Šta Džonsonova pobeda znači za UK?
Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on telegram
Share on linkedin
Share on email

Pobeda Borisa Džonsona predstavlja najveću pobedu konzervativaca od vremena Margaret Tačer, a istovremeno i najlošiji rezultat laburista od 1935. godine.

Kada se pogledaju naslovne strane britanske i svetske štampe, akcenat je na velikom broju mandata koje je vladajuća partija osvojila na vanrednim izborima. Međutim, centralno pitanje jeste da li će velika parlamentarna većina značiti i prekopotrebnu stabilnost Ujedinjenog Kraljevstva? Iako je to realno očekivati, pred Borisom Džonsonom će se u ovom mandatu pojaviti nekoliko značajnih novih izazova.

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?
Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Po prvi put u istoriji je većina poslaničkih mesta u Severnoj Irskoj pripala nacionalno nastrojenim partijama i onima koji se zalažu za unifikaciju sa Irskom i EU. Demokratska unionistička partija, sa snažnom porukom podrške UK, koja je u prethodnom sazivu imala 10 od 18 mesta u Donjem domu Parlamenta, ovoga puta je izgubila dva dodatna mandata i otvorila prostor da se u narednom periodu i u ovom regionu pokrene pitanje ostanka u UK. Kao i Škoti, građani Severne Irske su 2016. većinski glasali za ostanak u EU i u međuvremenu je ta opcija ostala u većini. Nakon veoma teških pregovora EU i UK o statusu Severne Irske i načinu funkcionisanja ove regije u tranzicionom periodu, rezultat izbora dolazi kao logičan sled okolnosti. Naredne godine biće ključne za razvoj ovog pitanja: još jedna zemlja koja želi da se otcepi od UK ili još jača integracija unutar Unije.

Osim rezultata u Severnoj Irskoj, u Škotskoj je vladajuća Nacionalna partija osvojila dodatna poslanička mesta koja sada daju svež mandat za raspisivanje drugog referenduma o nezavisnosti. Boris Džonson, za sada, deluje ubedljivo u nameri da ne dozvoli ovu mogućnost pozivanjem na rezultate prvog referenduma, ali pitanje je koliko će dugo uspeti da se nosi sa pritiscima koji dolaze iz vladajuće partije Škotske. Sa druge strane, Nikola Sterdžon, predsednica SNP najavljuje u najskorijem periodu održavanje referenduma. Iako su ankete pre izbora davale tanku većinu opciji ostanka u UK, vrlo je upitno kako će građani odgovarati na to pitanje sada kada je Bregzit izvesniji nego ikada pre. Podsećanja radi, ova zemlja je 2016. sa 62% podržala ostanak u EU i time bila ubedljivo najglasniji region u protivljenju Bregzitu. Situacija ni danas nije značajno drugačija, iako su ljudi podeljeni po pitanju toga da li im je značajnije članstvo u Evropskoj uniji ili ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu.

[click_to_tweet tweet=”Ono što je sigurno – UK će, konačno, imati stabilnu vladu sa jasnim kursom. Ipak, veliki broj izazova i turbulencija pojaviće se tek pošto se Bregzit isporuči. | ” quote=”Ono što je sigurno – UK će, konačno, imati stabilnu vladu sa jasnim kursom. Ipak, veliki broj izazova i turbulencija pojaviće se tek pošto se Bregzit isporuči.”]

Pored teritorijalnih problema sa kojima će se Džonson mučiti u narednom periodu, velika izborna pobeda mu je omogućila lak put do Bregzita. Sve probleme sa kojima se mučila Tereza Mej tokom svog mandata, kao i Džonson ovog leta i jeseni, sada padaju u zaborav. Široka većina omogućiće Džonsonu da do kraja januara sprovede Bregzit i da Ujedinjeno Kraljevstvo konačno napusti Evropsku uniju nakon tri i po godine provedene u začaranom krugu.

Poslednja, ali podjednako važna nepoznanica jeste i period koji čeka dve najveće opozicione partije. Već početkom naredne godine počeće trka za novo rukovodstvo Laburističke partije. Ono što se postavlja kao glavno pitanje jeste da li će Korbina naslediti neko njemu ideološki blizak ili neko sličniji Novim laburistima sa kraja prošlog veka. Ovo pitanje je od ključnog značaja za dalje pozicioniranje ove partije, ali i Liberalnih demokrata. Uz gubitak lidera, liberali su izgubili i glavnu političku poruku – ostanak u EU. Dodatni rizik za Džonsona može biti i novo rukovodstvo ovih partija ukoliko one pronađu odgovarajuće oružje i zaoštre diskurs za borbu sa vlašću. Treba detaljno ispratiti u kojem će pravcu da se kreću ove dve partije i sa kojih će ideoloških pozicija napadati Džonsona u narednih pet godina.

Ono što je sigurno – UK će, konačno, imati stabilnu vladu sa jasnim kursom. Ipak, veliki broj izazova i turbulencija pojaviće se tek pošto se Bregzit isporuči. Pitanje ostaje da li će Džonson imati snage za rešavanje tih pitanja nakon procesa Bregzita.

    Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *

    Slični tekstovi

    Rusija
    Dimitrije Milić
    Da li Rusija može da opstane kao svetska sila?

    „Rusi su šahisti, Amerikanci su pokeraši“

    Ovu frazu je često moguće čuti među domaćim rusofilskim komentatorima. Kroz ovako definisan narativ, sadašnji nepovoljni položaj Rusije definiše se kao trenutan i samo deo šire strategije, koja će uskoro promeniti odnos snaga. Na drugoj strani, američka spoljna politika definiše se kao kratokoročno usmerena i prevarantska, te će kao takva vrlo brzo biti nadmudrena od strane ruskog „šahovskog mozga“.

    Nastavi čitanje »
    Džo Bajden sa Kamalom Haris i Nensi Pelosi
    Sjedinjene Američke Države
    Dimitrije Milić
    Zašto će Bajdenu ostatak mandata biti težak?

    Nakon prvih 100 dana vlasti, Džo Bajden može biti zadovoljan. Njegova podrška je u prosecima istraživanja natpolovična. Prognozirani rast američke ekonomije je oko 6%, broj datih doza vakcine premašio je duplo najvaljenu cifru (više od 200 miliona od najvaljenih 100 miliona), a veliki paket pomoći privredi je prošao oba doma Kongresa. Migrantska kriza na južnoj granici i manji gafovi nisu uspeli da nadjačaju pozitivne rezultate u prva tri meseca vlasti.

    Nastavi čitanje »
    Redžep Tajip Erdogan
    Sjedinjene Američke Države
    Dragoslav Rašeta
    Zašto se Erdogan plaši Amerike?

    Tradicionalno, prve nedelje po preuzimanju dužnosti, američkog predsednika dočeka prava lavina telefonskih poziva i telegrama putem kojih strani lideri upućuju čestitke novoj administraciji u Vašingtonu. Situacija se menja za 180 stepeni već sledeće nedelje, kada novoizabrani šef države (neretko i državni sekretar) uspostavlja prve formalne odnose između nove administracije i američkih saveznika.

    Nastavi čitanje »