fbpx

Novi treći put

Autor: Miljan Mladenović

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Miljan Mladenović

Na jučerašnjim lokalnim izborima u Mađarskoj, ujedinjena umerena opozicija zabeležila je značajne pobede u više gradova širom zemlje. Najznačajnija pobeda zabeležena je u glavnom gradu Budimpešti, gde je umereni kandidat Zelenih Gergelji Karačonji pobedio Ištvana Tarloša, aktuelnog gradonačelnika i kandidata vladajućeg Fidesa. Osim Budimpešte, opozicija je pobedila u još 9 velikih gradova od ukupno 23, od kojih je do ovih izbora „držala“ samo 3. Ova pobeda umerene opozicije doživljava se kao još jedan od pokazatelja slabljenja autoritarnih lidera u Evropi, ali i šire. Nedovoljno dobar rezultat Alternative za Nemačku na regionalnim izborima, pad rejtinga i odlazak u opoziciju Matea Salvinija u Italiji, kao i sve veći otpor Vladimiru Putinu u Rusiji svakako utiču na opredeljenje birača prema populistima.

Ranije ove godine, u Turskoj je ujedinjena opozicija pobedila kandidate vladajuće Erdoganove partije u 11 od 30 najvećih gradova. Ovaj slučaj najjasnije se može povezati sa pobedom mađarske opozicije, jer dve zemlje u mnogim segmentima imaju sličnosti. Dugogodišnji autoritarni lideri, loši odnosi sa evropskim institucijama, blokada medija i slobodne misli, klevetanje političkih i nepolitičkih protivnika,… Sve su to stvari koje povezuju Tursku i Mađarsku u manjoj ili većoj meri. Od juče, povezuje ih i ujedinjena opozicija koja je zabeležila dobre rezultate na lokalu.

Ceo tekst

Legalno urušavanje demokratije

Legalno urušavanje demokratije

Miljan Mladenović

Dolazak Borisa Džonsona na čelo Konzervativne partije i na mesto premijera UK pre nešto više od mesec dana inicirao je ozbiljnije sukobe, ali i ubrzao ujedinjenja na političkoj sceni ove zemlje. Osim što je kratkoročno regenerisao svoju biračku bazu i vratio partiju na sam vrh po podršci, Džonson je otoplio odnose sa Bregzit strankom Najdžela Faraža. Sa druge strane, tvrd stav Džonsona o napuštanju EU 31. oktobra „sa dogovorom ili bez njega“, naterao je ostale opozicione parlamentarne partije na saradnju. Dešavanja poslednjih dana nailaze na izričito suprotne stavove ove dve grupacije, a vremena za bilo kakav dogovor i konsenzus je sve manje.

Naime, strategija vlade Borisa Džonsona predviđa izlazak iz EU 31. oktobra ove godine. Bivša premijerka Tereza Mej napravila je dogovor sa EU, koji je naknadno više puta odbijen u parlamentu UK i zbog koga je premijerka na kraju i podnela ostavku. Unija nije želela da revidira tačku prvobitnog sporazuma koja se odnosi na „backstop“, tj. na granicu sa Irskom. Džonson je tokom mandata svoje prethodnice, ali i tokom kampanje za njenog naslednika, više puta sebe predstavljao kao osobu koja će uspeti da omekša stav EU. Konstantno je ponavljao da će biti promene „backstop“ dogovora ili će uslediti no-deal. U neku ruku, to je poboljšalo diplomatsku poziciju UK u pregovorima, ali je sa druge strane naišlo na ogroman strah velikog broja Britanaca i Iraca.

Ceo tekst

Da li je Makron nadmudrio EU?

Da li je Makron nadmudrio EU?

Miljan Mladenović

Posle višednevnih napora da se dođe do zadovoljavajućeg rešenja za sve učesnike pregovora, lideri evropskih institucija, uz odobrenje lidera evropskih zemalja, dali su predlog svojih naslednika. Na mestu predsednika EK, gde se trenutno nalazi Žan Klod Junker, od novembra bi trebalo da se nađe Ursula fon der Lajen, trenutna ministarka odbrane Nemačke. Mesto predsednika Evropskog saveta, na kojem se trenutno nalazi Donald Tusk, trebalo bi da pripadne Šarlu Mišelu, premijeru Belgije. Mario Dragi, dosadašnji predsednik Evropske centralne banke odlazi, a zameniće ga Kristin Lagard, dok će Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost biti Žozep Borelj, umesto Federike Mogerini. Da bi se ovaj scenario obistinio, barem 376 poslanika Evropskog parlamenta moraće da glasa potvrdno. Ko su predloženi kandidati, kome bi ovakva EU najviše odgovarala i šta ukoliko EP odbije predlog?

Ceo tekst

Tri važna izbora do kraja godine

Tri važna izbora do kraja godine

Miljan Mladenović

Evropljani su pre dve nedelje kolektivno izašli na izbore za Evropski parlament u najvećem broju još od 1994. godine. Uprkos najvećem padu, na izborima je ponovo najveći broj mandata osvojila Evropska narodna partija (EPP), dok se na drugom mestu, takođe ponovo, našla grupa socijalista i demokrata (S&D), koja je zabeležila tek nešto manji pad u broju mandata u odnosu na narodnjake. Kada se govori o najvećim pobednicima ovih izbora, to su centristička grupa liberala i demokrata (ALDE) potpomognuta partijom Emanuela Makrona, desni populisti u vidu Evropskog saveza naroda i nacija (EAPN) i grupa Zelenih partija (Greens/EFA). Ove tri grupe su zabeležile najveći rast mandata u odnosu na izbore 2014. godine.

Dosadašnju vlast su činile dve najveće grupe sa parlamentarnom podrškom liberala, a najveća promena nakon ovih izbora biće to što narodnjaci i socijalisti neće imati natpolovičnu većinu. Da bi formirali buduću vlast, moraće da potraže partnera, najverovatnije, u liberalima ili u Zelenima, a vrlo moguće da će birati i široku koaliciju centra u kojoj bi bile sve četiri grupe.

Osim pomenutih grupacija, ozbiljniji pad su zabeležile i grupe levičara (GUE/NGL) i konzervativaca i reformista (ECR), dok je deo partija iz bivše grupe slobode i direktne demokratije (EFDD) zabeležila gotovo identičan rezultat kao i 2014. godine, ali će zbog dela uslova koji postoji za formiranje grupe (minimum 25 mandata iz 7 različitih zemalja) koji se odnosi na broj različitih zemalja iz kojih poslanici dolaze, verovatno ostati razdvojena.

Nedavno završeni izbori jesu pokazali trendove političkih kretanja u Evropi, ali pojedini procesi koji se odvijaju na nacionalnom nivou mogli bi da donesu nova iznenađenja već do kraja tekuće godine. U nastavku teksta pozabavićemo se važnim izborima koji nas očekuju do kraja 2019. godine, a koji mogu doneti jasniju sliku razvoja političke ponude u budućnosti.

Ceo tekst

Da li UK okreće lađu ka EU?

Da li UK okreće lađu ka EU?

Miljan Mladenović

Iako je bilo logično da sa protokom vremena postane sve jasnije na koji način će Ujedinjeno Kraljevstvo napustiti Evropsku uniju, dogodilo se potpuno suprotno. Poslanici donjeg doma Parlamenta UK ove nedelje su imali dva značajna glasačka dana. U sredu je na dnevnom redu bila rasprava o nizu poslaničkih amandmana o mogućim alternativnim strategijama za Bregzit. Na kraju dana, predsedavajući je odabrao osam predloga za glasanje, a poslanici su svih osam odbili. U petak je premijerka po treći put stavila na glasanje svoj predlog „sporazuma o razvodu“ koji je postigla sa evropskim zvaničnicima. Iako je ovo glasanje bilo drugačije od prethodna dva zbog izostanka propratnih dokumenata na glasanju, ishod je bio isti. Poslanici su ponovo odbili predlog sporazuma, doduše ovog puta sa znatno manjom razlikom nego ranije.

U nastavku teksta pozabavićemo se svim temama vezanim za Bregzit po celinama, kako bi bilo što jasnije za čitanje i razumevanje.

Ceo tekst

Koje su preostale opcije za Bregzit?

Koje su preostale opcije za Bregzit?

Miljan Mladenović

Ostalo je tačno nedelju dana do dana kada bi Ujedinjeno Kraljevstvo zvanično trebalo da napusti Evropsku uniju. Neverovatna dešavanja koja su se ovoj državi dogodila u samo dve godine, od trenutka kada je pokrenut član 50 kojim UK traži da napusti zajednicu, govore da će datum izlaska iz EU, ipak, biti pomeren. Iako je ceo proces Bregzita od početka izgledao vrlo haotično, bilo je naznaka da bi pred kraj kockice mogle da se slože. Poslanici su dva puta odbili predlog koji je premijerka Tereza Mej napravila sa evropskim zvaničnicima. Osim toga, poslanici su izglasali i to da žele da se „no-deal“ Bregzit izbegne, iako to ne zavisi samo od njih. Da bi se „no-deal“ izbegao, potrebno je imati „deal“ ili odustati od Bregzita. Čini se da trenutno ni jedna od tih opcija nema većinu.

Ceo tekst

“Politika je slomljena”

“Politika je slomljena”

Miljan Mladenović

Pre nekoliko dana svetom je odjeknula vest da je britanska politička scena dobila novu centrističku opciju. Sedmoro nezadovoljnih poslanika opozicione laburističke partije odlučilo je da napravi Nezavisnu grupu u parlamentu. Ubrzo nakon toga, priključilo im se još troje poslanika konzervativaca i jedan laburista nezadovoljni smerom kretanja tradicionalnih partija. Rečenica koja je obeležila uvodno izlaganje predstavnika nove grupe poslanika odnosila se na situaciju u zemlji – politika je slomljena. Ko su novi centristi, zašto su napustili svoje partije i za šta se zalažu? Kakve su šanse za uspeh u duopolu tradicionalnih torijevaca i laburista i da li je politika zaista slomljena?

Ceo tekst

Zašto (ne)će biti vanrednih izbora

Zašto (ne)će biti vanrednih izbora

Miljan Mladenović

„U Srbiji su samo vanredni izbori redovni“

Iako mandat trenutnog saziva srpskog parlamenta ističe 2020. godine, sve se češće mogu čuti najave da bi građani Srbije ove godine mogli ponovo na birališta. Gledano iz istorijskog ugla, vanredni parlamentarni izbori ne predstavljaju novitet na političkoj sceni Srbije, s obzirom da ih je od pada režima Slobodana Miloševića sa vlasti do danas bilo čak 6 (2000, 2003, 2007, 2008, 2014. i 2016.). Jedina Vlada koja je uspela da izdrži ceo mandat bila je ona koju je predvodio Mirko Cvetković od 2008. do 2012. godine. Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, osim dva glasanja za saziv parlamenta, građani su glasali i za predsednika 2017. godine, kao i za vlast glavnog grada 2014. i 2018. godine. Da li će posle tri uzastopne izborne godine građani Srbije napraviti kratak predah do naredne ili će, ipak, glasati i ove godine?

Ceo tekst

Bregzit saga – šta dalje?

Bregzit saga – šta dalje?

Miljan Mladenović

Na jučerašnjem glasanju u donjem domu parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva velikom većinom glasova odbijen je predlog sporazuma koji je premijerka Tereza Mej napravila sa zvaničnicima Evropske unije. 202 glasa za, naspram 432 glasa protiv predloga predstavlja najubedljiviji poraz na parlamentarnom glasanju od 1918. godine. Tri velika glasanja 1924. za vreme mandata Remzija Mekdonalda predstavljala su najveće poraze sve do juče, kada je najveći od ta tri poraza premašen za čak 64 glasa. Veliki problem za Terezu Mej predstavljala je stavka koja se odnosi na granicu između Irske i Severne Irske (više o ovoj temi možete pročitati ovde). Iako je većina poslanika konzervativaca glasala za predlog njihove premijerke, veliki broj njih je odlučio da ipak ne podrži ovakvu opciju. Uz njih, i manjinski partner trenutne vlade, severnoirski DUP, odlučio je da ne podrži predlog. Sa druge strane, opoziciona laburistička partija je glasala protiv predloga, izuzimajući samo 3 poslanika koja su glasala za. I dok su se Britanci na trgovima radovali odbijanju sporazuma Tereze Mej, pitanje koje su svi postavili je – šta dalje?

Ceo tekst

„Vetar u leđa“ ili „smrtna rana“?

„Vetar u leđa“ ili „smrtna rana“?

Miljan Mladenović

Premijerka Ujedinjenog Kraljevstva Tereza Mej prethodnih nedelja suočava se sa pritiscima sa svih strana. Njen dogovor koji je postigla sa Evropskom unijom oko Bregzita postao je kamen spoticanja zbog kojeg je protivnike pronašla u opozicionoj laburističkoj struji, ali i u severnoirskoj unionističkoj partiji koja podržava trenutnu vladajuću većinu i u sopstvenim konzervativnim redovima. Poslednji udar na Terezu Mej i njenu vladu dogodio se u utorak 12. decembra kada je sakupljeno potrebnih 48 pisama nepoverenja poslanika Konzervativne partije. Time je pokrenut proces glasanja unutar redova konzervativaca na kojem se odlučivalo o poverenju Terezi Mej. Kako konzervativci u trenutnom sazivu Donjeg doma skupštine imaju 317 poslanika, za pobedu je bilo potrebno 159 glasova. I pre glasanja bilo je poprilično jasno da će podrška Terezi Mej biti u većini s obzirom da je preko 180 poslanika javno pružilo podršku premijerki. Tajnim glasanjem je dobijen rezultat prema kojem je podrška premijerki Mej osvojila 200 glasova, naspram 117 glasova nepoverenja.

Ceo tekst