fbpx

Novi treći put

Autor: Miljan Mladenović

Trampova politička sudbina nakon korona virusa i impičmenta

Trampova politička sudbina nakon korona virusa i impičmenta

Iako korona virus već mesecima privlači gotovo svu pažnju svetskih medija, izborna godina u Sjedinjenim Državama do sada se može okarakterisati, u najmanju ruku, kao prepuna obrta. Demokratski predsednički kandidat, kako stvari trenutno stoje, biće Džo Bajden. Međutim, njegov put do trenutne pozicije apsolutnog favorita nije bio nimalo lak. Iako je u trku ušao kao izraziti favorit po svim istraživanjima, najava ulaska milijardera Majka Blumberga i veliki broj kandidata iz sličnog miljea u trci, kao i slab rezultat u “ranim državama” Ajovi, Nju Hempširu i Nevadi predstavljali su velika iskušenja za bivšeg potpredsednika.

Bajden je na taj način od apsolutnog favorita u aprilu 2019. godine, početkom ove godine po određenim istraživanjima slovio za tek trećeg kandidata po snazi. Mnogi su govorili da je centrizam propao i da je pitanje trenutka kada će se i sam Bajden povući iz trke. Stvari su se, ipak, izuzetno brzo preokrenule i u svega nekoliko dana, nakon sjajnog rezultata u Južnoj Karolini i u državama „super utorka“, Bajden je ponovo postao favorit. Za to vreme, Donald Tramp je imao lak posao da obezbedi nominaciju republikanaca, a suočavao se sa dva problema koja gotovo ni jedan bivši predsednik SAD imao ispred sebe.

Ceo tekst

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Pobeda Borisa Džonsona predstavlja najveću pobedu konzervativaca od vremena Margaret Tačer, a istovremeno i najlošiji rezultat laburista od 1935. godine.

Kada se pogledaju naslovne strane britanske i svetske štampe, akcenat je na velikom broju mandata koje je vladajuća partija osvojila na vanrednim izborima. Međutim, centralno pitanje jeste da li će velika parlamentarna većina značiti i prekopotrebnu stabilnost Ujedinjenog Kraljevstva? Iako je to realno očekivati, pred Borisom Džonsonom će se u ovom mandatu pojaviti nekoliko značajnih novih izazova.

Ceo tekst

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Na jučerašnjim lokalnim izborima u Mađarskoj, ujedinjena umerena opozicija zabeležila je značajne pobede u više gradova širom zemlje. Najznačajnija pobeda zabeležena je u glavnom gradu Budimpešti, gde je umereni kandidat Zelenih Gergelji Karačonji pobedio Ištvana Tarloša, aktuelnog gradonačelnika i kandidata vladajućeg Fidesa. Osim Budimpešte, opozicija je pobedila u još 9 velikih gradova od ukupno 23, od kojih je do ovih izbora „držala“ samo 3. Ova pobeda umerene opozicije doživljava se kao još jedan od pokazatelja slabljenja autoritarnih lidera u Evropi, ali i šire. Nedovoljno dobar rezultat Alternative za Nemačku na regionalnim izborima, pad rejtinga i odlazak u opoziciju Matea Salvinija u Italiji, kao i sve veći otpor Vladimiru Putinu u Rusiji svakako utiču na opredeljenje birača prema populistima.

Ranije ove godine, u Turskoj je ujedinjena opozicija pobedila kandidate vladajuće Erdoganove partije u 11 od 30 najvećih gradova. Ovaj slučaj najjasnije se može povezati sa pobedom mađarske opozicije, jer dve zemlje u mnogim segmentima imaju sličnosti. Dugogodišnji autoritarni lideri, loši odnosi sa evropskim institucijama, blokada medija i slobodne misli, klevetanje političkih i nepolitičkih protivnika,… Sve su to stvari koje povezuju Tursku i Mađarsku u manjoj ili većoj meri. Od juče, povezuje ih i ujedinjena opozicija koja je zabeležila dobre rezultate na lokalu.

Ceo tekst

Legalno urušavanje demokratije

Legalno urušavanje demokratije

Dolazak Borisa Džonsona na čelo Konzervativne partije i na mesto premijera UK pre nešto više od mesec dana inicirao je ozbiljnije sukobe, ali i ubrzao ujedinjenja na političkoj sceni ove zemlje. Osim što je kratkoročno regenerisao svoju biračku bazu i vratio partiju na sam vrh po podršci, Džonson je otoplio odnose sa Bregzit strankom Najdžela Faraža. Sa druge strane, tvrd stav Džonsona o napuštanju EU 31. oktobra „sa dogovorom ili bez njega“, naterao je ostale opozicione parlamentarne partije na saradnju. Dešavanja poslednjih dana nailaze na izričito suprotne stavove ove dve grupacije, a vremena za bilo kakav dogovor i konsenzus je sve manje.

Naime, strategija vlade Borisa Džonsona predviđa izlazak iz EU 31. oktobra ove godine. Bivša premijerka Tereza Mej napravila je dogovor sa EU, koji je naknadno više puta odbijen u parlamentu UK i zbog koga je premijerka na kraju i podnela ostavku. Unija nije želela da revidira tačku prvobitnog sporazuma koja se odnosi na „backstop“, tj. na granicu sa Irskom. Džonson je tokom mandata svoje prethodnice, ali i tokom kampanje za njenog naslednika, više puta sebe predstavljao kao osobu koja će uspeti da omekša stav EU. Konstantno je ponavljao da će biti promene „backstop“ dogovora ili će uslediti no-deal. U neku ruku, to je poboljšalo diplomatsku poziciju UK u pregovorima, ali je sa druge strane naišlo na ogroman strah velikog broja Britanaca i Iraca.

Ceo tekst

Da li je Makron nadmudrio EU?

Da li je Makron nadmudrio EU?

Posle višednevnih napora da se dođe do zadovoljavajućeg rešenja za sve učesnike pregovora, lideri evropskih institucija, uz odobrenje lidera evropskih zemalja, dali su predlog svojih naslednika. Na mestu predsednika EK, gde se trenutno nalazi Žan Klod Junker, od novembra bi trebalo da se nađe Ursula fon der Lajen, trenutna ministarka odbrane Nemačke. Mesto predsednika Evropskog saveta, na kojem se trenutno nalazi Donald Tusk, trebalo bi da pripadne Šarlu Mišelu, premijeru Belgije. Mario Dragi, dosadašnji predsednik Evropske centralne banke odlazi, a zameniće ga Kristin Lagard, dok će Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost biti Žozep Borelj, umesto Federike Mogerini. Da bi se ovaj scenario obistinio, barem 376 poslanika Evropskog parlamenta moraće da glasa potvrdno. Ko su predloženi kandidati, kome bi ovakva EU najviše odgovarala i šta ukoliko EP odbije predlog?

Ceo tekst

Tri važna izbora do kraja godine

Tri važna izbora do kraja godine

Evropljani su pre dve nedelje kolektivno izašli na izbore za Evropski parlament u najvećem broju još od 1994. godine. Uprkos najvećem padu, na izborima je ponovo najveći broj mandata osvojila Evropska narodna partija (EPP), dok se na drugom mestu, takođe ponovo, našla grupa socijalista i demokrata (S&D), koja je zabeležila tek nešto manji pad u broju mandata u odnosu na narodnjake. Kada se govori o najvećim pobednicima ovih izbora, to su centristička grupa liberala i demokrata (ALDE) potpomognuta partijom Emanuela Makrona, desni populisti u vidu Evropskog saveza naroda i nacija (EAPN) i grupa Zelenih partija (Greens/EFA). Ove tri grupe su zabeležile najveći rast mandata u odnosu na izbore 2014. godine.

Dosadašnju vlast su činile dve najveće grupe sa parlamentarnom podrškom liberala, a najveća promena nakon ovih izbora biće to što narodnjaci i socijalisti neće imati natpolovičnu većinu. Da bi formirali buduću vlast, moraće da potraže partnera, najverovatnije, u liberalima ili u Zelenima, a vrlo moguće da će birati i široku koaliciju centra u kojoj bi bile sve četiri grupe.

Osim pomenutih grupacija, ozbiljniji pad su zabeležile i grupe levičara (GUE/NGL) i konzervativaca i reformista (ECR), dok je deo partija iz bivše grupe slobode i direktne demokratije (EFDD) zabeležila gotovo identičan rezultat kao i 2014. godine, ali će zbog dela uslova koji postoji za formiranje grupe (minimum 25 mandata iz 7 različitih zemalja) koji se odnosi na broj različitih zemalja iz kojih poslanici dolaze, verovatno ostati razdvojena.

Nedavno završeni izbori jesu pokazali trendove političkih kretanja u Evropi, ali pojedini procesi koji se odvijaju na nacionalnom nivou mogli bi da donesu nova iznenađenja već do kraja tekuće godine. U nastavku teksta pozabavićemo se važnim izborima koji nas očekuju do kraja 2019. godine, a koji mogu doneti jasniju sliku razvoja političke ponude u budućnosti.

Ceo tekst

Da li UK okreće lađu ka EU?

Da li UK okreće lađu ka EU?

Iako je bilo logično da sa protokom vremena postane sve jasnije na koji način će Ujedinjeno Kraljevstvo napustiti Evropsku uniju, dogodilo se potpuno suprotno. Poslanici donjeg doma Parlamenta UK ove nedelje su imali dva značajna glasačka dana. U sredu je na dnevnom redu bila rasprava o nizu poslaničkih amandmana o mogućim alternativnim strategijama za Bregzit. Na kraju dana, predsedavajući je odabrao osam predloga za glasanje, a poslanici su svih osam odbili. U petak je premijerka po treći put stavila na glasanje svoj predlog „sporazuma o razvodu“ koji je postigla sa evropskim zvaničnicima. Iako je ovo glasanje bilo drugačije od prethodna dva zbog izostanka propratnih dokumenata na glasanju, ishod je bio isti. Poslanici su ponovo odbili predlog sporazuma, doduše ovog puta sa znatno manjom razlikom nego ranije.

U nastavku teksta pozabavićemo se svim temama vezanim za Bregzit po celinama, kako bi bilo što jasnije za čitanje i razumevanje.

Ceo tekst