fbpx

Novi treći put

Tag: donald tramp

Kako je trgovinski rat promenio odnos snaga Kine i SAD

Kako je trgovinski rat promenio odnos snaga Kine i SAD

Odnos Kine i Amerike je često opisivan kao brak. Jedan od najživopisnijih poređenja dao je član Centralnog Komiteta Politbiroa, Vang Jang, koji je ga je uporedio brakom medijskog tajkuna Ruperta Murdoka i njegove saradnice kineskog porekla Vendi Dang. Veza je bila medijski ispraćena, opterećena biznisom, intrigama i politikom u koju su bile umešane ličnosti od Tonija Blera do Vladimira Putina. Razvod braka koji se na kraju desio se dugo odlagao, jer je razlaz bio astronomski skup. Međutim, Vang je upozorio da uz sve sličnosti, odnos Kine i Amerike neće imati isti kraj, jer bi ovaj put razvod bio daleko skuplji i koštao obe strane.
Ipak, poređenje je dobilo na relevantnosti kada se u odnos, sa američke strane, uključila još jedna ličnosti iz sveta zabave i biznisa. Kao predsednik Amerike, Donald Tramp je među gorućim problemima identifikovao gubitak poslova u proizvodnom sektoru i trgovinski deficit, a uzrok je našao u nefer trgovinskim praksama Kine. Optužio ju je da koristi Ameriku i da se bogati na njen račun, a kao metod svoje borbe izabrao je uvođenje carina i pokretanje Trgovinskog rata. Odlučan da promeni balans u vezi i kalkulaciju troškova, promenio je iz korena odnos koji se razvijao preko 40 godina.
Fokus na bilateralni trgovinski deficit i uvođenje carina u globalizovanoj ekonomiji se smatralo pogrešnim, ali konfrontacija sa Kinom naišla je na široku podršku. Smatralo se da vreme ističe i da je poslednji trenutak da se suprotstavi Kini dok nije postala razvijena i suviše snažna.
Danas, godinu dana nakon postignutog primirja, problemi koje je identifikovao i dalje su tu. Razvod još uvek izgleda daleko, ali je odnos prerastao u konflikt na praktično svim poljima, od zdravstva do tehnologije, i proširio se na čitav svet. Kovid-19 pandemija donela je nove izazove, pa trgovinski rat nije više u vrhu prioriteta. Nema naznaka da će novi predsednik Amerike, Džo Bajden, požuriti da ukine postojeće carine, mada će neuspeh u Trgovinskom ratu njegovog prethodnika sigurno oblikovati politike koje bude donosio.
Nastavite čitanje
Republikanci od Linkolna do Trampa

Republikanci od Linkolna do Trampa

Pre nešto više od 150 godina, najčuveniji republikanski predsednik, Abraham Linkoln izvojevao je pobedu u Američkom građanskom ratu. Ovim trijumfom Linkoln je na đubrište istorije poslao pobunjenu robovlasničku Konfederaciju, koja se do svojih poslednjih dana striktno držala moralno bankrotirale ideje da bi crnačka populacija trebalo da bude u lancima.
Danas, paradoksalno, aktuelnog republikanskog naslednika Linkolna brane ljudi koji upadaju u Kapitol, noseći ni manje ni više nego zastave Konfederacije. Uz ljude sa robovlasničkom zastavom, bili su vidljivo prisutni ljudi sa paganskim oznakama, nacističkim simbolima, kao i pripadnici Qanon pokreta koji dobija oblike versko-političkog kulta.
Postavlja se pitanje kako su republikanci prešli put od progresivne partije sa Linkolnom i njegovim neposrednim naslednicima do Donalda Trampa, koji danas predstavlja idola najreakcionarnijim snagama ne samo u SAD nego i u svetu.
Nastavite čitanje
Nije Džonson Tramp, još mu ima spasa

Nije Džonson Tramp, još mu ima spasa

Ekscentričan nastup, neobična frizura, buran privatni život, brojni skandali i istorija obolevanja od koronavirusa, neke su od očiglednih sličnosti doskorašnjeg američkog predsednika i aktuelnog britanskog premijera. Obojica predstavljaju atipične lidere koji su preuzeli kormilo establišment partija desnice i koji trpe oštre kritike levoliberalnih medija zbog svoje populističke retorike.
Međutim, kada se ovi površni kriterijumi stave u stranu, postoje jasne i vrlo važne razlike između ova dva lidera. Ove razlike su manje vidljive opštoj javnosti, ali prave značajnu političku i stratešku diferencijaciju između dva lidera. Za razliku od Trampa, koji je platio ceh lične nepopularnosti i trapavog rukovođenja krizom koronavirusa, Boris Džonson se trenutno pokazuje kao dosta ozbiljniji protivnik za svoje levičarske izazivače.
Nastavite čitanje
Zašto Kina ne očekuje bolje odnose sa Amerikom?

Zašto Kina ne očekuje bolje odnose sa Amerikom?

Nakon više od 18 meseci izborne kampanje, pobeda Džoa Bajdena dočekana je sa odobravanjem i  olakšanjem širom sveta. Istraživačke kuće već posle nedelju dana od izbora mere poboljšanje imidža SAD. Slika o Americi se popravila u praktično svim zemljama, a izuzetak predstavljaju jedino Kina i Rusija.
Kineski mediji aktivno su pratili događanja tokom izborne kampanje, mada bez dublje analize. Akcenat je stavljen na dešavanja koja su pratila same izbore, a koji potencijalno ističu „mane“ demokratije kao što su rasni nemiri, da li će Tramp prihvatili poraz ili kako je izgledala prva debata dva kandidata. Za prosečnog građanina Kine, izbori su potvrdili da je američka demokratija haos koji stvara probleme i da je, usled rasnih nemira, na ivici građanskog rata.
Poteze koje je povlačila Trampova administracija od trgovinskog rata do pozivanja Kine na odgovornost za COVID-19 pandemiju, kineski lideri razumeli su kao znak slabljenja Amerike, straha od sve jače Kine i pokušaja da se sputa kineski uspon na svetskoj sceni. Peking veruje da će izazovi pred dve države ostati isti, a američki ciljevi nepromenjeni, pa Bajdenov dolazak u Beloj Kući neće promeniti mnogo.
Nastavite čitanje
Tri scenarija za republikance nakon Trampa

Tri scenarija za republikance nakon Trampa

Od predsedničkih izbora u Americi prošlo je već više od dve nedelje, a Trampova odlučnost da ne prizna rezultate izbora i oteža predaju vlasti ne deluje da opada. Iako se među republikanskim funkcionerima i ljudima u oba doma Kongresa i političkim komentatorima vidi određeni vid popuštanja, stranka spolja ideluje relativno monolitno. Najveći deo republikanaca je trenutno uz predsednika, barem kroz generičke poruke „potrebno je detaljno proveriti sve glasove“.
Međutim, postavlja se pitanja do kada će trajati ovaj stav Trampovih partijskih kolega i da li od momenta primopredaje vlasti on može očekivati „nož u leđa“? Republikanska partija se od 1960ih pokazala kao stranka koja igra na duge staze i usmerena je na dugoročno održavanje svojih pozicija i svoje vizije društva. Iz tog razloga glavna dilema ostaje, šta će stranka raditi nakon što Tramp u januaru napusti Belu kuću?
Nastavite čitanje
“Tiha većina” je pobedila Trampa

“Tiha većina” je pobedila Trampa

Od rasnih nemira 1968, nastalih povodom ubistva afroameričkog lidera Martina Lutera Kinga, u američkom političkom diskursu javio se termin „tiha većina“. Ovu kovanicu iskoristio je republikanski predsednički kandidat Ričard Nikson, ne bi li njome označio umerene američke belce, koji nisu politički glasni, ali im se nije sviđalo nasilje na ulicama i koji su bili spremni da glasanjem za republikance to okončaju. Tada se ustalila i kontroverzna fraza „zakon i red“, koja je u narednim decenijama neretko bila eufemizam za represivne mere nad afroamerikancima.
Atmosfera pred ovogodišnje američke izbore bila je drugačija u odnosu na sve prethodne. Od pandemije koronavirusa, preko ekonomskog pada povezanim sa zarazom, pa do rasnih nemira nastalih povodom ubistva Džordža Flojda, uticaji na izbornu trku bili su brojni. Različiti komentatori pokušali su da interpretiraju ovogodišnje izbore na najrazličitije načine.
Oni bliži demokratama ovu trku su predstavljali kao identičnu onoj 1992, kada se Džordž Buš Stariji kandidovao za reizbor u godini recesije i izgubio od Bila Klintona. Na drugoj strani, konzervativni komentatori su ovu trku interpretirali kao trku najsličnijoj onoj iz 1968, kada je Ričard Nikson na haos izazvan rasnim nemirima, jasnim porukama „reda i zakona“ osvojio glasove „tihe većine“ umerene bele srednje klase i pobedio. Međutim, ova trka se pokazala kao školska i predvidiva izborna kampanja, iako su okolnosti možda mogle da navedu na neke prethodne primere kao najbolje paralele. Takozvana „tiha većina“ imala je svoju ulogu i na ovim izborima, ali ne onu istu iz 1968.
Nastavite čitanje
Ko je “izdao” Trampa?

Ko je “izdao” Trampa?

Ovogodišnji opšti izbori u Sjedinjenim Američkim Državama doneli su nam mnoga iznenađenja, kako na sam dan izbora, tako i u danima nakon toga. Glavni izazivač predsednika Trampa, Džo Bajden, od trenutka najave svoje kandidature važio je za favorita u eventualnom duelu dvojice kandidata. Ipak, u poslednjih desetak dana kampanje nastupio je očigledan “politički momentum” Donalda Trampa koji mu je, prema određenim istraživačima, doneo čak i vođstvo u odnosu na svog protivkandidata. Međutim, uz mnoga uzbuđenja koja nam je donelo glasanje poštom u ovoj meri, Bajden je, nakon više dana brojanja glasova, uspeo da pobedi na izborima sa sigurnom razlikom. Kada su se utisci slegli, došlo je vreme da se analizira “statističko stanje na terenu”.
Nastavite čitanje
Kako je Bajden pobedio i desne i leve populiste

Kako je Bajden pobedio i desne i leve populiste

Pre četiri godine, delovalo je da se tada aktuelni zapadni politički poredak u potpunosti raspada. Britanci su tankom većinom izglasali izlazak iz Evropske unije. Neokonzervativni establišment republikanaca poražen je od desnog populiste i rijaliti zvezde Donalda Trampa. Demokratski establišment je postao ozbiljno ugrožen usponom levog populiste Bernija Sandersa, a gubitkom Hilari Klinton protiv Trampa gubio je legitimitet. U svim zapadnim zemljama porasla je izrazita desnica, koja je svojom polarizujućom retorikom dodatno zatrovala javno mnjenje.

Četiri godine nakon tih događaja, bivši potpredsednik Amerike, u poznim godinama, zaustavio je u ključnoj državi Zapada mogućnost da se ove snage etabliraju i možda trajno promene svet. Džo Bajden je uspeo da zaustavi dva trenda koji su delovali neizbežno.

Ceo tekst

Bajdenova strategija ipak bila pogodak

Bajdenova strategija ipak bila pogodak

Poslednja potvrda pobede Džoa Bajdena nad Donaldom Trampom u ključnoj “swing” državi Pensilvaniji, predstavljala je potvrdu da Amerika ima svog novog, 46. po redu, predsednika države. Novi predsednik je najstariji u istoriji, sa najvećim brojem osvojenih glasova u istoriji i drugi katolik koji će zauzeti ovu funkciju.

Iako će mnogi, naročito konspirativniji deo javnosti, tu pobedu pripisati „dubokoj državi“, „krađi glasova“, „nameštaljci“ ili nekom drugom mračnom faktoru, Bajdenova pobeda je proizvod jasne strategije koje se njegov tim disciplinovano pridržavao od aprila 2019. i koja je prozivod detaljnog istraživanja izbora 2016. i 2018.

Ceo tekst

Duško Lopandić – Američki izbori i budućnost EU

Duško Lopandić – Američki izbori i budućnost EU

U nastavku možete pročitati kratak intervju sa ambasadorom Duškom Lopandićem za Novi treći put na temu američkih izbora i njihovog uticaja na budućnost Evropske unije i Zapadnog Balkana.

1)Za koga Evropljani potajno “navijaju” na izborima u SAD?

U početku bi trebalo istaći da predsednički izbori u SAD uvek izazivaju veliki interes u svetu, jer, hteli – nehteli, izbori za najmoćnijeg čoveka u SAD neminovno imaju posledice po sve zemlje sveta, kao i na budućnost, imajući u vidu ekonomski, politički i sve druge vrste uticaja koje imaju SAD kao najmoćnija država na svetu. Zato nije čudo da su izborna kampanja u SAD i pitanje izbora budućeg predsednika praćeni sa velikom pažnjom i u Evropi. Moglo bi se reći da i na ovo pitanje, kao i na mnoga druga Evropljani odgovaraju različito, odnosno da je ovo još jedno od svedočanstava o političkoj i društvenoj podeljenosti evropskog kontinenta koju nije prevazišla ni evropska integracija. Specifičnost Trampovog predsednikovanja I njegov stil tokom poslednje četiri godine izazivaju dodatne reakcije javnosti.

Ako posmatramo rezultate ispitivanje javnog mnjenja u pojedinim evropskim državama, možemo konstatovati da je aktuelni američki predsednik uglavnom nepopularan u najvećem broju evropskih zemalja – posebno onih na zapadu kontinenta. Akete pokazuju da je stepen nepoverenja ili nepopularnosti D. Trampa u velikom broju evropskih država čak i veći od, na primer, nepoverenja prema domaćim ili nekim stranim političarima, poput kineskog predsednika Si Đinpinga i drugih. Poverenje u predsednika Trampa je, na primer još pre pandemije imalo samo 13% Nemaca ili 20% Francuza. S druge strane, poverenje u Trampa je mnogo veće u istočnoevropskim zemljama, posebno u onim koje su orijentisane na blisku vojnu i drugu saradnju sa SAD, poput na primer Poljske (poverenje u Trampa je izrazilo 51% Poljaka), Ukrajine (44%), Slovačke (34%) ili Mađarske (33%). Ankete iz oktobra ove godine u zapadnoevropskim zemljama pokazauju da je podrška Bajdenu u odnosu na Trampa izuzetno visoka u praktično svim zemljama, uključujući Veliku Britaniju (odnos je 61% prema 13% za Bajdena), Španiju (69% – 16%), Italiju (58%-20%) i td.

Slična je naklonost političkih elita. Mogli bismo grubo konstatovati da podršku izboru Bajdena iskazuju liberalne političke grupacije desnog i levog centra, a da se više podrške izboru Trampa iskazuje u političkim grupama populističke orijentacije ili u pojedinim državnim rukovodstvima centralne Evrope, poput Mađarske ili Poljske.

2) Kako bi izbor jednog, ili drugog kandidata mogao da utiče na odnose SAD i EU?

Trampova pobeda će značiti nastavak dosadašnje američke politike i trenda slabljenja transatlanskog strateškog savezništva. Treba podsetiti da je Tramp prvi američki poredsednik od kraja Drugog svetskog rata koji nije podržao evropsku integraciju, odnosno koji je otvoreni “evroskeptik”, ali koji je takođe vrlo rezervisan i prema ulozi NATO i koji je čak preduzeo ili zapretio raznim vrstama trgovinskih sankcija prema tradicionalnim evropskim saveznicima, poput Nemačke ili Francuske. Trend “rastakanja” multilateralnog međunarodnog poretka koji je stvoren nakon Drugog svetskog rata (značaj UN, uloga bretonvudskih institucija, STO i td) će se nastaviti, a politika SAD i EU će se razlikovati ili suprostavljati i u nizu drugih značajnih međunarodnih pitanja, od sporazuma o klimi do politike prema Iranu i drugo.

S druge strane, u svojim najavama buduće spoljne politike u slučaju dolaska na vlast, Bajden je najavio vraćanje na ono što bismo nazvali tradicionalnom politikom SAD u Evropi – podršku Evropskoj uniji, saradnji u okviru NATO i donekle veći nivo konsultovanja kada se radi o raznim spoljnopolitičkim akcijama. Mogli bismo reći da bi američka spoljna politika najveću reviziju u odnosu na Trampovu poltiku mogla imati u odnosu na metode saradnje sa evropskim saveznicima. S druge strane, biće verovatno nastavljen trend nadmetanja sa Kinom, negativni pritisci i mere prema Rusiji uz možda veću vojnu angažovanost u pojedinim kriznim oblastima, poput Bliskog istoka i dr.

3) Da li bi izbor nekog od kandidata mogao da znači i ubrzani proces proširenja EU na Zapadni Balkan?

Odnos prema Zapadnom Balkanu ili porema politici proširenja Unije verovatno neće biti u vrhu glavnih prioriteta budućeg američkog predsednika.Očekivani pozitivniji uticaj eventualnog Bajdenovog izbora i njegova gledanja na stanje i perspektive integracije u EU imaće posledično i pozitivnije efekte na dalju evoluciju Unije, pa time i na njenu spremnost da se, nakon konsolidacije, odluči na srednji rok i na možda nešto energičnije korake u pravcu punopravnog uključivanja prostora Zapadnog Balkana u EU. Za sada je, ipak ova prognoza vrlo uslovna, imajući u vidu neizvesnost razvoja u SAD u kontekstu pandemije i buduće ekonomske situacije, kao i neizvesnu internu evoluciju u nekim od ključnih zemalja EU u narednim godinama (npr. izbori za naslednika kancelarke Merkel, francuski predsednički izbori u 2022. g, proces refomi u EU i drugo).

4) Kako ovi izbori utiču na Bregzit?

Proces izlaska Velike Britanije iz Evropske unije je, između ostalog, i najveći simbolični pokazatelj trenda dugoročnog slabljenja evropske integracije i vizije ujedinjene Evrope, bez obzira na to na koji način će doći do rešenja sadašnjih, još uvek vrlo neizvesnih pregovora o odnosima EU i UK nakon prelaznog perioda posle 2020. godine. Rezultati izbora u SAD će bez sumnje imati određeni, iako indirektni i delimični uticaj na ponašanje političkih predstavnika, posebno onih u Velikoj Britaniji (naročito zbog poznate osetljivosti američke političke elite, uključujući obe partije u Kongresu, na stanje u Irskoj). Moje mišljenje je da će racionalni ekonomski interesi prvladati i da će EU i VB, bez obzira na izbore u SAD, ipak pronaći rešenja za buduće odnose, na što bi Bajdenova pobeda ipak mogla da ima veće efekte, nego u slučaju pobede Trampa.

    Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!