fbpx

Novi treći put

Autor: Miljan Mladenović

Kako protesti u SAD utiču na predsedničke izbore?

Kako protesti u SAD utiču na predsedničke izbore?

Ubistvo afro-amerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu dovelo je do masovnih protesta koji prethodnih dana potresaju čitave Sjedinjene Države, ali i ostatak sveta. Ovaj događaj bio je samo povod da se pitanje rasnih odnosa ponovo pojavi kao tema broj jedan u ovoj državi. Nakon usvajanja Zakona o građanskim pravima 1964. godine, problemi afro-američke populacije u SAD bili su privremeno rešeni. Ipak, prethodnih godina primetan je sve veći jaz po socijalnim i društvenim pitanjima među građanima SAD.

Flojdovo ubistvo poteglo je ponovo pitanje položaja manjinskih grupa unutar Sjedinjenih Država, a u narednom tekstu videćemo kako su pojedine društvene grupe glasale na prethodnim izborima i kako ponašanje predsednika Trampa može uticati njegov, ali i na rejting njegovog demokratskog protivkandidata Džoa Bajdena.

Ceo tekst

Kako će korona virus uticati na svetske lidere?

Kako će korona virus uticati na svetske lidere?

“Pandemija će ljudima pokazati zašto je važno imati prave ljude na vlasti. Glasajte za onoga koga želite u krizi, a ne za onoga ko će vas zabavljati kada je sve u redu”.

Ova izjava Brajana Klasa, kolumniste jednog uglednog svetskog lista, privukla je mnogo pažnje prethodnih nedelja. Korona virus već mesecima okupira pažnju svih domaćih i svetskih medija, a još uvek niko ne zna kada i da li će se svet vratiti u prethodno, redovno stanje. Desetine hiljada preminulih i više od milion i po zaraženih ljudi širom sveta od novog virusa za koji, za sada, nema adekvatnog leka. Do pre svega nekoliko meseci prethodna rečenica zvučala bi kao radnja nekog izuzetno teškog filma. Ipak, svetska stvarnost danas je takva da su životi ogromnog broja ljudi praktično u rukama zdravstvenih stručnjaka i političkih lidera.

Ceo tekst

Trampova politička sudbina nakon korona virusa i impičmenta

Trampova politička sudbina nakon korona virusa i impičmenta

Iako korona virus već mesecima privlači gotovo svu pažnju svetskih medija, izborna godina u Sjedinjenim Državama do sada se može okarakterisati, u najmanju ruku, kao prepuna obrta. Demokratski predsednički kandidat, kako stvari trenutno stoje, biće Džo Bajden. Međutim, njegov put do trenutne pozicije apsolutnog favorita nije bio nimalo lak. Iako je u trku ušao kao izraziti favorit po svim istraživanjima, najava ulaska milijardera Majka Blumberga i veliki broj kandidata iz sličnog miljea u trci, kao i slab rezultat u “ranim državama” Ajovi, Nju Hempširu i Nevadi predstavljali su velika iskušenja za bivšeg potpredsednika.

Bajden je na taj način od apsolutnog favorita u aprilu 2019. godine, početkom ove godine po određenim istraživanjima slovio za tek trećeg kandidata po snazi. Mnogi su govorili da je centrizam propao i da je pitanje trenutka kada će se i sam Bajden povući iz trke. Stvari su se, ipak, izuzetno brzo preokrenule i u svega nekoliko dana, nakon sjajnog rezultata u Južnoj Karolini i u državama „super utorka“, Bajden je ponovo postao favorit. Za to vreme, Donald Tramp je imao lak posao da obezbedi nominaciju republikanaca, a suočavao se sa dva problema koja gotovo ni jedan bivši predsednik SAD imao ispred sebe.

Ceo tekst

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Pobeda Borisa Džonsona predstavlja najveću pobedu konzervativaca od vremena Margaret Tačer, a istovremeno i najlošiji rezultat laburista od 1935. godine.

Kada se pogledaju naslovne strane britanske i svetske štampe, akcenat je na velikom broju mandata koje je vladajuća partija osvojila na vanrednim izborima. Međutim, centralno pitanje jeste da li će velika parlamentarna većina značiti i prekopotrebnu stabilnost Ujedinjenog Kraljevstva? Iako je to realno očekivati, pred Borisom Džonsonom će se u ovom mandatu pojaviti nekoliko značajnih novih izazova.

Ceo tekst

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Na jučerašnjim lokalnim izborima u Mađarskoj, ujedinjena umerena opozicija zabeležila je značajne pobede u više gradova širom zemlje. Najznačajnija pobeda zabeležena je u glavnom gradu Budimpešti, gde je umereni kandidat Zelenih Gergelji Karačonji pobedio Ištvana Tarloša, aktuelnog gradonačelnika i kandidata vladajućeg Fidesa. Osim Budimpešte, opozicija je pobedila u još 9 velikih gradova od ukupno 23, od kojih je do ovih izbora „držala“ samo 3. Ova pobeda umerene opozicije doživljava se kao još jedan od pokazatelja slabljenja autoritarnih lidera u Evropi, ali i šire. Nedovoljno dobar rezultat Alternative za Nemačku na regionalnim izborima, pad rejtinga i odlazak u opoziciju Matea Salvinija u Italiji, kao i sve veći otpor Vladimiru Putinu u Rusiji svakako utiču na opredeljenje birača prema populistima.

Ranije ove godine, u Turskoj je ujedinjena opozicija pobedila kandidate vladajuće Erdoganove partije u 11 od 30 najvećih gradova. Ovaj slučaj najjasnije se može povezati sa pobedom mađarske opozicije, jer dve zemlje u mnogim segmentima imaju sličnosti. Dugogodišnji autoritarni lideri, loši odnosi sa evropskim institucijama, blokada medija i slobodne misli, klevetanje političkih i nepolitičkih protivnika,… Sve su to stvari koje povezuju Tursku i Mađarsku u manjoj ili većoj meri. Od juče, povezuje ih i ujedinjena opozicija koja je zabeležila dobre rezultate na lokalu.

Ceo tekst

Legalno urušavanje demokratije

Legalno urušavanje demokratije

Dolazak Borisa Džonsona na čelo Konzervativne partije i na mesto premijera UK pre nešto više od mesec dana inicirao je ozbiljnije sukobe, ali i ubrzao ujedinjenja na političkoj sceni ove zemlje. Osim što je kratkoročno regenerisao svoju biračku bazu i vratio partiju na sam vrh po podršci, Džonson je otoplio odnose sa Bregzit strankom Najdžela Faraža. Sa druge strane, tvrd stav Džonsona o napuštanju EU 31. oktobra „sa dogovorom ili bez njega“, naterao je ostale opozicione parlamentarne partije na saradnju. Dešavanja poslednjih dana nailaze na izričito suprotne stavove ove dve grupacije, a vremena za bilo kakav dogovor i konsenzus je sve manje.

Naime, strategija vlade Borisa Džonsona predviđa izlazak iz EU 31. oktobra ove godine. Bivša premijerka Tereza Mej napravila je dogovor sa EU, koji je naknadno više puta odbijen u parlamentu UK i zbog koga je premijerka na kraju i podnela ostavku. Unija nije želela da revidira tačku prvobitnog sporazuma koja se odnosi na „backstop“, tj. na granicu sa Irskom. Džonson je tokom mandata svoje prethodnice, ali i tokom kampanje za njenog naslednika, više puta sebe predstavljao kao osobu koja će uspeti da omekša stav EU. Konstantno je ponavljao da će biti promene „backstop“ dogovora ili će uslediti no-deal. U neku ruku, to je poboljšalo diplomatsku poziciju UK u pregovorima, ali je sa druge strane naišlo na ogroman strah velikog broja Britanaca i Iraca.

Ceo tekst

Da li je Makron nadmudrio EU?

Da li je Makron nadmudrio EU?

Posle višednevnih napora da se dođe do zadovoljavajućeg rešenja za sve učesnike pregovora, lideri evropskih institucija, uz odobrenje lidera evropskih zemalja, dali su predlog svojih naslednika. Na mestu predsednika EK, gde se trenutno nalazi Žan Klod Junker, od novembra bi trebalo da se nađe Ursula fon der Lajen, trenutna ministarka odbrane Nemačke. Mesto predsednika Evropskog saveta, na kojem se trenutno nalazi Donald Tusk, trebalo bi da pripadne Šarlu Mišelu, premijeru Belgije. Mario Dragi, dosadašnji predsednik Evropske centralne banke odlazi, a zameniće ga Kristin Lagard, dok će Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost biti Žozep Borelj, umesto Federike Mogerini. Da bi se ovaj scenario obistinio, barem 376 poslanika Evropskog parlamenta moraće da glasa potvrdno. Ko su predloženi kandidati, kome bi ovakva EU najviše odgovarala i šta ukoliko EP odbije predlog?

Ceo tekst