Šta Džonsonova pobeda znači za UK?
Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Pobeda Borisa Džonsona predstavlja najveću pobedu konzervativaca od vremena Margaret Tačer, a istovremeno i najlošiji rezultat laburista od 1935. godine.

Kada se pogledaju naslovne strane britanske i svetske štampe, akcenat je na velikom broju mandata koje je vladajuća partija osvojila na vanrednim izborima. Međutim, centralno pitanje jeste da li će velika parlamentarna većina značiti i prekopotrebnu stabilnost Ujedinjenog Kraljevstva? Iako je to realno očekivati, pred Borisom Džonsonom će se u ovom mandatu pojaviti nekoliko značajnih novih izazova.

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?
Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Po prvi put u istoriji je većina poslaničkih mesta u Severnoj Irskoj pripala nacionalno nastrojenim partijama i onima koji se zalažu za unifikaciju sa Irskom i EU. Demokratska unionistička partija, sa snažnom porukom podrške UK, koja je u prethodnom sazivu imala 10 od 18 mesta u Donjem domu Parlamenta, ovoga puta je izgubila dva dodatna mandata i otvorila prostor da se u narednom periodu i u ovom regionu pokrene pitanje ostanka u UK. Kao i Škoti, građani Severne Irske su 2016. većinski glasali za ostanak u EU i u međuvremenu je ta opcija ostala u većini. Nakon veoma teških pregovora EU i UK o statusu Severne Irske i načinu funkcionisanja ove regije u tranzicionom periodu, rezultat izbora dolazi kao logičan sled okolnosti. Naredne godine biće ključne za razvoj ovog pitanja: još jedna zemlja koja želi da se otcepi od UK ili još jača integracija unutar Unije.

Osim rezultata u Severnoj Irskoj, u Škotskoj je vladajuća Nacionalna partija osvojila dodatna poslanička mesta koja sada daju svež mandat za raspisivanje drugog referenduma o nezavisnosti. Boris Džonson, za sada, deluje ubedljivo u nameri da ne dozvoli ovu mogućnost pozivanjem na rezultate prvog referenduma, ali pitanje je koliko će dugo uspeti da se nosi sa pritiscima koji dolaze iz vladajuće partije Škotske. Sa druge strane, Nikola Sterdžon, predsednica SNP najavljuje u najskorijem periodu održavanje referenduma. Iako su ankete pre izbora davale tanku većinu opciji ostanka u UK, vrlo je upitno kako će građani odgovarati na to pitanje sada kada je Bregzit izvesniji nego ikada pre. Podsećanja radi, ova zemlja je 2016. sa 62% podržala ostanak u EU i time bila ubedljivo najglasniji region u protivljenju Bregzitu. Situacija ni danas nije značajno drugačija, iako su ljudi podeljeni po pitanju toga da li im je značajnije članstvo u Evropskoj uniji ili ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu.

[click_to_tweet tweet=”Ono što je sigurno – UK će, konačno, imati stabilnu vladu sa jasnim kursom. Ipak, veliki broj izazova i turbulencija pojaviće se tek pošto se Bregzit isporuči. | ” quote=”Ono što je sigurno – UK će, konačno, imati stabilnu vladu sa jasnim kursom. Ipak, veliki broj izazova i turbulencija pojaviće se tek pošto se Bregzit isporuči.”]

Pored teritorijalnih problema sa kojima će se Džonson mučiti u narednom periodu, velika izborna pobeda mu je omogućila lak put do Bregzita. Sve probleme sa kojima se mučila Tereza Mej tokom svog mandata, kao i Džonson ovog leta i jeseni, sada padaju u zaborav. Široka većina omogućiće Džonsonu da do kraja januara sprovede Bregzit i da Ujedinjeno Kraljevstvo konačno napusti Evropsku uniju nakon tri i po godine provedene u začaranom krugu.

Poslednja, ali podjednako važna nepoznanica jeste i period koji čeka dve najveće opozicione partije. Već početkom naredne godine počeće trka za novo rukovodstvo Laburističke partije. Ono što se postavlja kao glavno pitanje jeste da li će Korbina naslediti neko njemu ideološki blizak ili neko sličniji Novim laburistima sa kraja prošlog veka. Ovo pitanje je od ključnog značaja za dalje pozicioniranje ove partije, ali i Liberalnih demokrata. Uz gubitak lidera, liberali su izgubili i glavnu političku poruku – ostanak u EU. Dodatni rizik za Džonsona može biti i novo rukovodstvo ovih partija ukoliko one pronađu odgovarajuće oružje i zaoštre diskurs za borbu sa vlašću. Treba detaljno ispratiti u kojem će pravcu da se kreću ove dve partije i sa kojih će ideoloških pozicija napadati Džonsona u narednih pet godina.

Ono što je sigurno – UK će, konačno, imati stabilnu vladu sa jasnim kursom. Ipak, veliki broj izazova i turbulencija pojaviće se tek pošto se Bregzit isporuči. Pitanje ostaje da li će Džonson imati snage za rešavanje tih pitanja nakon procesa Bregzita.

    Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

    Оставите одговор

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Slični tekstovi

    Nemački kancelar Olaf Šolc u poseti Ukrajini
    Nemačka
    Dimitrije Milić
    Nemački energetski haos i zelena tranzicija

    Početak ove dekade obeležen je velikim entuzijazmom za zelenom transformacijom na evropskom kontintentu. Evropska unija, ali i njene pojedinačne članice, u prethodnim mesecima najavljivale su nove planove da do kraja ove decenije prepolove svoje emisije štetnih gasova. Na taj način bi ovaj bogati kontinent dao primer ostatku sveta za 21. vek, a evropski građani bi već do kraja ove dekade trošili značajno čistiju energiju, koja bi dolazila iz obnovljivih izvora. Taj scenario imao je prilično merljive ciljeve, usklađene sa Pariskim sporazumom o klimi iz 2016.

    Nastavi čitanje »
    Ursula fon der Lajen na samitu Afričke unije - Christophe Liccope
    Evropska unija
    Dimitrije Milić
    Da li Afrika može da energetski spasi EU?

    Rat u Ukrajini prošao je svoj stoti dan, a posledice su jasno vidljive i izvan granica Ukrajine i Rusije. Gotovo ceo svet oseća posledice ovog sukoba u najrazličitijim sferama, od ekonomije do energetike ili snabdevanja hranom. Ukrajinski najbliži komšiluk dobija najviše pažnje za posledice koje trpi zbog ratnog stanja i uzajamnih paketa sankcija, ali posledice prevazilaze i evropski kontinent. Ovaj rat će izvesno imati ogromnog uticaja na budućnost energetskih politika i važnost zelene energije, jer može doneti velike promene u globalnoj energetskoj slagalici.

    Nastavi čitanje »
    Švedski i finski vojnik na vojnoj vežbi - esper Moldvik-Swedish Armed Forces
    Švedska
    Dimitrije Milić
    Šta donose Finska i Švedska u NATO-u?

    “Moji saradnici su izračunali da sam do sada dao preko 400 intervjua o ulasku Finske u NATO“ rekao mi je bivši finski premijer Aleksandar Stub na ovogodišnjem EPP kongresu u Roterdamu. Pre samo pola godine ova rečenica bila je gotovo nemoguća.

    Nastavi čitanje »