fbpx

Novi treći put

Tag: boris džonson

Legalno urušavanje demokratije

Legalno urušavanje demokratije

Miljan Mladenović

Dolazak Borisa Džonsona na čelo Konzervativne partije i na mesto premijera UK pre nešto više od mesec dana inicirao je ozbiljnije sukobe, ali i ubrzao ujedinjenja na političkoj sceni ove zemlje. Osim što je kratkoročno regenerisao svoju biračku bazu i vratio partiju na sam vrh po podršci, Džonson je otoplio odnose sa Bregzit strankom Najdžela Faraža. Sa druge strane, tvrd stav Džonsona o napuštanju EU 31. oktobra „sa dogovorom ili bez njega“, naterao je ostale opozicione parlamentarne partije na saradnju. Dešavanja poslednjih dana nailaze na izričito suprotne stavove ove dve grupacije, a vremena za bilo kakav dogovor i konsenzus je sve manje.

Naime, strategija vlade Borisa Džonsona predviđa izlazak iz EU 31. oktobra ove godine. Bivša premijerka Tereza Mej napravila je dogovor sa EU, koji je naknadno više puta odbijen u parlamentu UK i zbog koga je premijerka na kraju i podnela ostavku. Unija nije želela da revidira tačku prvobitnog sporazuma koja se odnosi na „backstop“, tj. na granicu sa Irskom. Džonson je tokom mandata svoje prethodnice, ali i tokom kampanje za njenog naslednika, više puta sebe predstavljao kao osobu koja će uspeti da omekša stav EU. Konstantno je ponavljao da će biti promene „backstop“ dogovora ili će uslediti no-deal. U neku ruku, to je poboljšalo diplomatsku poziciju UK u pregovorima, ali je sa druge strane naišlo na ogroman strah velikog broja Britanaca i Iraca.

Ceo tekst

Tri važna izbora do kraja godine

Tri važna izbora do kraja godine

Miljan Mladenović

Evropljani su pre dve nedelje kolektivno izašli na izbore za Evropski parlament u najvećem broju još od 1994. godine. Uprkos najvećem padu, na izborima je ponovo najveći broj mandata osvojila Evropska narodna partija (EPP), dok se na drugom mestu, takođe ponovo, našla grupa socijalista i demokrata (S&D), koja je zabeležila tek nešto manji pad u broju mandata u odnosu na narodnjake. Kada se govori o najvećim pobednicima ovih izbora, to su centristička grupa liberala i demokrata (ALDE) potpomognuta partijom Emanuela Makrona, desni populisti u vidu Evropskog saveza naroda i nacija (EAPN) i grupa Zelenih partija (Greens/EFA). Ove tri grupe su zabeležile najveći rast mandata u odnosu na izbore 2014. godine.

Dosadašnju vlast su činile dve najveće grupe sa parlamentarnom podrškom liberala, a najveća promena nakon ovih izbora biće to što narodnjaci i socijalisti neće imati natpolovičnu većinu. Da bi formirali buduću vlast, moraće da potraže partnera, najverovatnije, u liberalima ili u Zelenima, a vrlo moguće da će birati i široku koaliciju centra u kojoj bi bile sve četiri grupe.

Osim pomenutih grupacija, ozbiljniji pad su zabeležile i grupe levičara (GUE/NGL) i konzervativaca i reformista (ECR), dok je deo partija iz bivše grupe slobode i direktne demokratije (EFDD) zabeležila gotovo identičan rezultat kao i 2014. godine, ali će zbog dela uslova koji postoji za formiranje grupe (minimum 25 mandata iz 7 različitih zemalja) koji se odnosi na broj različitih zemalja iz kojih poslanici dolaze, verovatno ostati razdvojena.

Nedavno završeni izbori jesu pokazali trendove političkih kretanja u Evropi, ali pojedini procesi koji se odvijaju na nacionalnom nivou mogli bi da donesu nova iznenađenja već do kraja tekuće godine. U nastavku teksta pozabavićemo se važnim izborima koji nas očekuju do kraja 2019. godine, a koji mogu doneti jasniju sliku razvoja političke ponude u budućnosti.

Ceo tekst