Kako se dele demokrate?

Kako se dele demokrate?

Programski direktor Novog trećeg puta (dimitrijemilic@novitreciput.org)

“Korporativne demokrate koje se bave zaštitom krupnog kapitala i imperijalne države”.

“Demokratski socijalisti koji će uništiti američku ekonomiju i koji će je izolovati od sveta”.

Varijacija na ove dve teze se može čuti sve češće u sukobu između dva različita tabora demokrata. Iako ova podela nije tako oštra među članstvom i na terenu, koliko u medijima i na društvenim mrežama, ona jeste sve vidljivija. Demokratska stranka u Americi nalazi se u dilemi u odnosu na svoj budući izborni pristup. Frakcija centrista oličena u Džou Bajdenu sa jedne strane i frakcija “demokratskih socijalista” oličena u Berniju Sandersu imaju različite strategije u stizanju do sličnog cilja.

Džo Bajden i Berni Sanders (USA Today)
Džo Bajden i Berni Sanders (USA Today)

Sličnosti i razlike između frakcija

Iako mogu delovati kao prilično različite u svojim pristupima, obe frakcije dele značajan deo vrednosti koje ih razlikuju od njihovih republikanskih konkurenata. Obe frakcije su progresivne u sferi društvenih pitanja, poput prava LGBT osoba, rodne ravnopravnosti, prava na abortus ili borbe protiv diskriminacije manjina. I centristi i levičari žele da ograniče prava na posedovanje oružja, naročito jurišnih pušaka i automata. I jedni i drugi za cilj imaju veće oporezivanje bogatih, transformaciju ka zelenoj ekonomiji i dostizanje univerzalne zdravstvene zaštite, iako se razlikuju u načinu i radikalnosti postizanja ovih ciljeva.

Ukoliko se ove dve struje uporede sa sadašnjom Republikanskom strankom, međusobne razlike su manje naglašene. Republikanci su sve više društveno konzervativni, nezainteresovani za ograničavanje prava na oružje, skloni poreskoj seči i najbogatijima, a dobrim delom nezainteresovani za angažovanje države u sferi zdravstva ili regulacije u sferi zelene politike.

Ko su demokratski centristi?

Centristička struja kod demokrata nastala je kao odgovor na izborne neuspehe levičarskog pristupa u periodu dominacije republikanskog reganizma 80ih godina. U periodu sve intenzivnije globalizacije i dominacije tržišnog pristupa ekonomiji, nakon kraha kejnzijanizma 70ih godina, dobar demokrata smatrao je da je stranci bio potreban novi pristup. Tadašnja pretpostavka je bila da bi stranka trebalo da prihvati neke elemente tržišne privrede i pomeri se ka centru, te sa te pozicije pragmatično pobedi republikance i omogući da se što veći deo njenog izvornog programa sprovede u praksi.

Pobeda Bila Klintona i Ala Gora na unutarpartijskim izborima, a zatim i njihova pobeda nad Džordžom Bušem starijim 1992. dala je vetar u leđa ovoj frakciji. Takozvane “nove demokrate” organizovane u Koaliciju novih demokrata (NDC) bile su vodeća struja demokrata do sredine 2010ih. Od Bila i Hilari Klinton, Džoa Bajdena, Baraka Obame, Džona Kerija, Ala Gora, Džona Edvardsa do Nensi Pelosi, ova struja dala je najviše visokih državnih i partijskih funkcionera i političkih kandidata. U poređenju sa progresivnim kokusom, koji okuplja leve političare, ili kokusa “plavi psi”, koji okuplja konzervativne demokrate, ova frakcija bila je ubedljivi kreator politike demokrata u poslednjih 30 godina.

Međutim, u vreme mandata Baraka Obame jača i progresivni kokus koji okuplja levičarski opredeljene demokrate. Skleroza centrističkog establišmenta, previše pragmatizma za ukus tvrde baze i ozlojeđenost radikalizacijom republikanaca, omogućila je solidan prostor takozvanim “demokratskim socijalistima” koji su bili spremni za radikalniju promenu i manje kompromisa.

Ko su demokratski socijalisti?

Pobeda pragmatičnog centrizma na predsedničkim izborima 1992, 1996, 2008. i 2012. uz sve manju zainteresovanost za ekonomski leve politike od 1980ih do Svetske ekonomske krize 2008, otežao je levičarski opredeljenim demokratama politički prodor. Iako je sve vreme postojao otpor prema vojnim intervencijama i protržišnoj politici unutar Demokratske stranke i u levom delu javnosti, taj otpor nije imao političku artikulaciju. Ljudi poput Bernija Sandersa su smatrani marginalnim ekstremistima.

Međutim, zasićenost javnosti ratovima, naročito ratom u Iraku, kao i Svetska ekonomska kriza iz 2008. omogućili su solidan prostor zapostavljenom delu demokrata. Od 2010. ova vrsta demokrata, organizovana u Progresivni kongresni kokus, zauzima oko trećine kongresnih mesta svih demokrata. Već 2016, nekada marginalizovani Berni Sanders, umalo osvaja demokratsku nominaciju. Poraz centru bliže Hilari Klinton protiv Donalda Trampa, dao je argument levoj frakciji da centristički pristup možda više ne radi u praksi.

Aleksandrija Okasio-Kortez i Ilhan Omar - dve nove levičarske kongresmenke iz plavih izbornih jedinica (AFP, Getty Images)
Aleksandrija Okasio-Kortez i Ilhan Omar – dve nove levičarske kongresmenke iz plavih izbornih jedinica (AFP, Getty Images)

Nakon midterms izbora 2018, ova politika dobija i nova, mlađa, manjinska i ženska lica. Kongresmenke poput Aleksandrije Okasio-Kortez, Rašide Taib ili Ilhan Omar, zauzimaju sve više medijskog prostora i skreću pažnju na ovaj deo Demokratske stranke. Prepoznatljive po radikalnim politikama i agresivnijem javnom nastupu, nametnule su ovaj pristup kao glavnu kontratežu takođe radikalnom i agresivnom Trampovskom pristupu.

Glavno pitanje ostaje, ko je od ove dve grupe u pravu i koji pristup je bolji za Demokratsku stranku?

Argumenti demokratskih centrista

Centristi smatraju da je pragmatizam doneo dva mandata Klintonu i Obami i da predstavlja provereni pristup. Iako Aleksandrija Okasio-Kortez, Berni Sanders ili Ilhan Omar svojim izjavama i nastupima zauzimaju najviše pažnje, oni dolaze iz najsigurnijih demokratskih plavih izbornih jedinica. Za većinu u kongresu ili pobedu na predsedničkim izborima, uvek je potrebno osvojiti i dobar deo ljubičastih (swing) država i izbornih jedinica, a ne samo plave koje predstavljaju tvrdu bazu. Većinu u sadašnjem kongresu, demokratama su upravo doneli centristi koji su od republikanaca oteli 32 mandata u ljubičastim ili crvenim zonama, a ne najglasnije levo krilo. Logika ove frakcije je da levi pristup može proći samo kod tvrde baze, a da bi partija tako izgubila kod umerenih birača koji su neodlučni i koji donose pobedu.

Umerene demokrate smatraju da radikalno levi kandidati i kandidatkinje ne mogu povratiti belu radničku klasu iz Viskonsina, Mičigena ili Pensilvanije, koja je Trampu donela pobedu. Takođe smatraju da suviše levičarenja, naročito u sferi zdravstva, može lako oterati umerene republikance iz predgrađa koje je Tramp svojim radikalizmom oterao ka demokratama 2016. i 2018. Argument je da je univerzalnu zdravstvenu zaštitu moguće postići i bez ukidanja privatnog zdravstvenog osiguranja koje je predviđeno planom “Medicare for all” Bernija Sandersa, kao i da većina obećanja levih demokrata nisu realna i finansijski utemeljena.

Strategija koju ova frakcija sledi je biti umeren, deeskalirati političku scenu, predložiti finansijski održive pragmatične politike i glavni fokus staviti na swing države.

Džo Kaningem i Konor Lamb - dva nova centristička kongresmena koja su svoja mesta preuzeli od republikanaca u crvenoj Južnoj Karolini i ljubičastoj Pensilvaniji (AP, Getty Images)
Džo Kaningem i Konor Lamb – dva nova centristička kongresmena koja su svoja mesta preuzeli od republikanaca u crvenoj Južnoj Karolini i ljubičastoj Pensilvaniji (AP, Getty Images)

Argumenti demokratskih socijalista

Leva frakcija demokrata smatra da je pragmatizam doveo do gubljenja identiteta Demokratske stranke i da je partija zaboravila za koje vrednosti se zalaže. Oni smatraju da su dostignuća Bila Klintona i Baraka Obame nedovoljna, a neka čak i sporna, te je potrebno težiti velikim i radikalnim promenama. Demokratski socijalisti smatraju demokratske centriste veoma sličnima umerenim republikancima, te ih kao takve stavljaju u kategoriju ljudi koji ne donose promene. Protržišna politika, trgovinski ugovori i spoljnopolitički jastrebovi su karakteristike za koje oni smatraju da postoji konsenzus demokratskog i republikanskog centra, a protiv kojih se ova leva frakcija bori.

Iz ovih razloga, levičari smatraju da centristi ne mogu da imaju veliku mobilizacionu snagu i da aktivističku bazu jedino mogu da pokrenu ljudi sa nedvosmislenim politikama. Politike poput državnog preuzimanja celog zdravstvenog sistema kroz “Medicare for all”, velika ekološka transformacija kroz “Green New Deal” ili potpuno besplatno državno školstvo, smatraju kao noseća obećanja koja mogu motivisati veliki broj aktivista među mladima ili marginalizovanim grupama. Demokratski socijalisti smatraju da bez jake aktivističke baze i entuzijazma, nema izborne pobede.

Strategija ove frakcije je pomeriti se dodatno ulevo, podstaći vrednosnu polarizaciju, predložiti vrednosno nedvosmislene politike i glavni fokus staviti na buđenje i motivisanje baze i novih glasača.

Iako mogu delovati kao prilično različite u svojim pristupima, obe frakcije dele značajan deo vrednosti koje ih razlikuju od njihovih republikanskih konkurenata.Click To Tweet

Ko je u pravu?

Iz ugla izborne tehnike i strategije, centristički argument ima jačeg utemeljenja. U anketama protiv Trampa, umereni kandidati poput Džoa Bajdena ili Majka Blumberga uglavnom imaju najveće vođstvo u odnosu na Trampa, a naročito u swing, ljubičastim državama. Bez ovih država, zbog elektorskog sistema, zaista nema izborne pobede. Radikalnije kandidate je kroz negativnu kampanju lako ocrniti kao ekstremiste, a umereni birači iz swing država su osetljivi na to. Demokratski socijalisti su često bez odgovora kada ih pitaju oko cene programa za koje se zalažu. Ukoliko je demokratama glavni cilj da pobede Donalda Trampa, centristička strategija ima jače utemeljenje i pokazala se ispravnom tokom midterms izbora.

Sa druge strane, za ljude koji su za više mešanja države u ekonomiju, a koji su protiv svetske trgovine ili stava da bi SAD trebalo da bude glavna svetska sila, centristi nude malo šta. Oni tvrdoj aktivističkoj bazi, kojoj su vrednosti na prvom mestu, mogu delovati mlako ili nemotivišuće. Za birače koji žele veliku promenu društva, a ne vraćanje na Ameriku iz vremena Obame ili Klintona, demokratski socijalisti svakako predstavljaju logičniji odgovor. Idealizmom podstaknuti milenijalci, sa problemima drugačijim od starijih generacija, spas će pre videti u nekome poput Sandersa. Iz tog razloga, za ljude kojima je borba za radikalnu promenu važnija od vraćanja na staro i postepene reforme, levo krilo demokrata predstavlja logičniji izbor.

Sve veće sužavanje unutarpartijske trke kod demokrata na Bajdena i Sandersa upravo oslikava ovu dilemu u praksi. Igrati sigurnije i protiv Trampa ići Obama nasleđem kroz Obaminog potpredsednika ili rizikovati sa nečim potpunom novim u želji za radikalnom društvenom promenom. Pobeda jednog ili drugog će ove godine pokazati, koja argumentacija je bila ubedljivija većini članstva ove partije.

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Komentar