fbpx

Novi treći put

Tag: izbori

Blumberg i Bajden – isti birači, različite strategije

Blumberg i Bajden – isti birači, različite strategije

“Moramo da vratimo dušu Americi, koju Donald Tramp svaki dan razara”.

“U boga verujemo, za sve ostalo, donesite podatke”.

Iako ovo mogu delovati kao dve potpuno različite rečenice, iz potpuno različitih konteksta, u pitanju je suprotno. Dva navedena citata su rečenice Džoa Bajdena i Majka Blumberga iz unutarpartijske kampanje kod američkih demokrata. Takođe, obojica demokratskih centrista usmeravaju ove poruke ka istim biračima za čije se poverenje bore. I bivši potpredsednik Amerike i bivši gradonačelnik Njujorka svoj fokus usmerili su ka istom delu članstva Demokratske stranke, ali ova dva citata najbolji su pokazatelj različitosti njihovih strategija. Centralno pitanje borbe za umerene birače je u čemu je razlika između dvojice centrista i njihovih pristupa?

Ceo tekst

Tri zaključka izbora u Ajovi i Nju Hempširu

Tri zaključka izbora u Ajovi i Nju Hempširu

Na svake četiri godine školske fiskulturne sale širom američkih država dobijaju svoju privremenu neobičnu funkciju. Od februara, one redom mahom postaju glasačka mesta za članove stranaka koji odlučuju ko će biti kandidat njihove partije za predsednika SAD. Ove godine su Ajova, u nešto konfuznijim okolnostima, a Nju Hempšir u nešto predvidljivijim, odlučili u koje kandidate će investirati svoje poverenje. Kao i svaki izbori sa više od dva kandidata, rezultati su podložni najkreativnijim interpretacijama komentatora i političara. Međutim, ove godine Ajova i Nju Hempšir poslali su nekoliko jasnih poruka koje je moguće bar kratkoročno uvažiti.

Ceo tekst

Zašto afroamerikanci najviše veruju Bajdenu?

Zašto afroamerikanci najviše veruju Bajdenu?

“Kada sam video te povike i te baklje u Šarlotsvilu, kada sam video tu mržnju, znao sam kao i svi vi, iako sam se nadao da se to nikada više neće desiti, da mržnja ponovo maršira i da bi naša ćutnja bila saglasnost”.

Govorio je Džo Bajden u septembru ove godine na obeležavanju 56. godišnjice napada na baptističku crkvu u Alabami u periodu borbe za građanska prava, kada su ubijene četiri afroameričke devojčice. Iako možda mnogima ovaj napad ili skorašnji incident u Šarlotsvilu ne moraju delovati poznato ili važno, za afroameričku zajednicu u SAD-u oni predstavljaju dva važna događaja. Prvi događaj iz 1963. predstavljao je prekretnicu u borbi za jednaka prava, dok skup belih supremacionista i neonacista u Šarlotsvilu predstavlja uspon nove pretnje nastale u vreme Donalda Trampa.

Ceo tekst

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Miljan Mladenović

Pobeda Borisa Džonsona predstavlja najveću pobedu konzervativaca od vremena Margaret Tačer, a istovremeno i najlošiji rezultat laburista od 1935. godine.

Kada se pogledaju naslovne strane britanske i svetske štampe, akcenat je na velikom broju mandata koje je vladajuća partija osvojila na vanrednim izborima. Međutim, centralno pitanje jeste da li će velika parlamentarna većina značiti i prekopotrebnu stabilnost Ujedinjenog Kraljevstva? Iako je to realno očekivati, pred Borisom Džonsonom će se u ovom mandatu pojaviti nekoliko značajnih novih izazova.

Ceo tekst

5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

5 razloga zašto je Kačinjski ponovo pobedio u Poljskoj

„U Poljskoj se dešava urušavanje vladavine prava“

Ova rečenica je prilično česta u evropskim i američkim novinskim člancima, kao i govorima proevropskih političara u Evropskom parlamentu. Takođe, neobično zvuči kada se za takvu radnju krivi stranka koja u svom nazivu ima “pravo” i “pravda”. Bez obzira na ironiju kojom odiše veza između pompeznog naziva stranke i konkretnog delovanja iste partije, građani Poljske i na ovogodišnjim izborima ostali su verni „Pravu i pravdi“.

Vladajuća partija Jaroslava Kačinjskog osvojila je nešto više od 40% podrške, odnosno oko 100 000 glasova više nego na prethodnim izborima. Koliko god proevropski političari bili gadljivi na ovu stranku i česti u ponavljanju konkretnih kritika, one nisu značajno uticale na birače. Ovaj rezultat se nije dogodio slučajno i postoji čak pet razloga koji objašnjavaju zašto je vladajuća partija u Poljskoj ponovila svoj uspeh.

Ceo tekst

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Miljan Mladenović

Na jučerašnjim lokalnim izborima u Mađarskoj, ujedinjena umerena opozicija zabeležila je značajne pobede u više gradova širom zemlje. Najznačajnija pobeda zabeležena je u glavnom gradu Budimpešti, gde je umereni kandidat Zelenih Gergelji Karačonji pobedio Ištvana Tarloša, aktuelnog gradonačelnika i kandidata vladajućeg Fidesa. Osim Budimpešte, opozicija je pobedila u još 9 velikih gradova od ukupno 23, od kojih je do ovih izbora „držala“ samo 3. Ova pobeda umerene opozicije doživljava se kao još jedan od pokazatelja slabljenja autoritarnih lidera u Evropi, ali i šire. Nedovoljno dobar rezultat Alternative za Nemačku na regionalnim izborima, pad rejtinga i odlazak u opoziciju Matea Salvinija u Italiji, kao i sve veći otpor Vladimiru Putinu u Rusiji svakako utiču na opredeljenje birača prema populistima.

Ranije ove godine, u Turskoj je ujedinjena opozicija pobedila kandidate vladajuće Erdoganove partije u 11 od 30 najvećih gradova. Ovaj slučaj najjasnije se može povezati sa pobedom mađarske opozicije, jer dve zemlje u mnogim segmentima imaju sličnosti. Dugogodišnji autoritarni lideri, loši odnosi sa evropskim institucijama, blokada medija i slobodne misli, klevetanje političkih i nepolitičkih protivnika,… Sve su to stvari koje povezuju Tursku i Mađarsku u manjoj ili većoj meri. Od juče, povezuje ih i ujedinjena opozicija koja je zabeležila dobre rezultate na lokalu.

Ceo tekst

Tri važna izbora do kraja godine

Tri važna izbora do kraja godine

Miljan Mladenović

Evropljani su pre dve nedelje kolektivno izašli na izbore za Evropski parlament u najvećem broju još od 1994. godine. Uprkos najvećem padu, na izborima je ponovo najveći broj mandata osvojila Evropska narodna partija (EPP), dok se na drugom mestu, takođe ponovo, našla grupa socijalista i demokrata (S&D), koja je zabeležila tek nešto manji pad u broju mandata u odnosu na narodnjake. Kada se govori o najvećim pobednicima ovih izbora, to su centristička grupa liberala i demokrata (ALDE) potpomognuta partijom Emanuela Makrona, desni populisti u vidu Evropskog saveza naroda i nacija (EAPN) i grupa Zelenih partija (Greens/EFA). Ove tri grupe su zabeležile najveći rast mandata u odnosu na izbore 2014. godine.

Dosadašnju vlast su činile dve najveće grupe sa parlamentarnom podrškom liberala, a najveća promena nakon ovih izbora biće to što narodnjaci i socijalisti neće imati natpolovičnu većinu. Da bi formirali buduću vlast, moraće da potraže partnera, najverovatnije, u liberalima ili u Zelenima, a vrlo moguće da će birati i široku koaliciju centra u kojoj bi bile sve četiri grupe.

Osim pomenutih grupacija, ozbiljniji pad su zabeležile i grupe levičara (GUE/NGL) i konzervativaca i reformista (ECR), dok je deo partija iz bivše grupe slobode i direktne demokratije (EFDD) zabeležila gotovo identičan rezultat kao i 2014. godine, ali će zbog dela uslova koji postoji za formiranje grupe (minimum 25 mandata iz 7 različitih zemalja) koji se odnosi na broj različitih zemalja iz kojih poslanici dolaze, verovatno ostati razdvojena.

Nedavno završeni izbori jesu pokazali trendove političkih kretanja u Evropi, ali pojedini procesi koji se odvijaju na nacionalnom nivou mogli bi da donesu nova iznenađenja već do kraja tekuće godine. U nastavku teksta pozabavićemo se važnim izborima koji nas očekuju do kraja 2019. godine, a koji mogu doneti jasniju sliku razvoja političke ponude u budućnosti.

Ceo tekst

Četiri trenda koja su evropski izbori potvrdili

Četiri trenda koja su evropski izbori potvrdili

Medije su u proteklim nedeljama okupirali izbori za Evropski parlament. Ove izbore obeležio je rekordno veliki broj različitih interpretacija rezultata, te je u javnom mnjenju utisak bio da je svako proglasio pobedu svojih favorita.

Evroskeptično javno mnjenje proglasilo je pobedu zbog dobitaka izrazite desnice, ali je ignorisano da su ti dobici prilično skromni i da će najjača evroskeptična grupacija biti jedva četvrta po jačini u novom sazivu. Nakon skoro dve nedelje od izbora i smanjenja tenzije oko sukobljenih interpretacija rezultata, određeni jasni trendovi zaslužuju da budu obrađeni i zabeleženi kao važni za budućnost evropske scene.

Ceo tekst

Populisti neće osvojiti EU – o predstojećim izborima za Evropski parlament

Populisti neće osvojiti EU – o predstojećim izborima za Evropski parlament

Poslednjih meseci, česti su pompezni naslovi koji najavljuju desničarsko preplavljanje Evropskog parlamenta ili nikada neizvesnije izbore za Evropski parlament. Često se spominje i Stiv Benon koji će svojim komunikacijskim sposobnostima i online trikovima da pogura pobede populista širom Evropske unije.

Opšti utisak je da će izbori za Evropski parlament u maju ove godine biti “dan D” za budućnost Unije. Međutim, kao i većina pompeznih naslova ili preredukovanih objašnjenja, nemaju naročito realno utemeljenje. Uprkos lažno stvorenom opštem utisku, 26. maja Evropska unija neće doživeti ozbiljniji udarac.

Ceo tekst