Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Miljan Mladenović

Na jučerašnjim lokalnim izborima u Mađarskoj, ujedinjena umerena opozicija zabeležila je značajne pobede u više gradova širom zemlje. Najznačajnija pobeda zabeležena je u glavnom gradu Budimpešti, gde je umereni kandidat Zelenih Gergelji Karačonji pobedio Ištvana Tarloša, aktuelnog gradonačelnika i kandidata vladajućeg Fidesa. Osim Budimpešte, opozicija je pobedila u još 9 velikih gradova od ukupno 23, od kojih je do ovih izbora „držala“ samo 3. Ova pobeda umerene opozicije doživljava se kao još jedan od pokazatelja slabljenja autoritarnih lidera u Evropi, ali i šire. Nedovoljno dobar rezultat Alternative za Nemačku na regionalnim izborima, pad rejtinga i odlazak u opoziciju Matea Salvinija u Italiji, kao i sve veći otpor Vladimiru Putinu u Rusiji svakako utiču na opredeljenje birača prema populistima.

Ranije ove godine, u Turskoj je ujedinjena opozicija pobedila kandidate vladajuće Erdoganove partije u 11 od 30 najvećih gradova. Ovaj slučaj najjasnije se može povezati sa pobedom mađarske opozicije, jer dve zemlje u mnogim segmentima imaju sličnosti. Dugogodišnji autoritarni lideri, loši odnosi sa evropskim institucijama, blokada medija i slobodne misli, klevetanje političkih i nepolitičkih protivnika,… Sve su to stvari koje povezuju Tursku i Mađarsku u manjoj ili većoj meri. Od juče, povezuje ih i ujedinjena opozicija koja je zabeležila dobre rezultate na lokalu.

Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?
Zašto je Orban doživeo Erdoganovu sudbinu?

Zajednički nastup opozicije

Kao i u Turskoj, gde su umerene opozicione partije na čelu sa republikancima zabeležile pobede u važnim gradovima, i u Mađarskoj je viđen sličan model nastupa opozicije. Vodeći računa o prethodnim izbornim rezultatima i o raspoloženju birača o partijama u određenim sredinama, vešto su birani zajednički kandidati opozicije. Na taj način su u urbanijim sredinama prednost imali uglavnom kandidati liberalnog Momentuma ili Zelenih, a u manje urbanim socijalisti ili demokrate. Kada je u pitanju kandidat u Budimpešti, Gergelji Karačonji, on dolazi iz redova jedne od zelenih partija koje su bile deo zajedničkog poduhvata opozicije.

Da bi postao zajednički kandidat, Karačonji je morao da prođe kroz dva kruga selekcije. U prvom se takmičio sa kandidatom iz redova socijalista, a kasnije je, iako je prvobitno trebalo da odmeri snage sa Robertom Pužerom, odmerio snage sa kandidatima partija koje su najviše profitirale na izborima za Evropski parlament u maju. Pužer se povukao iz ujedinjene kolone i nastupio samostalno na izborima. Na taj način izgubio je podršku desničarskog Jobika koji je ostao veran podršci, ali ne i učešću u ujedinjenoj opoziciji u Budimpešti. Karačonji je bez većih problema u drugom krugu pobedio dvoje protivnika, demokrate i centriste. Ceo ovaj proces praćen je medijski, osluškivana je volja naroda i kandidati su lično birani.

Kada se pogledaju predizborne ankete, gotovo ni jedna nije predviđala pobedu opozicije, a građani su bili još manje uvereni u pobedu (gotovo 70% je mislilo da će Fides pobediti u Budimpešti). Dodatna prepreka za opoziciju bio je i Pužer koji je odvlačio solidan broj potrebnih glasova opoziciji. Ipak, izbegnut je Najderov efekat (Najder – kandidat na izborima u SAD 2000. godine za kog se veruje da je doneo pobedu Džordžu Bušu) i Karačonji je uspeo da pobedi Tarloša sa razlikom od 50-ak hiljada glasova, a procentualno sa oko 7% razlike. Jedan od potencijalnih razloga zašto je konačni rezultat toliko odstupao od predizbornih anketa može se potražiti u razvoju događaja u finišu kampanje.

Gergelj Karačonji (Budapest Business Journal)
Gergelj Karačonji (Budapest Business Journal)

Seks skandal na jahti

Poslednjeg dana kampanje na internetu se pojavio snimak Žolta Borkaja, gradonačelnika Đera i člana Fidesa, koji je učestvovao u orgiji na luksuznoj jahti, sa mladim devojkama, i to sve pod dejstvom narkotika. Borkaj, otac dvoje dece i član konzervativne partije, ovim potezom srozao je ugled svoje partije i izneverio ključne vrednosti za koje se partija zalaže. Liberalni Momentum je organizovao i akciju lepljenja plakata sa natpisom „državni novac, kokain, kurve“ kao kontru sloganu Fidesa „Bog, nacija, porodica.“ Iako je bilo više poziva, Borkaj je odbio da podnese ostavku i ostao je kandidat na izborima na kojima je, za čudo, i pobedio. Ipak, skandal je poremetio vladajuću strukturu u onim gradovima gde je bilo očekivano da borba bude neizvesnija. I pored toga što je bilo očekivano da opozicija uveća broj osvojenih gradova sa 3 na 7, ipak su Budimpešta i još dva grada došla kao poklon u finišu kampanje.

Grassroot kampanja

Još jedna od važnih činjenica vezanih za nastup opozicije na ovim izborima je i način vođenja kampanje. S obzirom da su u pitanju lokalni izbori, a i da ujedinjene partije imaju poprilične razlike u svojim programima, cilj je bio vezati se za lokalne teme kao što je loš kvalitet vazduha ili problem gradskog saobraćaja. Grassroot kampanjom opozicija se vezala za bottom-up pristup, prema kojem se svaka akcija vezivala za što manju teritorijalnu jedinicu. Kampanja „od vrata do vrata“, veliki broj gerila akcija, angažman lokalnih političara i targetiranje komunalnih problema doneli su sjajan rezultat.

Poklanjanje vaučera od nepunih 30 evra penzionerima, kupovina glasova i deljenje letaka uz sendviče nisu preterano pomogli Fidesu da ublaži pad popularnosti na ovim izborima.Click To Tweet

Zaključak

Poklanjanje vaučera od nepunih 30 evra penzionerima, kupovina glasova i deljenje letaka uz sendviče nisu preterano pomogli Fidesu da ublaži pad popularnosti na ovim izborima. I pored činjenice da je oko 80% medija pod direktnom ili indirektnom kontrolom vlasti, glas opozicije je dospeo do građana aktivnim učešćem u raznim akcijama i kampanjom putem društvenih mreža. Najnoviji trendovi u komunikaciji su udžbenički ispoštovani i u Turskoj i u Mađarskoj. Ova, uslovno rečeno, izborna pobeda opozicije predstavlja uvod u odlučujuću borbu koja se očekuje 2022. godine na parlamentarnim izborima. Tada će se Orban, nakon prvog poraza na izborima od 2010. godine, suočiti sa slobodnijim građanima, većim lokalnim otporom, a možda i sa, ponovo, ujedinjenom opozicijom.

Viktor Orban se po prvi put suočava sa defanzivom, kada su političke greške češća pojava i zasigurno treba očekivati postepeni pad popularnosti do samih izbora. Ipak, ekonomska situacija i trendovi idu na ruku Orbanu. Osim toga, zakoni mu dozvoljavaju da u velikoj meri utiče na raspored novčanih sredstava po teritorijalnim jedinicama što može predstavljati veliki problem za gradove pod vlašću opozicije. Ono što se postavlja kao jedino pitanje – hoće li Orbanov pad biti dovoljan da bi opozicija uspela da trijumfuje 2022?

Piše: Miljan Mladenović

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Comments: 2

Komentar