fbpx

Novi treći put

Tag: ujedinjeno kraljevstvo

Može li Britanija da bude svetska sila nakon Bregzita?

Može li Britanija da bude svetska sila nakon Bregzita?

Teški trgovinski razgovori sa EU i Bregzit su formalno završeni i Ujedinjeno Kraljevstvo danas predstavlja zasebnog aktera na svetskoj sceni. Ono što je haotična kampanja za izlazak iz Evropske unije 2016. zagovarala, sada će imati priliku da se ostvari, ukoliko je realno. Poslednja događanja i svetske okolnosti dale su entuzijazma uticajnim britanskim političkim krugovima koji su već decenijama bili za ideju „nezavisne“ Britanije.
Za početak, posledice izlaska iz Unije zamaskirala je velika zdravstvena i ekonomska kriza proizvedena od strane COVID-19. Osim što su efekti izlaska ostali ispod radara, Ujedinjeno Kraljevstvo se našlo na svetskoj mapi proizvođača vakcine protiv novog virusa i pokazalo kao efikasno u vakcinaciji svog stanovništva. Dok se kontinentalna Evropa uplela u birokratske peripetije oko nabavke cepiva i realizacije vakcinacije, u Britaniji je na 100 stanovnika dato blizu 50 doza (u EU je 15).
Osim ove, za bregizitovske krugove važne, simboličke pobede u odnosu na EU, Džonsonova vlada iskoristila je krizni momenat kao povod za ogromne javne investicije, popularne među radničkom klasom. Britanija se usprotivila i Kini. Britanska vojska je poslala svoj nosač aviona „Kraljica Elizabeta“ u Južno kinesko more i ponudila je državljanstva građanima Hong Konga ugroženim od terora Komunističke partije Kine.
Kada se ovaj inicijani postbregzit entuzijazam i povoljne okolnosti stave u stranu, važno je analizirati da li je moguće da Britanija postane zasebna i relevantna svetska sila. Sa jedne strane, nova Džonsonova strategija „Globalna Britanija u takmičarskom dobu“ za svoj cilj ima upravo to. Na drugoj strani, važno je proceniti da li je i realistična i da li bi i u svom punom sprovođenju obezbedila željenu ulogu svetske sile.
Nastavite čitanje
“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

U martu 1991. predsednik Džordž Buš stariji mogao je da bude zadovoljan. Uspešna intervencija u Zalivskom ratu i isterivanje iračkih snaga iz okupiranog Kuvajta, delovali su kao jak spoljnopolitički uspeh. Istraživanje agencije Gallup pokazalo je da je Buš u tim momentima beležio istorijski maksimum podrške za američke predsednike od 89% građana koji su odobravali njegov rad. Delovalo je da će u novembru sledeće godine zaraditi još jedan mandat.

Međutim, 1992. godina je donela dva problema za Džordža Buša: recesiju i Bila Klintona. Projekcija Federalnih rezervi o rastu BDP od 2% nije se ostvarila, zabeležen je pad od 1,5%, a nezaposlenost se bližila 8%. Rejting Buša je od 89% u međuvremenu pao na 36%. Trickle down ekonomska politika republikanaca delovala je da nailazi na ograničenja.

Glavni politički strateg demokrata, Džejms Karvil, imao je strategiju kako da ovu krizu pretvori u pobedu Bila Klintona. Tu strategiju sumira jedan od internih slogana njegove kampanje “O ekonomiji se radi glupane!”

Da li se i danas izbori vode na polju ekonomskih rezultata i da li samo oni donose pobede na biračkim mestima? Da li ekonomija može biti problem za Trampa u novembru?

Ceo tekst

Kako će korona virus uticati na svetske lidere?

Kako će korona virus uticati na svetske lidere?

“Pandemija će ljudima pokazati zašto je važno imati prave ljude na vlasti. Glasajte za onoga koga želite u krizi, a ne za onoga ko će vas zabavljati kada je sve u redu”.

Ova izjava Brajana Klasa, kolumniste jednog uglednog svetskog lista, privukla je mnogo pažnje prethodnih nedelja. Korona virus već mesecima okupira pažnju svih domaćih i svetskih medija, a još uvek niko ne zna kada i da li će se svet vratiti u prethodno, redovno stanje. Desetine hiljada preminulih i više od milion i po zaraženih ljudi širom sveta od novog virusa za koji, za sada, nema adekvatnog leka. Do pre svega nekoliko meseci prethodna rečenica zvučala bi kao radnja nekog izuzetno teškog filma. Ipak, svetska stvarnost danas je takva da su životi ogromnog broja ljudi praktično u rukama zdravstvenih stručnjaka i političkih lidera.

Ceo tekst

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Pobeda Borisa Džonsona predstavlja najveću pobedu konzervativaca od vremena Margaret Tačer, a istovremeno i najlošiji rezultat laburista od 1935. godine.

Kada se pogledaju naslovne strane britanske i svetske štampe, akcenat je na velikom broju mandata koje je vladajuća partija osvojila na vanrednim izborima. Međutim, centralno pitanje jeste da li će velika parlamentarna većina značiti i prekopotrebnu stabilnost Ujedinjenog Kraljevstva? Iako je to realno očekivati, pred Borisom Džonsonom će se u ovom mandatu pojaviti nekoliko značajnih novih izazova.

Ceo tekst

Klasni rat – propala politika

Klasni rat – propala politika

“99% protiv 1%”

Varijacije ove političke poruke je danas moguće čuti gotovo svuda. Od Svetske ekonomske krize 2008, na političkoj sceni procvetao je diskurs koji naglašava da je glavni problem privilegovana manjina naspram većine, protiv koje je sistem usmeren. Pojava pokreta “Okupirajmo Volstrit”, uspon Bernija Sandersa ili dolazak Džeremija Korbina na čelo Laburističke partije došla je na talasu sličnih narativa u anglosaksonskom svetu. Države kontinentalne Evrope zabeležile su sličan trend.

Ceo tekst

Uspon demagoga u anglosaksonskom svetu

Uspon demagoga u anglosaksonskom svetu

Ovogodišnji veliki vašar u De Mojnu u Ajovi bio je magnet kako za brojne posetioce, tako i za skoro sve kandidate na unutarpartijskim izborima kod američkih demokrata. Velike avgustovske vrućine nisu sprečile potencijalne predsedničke kandidate da se slikaju sa biračima, drže mitinge na binama pored baliranog sena ili okreću hamburgere na roštilju. U čitavom metežu i paradi američkih političkih klišea, jedan kandidat slao je u potpunosti različite poruke od svih svojih partijskih kolega.

“Realna rešenja, a ne neostvariva obećanja”, pisalo je na kampanjskom autobusu bivšeg kongresmena Džona Dilejnija. U uključenju za CNBC objasnio je i svoj pristup politici. “Za bilo koji predlog je potrebno postaviti tri pitanja: Da li je ta ideja dobra? Kako ćemo to da platimo? Kako ćemo to da sprovedemo?” U brojnim gostovanjima objašnjavao je po ovom modelu svoje planove od zdravstvene zaštite, preko zelene energije do infrastrukture.

Ceo tekst

Legalno urušavanje demokratije

Legalno urušavanje demokratije

Dolazak Borisa Džonsona na čelo Konzervativne partije i na mesto premijera UK pre nešto više od mesec dana inicirao je ozbiljnije sukobe, ali i ubrzao ujedinjenja na političkoj sceni ove zemlje. Osim što je kratkoročno regenerisao svoju biračku bazu i vratio partiju na sam vrh po podršci, Džonson je otoplio odnose sa Bregzit strankom Najdžela Faraža. Sa druge strane, tvrd stav Džonsona o napuštanju EU 31. oktobra „sa dogovorom ili bez njega“, naterao je ostale opozicione parlamentarne partije na saradnju. Dešavanja poslednjih dana nailaze na izričito suprotne stavove ove dve grupacije, a vremena za bilo kakav dogovor i konsenzus je sve manje.

Naime, strategija vlade Borisa Džonsona predviđa izlazak iz EU 31. oktobra ove godine. Bivša premijerka Tereza Mej napravila je dogovor sa EU, koji je naknadno više puta odbijen u parlamentu UK i zbog koga je premijerka na kraju i podnela ostavku. Unija nije želela da revidira tačku prvobitnog sporazuma koja se odnosi na „backstop“, tj. na granicu sa Irskom. Džonson je tokom mandata svoje prethodnice, ali i tokom kampanje za njenog naslednika, više puta sebe predstavljao kao osobu koja će uspeti da omekša stav EU. Konstantno je ponavljao da će biti promene „backstop“ dogovora ili će uslediti no-deal. U neku ruku, to je poboljšalo diplomatsku poziciju UK u pregovorima, ali je sa druge strane naišlo na ogroman strah velikog broja Britanaca i Iraca.

Ceo tekst

Amerikanizacija britanske politike

Amerikanizacija britanske politike

“Politika je uništena” – glasila je jedna od glavnih poruka nove stranke na britanskoj sceni “Change UK”. Iako ova stranka, sačinjena od bivših članova Konzervativne i Laburističke partije, nije uspela da ostvari svoje ciljeve, izrečena poruka ostaje kao precizna.

Politička scena u ovoj državi, kakvu smo poznavali više decenija, jeste u ozbiljnoj krizi. Od Bregzit referenduma, svako sledeće glasanje na svim nivoima vlasti, manifestovalo je ove nove trendove. Iako su se trendovi iz SAD-a u UK-a često prelivali, amerikanizacija nije u prethodnim talasima bila ovoliko dubinska.

Ceo tekst

Tri važna izbora do kraja godine

Tri važna izbora do kraja godine

Evropljani su pre dve nedelje kolektivno izašli na izbore za Evropski parlament u najvećem broju još od 1994. godine. Uprkos najvećem padu, na izborima je ponovo najveći broj mandata osvojila Evropska narodna partija (EPP), dok se na drugom mestu, takođe ponovo, našla grupa socijalista i demokrata (S&D), koja je zabeležila tek nešto manji pad u broju mandata u odnosu na narodnjake. Kada se govori o najvećim pobednicima ovih izbora, to su centristička grupa liberala i demokrata (ALDE) potpomognuta partijom Emanuela Makrona, desni populisti u vidu Evropskog saveza naroda i nacija (EAPN) i grupa Zelenih partija (Greens/EFA). Ove tri grupe su zabeležile najveći rast mandata u odnosu na izbore 2014. godine.

Dosadašnju vlast su činile dve najveće grupe sa parlamentarnom podrškom liberala, a najveća promena nakon ovih izbora biće to što narodnjaci i socijalisti neće imati natpolovičnu većinu. Da bi formirali buduću vlast, moraće da potraže partnera, najverovatnije, u liberalima ili u Zelenima, a vrlo moguće da će birati i široku koaliciju centra u kojoj bi bile sve četiri grupe.

Osim pomenutih grupacija, ozbiljniji pad su zabeležile i grupe levičara (GUE/NGL) i konzervativaca i reformista (ECR), dok je deo partija iz bivše grupe slobode i direktne demokratije (EFDD) zabeležila gotovo identičan rezultat kao i 2014. godine, ali će zbog dela uslova koji postoji za formiranje grupe (minimum 25 mandata iz 7 različitih zemalja) koji se odnosi na broj različitih zemalja iz kojih poslanici dolaze, verovatno ostati razdvojena.

Nedavno završeni izbori jesu pokazali trendove političkih kretanja u Evropi, ali pojedini procesi koji se odvijaju na nacionalnom nivou mogli bi da donesu nova iznenađenja već do kraja tekuće godine. U nastavku teksta pozabavićemo se važnim izborima koji nas očekuju do kraja 2019. godine, a koji mogu doneti jasniju sliku razvoja političke ponude u budućnosti.

Ceo tekst

Da li UK okreće lađu ka EU?

Da li UK okreće lađu ka EU?

Iako je bilo logično da sa protokom vremena postane sve jasnije na koji način će Ujedinjeno Kraljevstvo napustiti Evropsku uniju, dogodilo se potpuno suprotno. Poslanici donjeg doma Parlamenta UK ove nedelje su imali dva značajna glasačka dana. U sredu je na dnevnom redu bila rasprava o nizu poslaničkih amandmana o mogućim alternativnim strategijama za Bregzit. Na kraju dana, predsedavajući je odabrao osam predloga za glasanje, a poslanici su svih osam odbili. U petak je premijerka po treći put stavila na glasanje svoj predlog „sporazuma o razvodu“ koji je postigla sa evropskim zvaničnicima. Iako je ovo glasanje bilo drugačije od prethodna dva zbog izostanka propratnih dokumenata na glasanju, ishod je bio isti. Poslanici su ponovo odbili predlog sporazuma, doduše ovog puta sa znatno manjom razlikom nego ranije.

U nastavku teksta pozabavićemo se svim temama vezanim za Bregzit po celinama, kako bi bilo što jasnije za čitanje i razumevanje.

Ceo tekst