„Pre bih glasao za starog žutog psa, nego za bilo kog republikanca“
Ovako je glasila jedna od čestih rečenica demokrata sa američkog Juga, koja je kasnije postala i ime (Žuti psi) za lojalne demokrate južnjake. Političke promene sredinom 20. veka na političkoj sceni SAD izbrisale su Žute pse. Isto se desilo u 19. veku, sa tada aktuelnim Burbon demokratama iz južnih država, bliskim idejama klasičnog liberalizma.
Međutim, sredinom devedesetih javila se mnogo moćnija, bolje organizovana i uticajnija frakcija demokrata pod nazivom Plavi psi. Sačinjeni u početku mahom od južnjačkih kongresmena demokrata, Plavi psi bili su konzervativna snaga unutar demokrata, ne uvek brojni, ali u velikom broju situacija ključni.
Iako je početkom 2010. doživela stagnaciju i gotovo nestanak, u novembru ove godine koalicija može ponovo dobiti ključnu ulogu u američkoj politici.
Kako i zašto nastaju „Plavi psi“?
Pobeda demokrate Bila Klintona na predsedničkim izborima 1992. prekinula je ubedljivi niz pobeda republikanaca neokonzervativaca, koji je započeo Ronald Regan još 1980. Novajlija guverner iz Arkanzasa, uspeo je da pobedi republikanca Džordža Buša Starijeg, iako je tada aktuelni predsednik u godini pre izbora zabeležio važnu spoljnopolitičku pobedu u Zalivskom ratu.
Samouverena nakon ove promene, Demokratska partija skrenula je značajno ulevo, iako se predsednik Klinton pridržavao svog centrističkog kursa. Na midterms izborima već 1994, stranka biva obrisana na biračkim mestima širom Amerike. Demokratska partija gubi većinu u Senatu i po prvi put posle 40 godina i većinu u Predstavničkom domu, gde republikanci preuzimaju čak 54 mesta od demokrata.
Ovaj razvoj događaja nije se svideo delu konzervativnijih demokrata sa Juga. Kongresmeni Hejs, Brauder, Touzin i Stenolm odlučili su da organizuju svoje istomišljenike i da spreče da se njima na sledećim izborima dogodi isto što se desilo sa 54 njihovih kolega. Frakcija se u početku nalazila u kancelarijama Touzina i Hejsa. Zahvaljujući čuvenoj slici Plavog psa južnjačkog slikara Džordža Rodriga, koja je bila okačena na zidu ove kancelarije, nastalo je prepoznatljivo ime frakcije.
Plavi psi okupili su 23 kongresmena i započeli su svoju borbu kroz teme poput fiskalne discipline, nacionalne odbrane i kontrole finansiranja kampanja. Koalicija je nastupala kao centristička savest partije, koja je kontrolisala da stranka ne skrene previše ulevo i potopi umerenije demokrate u rizičnim izbornim jedinicama. Sa druge strane, trudili su se da svoju agendu sprovedu pragmatično sa obe partije, kao sve češći tas na vagi između dve stranke.
Tas na vagi i glas fiskalne discipline
„Zaista verujem da, ako ne steknete kontrolu nad vašim finansijama, bilo kao nacija, firma ili porodica, gubite kontrolu nad svojom sudbinom… Moramo uvesti racionalnosti, odgovornosti i da bolje definišemo svoje prioritete. Državna izdavanja za isplate kamata na dug su oko 15%, što je približno koliko dajemo na budžet za odbranu. To je suludo i onemogućava nam da trošimo na dobre programe koji su ljudima potrebni, poput zdravstva ili vrtića“.
Ovaj citat kongresmena Braudera najbolje opisuje ugao gledanja ove frakcije na politiku. Za ovu agendu borili su se nekada sa demokratama, nekada sa republikancima. Prilikom donošenja akta o uravnoteženom budžetu 1995, ova frakcija je bila ključna u pronalaženju kompromisa između predsednika Klintona i republikanske većine.
Takođe, bili su odlučni i u borbi za PAYGO koji je zakonski održavao fiskalnu disciplinu i pokrivenost nove potrošnje jednakim prihodima. Njihova inicijativa o regulisanju finansiranja kampanja, uprkos jakom otporu republikanaca u Senatu, uspela je da prođe 2002. Takođe, njihove inicijative protiv džerimanderinga (tendencioznog prekrajanja izbornih jedinica) uspele su da dođu do određenog legislativnog uspeha.
Sa druge strane, iako su pomagali demokratama ili sputavali republikance u donošenju svoje agende, nekada se dešavalo i suprotno. Deo Plavih pasa dao je podršku ogromnoj poreskoj seči Džordža Buša Mlađeg, a sa svojim „kontrolnim paketom akcija“ razvodnili su sveobuhvatnost ključnog zdravstvenog plana svog predsednika Baraka Obame. Sa svojih 54 kongresmena u tadašnjem sazivu, bili su jak fiskalni kontrolor predsednika Obame, bez kog nije bilo većine.
Iako je ova frakcija po broju bila ograničena, često je bila korisni aparat za deradikalizaciju i povećanje efikasnosti Predstavničkog doma. Obe partije su morale da svoje ekstremne predloge ublažavaju da bi dobile glasove Plavih pasa, te je dvopartijski komprimis često bio lakši i Predstavnički dom efikasniji u isporučivanju rezultata.
Privremeno opadanje frakcije
Novi crveni talas republikanaca je već do 2011. godine drastično promenio stanje u Predstavničkom domu, te su Plavi psi opali sa 54 na 26 članova, a već 2012. taj broj se smanjio na 14. Postavljalo se pitanje opstanka ove frakcije i delovalo je da će američka politika ići ka neizbežnoj polarizaciji, te da će i koncept „konzervativnog demokrate“ kao takav zastareti.
Ova frakcija se unutar demokrata uvek takmičila sa društveno progresivnom i ekonomski blago ulevo mejnstrim frakcijom Novih demokrata, kao i sa Progresivnim kokusom koji okuplja najlevlje članstvo demokrata. Iako su Plavim psima progresivci bili najveći unutarpartijski protivnici, sa Novim demokratama postojalo je najviše preklapanja.
Dok su Plavi psi bili ograničeni na nišu južnjačkih belih demokrata iz ruralnih i prigradskih izbornih jedinica, Nove demokrate su uspevale da imaju širi zahvat i daju dva predsednika (Klinton i Obama), dva potpredsednika (Gor i Bajden), kao i mnoge druge javne funkcionere.
Do 2016. godine predviđanja u odnosu na ovu frakciju bila su prilično pesimistična. Nekoliko vodećih Plavih pasa nisu izborili reizbor, a frakcija se svela na tek 14 ljudi.
Arhitektura povratka
Iako su Plavi psi zabeležili blagi oporavak na izborima 2016, njihova egzistencija bila je pod velikim znakom pitanja. Trampova dalja radikalizacija Republikanske partije i javljanje jakih levih glasova unutar Demokratske partije, delovali su kobno po ovu ideološku poziciju. Ovoj grupaciji bila je potrebna izborna trka koja će dokazati da njihov centristički koncept još ima primenu.
Za takvu trku odabrani su specijalni izbori u kongresnom distriktu 18 u Pensilvaniji. U ovom distriktu, Donald Tramp je pobedio Hilari Klinton sa 20% razlike 2016, a demokrata nije pobedio od 2003. Centrala Plavih pasa iskoristila je ovu jedinicu kao pokaznu vežbu svog pristupa pred midterms izbore iste godine. Za kandidata je odabran mladi advokat i bivši oficir marinac, Konor Lamb.
Društveno umerno konzervativnih stavova, blažih stavova prema regulaciji posedovanja naoružanja i ekonomski blago ulevo, Lamb je bio skiciran kao idealan kandidat za ovaj distrikt. Uz oko 3 miliona dolara donacija i podršku bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena na skupovima u samom finalu trke, Lamb +20% Donalda Trampa iz 2016. pretvara u svoju pobedu i postaje novi član Predstavničkog doma.
Ovom pobedom, Plavi psi dokazuju da njihov pristup ima primenu. Teza da je Tramp ostavio veliki broj birača na desnom centru, koje je moguće kao demokrata „gađati“ sa kandidatima poput Lamba, pokazala se kao tačna.
O važnosti ove pobede najviše govori da su republikanci protiv Lamba uložili 10 miliona dolara i organizovali posete predsednika Trampa lično dva puta, njegove dece Ivanke i Donalda Mlađeg, kao i potpredsednika Majka Pensa, a da je Lamb uprkos tome pobedio. U novembru 2018, mandat je još jednom potvrdio, uprkos džerimanderingu.
U novembru 2018, frakcija je lansirala svoje kandidate u najteže republikanske izborne jedinice širom Amerike. Od 41 mesta koje su demokrate otele od republikanaca na ovim izborima, 11 su preoteli Plavi psi, i to svih 11 iz mesta u distriktima gde je 2016. Tramp ubedljivo pobedio. Od novembra 2018. Plavi psi ponovo drže važan deo većine demokrata u Predstavničkom domu.
[click_to_tweet tweet=“Ova frakcija demokrata nikada ne privlači medijsku pažnju, ali od novembra će izvesno privlačiti mnogo važniju pažnju: svakoga ko bude hteo bilo šta da sprovede u Kongresu. | “ quote=“Ova frakcija demokrata nikada ne privlači medijsku pažnju, ali od novembra će izvesno privlačiti mnogo važniju pažnju: svakoga ko bude hteo bilo šta da sprovede u Kongresu.“]
Povratak i budućnost
Plavi psi su dokazali da je Trampova fiskalno neodgovorna politika, tvrda kulturološki desničarska retorika i izolacionistička spoljna politika, za umerene republikance isto što je bila leva politika za pripadnike ove frakcije demokrata u periodu kada su nastali. Iako može mobilizovati tvrdu bazu, često može biti razorna po podršku kod umerenijih simpatizera i nezavisnih glasača. Plavi psi su to ovaj put iskoristili i ako 2020. to još jednom potvrde, postaće ponovo ključan igrač u budućoj kongresnoj politici.
Ono što je, takođe, ojačalo ovu frakciju demokrata jeste njihov trud da prošire svoju koaliciju. Plavi psi su započeli kao novi Žuti psi, odnosno kao stariji, konzervativni i južnjački muškarci demokrate. Danas ovom grupacijom predsedava žena vijetnamsko-američkog porekla Stefani Marfi, koja je radila i u Pentagonu. Članstvo danas dolazi iz raznih delova Amerike i iz različitih društvenih grupa, te su tu i dva afro-američka kongresmena iz Džordžije, Bišop i Skot, kao i latinoamerički kongresmen Gonzales iz Teksasa.
Ono što danas predstavljaju Plavi psi je koalicija umereno društveno konzervativnih i ekonomski umereno levih demokrata, koji naglašavaju važnost pitanja poput fiskalne odgovornosti, jake nacionalne odbrane i transparentnosti u politici, a uglavnom dolaze iz konzervativnih ruralnih zona i predgrađa. U tim ciljevima okupljaju kongresmene, od Ebigejl Spanberger koja je radila u CIA, avganistanskog veterana Maksa Rouza iz Njujorka, do Hose Luisa Koree iz okruga Oranž u Kaliforniji, koji je prvi demokrata tu izabran od 1987.
Ukoliko Džo Bajden 3. novembra pobedi Donalda Trampa, jedan od glavnih zadataka u sprovođenju njegove platforme biće ubeđivanje i ove grupacije u Predstavničkom domu. Iako mu mogu biti saveznici po pitanju spoljne politike i nacionalne bezbednosti kao kontrazeža Aleksandriji Okasio-Kortez, Ilhan Omar i Progresovnom kokusu, biće teški pregovarači za pitanja velike javne potrošnje.
Šta god da se desi na predsedničkim izborima u 2020, Plavi psi neće doživeti sudbinu Žutih pasa i „lajaće“ vrlo jako od novembra 2020. Iako ova frakcija demokrata nikada ne privlači medijsku pažnju, kao što to čini Aleksandrija Okasio-Kortez, privlačiće od novembra izvesno mnogo važniju pažnju: svakoga ko bude hteo bilo šta da sprovede u Kongresu.
