Mogu li zeleni do vlasti u Nemačkoj i Francuskoj?

Mogu li zeleni do vlasti u Nemačkoj i Francuskoj?

Programski direktor Novog trećeg puta (dimitrijemilic@novitreciput.org)
Kada se govori o politici na nivou Evropske unije, teško je izbeći analizu političke scene u Nemačkoj i Francuskoj. Vladajuće snage u ove dve ključne države EU, najčešće su lideri i oni koji usmeravaju evropsku politiku. Jedno od pitanje koje je vredno analize je da li će oni koji će tu politiku usmeravati biti isti oni kojima je ekologija pitanje broj jedan.
Od izbora za Evropski parlament, zelene snage pokazale su se kao vrlo vitalne u ove dve države. I u Nemačkoj i u Francuskoj, ekološke partije bile su prvoplasnirane kod mlađih od 30 godina. U Nemačkoj su zeleni bili ukupno druga snaga po jačini, a u Francuskoj treća.
Septembarski savezni izbori u Nemačkoj ove godine, a i izbori za predsednika Francuske sledeće godine, možda predstavljaju priliku za nacionalni proboj ovih snaga. Iako nisu favorizovane u obe države kao glavne, jak proboj ove vrste partija ne bi trebalo da bude iznenađenje, ukoliko se dogodi. U tom slučaju, politika na nivou cele EU, mogla bi da dobije izmenjenu formu.

Vitalnost nemačkih zelenih

Ekološke snage u Nemačkoj su prešle putanju od heterogenog i gotovo hipi pokreta do ozbiljno organizovane političke partije. Dok su pre tridest godina bili posmatrani kao neozbiljna partija čija se politika bazira na paničnim ekološkim delirijumima, danas su snaga koja je pragmatična i deo vlasti u 11 od 16 regiona. Uz vladajuću poziciju u regionalnim vladama, sa najrazličitijim političkim partnerima, po poslednjim anketama su ubedljivo drugoplasnirana snaga sa blizu 20% podrške.
Ono što ovu partiju čini jakom je njena tvrda baza među visokobrazovanima, situiranima, ljudima stranog porekla i mladima. Partija ima razvodnjen ekonomski levi program, ali centralnu poruku usmerenu ka plemenitoj ideji zdrave životne sredine. Među biračima koji su osnovne materijalne probleme svog života rešili, zeleni se nameću kao prirodna opcija. Ova stranka i ima širok koalicioni potencijal, te može biti sa svima na vlasti osim desničarske Alternative za Nemačku.
Međutim, zeleni imaju izazov jer se takmiče sa moćnom Hrišćansko-demokratskom unijom. Iako su duboko ušli u biračko telo socijaldemokrata, njihova snaga teško će prebaciti snagu CDU sadašnje kancelarke. Zeleni se mogu nadati kiksu demohrišćana, ili realnije, partnerskom odnosu sa CDU. Takav odnos već postoji u Austriji, gde je konzervativac Sebastijan Kurc u vlasti sa austrijskom zelenom strankom.
zeleni aktivista

Francuski zeleni kao snaga u usponu

Ekološka partija u Francuskoj, za razliku od svoje sestrinske stranke u Nemačkoj, imala je dosta manju istorijsku ulogu. Zbog polupredsedničkog političkog sistema, zeleni su mahom bili manji satelit tradicionalno jakih socijalista. Oni su kao leva snaga srednje podrške, po inerciji podržavali glavne predsedničke kandidate levice. Međutim, propast socijalista na predsedničkim izborima 2017. stvorio je veliki prostor za Zelenu partiju.
Ova stranka je na izborima za Evropski parlament i lokalnim izborima pokazala da se može računati kao ozbiljna. Partija je na evropskim izborima trijumfovala kod mladih, a ozbiljno se probila u urbanim sredinama i univerzitetskim centrima. Na lokalnim izborima je taj kapital naplatila u koaliciji sa levim snagama u ključnim velikim gradovima.
"
Ukoliko sve partije ne postanu skroz ekološke, sadašnji zeleni biće snaga budućnosti, jer deluje da je vreme na njihovoj strani.
"
Ekolozi su uspešno zahvatili dezorjentisane birače socijalista, a svojim skretanjem udesno, predsednik Emanuel Makron ostavio je dosta prostora za proboj ove snage. Dok je Makron 2017. bio kandidat onih koji se nadaju promeni i teže da se obogate, već 2019. se transformisao u predsednika establišmenta. Zeleni su danas partija ovih prvih, ambicioznih.
Zeleni mogu na sledećim francuskim predsedničkim izborima napraviti proboj. Za takav scenario potrebno je da se ispune dva preduslova. Prvi je da Makron nastavi svoju borbu sa Marin Le Pen oko desnih birača i tako ostavi ogroman prazan prostor na levom centru. Drugi je da većina levice stane iza zelenog predsedničkog kandidata, s obzirom da su i lider zelenih Žado i poznati ekolog koji je napustio Makronovu vladu, Nikola Ulo, vrlo popularni i među glasačima Makrona i među levim biračima.
Takav razvoj situacije mogao bi da zelenog kandidata dovede do drugog kruga, u kome bi njegove šanse bile velike. U slučaju podele na levici na tri ili četiri kandidata, ekolozi bi morali da sačekaju sledeću priliku. Trenutno francuska levica deluje dezorjentisano, a partije vrlo sebično.

Da li su zeleni budućnost?

Partije kojima je ekologija centralna tema postale su snaga koju nikako ne bi trebalo potcenjivati na Zapadu. U visokorazvijenim državama, gde postoji veliki broj finansijski situiranih birača, koji imaju taj luksuz da se bave temom da svet bude čistiji, ekološke partije imaju budućnost. Mlađi birači, koji se boje za stanje životne sredine kada ostare, biće sve veća i birački važnija grupacija.
Da ekološke politike imaju budućnost, primetile su i ostale tradicionalne stranke, koje su u svoje programe integrisale i neke umerenije zelene stavke. Iako zeleni verovatnije neće preuzeti kormilo u Nemačkoj i Francuskoj kao centralna vladajuća snaga u ovoj i sledećoj godini, njihova uloga će biti sve važnija. Ukoliko sve ostale partije ne postanu skroz ekološke, sadašnji zeleni biće snaga budućnosti, jer deluje da je vreme na njihovoj strani.

Tekst je originalno objavljen na portalu Nova.rs 02.02.2021.

 

Budite u toku sa svetskim političkim trendovima!

Prijavite se na našu mejling listu i slaćemo Vam najsvežije analize o spoljnoj politici.

    Komentar