fbpx

Novi treći put

Tag: francuska

Fašistički koreni, uspon i stagnacija Le Penovih

Fašistički koreni, uspon i stagnacija Le Penovih

Stranka pod nazivom “Nacionalno narodno okupljanje”, sa simbolom plamena na grbu i ekstremno desničarskih stavova. Iako ovo može zvučati kao opis stranke Marin Le Pen, radi se o opisu francuske profašističke i kolaboracionističke stranke koja je postojala u Francuskoj tokom Drugog svetskog rata.

S obzirom da je Marin Le Pen značajno reformisala bivši Nacionalni front u odnosu na izgled i retoriku stranke u vreme njenog oca Žana Maria Le Pena, te se sada zove “Nacionalno okupljanje” i u njoj nema spomenutog oca, vrlo mračne korene ove političke snage sve je teže uočiti danas. Međutim, detaljnije analize i poređenja, mogu ukazati na prevelike sličnosti i ne u potpunosti nepostojeći kontinuitet u odnosu na prilično mračne snage francuske istorije. Postavlja se pitanje, koliko su se zapravo Le Penovi odrekli svojih vrednosti kroz vreme i da li vrednosti od kojih su krenuli mogu postati vladajuće u francuskom društvu?

Ceo tekst

Makron je ovaj put u pravu

Makron je ovaj put u pravu

„Generalni štrajk“, „Ogromni protesti“, „Pritisak na vlast“ ili „Bunt naroda protiv neoliberalizma“. Ovo su najčešći naslovi koji se mogu čuti u poslednjih nedelju dana iz Francuske. Fokus saopštavanja u medijima stavljen je na baklje i brojnost sindikalnih aktivista, dok se zanemaruje razgovor o penzionoj reformi koja je povod svega. Kada se razgrnu sindikalne zastavice i trube, iza njih se krije prilično racionalna reforma, koja je usmerena na budućnost i gađa nepravedno privilegovane u sistemu. Koliko god danas nepopularno zvučalo: Makron je ovaj put u pravu!

Ceo tekst

Šta čeka Makrona?

Šta čeka Makrona?

Protest bez organizatora u vidu stranaka ili sindikata, a solidne mobilizacione snage, predstavlja novost i za Francusku, gde su protesti česta pojava. Povećanje poreza na dizel gorivo, zarad prelaska na zelenu energiju, navelo je par stotina hiljada Francuza da izraze svoje nezadovoljstvo. Iako bi porez koštao prosečnog vozača novih 13 do 15 evra mesečno, u državi sa prosečnom neto platom od preko 2200 evra, bio je samo povod da građani izraze nezadovoljstvo po više tema. Višenedeljni protesti dali su rezultate. Predsednik je odustao od navedenog poreza, povećan je minimalac za 100 evra, a siromašni deo penzionera i radnici koji rade prekovremeno dobili su značajne poreske olakšice. Osim ovih merljivih dobitaka za deo građana, a novih budžetskih obaveza od 8-10 milijardi evra za državu, pitanje je čijom se političkom pobedom ovo može proglasiti.

Ceo tekst

Makron i zamka glasača više srednje klase

Makron i zamka glasača više srednje klase

Rejting francuskih predsednika tokom mandata tradicionalno se nalazi na prilično niskom nivou. Od Širaka, preko Sarkozija i Olanda, do Makrona, već u prvoj godini mandata rejting nosioca ove najviše državne funkcije padao je ispod 50% podrške birača. Razlozi ovako niskih rejtinga variraju od slučaja do slučaja, od neslaganja sa konkretnim politikama do skandala iz privatnog života. Sadašnji centristički predsednik, Emanuel Makron, nalazi se na podršci od 1/3 birača koji podržavaju njegov rad i 2/3 koji ga ne podržavaju (Elabe, Kantar, Ifop, BVA, YouGov i drugi). Ukoliko se analiziraju istraživanja koja su se bavila ovom temom, može se doći do jedinstvenih podataka za ovaj slučaj. Za relativno loš rejting sadašnjeg predsednika najviše možemo okriviti zamku fokusiranja diskursa i politika na glasače više srednje klase, a koja se održava na više nivoa.

Ceo tekst

Bivši francuski premijer Vals kao gradonačelnik Barselone?

Bivši francuski premijer Vals kao gradonačelnik Barselone?

Bivši francuski premijer, trenutno poslanik u poslaničkoj grupi vladajuće partije Republika u pokretu, najavio je svoju kandidaturu za gradonačelnika Barselone. Nakon višemesečnih spekulacija o njegovoj kandidaturi, kao i pojavljivanja na mitinzima podrške ostajanju Katalonije u sastavu Španije i gostovanja u raznim katalonskim medijima, Manuel Vals potvrdio je učešće na aprilskim izborima sledeće godine ispred nezavisne liste. Njegovu listu će najverovatnije podržati samostalno najjača stranka u Barseloni i Kataloniji, centristička partija „Građani“ (Ciudadanos) koja se protivila otcepljenju. Predsednik ove stranke, Albert Rivera, rekao je da je Vals “najbolji čovek koji može da oporavi prestiž Barselone i pobedi separatizam i populizam na biračkom mestu”. U ovom izbornom pohodu, Vals će imati neke prednosti u odnosu na svoje protivnike, ali i nekoliko hendikepa.

Ceo tekst

Da li Makronova Francuska može biti saveznik Trampu?

Da li Makronova Francuska može biti saveznik Trampu?

Miljan Mladenović
U maju mesecu prošle godine Emanuel Makron je postao predsednik Francuske ubedljivom pobedom u drugom krugu nad kandidatknjom desnog populizma, Marin Le Pen. Ubrzo nakon toga, svoju popularnost uspeo je da kanališe kroz novu pobedu na parlamentarnim izborima, gde je njegova „Republika u pokretu“ osvojila ubedljivu samostalnu većinu i prekinula dominaciju socijalista i republikanaca. I pored ogromne popularnosti tokom boravka u vladi Manuela Valsa, malo ko je mogao očekivati da će samo godinu dana kasnije, najmlađi izabrani lider Francuske nakon Napoleona biti jedan od lidera „nove Evrope“.

Ceo tekst

Makronove reforme – jedini racionalan pristup

Makronove reforme – jedini racionalan pristup

Vest o padu rejtinga francuskog predsednika Emanuela Makrona česta je tema domaćih i stranih medija.

Međutim, veoma skromno se ulazi u analize njegovih poteza, zašto se sprovode i kakve su alternative u ponudi. Kada se analizira rad predsednika i vlade, prvo bi trebalo videti sa čim suočava i da li je moguće naći laka i popularna rešenje za probleme današnje Francuske, kao i kakve platforme nudi opozicija koja ga može zameniti.

Ceo tekst

Fenomen izvoza nezaposlenosti

Fenomen izvoza nezaposlenosti

Jedna od glavnih tema u evropskoj politici u prethodne tri godine bila je imigracija sa Bliskog istoka i Afrike. Ova tema je zamalo odlučila i mnoge izbore koji su se održali tokom ove godine, a dobrim delom je pomogla da desni populisti eksplodiraju sa podrškom unutar država Evropske unije.

S obzirom da je broj imigranta drastično opao ove godine i rešenja su donekle nađena, fokus se prebacio na migraciju unutar EU. Fenomen “izvoza nezaposlenosti” iz država Istočne Evrope u razvijenije privrede na zapadu, jedna je od tema kojom se bave austrijski premijer Kristijan Kern i novi predsednik Francuske Emanuel Makron. Pitanje integracije neevropskog stanovništva prebacilo se na pitanje socijalnog dampinga između evropskih država.

Ceo tekst

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Sva lica evropske socijaldemokratije 2017 – 4 pravca razvoja

Početkom godine, u tekstu na svom blogu, bavio sam se analizom evropske socijaldemokratije. U toj analizi postavio sam tezu divergentnog razvoja socijaldemokratije u pravcu ili levog populizma ili reforme u pravcu centra. Kao zaključak se moglo izvući da je status quo i ostanak na sadašnjim pozicijama značio politički suicid za partije koje bi se odlučile na taj korak. Danas, nakon oko pola godine, pokušaću da odradim evaluaciju tih navedenih hipoteza. Sa vremenske razdaljine od oko šest meseci, možemo reći da se socijaldemokratija zaista kreće u ova dva pravca, ali nalazi i još neke manje pravce evolucije. Sam Pokret evropskih socijalista (PES), kao druga najveća grupacija partija unutar Evropske unije, je postao toliko heterogen da partije između država malo šta spaja osim imena. Neke su bliže klasičnim socijalistima, neke su bliže grupi liberala ALDE, dok neki čak sličnosti nalaze i sa desničarskim elementima u Evropi. Koliko je PES kao grupa održiv na dugi rok, veliko je pitanje. Ono što možemo predvideti na osnovu sadašnjeg stanja, današnje socijaldemokrate razvijaju se u četiri sasvim različita i po više pitanja međusobno isključiva pravca:

Ceo tekst