Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?

Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?

„Ne brini Enriko!“

Objavio je 17. januara 2014. Mateo Renci na svom tviter profilu, sa ciljem da razuveri tadašnjeg premijera i svog partijskog kolegu, Enrika Letu, da sprema puč protiv njega. Već 22. februara iste godine, Mateo Renci bio je novi premijer sa ambicioznom reformskom agendom, a Enriko Leta otišao je u političku prošlost.

Političke okolnosti značajno su se u međuvremenu izmenile. U avgustu 2019. Mateo Renci je bio bivši premijer, senator koji je opozicija i evroskeptičnoj populističkoj vladi i levičarskom vrhu svoje stranke. Bivši „razarač“, kako su ga mediji svojevremeno prozvali, gubio je uticaj i u javnom mnjenju i u sopstvenoj stranci. Od samouverenih makijevelističkih poruka preko tvitera, profil bivšeg premijera na ovoj mreži pretvorio se u, tek, alat za odbranu svog nasleđa u odnosu na vladu Pokreta pet zvezda i rastuće Lige Matea Salvinija. Perspektiva Rencija nije izgledala naročito optimistično. Međutim, iznenada se otvorio mali prostor.

Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?
Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?

Arhitektura povratka

Popularni potpredsednik vlade Mateo Salvini, u pauzi kampanje po italijanskim plažama, odlučio se da kapitalizuje svoju podršku iz anketa i obori vladu Đuzepea Kontea. Ovaj potez podrazumevao je da bi Liga u tom slučaju mogla da uveća svoj broj poslanika više nego duplo i postavi se kao dominantna snaga u državi. Na drugoj strani, Pokret pet zvezda pretrpeo bi ozbiljne gubitke, a opozicione demokrate tek malo popravile rezultat. Kao finalni rezultat, Italija bi dobila izrazito desnu vladu, koja se otvoreno protivi Briselu i koja bi bila spremna da ne poštuje politiku Evrozone po pitanju deficita budžeta.

Dok su drugi videli scenario u kome će se ostvariti snovi Stiva Benona o ultra desnoj vladi u jednoj od ključnih država Zapada, Mateo Renci video je šansu. Bivši premijer je bio prvi koji je predložio da se smrtni neprijatelji, Demokratska partija i Pokret pet zvezda, pomire zarad dobrobiti Italije i sastave vladu. Računica je bila da bi izbori izvesno onemogućili donošenje novog budžeta, što bi dovelo do automatskog povećanja PDV-a na 25% i gotovo sigurnog pada ranjive italijanske ekonomije u recesiju.

U početku, ideja je u javnosti delovala kao nerealna koliko i Mateu Salviniju pre toga. Žestoko neprijateljstvo Demokratske partije i Pokreta pet zvezda delovalo je kao nepremostivo. Međutim, kako je politika veština mogućeg, ovaj predlog Rencija postajao je sve prihvatljiviji, dok se nije ostvario u praksi. Đuzepe Konte sastavio je novu vladu sa tankom većinom i fiskalno odgovornim programom, Mateo Salvini završio je u opoziciji, a Mateo Renci se vratio u igru.

„Ne brini Đuzepe!“

Sastavljanje nove vlade pomoglo je Italiji da pripremi izbalansirani budžet na vreme, ali i Renciju da ne potone u politički zaborav. Osim što bi novi izbori po anketama doveli do desničarske vlade Liga-Italijanska braća, Renci bi izgubio i sadašnji uticaj u stranci. Novi izbori doneli bi nove poslaničke liste, a u slučaju Demokratske partije bi ih ovaj put sastavljao sadašnji lider Cingareti i njegovo okruženje. To bi značilo da bi centristi Rencija bili u velikom broju zamenjeni levičarskim kadrovima. Međutim, nova vlada odložila je takvu čistku, a bivši premijer se potrudio i da do nje definitivno ne dođe.

Samo par nedelja od sastavljanja nove vlade, dogodio se novi šok. Mateo Renci potvrdio je glasinu da osniva svoju centrističku stranku i da napušta Demokratsku partiju. Sredinom septembra pojavila se „Italia Viva“, stranka političkog centra pod vođstvom bivšeg lidera demokrata. Čak 26 poslanika Donjeg doma i 15 senatora pristupilo je ovoj partiji, koja će se sredinom oktobra formalizovati na godišnjem skupu „rencijanaca“ pod nazivom Leopolda.

Iako je osnovao novu stranku i odvukao od svoje bivše stranke ukupno četrdeset jednog zakonodavca, Renci nije napustio vladu. U svojoj izjavi za medije je poručio sadašnjem premijeru Đuzepeu Konteu da ne brine i da će moći da računa na podršku poslanika „Italia Viva“. Da li će Konte moći da se osloni na novog ključnog deoničara vladine većine ili bi mogao da prođe kao Enriko Leta, pokazaće dalji razvoj događaja. Ono što je sada poznato je da Renci ne planira da se zaustavi sa sadašnjim udelom u većini i da očekuje da će u bliskoj budućnosti uvećati svoj deo kolača daljim prilivom poslanika. Šta će raditi sa tim udelom, videćemo u sledećim mesecima.

„Italia Viva“ je proizvod dugoročne strategije za čiju se realizaciju ukazala prilika.Click To Tweet

Nova stranka Rencija – šanse i rizici

Koliko god možda neko percipirao otcepljivanje Rencija kao brzopoteznu reakciju u cilju sticanja kontrole nad premijerom, kroz kontrolu tanke vladajuće većine, „Italia Viva“ je više proizvod dugoročne strategije za čiju se realizaciju ukazala prilika.

Na poslednjem skupu „rencijanaca“ u Firenci oktobra 2018, bivši premijer lansirao je takozvane „građanske komitete“ širom italijanskih gradova. Proklamovani cilj ovih komiteta je bio uključivanje građana u borbu za njima važne politike van stranaka. Ovi komiteti ispostavili su se kao mreža budućih odbora „Italia Viva“, a veb domen na ime buduće partije kupljen je od anonimnog političara iz Torina još u julu 2019. Paralelno sa tim, fondacija Matea Rencija je za ciljeve buduće stranke dobijala na dnevnom nivou 10 000 evra donacija od ljudi iz politike i privatnog sektora, uključujući i vlasnika kompanije Ferrero sa donacijom od 100 000 evra.

„Italia Viva“ ima svoje snage i spoljne povoljne prilike, ali i brojne slabosti i eksterne rizike.

Najveća snaga stranke je solidan broj poslanika koji može kontrolisati rad vlade. Naročito ne bi trebalo zanemariti i kontrolu koju „rencijanci“ imaju u parlamentarnom odboru za finansije, te će budući budžet prilično zavisiti od ljudi poput Luiđija Maratina i drugih poslanika ekonomista koji su prešli u ovu stranku. Stranka će imati i finansijskih resursa za funkcionisanje, a dobri marketinški timovi već dugo rade sa Rencijem, te će kao i do sada govori njegovih poslanika obilovati efikasnim „soundbite“ izjavama za naslove. Sa druge strane, „Napred Italijo“ Silvija Berluskonija se nalazi u stanju potpune erozije, te se može očekivati nastavak priliva snaga iz ove stranke. Sceni i fali protržišna umerena stranka.

Sa druge strane, Rencijev rejting u javnosti nalazi se na samo oko 25% po istraživanjima. Iz tog razloga, stranka je ograničena bagažom bivšeg premijera i u istraživanjima se uglavnom nalazi između 4% i 5%. Potencijal ove stranke se meri na do 10%. U okolnostima srednje jednocifrene podrške, rizik je ostati politički relevantan. Ako „Italia Viva“ ne uveri javnost da je tu da ostane i da nije mala stranka, umereni poslanici i gradonačelnici koji bi bili spremni da iz Demokratske partije i „Napred Italijo“ pređu kod Rencija, to iz karijerističkih razloga neće uraditi. Potencijalni repovi iz prošlosti lidera, takođe stoje kao rizici.

Da li je Renci nadmudrio italijansku političku scenu?

Intrige, političke izdaje, nadmudrivanja i manevri iza scene su tipični za italijansku politiku. Međutim, mali broj italijanskih političara je u tome bio uspešan dugo. Kratkoročno gledano, Renci je uspeo da napravi potres na političkoj sceni ove države.

Za početak, Salvini je od političara u oštrom usponu poslat u opoziciju i njegova Liga je sa 38% pala na 29%-33%. Tim potezom je svom najvećem protivniku onemogućio vladinu govornicu za sticanje političkih poena, a to se odrazilo i na podršku Lige.

Mateo Renci (LaPresse)
Mateo Renci (LaPresse)

Takođe, izbegavanjem novih izbora Renci je nadmudrio i svog predsednika stranke Cingaretija. Umesto da njegovi ljudi budu očišćeni sa izbornih lista i odu u zaborav, ti isti ljudi su sada ključni oslonac nove vlade, na kojoj je Renci insistirao, a na koju je Cingareti pristao. Unutar Demokratske partije, i dalje postoji frakcija „reformista“ koji su svojevremeno bili verni bivšem premijeru i koja broji 19 senatora i 35 poslanika. Ovu frakciju vode bivši ministar sporta Luka Loti i sadašnji ministar odbrane Lorenco Gverini. Ne bi se trebalo iznenaditi ako dođe do budućeg strateškog dodatnog odlivanja ka „Italia Viva“ iz ovog korupsa ljudi koji su još članovi demokrata.

Sa treće strane, aktuelni premijer zavisiće od bivšeg premijera, naročito po ključnom pitanju novog budžeta. Iz ovih razloga, kratkoročno gledano, Renci je nadmudrio celu političku scenu i maksimalno iskoristio sadašnje okolnosti. Od bivšeg premijera gubitnika i sve manje važnog senatora, postao je arhitekta nove vlade koja će teško funkcionisati bez njegovih ljudi.

Ukoliko uspe da svoju stranku u narednim mesecima podigne na oko 10%, Renci će uvećati svoju moć i nakon potencijalnih izbora će biti nezaobilazan faktor u formiranju proevropske većine. Takvo dostignuće bi bivšem premijeru garantovalo srednjoročni uspeh. Međutim, zbog svog niskog rejtinga i svoje polarizujuće ličnosti, Mateo Renci će se teško vratiti na premijersko mesto. Njegovo političko egzistiranje će, ako uspe, nažalost u budućnosti biti ograničeno na složene političke manevre. Koliko god bio majstor realpolitike, to nije moguće večno raditi. Iz tog razloga, za bilo kakav dugoročni uspeh, Renci bi trebalo da razmisli o lansiranju budućeg naslednika.

Svakako, partija Matea Rencija bez obzira na potencijalnu dugovečnost jeste neto pozitivna pojava za Italiju. Ovoj državi je potreban reformski, proevropski i protržišni glas u političkoj sferi, a on se dolaskom Cingaretija na čelo Demokratske partije i populista na vlast, u potpunosti izgubio. U parlamentu će „Italia Viva“ biti garant da će se baš takva politika sprovoditi u praksi od strane nove vlade, što možda i ne bi bio slučaj u drugim okolnostima. Da li će ovi Rencijevi politički manevri ostati u sećanju kao neuspešna želja bivšeg premijera da politički „ostane iznad površine“ ili strateški dobro isplaniran povratak na scenu, pokazaće vreme.

Piše: Dimitrije Milić

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Komentar