Ekonomska pozadina
Italijanska privreda predstavlja treću po veličinu privredu u Evrozoni i jedna je od najvećih na svetu. Međutim, uprkos velikom brutodruštvenom proizvodu od 1,81 trilion dolara italijanska ekonomija ima veoma loše pokazatelje.
Javni dug je na nivou preko 130% BDP-a, privreda je od krize do 2015. zabeležila ozbiljnu recesiju, a budžet je u konstantnim godišnjem deficitu. Takođe, nezaposlenost je na nivou od preko 11%, dok je nezaposlenost mladih na nivou 40%. Bankarski sistem se takođe suočava sa ozbiljnim problemima likvidnosti i treća najveća banka Monte Pastki je pala na državne jasle sa prekopotrebnom pomoći od oko 9 milijardi evra. U takvoj ekonomskoj situaciji, Italija je jedna od država gde je broj pristiglih migranta na najvišem nivou.
Može se reći da takav kontekst odlično odgovara populistima i oni ni u Italiji nisu propustili šansu da se pojave i ojačaju u vidu ksenofibne Severne Lige i komičara Bepe Grila i njegovog Pokreta 5 zvezdica.
Zašto italijanska država nije sposobna da reši ove probleme?
Italija je država sa veoma nestabilnim vladama i od 1945. ih je imala preko 60. U takvim okolnostima nema prostora za ozbiljnije reforme, sprovođenje dugoročnih politika, već se potezi baziraju na održavanju tananih većina i političkom potkusurivanju. Takođe, političari koji su imali duže mandate, poput Berluskonija, nisu naročito ni radili da probleme rešavaju.
Sistem je jedan od najkorumpiranijih u državama OECD-a, gde je produktivnost javnog sektora minimalna, a plate glavnih menadžera javnih preduzeća najveće na nivou celog OECD-a (prosek od 650 000 evra godišnje) uz luksuzni vozni park. Glavni sindikati, poput najvećeg CGIL, uglavnom štite već zaštićene radnike u dubioznom javnom sektoru, dok mladi nemaju nikakve šanse na tržištu rada.
Fluktuacija radne snage i kompetitivnost je mala, a sindikati i lobiji velikih kompanija održavaju prevaziđene modele poslovanja zbog trenutne koristi na račun globalne konkurentnosti. U takvim okolnostima u januaru 2014. nakon unutarpartijskog prevrata na mesto premijera dolazi mladi Mateo Renci sa javno obznanjenim ciljem totalne reforme sistema.
Ceo tekst
