fbpx

Novi treći put

Tag: mateo renci

Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?

Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?

„Ne brini Enriko!“

Objavio je 17. januara 2014. Mateo Renci na svom tviter profilu, sa ciljem da razuveri tadašnjeg premijera i svog partijskog kolegu, Enrika Letu, da sprema puč protiv njega. Već 22. februara iste godine, Mateo Renci bio je novi premijer sa ambicioznom reformskom agendom, a Enriko Leta otišao je u političku prošlost.

Političke okolnosti značajno su se u međuvremenu izmenile. U avgustu 2019. Mateo Renci je bio bivši premijer, senator koji je opozicija i evroskeptičnoj populističkoj vladi i levičarskom vrhu svoje stranke. Bivši „razarač“, kako su ga mediji svojevremeno prozvali, gubio je uticaj i u javnom mnjenju i u sopstvenoj stranci. Od samouverenih makijevelističkih poruka preko tvitera, profil bivšeg premijera na ovoj mreži pretvorio se u, tek, alat za odbranu svog nasleđa u odnosu na vladu Pokreta pet zvezda i rastuće Lige Matea Salvinija. Perspektiva Rencija nije izgledala naročito optimistično. Međutim, iznenada se otvorio mali prostor.

Ceo tekst

Evropa neće postati islamski kalifat – ali migracije jesu izazov za budućnost

Evropa neće postati islamski kalifat – ali migracije jesu izazov za budućnost

Pretnje Salvinija da će Evropa postati “islamski kalifat” ako desnica ne pobedi. Lažne vesti koje šire paniku o migrantima među stanovništvom. Teorije zavere o velikom zamenjivanju hrišćana Evropljana ljudima drugih rasa i religija. Napadi na islam. Bodljikave žice i pragmatični dogovori sa autoritarcima o zaustavljanju izbegličkih talasa. Ovako je značajnim delom izgledalo javno mnjenje u Evropi u poslednjih pet godina.

Kada se u stranu sklone politički oportunistički i populistički plotuni desničara u pravcu migranata, ova tema će ostati kao jedno od glavnih pitanja i nakon ovogodišnjih izbora za Evropski parlament. Pitanje imigracije nije samo pitanje broja ljudi koji će doći na tlo Evrope, već i tema koja se prelama na ekonomsku, kulturološku i demografsku sferu.

Ceo tekst

Da li Renci osniva stranku i šta bi to donelo Italiji?

Da li Renci osniva stranku i šta bi to donelo Italiji?

Nakon ovogodišnjih izbora u martu, italijanska politička scena doživela je svojevrsni zemljotres. Vlada Demokratske partije (PD) Paola Đentilonija na izborima doživela je poraz sa oko 23%, dok je opoziciona “Napred Italijo” Silvija Berslukonija žestoko podbacila sa izbornim rezultatom od tek 14%. Kao dominantne stranke u političkom polju javile su se Liga Matea Salvinija koja je sa nižih jednocifrenih rezultata došla do 17% na izborima i Pokret pet zvezda koji je sa novim mladim liderom, Luiđijem Di Majom, osvojio 32%. Nova vlada Pokret pet zvezda-Liga dovela je do radikalne promene ekonomske i migrantske politike, dok se uprkos izabranom nestranačkom premijeru Konteu moć koncentrisala kod Matea Salvinija iz Lige. Osim moći, koncentrisala se i podrška građana. Rejting Lige, nekadašnje severnjačke separatističke stranke, a danas izrazito desničarske partije, skočio je na rekordnih preko 30% u poslednjim istraživanjima. Estradno aktivni potpredsednik vlade Salvini uspeo je da usisa deo podrške Pokreta pet zvezda koji se sada kotira na oko 25%, kao i značajan deo podrške stranke Berluskonija koja u istraživanjima neretko ima i ispod 10% podrške. Gde je tu opozicija?

Ceo tekst

Italijanski izbori – zašto niko neće pobediti

Italijanski izbori – zašto niko neće pobediti

Italijanski parlamentarni izbori se održavaju u nedelju 4. marta i predstavljaju svojevrsni presek stanja nakon pet politički turbulentnih godina. Vladajuća većina je promenila tri premijera, održao se i neuspešni referendum o ustavu, promenio se izborni zakon, državu je zatekla migrantska kriza, a partijska scena je ponovo redizajnirana. Iako su rezultati još nepoznati, ono što se može predvideti je izvesno konfuzno postizborno stanje. U svim istraživanjima javnog mnjenja vidljivi su obrisi budućeg parlamenta u kom nijedan od političkih blokova (levi centar, desni centar, levica) ili samostalnih partija (Pokret pet zvezda) neće biti u prilici da samostalno sastavi vladu. Čak i ako dođe do sastavljanja koalicionih vlada, budućeg premijera i njegov kabinet će sačekati niz ozbiljnih izazova poput migrantske krize, slabih ekonomskih rezultata i strukturalnih problema.

Ko predstavlja političku ponudu na ovim izborima i zašto nijedna od ovih opcija neće moći da ponese titulu potpunog pobednika?

Ceo tekst

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Početkom godine, u tekstu na svom blogu, bavio sam se analizom evropske socijaldemokratije. U toj analizi postavio sam tezu divergentnog razvoja socijaldemokratije u pravcu ili levog populizma ili reforme u pravcu centra. Kao zaključak se moglo izvući da je status quo i ostanak na sadašnjim pozicijama značio politički suicid za partije koje bi se odlučile na taj korak. Danas, nakon oko pola godine, pokušaću da odradim evaluaciju tih navedenih hipoteza. Sa vremenske razdaljine od oko šest meseci, možemo reći da se socijaldemokratija zaista kreće u ova dva pravca, ali nalazi i još neke manje pravce evolucije. Sam Pokret evropskih socijalista (PES), kao druga najveća grupacija partija unutar Evropske unije, je postao toliko heterogen da partije između država malo šta spaja osim imena. Neke su bliže klasičnim socijalistima, neke su bliže grupi liberala ALDE, dok neki čak sličnosti nalaze i sa desničarskim elementima u Evropi. Koliko je PES kao grupa održiv na dugi rok, veliko je pitanje. Ono što možemo predvideti na osnovu sadašnjeg stanja, današnje socijaldemokrate razvijaju se u četiri sasvim različita i po više pitanja međusobno isključiva pravca:

Ceo tekst

Analiza političke situacije u Italiji – Mateo Renci i njegova politička kockanja

Analiza političke situacije u Italiji – Mateo Renci i njegova politička kockanja

Ekonomska pozadina

Italijanska privreda predstavlja treću po veličinu privredu u Evrozoni i jedna je od najvećih na svetu. Međutim, uprkos velikom brutodruštvenom proizvodu od 1,81 trilion dolara italijanska ekonomija ima veoma loše pokazatelje.

Javni dug je na nivou preko 130% BDP-a, privreda je od krize do 2015. zabeležila ozbiljnu recesiju, a budžet je u konstantnim godišnjem deficitu. Takođe, nezaposlenost je na nivou od preko 11%, dok je nezaposlenost mladih na nivou 40%. Bankarski sistem se takođe suočava sa ozbiljnim problemima likvidnosti i treća najveća banka Monte Pastki je pala na državne jasle sa prekopotrebnom pomoći od oko 9 milijardi evra. U takvoj ekonomskoj situaciji, Italija je jedna od država gde je broj pristiglih migranta na najvišem nivou.

Može se reći da takav kontekst odlično odgovara populistima i oni ni u Italiji nisu propustili šansu da se pojave i ojačaju u vidu ksenofibne Severne Lige i komičara Bepe Grila i njegovog Pokreta 5 zvezdica.
Zašto italijanska država nije sposobna da reši ove probleme?

Italija je država sa veoma nestabilnim vladama i od 1945. ih je imala preko 60. U takvim okolnostima nema prostora za ozbiljnije reforme, sprovođenje dugoročnih politika, već se potezi baziraju na održavanju tananih većina i političkom potkusurivanju. Takođe, političari koji su imali duže mandate, poput Berluskonija, nisu naročito ni radili da probleme rešavaju.

Sistem je jedan od najkorumpiranijih u državama OECD-a, gde je produktivnost javnog sektora minimalna, a plate glavnih menadžera javnih preduzeća najveće na nivou celog OECD-a (prosek od 650 000 evra godišnje) uz luksuzni vozni park. Glavni sindikati, poput najvećeg CGIL, uglavnom štite već zaštićene radnike u dubioznom javnom sektoru, dok mladi nemaju nikakve šanse na tržištu rada.

Fluktuacija radne snage i kompetitivnost je mala, a sindikati i lobiji velikih kompanija održavaju prevaziđene modele poslovanja zbog trenutne koristi na račun globalne konkurentnosti. U takvim okolnostima u januaru 2014. nakon unutarpartijskog prevrata na mesto premijera dolazi mladi Mateo Renci sa javno obznanjenim ciljem totalne reforme sistema.

Ceo tekst