fbpx

Novi treći put

Tag: ujedinjeno kraljevstvo

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

“O ekonomiji se radi glupane” ili više ne?

U martu 1991. predsednik Džordž Buš stariji mogao je da bude zadovoljan. Uspešna intervencija u Zalivskom ratu i isterivanje iračkih snaga iz okupiranog Kuvajta, delovali su kao jak spoljnopolitički uspeh. Istraživanje agencije Gallup pokazalo je da je Buš u tim momentima beležio istorijski maksimum podrške za američke predsednike od 89% građana koji su odobravali njegov rad. Delovalo je da će u novembru sledeće godine zaraditi još jedan mandat.

Međutim, 1992. godina je donela dva problema za Džordža Buša: recesiju i Bila Klintona. Projekcija Federalnih rezervi o rastu BDP od 2% nije se ostvarila, zabeležen je pad od 1,5%, a nezaposlenost se bližila 8%. Rejting Buša je od 89% u međuvremenu pao na 36%. Trickle down ekonomska politika republikanaca delovala je da nailazi na ograničenja.

Glavni politički strateg demokrata, Džejms Karvil, imao je strategiju kako da ovu krizu pretvori u pobedu Bila Klintona. Tu strategiju sumira jedan od internih slogana njegove kampanje “O ekonomiji se radi glupane!”

Da li se i danas izbori vode na polju ekonomskih rezultata i da li samo oni donose pobede na biračkim mestima? Da li ekonomija može biti problem za Trampa u novembru?

Ceo tekst

Kako će korona virus uticati na svetske lidere?

Kako će korona virus uticati na svetske lidere?

“Pandemija će ljudima pokazati zašto je važno imati prave ljude na vlasti. Glasajte za onoga koga želite u krizi, a ne za onoga ko će vas zabavljati kada je sve u redu”.

Ova izjava Brajana Klasa, kolumniste jednog uglednog svetskog lista, privukla je mnogo pažnje prethodnih nedelja. Korona virus već mesecima okupira pažnju svih domaćih i svetskih medija, a još uvek niko ne zna kada i da li će se svet vratiti u prethodno, redovno stanje. Desetine hiljada preminulih i više od milion i po zaraženih ljudi širom sveta od novog virusa za koji, za sada, nema adekvatnog leka. Do pre svega nekoliko meseci prethodna rečenica zvučala bi kao radnja nekog izuzetno teškog filma. Ipak, svetska stvarnost danas je takva da su životi ogromnog broja ljudi praktično u rukama zdravstvenih stručnjaka i političkih lidera.

Ceo tekst

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Šta Džonsonova pobeda znači za UK?

Pobeda Borisa Džonsona predstavlja najveću pobedu konzervativaca od vremena Margaret Tačer, a istovremeno i najlošiji rezultat laburista od 1935. godine.

Kada se pogledaju naslovne strane britanske i svetske štampe, akcenat je na velikom broju mandata koje je vladajuća partija osvojila na vanrednim izborima. Međutim, centralno pitanje jeste da li će velika parlamentarna većina značiti i prekopotrebnu stabilnost Ujedinjenog Kraljevstva? Iako je to realno očekivati, pred Borisom Džonsonom će se u ovom mandatu pojaviti nekoliko značajnih novih izazova.

Ceo tekst

Klasni rat – propala politika

Klasni rat – propala politika

“99% protiv 1%”

Varijacije ove političke poruke je danas moguće čuti gotovo svuda. Od Svetske ekonomske krize 2008, na političkoj sceni procvetao je diskurs koji naglašava da je glavni problem privilegovana manjina naspram većine, protiv koje je sistem usmeren. Pojava pokreta “Okupirajmo Volstrit”, uspon Bernija Sandersa ili dolazak Džeremija Korbina na čelo Laburističke partije došla je na talasu sličnih narativa u anglosaksonskom svetu. Države kontinentalne Evrope zabeležile su sličan trend.

Ceo tekst

Uspon demagoga u anglosaksonskom svetu

Uspon demagoga u anglosaksonskom svetu

Ovogodišnji veliki vašar u De Mojnu u Ajovi bio je magnet kako za brojne posetioce, tako i za skoro sve kandidate na unutarpartijskim izborima kod američkih demokrata. Velike avgustovske vrućine nisu sprečile potencijalne predsedničke kandidate da se slikaju sa biračima, drže mitinge na binama pored baliranog sena ili okreću hamburgere na roštilju. U čitavom metežu i paradi američkih političkih klišea, jedan kandidat slao je u potpunosti različite poruke od svih svojih partijskih kolega.

“Realna rešenja, a ne neostvariva obećanja”, pisalo je na kampanjskom autobusu bivšeg kongresmena Džona Dilejnija. U uključenju za CNBC objasnio je i svoj pristup politici. “Za bilo koji predlog je potrebno postaviti tri pitanja: Da li je ta ideja dobra? Kako ćemo to da platimo? Kako ćemo to da sprovedemo?” U brojnim gostovanjima objašnjavao je po ovom modelu svoje planove od zdravstvene zaštite, preko zelene energije do infrastrukture.

Ceo tekst

Legalno urušavanje demokratije

Legalno urušavanje demokratije

Dolazak Borisa Džonsona na čelo Konzervativne partije i na mesto premijera UK pre nešto više od mesec dana inicirao je ozbiljnije sukobe, ali i ubrzao ujedinjenja na političkoj sceni ove zemlje. Osim što je kratkoročno regenerisao svoju biračku bazu i vratio partiju na sam vrh po podršci, Džonson je otoplio odnose sa Bregzit strankom Najdžela Faraža. Sa druge strane, tvrd stav Džonsona o napuštanju EU 31. oktobra „sa dogovorom ili bez njega“, naterao je ostale opozicione parlamentarne partije na saradnju. Dešavanja poslednjih dana nailaze na izričito suprotne stavove ove dve grupacije, a vremena za bilo kakav dogovor i konsenzus je sve manje.

Naime, strategija vlade Borisa Džonsona predviđa izlazak iz EU 31. oktobra ove godine. Bivša premijerka Tereza Mej napravila je dogovor sa EU, koji je naknadno više puta odbijen u parlamentu UK i zbog koga je premijerka na kraju i podnela ostavku. Unija nije želela da revidira tačku prvobitnog sporazuma koja se odnosi na „backstop“, tj. na granicu sa Irskom. Džonson je tokom mandata svoje prethodnice, ali i tokom kampanje za njenog naslednika, više puta sebe predstavljao kao osobu koja će uspeti da omekša stav EU. Konstantno je ponavljao da će biti promene „backstop“ dogovora ili će uslediti no-deal. U neku ruku, to je poboljšalo diplomatsku poziciju UK u pregovorima, ali je sa druge strane naišlo na ogroman strah velikog broja Britanaca i Iraca.

Ceo tekst

Amerikanizacija britanske politike

Amerikanizacija britanske politike

“Politika je uništena” – glasila je jedna od glavnih poruka nove stranke na britanskoj sceni “Change UK”. Iako ova stranka, sačinjena od bivših članova Konzervativne i Laburističke partije, nije uspela da ostvari svoje ciljeve, izrečena poruka ostaje kao precizna.

Politička scena u ovoj državi, kakvu smo poznavali više decenija, jeste u ozbiljnoj krizi. Od Bregzit referenduma, svako sledeće glasanje na svim nivoima vlasti, manifestovalo je ove nove trendove. Iako su se trendovi iz SAD-a u UK-a često prelivali, amerikanizacija nije u prethodnim talasima bila ovoliko dubinska.

Ceo tekst