fbpx

Novi treći put

Tag: izbori

Kako protesti u SAD utiču na predsedničke izbore?

Kako protesti u SAD utiču na predsedničke izbore?

Ubistvo afro-amerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu dovelo je do masovnih protesta koji prethodnih dana potresaju čitave Sjedinjene Države, ali i ostatak sveta. Ovaj događaj bio je samo povod da se pitanje rasnih odnosa ponovo pojavi kao tema broj jedan u ovoj državi. Nakon usvajanja Zakona o građanskim pravima 1964. godine, problemi afro-američke populacije u SAD bili su privremeno rešeni. Ipak, prethodnih godina primetan je sve veći jaz po socijalnim i društvenim pitanjima među građanima SAD.

Flojdovo ubistvo poteglo je ponovo pitanje položaja manjinskih grupa unutar Sjedinjenih Država, a u narednom tekstu videćemo kako su pojedine društvene grupe glasale na prethodnim izborima i kako ponašanje predsednika Trampa može uticati njegov, ali i na rejting njegovog demokratskog protivkandidata Džoa Bajdena.

Ceo tekst

Kako je Kenedi zauvek promenio politiku na Zapadu

Kako je Kenedi zauvek promenio politiku na Zapadu

“Želimo nekoga novog, mladog, inspirativnog. Nekoga ko će da ponudi novu nadu i da prodrma ovu monotonu političku scenu. Potrebno je da dođe neko ko je čist, ima ideale i ko zaista hoće nešto da promeni”.

Ukoliko vam ove rečenice deluju poznatno i kao da su oduvek prisutne u politici, radi se o relativno svežem političkom proizvodu. Želja za mladim, dinamičnim i inspirativnim liderom, bila je retka pojava u zapadnim društvima do šezdesetih godina prošlog veka. Iako je dolazilo do takvih situacija, one su često bile proizvod ekstremnih političkih okolnosti.

Međutim, Džon Kenedi pedesetih i šezdesetih unosi revoluciju u američku, a zatim i politiku na Zapadu u celini. Tim najmlađeg izabranog američkog predsednika ikada prepoznaje ono što birači žele i ono što će birači u budućnosti želeti, kao i nove političke alate da bi to postigli. Kandidat velikih promena postaće jedan od najjačih političkih imidža na levoliberalnom političkom spektru, koji je najčešće kroz istoriju pobeđivao desne snage.

To se, naravno, nije dogodilo slučajno.

Ceo tekst

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

U martu 1991. predsednik Džordž Buš stariji mogao je da bude zadovoljan. Uspešna intervencija u Zalivskom ratu i isterivanje iračkih snaga iz okupiranog Kuvajta, delovali su kao jak spoljnopolitički uspeh. Istraživanje agencije Gallup pokazalo je da je Buš u tim momentima beležio istorijski maksimum podrške za američke predsednike od 89% građana koji su odobravali njegov rad. Delovalo je da će u novembru sledeće godine zaraditi još jedan mandat.

Međutim, 1992. godina je donela dva problema za Džordža Buša: recesiju i Bila Klintona. Projekcija Federalnih rezervi o rastu BDP od 2% nije se ostvarila, zabeležen je pad od 1,5%, a nezaposlenost se bližila 8%. Rejting Buša je od 89% u međuvremenu pao na 36%. Trickle down ekonomska politika republikanaca delovala je da nailazi na ograničenja.

Glavni politički strateg demokrata, Džejms Karvil, imao je strategiju kako da ovu krizu pretvori u pobedu Bila Klintona. Tu strategiju sumira jedan od internih slogana njegove kampanje “O ekonomiji se radi glupane!”

Da li se i danas izbori vode na polju ekonomskih rezultata i da li samo oni donose pobede na biračkim mestima? Da li ekonomija može biti problem za Trampa u novembru?

Ceo tekst

Ko su i zašto su važni “Plavi psi” američke politike?

Ko su i zašto su važni “Plavi psi” američke politike?

“Pre bih glasao za starog žutog psa, nego za bilo kog republikanca”

Ovako je glasila jedna od čestih rečenica demokrata sa američkog Juga, koja je kasnije postala i ime (Žuti psi) za lojalne demokrate južnjake. Političke promene sredinom 20. veka na političkoj sceni SAD izbrisale su Žute pse. Isto se desilo u 19. veku, sa tada aktuelnim Burbon demokratama iz južnih država, bliskim idejama klasičnog liberalizma.

Međutim, sredinom devedesetih javila se mnogo moćnija, bolje organizovana i uticajnija frakcija demokrata pod nazivom Plavi psi. Sačinjeni u početku mahom od južnjačkih kongresmena demokrata, Plavi psi bili su konzervativna snaga unutar demokrata, ne uvek brojni, ali u velikom broju situacija ključni.

Iako je početkom 2010. doživela stagnaciju i gotovo nestanak, u novembru ove godine koalicija može ponovo dobiti ključnu ulogu u američkoj politici.

Ceo tekst

Kina i američki predsednički izbori

Kina i američki predsednički izbori

Od saradnje do sukoba

Usled neprekidnog ekonomskog i vojnog razvoja koji traje više od četiri decenije, sa svakim novim izborima u SAD, Kina postaje sve aktuelnija tema. Odnos između ove dve sile oscilirao je tokom ovog perioda i uglavnom je bio vođen od strane SAD. Od podrške otvaranju privrede tokom osamdesetih, do kritike usled Tjenanmena i političke distance tokom devedesetih, i konačno početkom dvehiljaditih vodeća demokratija sveta bila je preokupirana borbom protiv terorizma uz blagu podršku Kine. Sa druge strane, SAD se trudila da je uključi u međunarodne odnose. Jedan od najvažnijih je prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (2001). Odluka zbog koje se, sudeći po izjavama zvaničnika, i demokrate i republikanci danas kaju. U međuvremenu, Kina je postala druga privreda sveta i za relativno kratko vreme porasla sa 1% na 16% svetskog BDP-a.

Ceo tekst

TV reklame i američki izbori

TV reklame i američki izbori

Američke izbore tradicionalno obeležava ogromna potrošnja na kampanje kandidata i u unutarpartijskoj trci i u predsedničkoj trci. Na prethodnim izborima, cifre potrošene u predsedničkom finalu dolazile su blizu dve milijarde dolara. Jedan od glavnih predmeta potrošnje kandidata svakako predstavljaju TV reklame. Međutim, nakon ovogodišnjih unutarpartijskih izbora kod demokrata i prethodnih predsedničkih izbora 2016, postavlja se pitanje njihove stvarne efikasnosti i važnosti.

Ceo tekst

Ko će odrediti Trampovu budućnost?

Ko će odrediti Trampovu budućnost?

Gubitak u ukupnom broju glasova, ali većina u broju elektora.

Ovo je bio scenario koji je 2016. Donaldu Trampu doneo pobedu, uprkos opštem utisku da se to neće dogoditi. Trećeg novembra ove godine, aktuelnom predsedniku SAD-a ponovljeni scenario iz 2016. bi vrlo izvesno odgovarao. Iako se elektorska pobeda, bez pobede u ukupnom broju glasova, može interpretirati kao manjak legitimiteta, to ne menja rezultat dobijanja još jednog četvorogodišnjeg mandata. Međutim i pre četiri godine, Trampova pobeda desila se kroz “iglene uši”, te će glavno pitanje biti na koje glasače će aktuelni predsednik usmeriti svoj fokus u borbi za reizbor.

Ceo tekst

Trampova politička sudbina nakon korona virusa i impičmenta

Trampova politička sudbina nakon korona virusa i impičmenta

Iako korona virus već mesecima privlači gotovo svu pažnju svetskih medija, izborna godina u Sjedinjenim Državama do sada se može okarakterisati, u najmanju ruku, kao prepuna obrta. Demokratski predsednički kandidat, kako stvari trenutno stoje, biće Džo Bajden. Međutim, njegov put do trenutne pozicije apsolutnog favorita nije bio nimalo lak. Iako je u trku ušao kao izraziti favorit po svim istraživanjima, najava ulaska milijardera Majka Blumberga i veliki broj kandidata iz sličnog miljea u trci, kao i slab rezultat u “ranim državama” Ajovi, Nju Hempširu i Nevadi predstavljali su velika iskušenja za bivšeg potpredsednika.

Bajden je na taj način od apsolutnog favorita u aprilu 2019. godine, početkom ove godine po određenim istraživanjima slovio za tek trećeg kandidata po snazi. Mnogi su govorili da je centrizam propao i da je pitanje trenutka kada će se i sam Bajden povući iz trke. Stvari su se, ipak, izuzetno brzo preokrenule i u svega nekoliko dana, nakon sjajnog rezultata u Južnoj Karolini i u državama „super utorka“, Bajden je ponovo postao favorit. Za to vreme, Donald Tramp je imao lak posao da obezbedi nominaciju republikanaca, a suočavao se sa dva problema koja gotovo ni jedan bivši predsednik SAD imao ispred sebe.

Ceo tekst

Tri zaključka izbora u Južnoj Karolini

Tri zaključka izbora u Južnoj Karolini

„I am invincible, unbreakable
Unstoppable, unshakable
They knock me down, I get up again
I am the champion“

Ovi stihovi pesme “The Champion” Keri Andervud čuli su se sa ozvučenja u maloj sindikalnoj sali u izbornom štabu Džoa Bajdena u Nevadi. Iako je delovalo neobično da Bajden slavi očigledni dvocifreni poraz u odnosu na svog protivnika Sandersa u Nevadi, delovalo je kao da postoji plan iza, možda preteranog, trijumfalizma. Nedelju dana nakon poraza u Nevadi, a pre toga dva debakla u Ajovi i Nju Hempširu, Bajden je zabeležio ubedljivu pobedu sa oko 30% razlike u odnosu na Sandersa u Južnoj Karolini. Optimizam se pokazao kao osnovan, a kampanja koja je bila na ivici završetka, promenila je svoj smer.

Ako izuzmemo ispunjenje stihova pesme Keri Andervud za Bajdena konkretno u Južnoj Karolini, iz ugla analize kampanja kandidata i rezultata, moguće je izvući vredne zaključke za “super utorak” koji sledi za dva dana.

Ceo tekst