Nakon pobede Emanuela Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj pre nekoliko nedelja, jedna od glavnih vesti danas je okupljanje francuske levice. Takvo ujedinjavanje ima veću težinu, ukoliko se uzme u obzir tradicionalna posvađanost različitih levih stranaka i pokreta u ovoj državi.
Prethodnu dekadu, koju je odlikovao niz kriza na Zapadu, obeležilo je i dosta presedana u politici. Pojave koje su proglašavane nemogućim ili stranke koje su proglašavane kao nesalomive, neigrala je realnost. Navedene pojave su se pokazale kao moguće, a navedene stranke kao vrlo ranjive.
Čuveni francuski predsednik, Šarl de Gol, ostavio je iza sebe veliko političko nasleđe. Česte su situacije kada građani ove države evociraju uspomene na svog najcenjenijeg modernog lidera. Međutim, ove godine povod koji se javio za takvo evociranje nešto je drugačiji nego u prethodnim neobičnim situacijama. U vreme aktuelne energetske krize u Evropi, kada je cena prirodnog gasa skočila skoro 400%, u Francuskoj je strah povodom ove promene na tržištu prilično nizak.
Pre malo više od dve godine, izbori za Evropski parlament bili su uokvireni kao ključna, sudbonosna, bitka između proevropskih i populističkih snaga. Slična atmosfera postojala je i u Francuskoj, gde su se do samog finiša trke borile stranke predsednika Emanuela Makrona i desne opozicionarke Marin Le Pen. Dve partije bile su skoro izjednačene i ništa sudbonosno se nije dogodilo, osim što su tradicionalne establišment stranke desnice i levice pale na jednocifrene rezultate.
© 2017 – 2022, Novi treći put
