su od ujedno najvećih svetskih zagađivača. Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kanada kao članice spadaju u sam vrh svetskih zagađivača i istovremeno proizvođača fosilnih goriva, čije sagorevanje doprinosi globalnom zagrevanju. Kina, Indija, Japan i velike evropske države koje su posmatrači u organizaciji, koje takođe imaju ambicije prema ovom regionu sveta, najviše doprinose da on fizički nestaje.

Iako je ova organizacija osnovana 1996, kao posledica udruživanja osam država koje polažu prava na teritoriju Arktika i koje su pet godina ranije potpisale  Arktičku strategiju za zaštitu prirodnog okruženja, otopljavanje  se u ovom periodu samo dalje ubrzavalo.  Svaka od država, bez obzira na to da li u drugim oblastima  ima visok nivo savezništva i saradnje,  u ovom ledenom regionu vode vrlo surovu interesno orijentisanu politiku. Jedan od ključnih razloga su naravno prirodna bogatstva Arktika, koja su po trenutnim procenama impozantna i čiju eksploataciju (na sreću ili nažalaost) klimatske promene samo dalje olakšavaju.

Prirodna bogatstva Arktika i klimatske promene

Osvim svoje vrednosti za globalnu klimu, za koju se ni negatori klimatski promena ne trude da relativizuju, ovaj region poseduje i ogromna prirodna bogatstva. Poslednja istraživanja na ovom području, koje obuhvata oko 8 odsto površine naše planete, govore o milijardama barela nafte i zemnog gasa koja se ovde nalaze. Pojedina istraživanja te rezerve u slučaju nafte procenuju na oko 90 milijardi barela, što predstavlja oko 1/6 globalnih rezervi, dok što se tiče zemnog gasa te količine procenjene su na oko čak 1/3 svetskih ukupnih poznatih zaliha.  Uz to trebalo bi uzeti u obzir da ove rezerve mogu biti i veće, jer (i dalje) ledena klima otežava detaljnija istraživanja.

Sa trenutnim klimatskim uslovima u navedenom regionu i tehnološkim mogućnostima, eksploatacija ovih resursa izrazito je skupa zbog brojnih prirodnih barijera koje postoje već hiljadama godina. Na osnovu trenutnih procena ruskog Ministarstva za prirodne resurse i životnu sredinu cena bušenja i eksploatacije ovih resursa približno je duplo skuplja od istih takvih operacija u regionima poput Teksasa.  

Osim evidentnih barijera poput rada u ekstremnim uslovima ili nepredvidivost kretanja velikih santi leda, bušenje u ovoj regiji podrazumeva posedovanje specijalizovane opreme i specijalno obučene radne snage, a linije morskog prevoza su izrazito dugačke i zahtevaju podršku ledolomaca na nuklearni pogon. Cena takvih ledolomaca se može kretati i do nekoliko milijardi  američkih dolara, a njihova izgradnja je takođe proces koji može trajati i do decenije. Mali broj država danas poseduje adekvatne preduslove da ove prirodne resurse stavi u funkciju, što svakako jeste dobra vest za ekologe .Na ovaj način, prirodne barijere  predstavljaju najveću otežavajuću okolnost za industriju fosilnih goriva da više svojih aktivnosti usmeri (i) ka ovom regionu i ekspolatiše ova impozantna prirodna bogatstva. 

Sa aktuelnom klimom u ovom regionu značajan svetski udeo rezervi fosilnih goriva trenutno je van dometa ove grane ekonomije, kao i potencijalnih potrošača širom sveta. Ipak, ukoliko se klimatske promene dalje nastave i otopljavanje Arktika se održi sadašnjim ili intenzivnijim tempom i ova situacija  se može promeniti. Takav razvoj događaja značajno bi odgovarao Rusiji u nekoliko sfera i zbog nekoliko motivacija, ali i druge države i privatne kompanije vide interes u tome.

Benefiti Rusije od otopljavanja Arktika

Od osam država članica Arktičkog saveta Rusija predstavlja državu koja bi sa sadašnjim trendovima na Arktiku najviše profitirala u ekonomskom i strateškom smislu, uprkos veoma lošim posledicama po ostatak sveta. Rusija poseduje više od 24 000 kilometara obale iznad arktičkog kruga i kao država sa ovakvim geografskim položajem, kao i istorijom prisutnosti i istraživački i vojno u ovom regionu, ima komparativnu prednost u odnosu na ostale arktičke države. Ona bi zbog toga ovaj rizik mogla da pretvori u priliku.

Čak 70 odsto ruskih rezervi nafte i zemnog gasa nalaze se u epikontinentalnom pojasu na Arktiku. Uz to, ova država ima de facto kontrolu i nad Severoistočnim prolazom koji je ključan za tranzitne rute koje povezuju Zapadnu Evropu i Istočnu Aziju. Zahvaljujući impozantnoj floti nuklearnih ledolomaca, Rusija uspeva da u pojedinim tačkama čak i u ovom ledenom regionu omogući tranzit i upotrebljivost morskih luka. 

Čak 70 odsto ruskih rezervi nafte i zemnog gasa nalaze se u epikontinentalnom pojasu na Arktiku.

Ukoliko se sadašnji  tempo globalnog zagrevanja održi i arktički led nastavi da se otopljava, u ne tako dalekoj budućnosti Severnoistočni prolaz može postati dosta lakši za plovidbu, a prirodni resursi  locirani na Arktiku lakši za eksploataciju. Klimatske promene postepeno povećavaju područje bez leda tokom leta i produžavaju periode u kom ga nema, što Rusiji značajno odgovara. Ovaj prolaz bi, kao u potpunosti plovan, bio velika konkurencija Sueckom ili Panamskom kanalu, zbog ogromnih ušteda u pređenim kilometrima i samim tim i potrošenim gorivom. Takva promena izazvala bi revoluciju što se tiče morskog saobraćaja, a nove procene stalno ažuriraju vreme kada će taj period nastupiti za vremenski sve bližu budućnost. 

Država koja bi takođe direktno profitirala od ovakvog razvoja događaja bila bi svakako i Kanada, jer identični Severnozapadni prolaz bi postao značajno više pogodan za plovidbu i različite vidove komercijalne upotrebe, pa i eksploataciju nafte i prirodnog gasa. Po trenutnim procenama specijalizovanih kanadskih organizacija, poput Environment Canada, temperatura na kanadskom Arktiku porasla je za 1,2°C u prošlom veku, što je dvostruko više od globalnog proseka. Ledeni pokrivač u ovom regionu smanjen je za 32 odsto od 1960-ih do danas.  Takav trend bi kroz realizaciju predviđanja i u slučaju Kanade brzo Severnozapadnim prolazom dao ovoj državi gigantsku stratešku geopolitičku prednost. Taj vid benefita bi bio značajno niži nego u slučaju Rusije, koja je značajnije naslonjena na industriju fosilnih goriva i ima sve manji manevarski prostor u političkom smislu.

Politički i ekološki rizici otopljavanja 

Ogromna prirodna bogastva, globalno zagrevanje koje će ove resurse učiniti dostupnijim i sve lošji  odnosi između velikih sila, nisu kombinacija kojoj bi se prosečan ekolog najviše obradovao. Trenutno Arktik predstavlja vrlo stabilan region, koji nije previše militarizovan i gde osam država ovog regiona mahom predstavljaju savezničke demokratske države, sa izuzetkom Rusije. Na samom kraju Hladnog rata, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez uspešno su sarađivali u deeskalaciji tenzija u ovom regionu i pronalasku optimalnog načina funkcionisanja na svakodnevnom nivou.

Ipak, nove tendencije i „zahlađenje“ odnosa između velikih sila, kao i globalno klimatsko zagrevanje, mogu proizvesti zaokret za 180 stepeni i Arktik učiniti novom zonom političkog nadmetanja. Za ovaj region osim navedenih osam arktičkih država, zainteresovana je i Kina, koja je sebe proglasila „bliskoarktičkom državom“. Iako je od Arktika geografski dalja od Srbije, kao država koja planira da bude mnogo uticajnija sila globalno, trenutno ne dopušta sebi da bude van ove zone nadmetanja. Osim osnivanja svoje arktičke stanice i organizovanja istraživačkih ekspedicija, Kina takođe vidi Severnoistočni prolaz kao potencijalno sigurniju rutu snabdevanja u slučaju da se trenutni trendovi što se tiče globalnog zagrevanja nastave. 

Severni pol – Matti and Keti

Region koji predstavlja istovremenu zonu nadmetanja SAD-a, Rusije, evropskih država i Kine zato može predstavljati rizik po svetsku bezbednost, uz sam rizik otopljavanja Artika kao globalnog ekološkog rizika. Ukoliko i svetska privreda i energetika ostanu i u narednim dekadama visokozavisni od fosilnih goriva, veliko sukobljavanje na Arktiku ne bi trebalo da ikoga iznenadi.  Ogromni resursi na koje pretenduju gotovo sve najjače svetske sile, u slučaju nastavka sadašnjih trendova globalnog zagrevanja, postaće u regionu Arktika povod za buduće nestabilnosti.  Zbog toga otopljavanje Arktika ne predstavlja rizik samo za globalno stanje klime, već i za globalnu bezbednost. Međutim, rešenje koje bi usporilo otopljavanje Artika je isto ono koje bi sprečilo buduće tenzije u najsevernijem kraju sveta.

Zelena tranzicija garant i za Arktik

Redukovanje štetnih emisija  jeste jedna od najvažnijih novih politika mnogih vlada sveta, a naročito  vlada najrazvijenijih država. O brojnim novim planovima različitih država bilo je govora u prethodnim analizama na ovom sajtu. Ti planovi predstavljaju najjednostavnije rešenje da različite svetske ekonomije do 2030. značajno redukuju štetne gasove koji doprinose efektu “staklene bašte”, a da se do 2050. postigne potpuna ugljenična neutralnost. To je garancija da rast svetskih temperatura bude kontrolisan, a samim tim i da otopljavanje na Arktiku dobije svoje usporavanje.

Najveći deo ovih planova upravo definiše smanjenje upotrebe fosilnih goriva kao jedan od cilljeva i najbolju garanciju. To podrazumeva više primene obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije, više upotrebe električnih vozila u odnosu na ona koja koriste naftne derivate, pa do povećanja energetske efikasnosti. U slučaju da se većina ovih planova realizuje, a svoje merljive planove definišu i države u razvoju koje su veliki zagađaivači (Kina, Indija i drugi), to predstavlja jedini siguran put da se negativni efekti otopljavanja  Arktika ublaže ili spreče. 

U isto  vreme takva zelena tranzicija bila bi i jedina garancija da će tražnja za fosilnim gorivima biti manja na globalnom nivou, pa samim tim i atraktivnost arktičkih rezervi nafte i gasa. Ukoliko države podbace u svojim ekološkim reformama i aktuelni trendovi potražnje za fosilnim gorivima se nastave, ekološki problemi neće ostati jedini izazov. Najseverniji region sveta će gotovo izvesno postati nova zona nadmetanja, što može dovesti do problema koji u sadašnjoj  političkoj klimi netrpeljivosti između velikih sila  nije nešto što bi iko želeo. 

Iz tog razloga, briga o belim medvedima kojima doslovce nestaje tlo pod nogama, jeste dobra simoblika. Uz bele medvede, prvi sledeći ugroženi bi bili domicilni narodi ovih regiona, zatim ljudi koji bi platili  cenu podizanja nivoa mora i promene klime širom sveta, a na kraju i globalna stabilnost u slučaju nastanka političke jagme za arktičkim resursima.  Baš  zbog toga, ekološka tranzicija predstavlja siguran garant svetske i klimatske i političke bezbednosti. Dok god beli medvedi još imaju gde da žive u prirodi, to je garancija  da još živimo u svetu koji je stabilniji od onog kakav bi mogao bude.

Tekst je originalno objavljen na portalu Ekologika 20.04.2022.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Slični tekstovi

Džo Bajden - White House
Sjedinjene Američke Države
Dimitrije Milić
Šta donosi Bajdenov klimatski program i zašto je važan

Od početka ove godine kada se radi o klimatskim i srodnim pitanjima u medijima dominiraju dve paralelne vrste vesti. Na jednoj strani, konstatno dolaze loše vesti koje se tiču posledica klimatskih promena, sa aktuelnom velikom pažnjom na rekordne suše na evropskom kontinentu. Kada u pitanju nisu evropske suše, onda su to požari u Kaliforniji, nekada je otopljavanje još jednog glečera na Arktiku ili pomor ribe zbog porasti temperature mora i zračenja.

Nastavi čitanje »
Zastava Kipra - Canva
Uncategorized
Dimitrije Milić
Energetska kriza i Kipar – šanse i rizici

Kada se govori o aktuelnom problemu energetskog snabdevanja Evropske unije, koje će odložiti zelenu tranziciju na neko vreme, najveći fokus je na Nemačkoj. U pitanju je najveća ekonomija u Evropskoj uniji, ali ujedno i njen najveći uvoznik ruskog prirodnog gasa, gde se u ovoj državi koristi od industrije, preko proizvodnje električne energije do grejanja domaćinstava. Kao takva, već je poznato ranjiva u aktuelnoj političkoj situaciji. Međutim, preveliko usmerenje ka Nemačkoj skreće pažnju sa drugih država koje se takođe suočavaju sa energetskim problemima i koji nisu nužno vezani za Rusiju.

Nastavi čitanje »
Punjenje električnog vozila - Unspash
Nemačka
Dimitrije Milić
Električna vozila u strategijama zelene tranzicije

Kada se analizira skoro svaki plan za zelenu tranziciju ili smanjenje štetnih emisija gotovo svake vlade u svetu, mogu se primeiti određene sličnosti. Osim izbacivanja ili ograničavanja upotrebe uglja, najveći broj ovih planova predviđa postavljene ciljeve ili konkretne podsticaje za upotrebu električnih vozila. Od Sjedinjenih Američkih Država, preko Ujedinjnog Kraljevstva do Nemačke, električna vozila u nacionalnim strategijama imaju važno mesto.

Nastavi čitanje »