Angela Merkel i Si Đinping Etienne Oliveau-EPA
Angela Merkel i Si Đinping Etienne Oliveau-EPA

Odnosi Nemačke i Kine nakon Merkel

Kasnih 1970-ih godina prošlog veka je otpočelo kinesko otvaranje ka svetu, pod vođstvom Denga Sjaopinga i njegovih štićenika, koji će kasnije biti poznati kao „Šangajska klika”. Ambiciozni plan je za cilj imao potpunu ekonomsku transformaciju i izvlačenje Kine iz čeljusti siromaštva za samo 30 godina. Da bi ovaj plan uspeo, Kini je bila potrebna ne samo unutrašnja ekonomska reforma i napuštanje maoističkih ekonomskih principa i decentralizovane komandne ekonomije, već i strani kapital. “Azijski tigrovi “ (Japan, Tajvan, Singapur i Južna Koreja) su bili među prvim državama koje su otvorile fabrike u novostvorenim slobodnim ekonomskim zonama u Istočnoj Kini.

Međutim za velike kompanije iz Evrope, Kina je i dalje bila neprimamljiva destinacija: država u kojoj je Biblija i dalje bila “mala crvena knjiga“, a KPK saveznik crvenog džina sa one strane Berlinskog zida. Prvi evropski vizionar koji je prepoznao potencijal nove Kine je bio Volkswagen-ov Karl Han, koji je 1980. godine otpočeo ne samo veoma plodonosnu saradnju između famoznog proizvođača automobila iz Volfsburga i Kine, već i prisne odnose između dve države koje će postati ekonomski giganti. Očaranost Dengovom Kinom nije prestala sa Hanom, kojeg je China Newsweek 2018. proglasio za osobu godine zbog svojih doprinosa tokom četrdesetogodišnjeg kineskog putovanja ka prosperitetu. Kancelar Helmut Šmit (1974-1982) je često bio nazivan “nemačkim Kisindžerom“ zbog svoje opčinjenosti Srednjim Kraljevstvom.

Kinesko-nemački odnosi su nastavili da napreduju i posle Denga; Đang, Hu i Si su svi odreda Nemačku smatrali za glavnog ekonomsko-strateškog partnera u Evropi. Kina je 2016. godine zamenila SAD na poziciji najvećeg nemačkog trgovinskog partnera, dok Kina već dugo vremena uvozi automobile, mašineriju, elektronske i farmaceutske proizvode primarno iz Nemačke.  Međutim, nedavna dešavanja na svetskoj sceni, od COVID-19 pandemije pa do demokratskih protesta u Hong Kongu i kršenja ljudskih prava u Sinđangu, prete da uzdrmaju ovo partnerstvo. Da li je razvod između Nemačke i Kine neminovan odlaskom Angele Merkel sa pozicije kancelara?

Novo lice Nemačke

Već 2. avgusta nemačka fregata Bajern otpočela je svoje šestomesečno putovanje, tokom kojeg će posetiti Rog Afrike ali i Hong Kong i ostvariti svoje pravo nesmetanog prolaza kroz Južno kinesko more. Bajern će biti prvi nemački ratni brod koji će uploviti u Pacifik posle punih 19 godina. Na ovakve poteze su se odlučile mnoge države u 2021. godini, u želji da signaliziraju jedinstvo između demokratskih režima i otpor sve agresivnijoj retorici koja stiže iz Pekinga. Ujedinjeno Kraljevstvo je poslalo nosač aviona HMS Kraljica Elizabeta koji će učestvovati u brojnim vojnim vežbama u regionu, i trajno će stacionirati dva ratna broda u Singapuru. Indija će se pridružiti sa četiri broda, zajedno sa australijskom mornaricom koja već duže vremena pokušava da stekne prekopotrebno iskustvo i pokaže zube Pekingu.

Ponašanje gore navedenih država u novonastalnoj geopolitičkoj situaciji se mogu smatrati manje-više očekivanim. UK pored svoje tradicionalnih interesa u Hong Kongu, preduzima i prve bitne korake neophodne za ostvarivanje “Globalne Britanije“, plana koji je zacrtan za četvrtu dekadu 21 veka. Azijske države gledaju da se, što kroz QUAD, što kroz bilateralne sporazume, suprotstave agresivnoj retorici i pozicioniranju jačajuće kineske vojske.

U ovakvom “ekosistemu”, odluka Nemačke izgleda u suprotnosti sa njenom tradicionalnom doktrinom: Nemačka dosta rezervisano koristi svoje vojne kapacitete, i sem blagih, simboličkih prekora KPK-a, ni Trampova ni Bajdenova administracija nisu mogle da privole Nemačku da zauzme oštriji stav prema Kini.

Manjak jedinstvene vizije

Upućivanje fregate u Južno kinesko more, stoga, predstavlja jednu ozbiljnu odluku, koja je već dvaputa odlagana i ukazuje nam na postojeći jaz između odlazeće kancelarke Angele Merkel i ministarke odbrane Anegret Kramp Karenbauer. Do sada je odnos ove dve strane (pasivnije i aktivnije Nemačke u spoljnopolitičkom smislu) počivao na kompleksnom ekvilibrijumu snaga, s tim da Karenbauer zauzima sve dominantniju poziciju kako se bližimo isteku mandata Angele Merkel. 

Karenbauer se već 2019. godine zalagala za ovakav manevar, ali je nemačka kancelarka uz pomoć COVID-19 pandemije uspela da odloži ovu akciju. Međutim i nakon konačnog isplovljavanja Bajerna ne možemo reći da je Karenbauer odnela prevagu. Najbolji primer neefikasnosti ovog kompromisnog rešenja može se videti u samoj planiranoj putanji nemačke fregate. Bajern je trebalo da prođe kroz vode Hong Konga, isto kao i njegovi anglosaksonski saveznici, ali posle toga je plan bio da uplovi u šangajsku luku, što je naravno, Kina odbila.

Nemačka fregata Bajern

Ovo je školski primer “Merkelovanja“, odnosno pokušaja da se sedi na dve stolice i izbegne donošenje konkretnih odluka zarad očuvanja strateške autonomije. Iako zaštitni znak Merkelove Nemačke u poslednjih 15 godina, ova strategija je sada dosegla limite svoje efikasnosti, i ne treba očekivati da se ostane u nemačkom spoljnopolitičkom arsenalu posle izbora 26. septembra.

Pokušaj Angele Merkel da zadovolji svoje demokratske saveznice ali i strateškog ekonomskog partnera Kinu, ostavio je obe strane nezadovoljnim. Odluke zapadnih sila da korišćenjem prava o slobodnom prolazu garantovanom Konvencijom o moru, omogućava Si Đinpingu da dodatno zapali nacionalističke struje u Kini, fokusirajući se na uvek prisutne antiimperijalističke sentimente u kineskom društvu. Povlačeći paralele između trenutne situacije i  “veka poniženja Kine“, Opijumskih ratova i ere takozvane “gunboat” diplomatije, Si Đinping uspeva da simbolični i nedovoljno privrženi potez nemačke administracije iskoristi za sticanje jeftinih političkih poena kod kuće.

Kineski odgovor i budućnost odnosa

Kina trenutno ne zauzima bitno mestu u nemačkom izbornom medijskom prostoru ; građani su pre svega fokusirani na borbu protiv koronavirusa, sanaciju posledica nekadašnjih poplava i probleme unutar same Evropske unije. To ne znači da se o budućnosti i daljem toku nemačko-kineskih odnosa neće odlučivati na samim izborima. Iako postoji široki spektrum mogućih koalicija, ne treba očekivati opstanak postojećeg status quo odnosa.

Do radikalnijih zaokreta bi moglo doći u slučaju pobede “semafor koalicije” koju bi činili socijaldemokrate (SPD), liberali (FDP) i zeleni. Iako bi u ranijim godinama pro-biznis liberali predstavljali kočnicu u ovakvoj koaliciji, proces “otrežnjenja”  nemačkih ekonomskih giganata koji je počeo sredinom prošle decenije usled jačanja državnih preduzeća, uloge KPK-a i gušenja privatnog sektora u Kini, omogućio bi veću fleksibilnost ove koalicije i šansu da Nemačka započne proces odvajanja svoje ekonomije od Kine, ili makar Sinđang regiona gde KPK vrši teror nad lokalnom populacijom Ujgura.

Pokušaj Angele Merkel da zadovolji svoje demokratske saveznice, ali i strateškog ekonomskog partnera Kinu, ostavio je obe strane nezadovoljnim.

Za razliku od SAD, Velike Britanije, Kanade i drugih država, Nemačka  još uvek nije uvela značajnije sankcije Kini povod kršenja ljudskih prava u njenoj najzapadnijoj provinciji. Dok su Sjedinjene države zabranile uvoz proizvoda od vune, promet robe iz Sinđanga u Nemačku je porastao za 143% u odnosu na prošlu godinu.

Kurs nemačko-kineskih odnosa će uveliko zavisi od izbornih rezultata “Zelenih” i “Crnih”. Vlade u kojima bi Zeleni imali veliku ulogu bi vršile veći pritisak na Kinu po pitanju ljudskih prava i ekologije, čime bi politika takve Nemačke bila daleko bliža trenutnom konsenzusu koji postoji između demokratskih država. Na drugoj strani, ukoliko demohrišćani zadrže relevantnu poziciju proces “tranzicije“ će biti umnogome blaži fokusiran na delimičnom odvajanju ekonomija ove dve države, i bližoj saradnji sa drugim tehnološkim gigantima u Pacifiku, Japanom i Južnom Korejom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Slični tekstovi

Džo Bajden - White House
Sjedinjene Američke Države
Dimitrije Milić
Šta donosi Bajdenov klimatski program i zašto je važan

Od početka ove godine kada se radi o klimatskim i srodnim pitanjima u medijima dominiraju dve paralelne vrste vesti. Na jednoj strani, konstatno dolaze loše vesti koje se tiču posledica klimatskih promena, sa aktuelnom velikom pažnjom na rekordne suše na evropskom kontinentu. Kada u pitanju nisu evropske suše, onda su to požari u Kaliforniji, nekada je otopljavanje još jednog glečera na Arktiku ili pomor ribe zbog porasti temperature mora i zračenja.

Nastavi čitanje »
Zastava Kipra - Canva
Uncategorized
Dimitrije Milić
Energetska kriza i Kipar – šanse i rizici

Kada se govori o aktuelnom problemu energetskog snabdevanja Evropske unije, koje će odložiti zelenu tranziciju na neko vreme, najveći fokus je na Nemačkoj. U pitanju je najveća ekonomija u Evropskoj uniji, ali ujedno i njen najveći uvoznik ruskog prirodnog gasa, gde se u ovoj državi koristi od industrije, preko proizvodnje električne energije do grejanja domaćinstava. Kao takva, već je poznato ranjiva u aktuelnoj političkoj situaciji. Međutim, preveliko usmerenje ka Nemačkoj skreće pažnju sa drugih država koje se takođe suočavaju sa energetskim problemima i koji nisu nužno vezani za Rusiju.

Nastavi čitanje »
Punjenje električnog vozila - Unspash
Nemačka
Dimitrije Milić
Električna vozila u strategijama zelene tranzicije

Kada se analizira skoro svaki plan za zelenu tranziciju ili smanjenje štetnih emisija gotovo svake vlade u svetu, mogu se primeiti određene sličnosti. Osim izbacivanja ili ograničavanja upotrebe uglja, najveći broj ovih planova predviđa postavljene ciljeve ili konkretne podsticaje za upotrebu električnih vozila. Od Sjedinjenih Američkih Država, preko Ujedinjnog Kraljevstva do Nemačke, električna vozila u nacionalnim strategijama imaju važno mesto.

Nastavi čitanje »