Šta čeka Makrona?

Šta čeka Makrona?

Protest bez organizatora u vidu stranaka ili sindikata, a solidne mobilizacione snage, predstavlja novost i za Francusku, gde su protesti česta pojava. Povećanje poreza na dizel gorivo, zarad prelaska na zelenu energiju, navelo je par stotina hiljada Francuza da izraze svoje nezadovoljstvo. Iako bi porez koštao prosečnog vozača novih 13 do 15 evra mesečno, u državi sa prosečnom neto platom od preko 2200 evra, bio je samo povod da građani izraze nezadovoljstvo po više tema. Višenedeljni protesti dali su rezultate. Predsednik je odustao od navedenog poreza, povećan je minimalac za 100 evra, a siromašni deo penzionera i radnici koji rade prekovremeno dobili su značajne poreske olakšice. Osim ovih merljivih dobitaka za deo građana, a novih budžetskih obaveza od 8-10 milijardi evra za državu, pitanje je čijom se političkom pobedom ovo može proglasiti.

Emanuel Makron (Reuters)
Emanuel Makron (Reuters)

Evroskeptična desnica u ostalim evropskim državama je dobila svoj podsticaj kroz pokazano nezadovoljstvo dela građana jednom proevropskom i liberalnom vlašću. Zadovoljan je i Tramp. Takođe, italijanski vladajući populisti su dobili olakšanje. Vest da će možda i Francuska imati problema sa deficitom pred Evropskom komisijom, zbog budžetskih ustupaka demonstrantima, jeste dobar alibi.

U Francuskoj, izrazita levica oličena u Melenšonu i izrazita desnica oličena u Marin le Pen, trenutno su jedina ozbiljna parlamentarna opozicija predsedniku. Kao takvi, pokušali su da dobiju političke poene na ime protesta ili da proteste prisvoje. S obzirom na odbijanje saradnje demonstranata sa partijama, to nije uspelo. Na protestima su bili vidljivi transparenti od petokraki i levih anarhističkih simbola do simbola belih supremacionista, antivakcinaških slogana, antimigrantskih transparenta i zastave takozvane „Republike Donjeck“. Po istraživanju agencije Elabe o strukturi „žutih prsluka“, 40 odsto njih je glasalo za Marin le Pen na predsedničkim izborima 2017, 20 odsto za Melenšona, a tek pet odsto njih su birači Makrona. Iz tog razloga i ne čude poruke sa samih ideoloških oboda. Uspešan pritisak demonstranata ovog političkog opredeljenja na predsednika predstavlja kratkoročni dobitak za le Pen i Melenšona i gubitak za Makrona, ali kontraintuitivno može imati suprotan srednjoročni efekat.

Po poslednjem istraživanju preciznog Ipsosa, ako „žuti prsluci“ izađu na izbore za Evropski parlament 2019, za njih bi glasalo čak 12 odsto ljudi. Istraživanje pokazuje da bi le Pen i Melenšon pretrpeli ozbiljno odlivanje glasača ka ovom novom pokretu, dok bi Makron ostao gotovo neoštećen. U navedenom ispitivanju, Marin le Pen bi osvojila samo 14 odsto, Žan Lik Melenšon devet odsto, dok bi Socijalisti ili desničar Dipon pali ispod pet odsto. Republika u pokretu (REM) Emanuela Makrona bila bi ubedljivo prva sa 21 odsto, dok bi se u okolnostima bez Pokreta žutih prsluka na biračkom listiću ozbiljno pomučila da zadrži prvo mesto. Iako su žuti prsluci oštetili rejting predsednika, omeli njegove reforme i umanjili spoljnopolitičku snagu, u slučaju da ovaj pokret uspe da se artikuliše kao stranka, može učiniti Makrona srednjoročnim dobitnikom. Makronov REM ima vrlo visoku podršku u urbanoj višoj srednjoj klasi koja redovno izlazi na izbore. Kao takva stranka, može računati na 17 odsto do 22 odsto glasova izašlih birača. Izlazak žutih prsluka na izbore značajno bi oslabio sadašnje dve najjače opozicione stranke daljom podelom glasova na atomizovanoj opozicionoj sceni i pomogao da Makron sa 20-ak procenata ostane prvi po snazi. Koliko su “žuti prsluci” dok su demonstrirali bili korisni za opoziciju i opasni za predsednika, toliko oni mogu na izborima i u parlamentima biti razorni za opoziciju, a poklon za predsednika. S druge strane, hladno vreme, praznici i deo ispunjenih zahteva može oterati ovaj pokret u zaborav, dok bi ulazak u razne skupštinske klupe stabilizovao nov, autentičan i relativno jak opozicioni glas na sceni naspram kompromitovanih opozicionara. Politička organizacija ovih šarolikih demonstranata za izbore jeste ozbiljan poduhvat, ali postoji očigledna zainteresovanost opoziciono opredeljenih građana da tako nešto podrže, te može doneti velike dobitke za ovu potencijalnu novu opciju.

Piše: Dimitrije Milić

Tekst je objavljen u dnevnom listu “Danas” 13.12.2018.

Komentar