emanuel makron
emanuel makron

Makron bliži drugom mandatu, ali je ranjiv

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on telegram
Share on linkedin
Share on email
Pre nešto više od četiri godine, tadašnji francuski predsednik Fransoa Oland, javno je objavio da se neće kandidovati za drugi mandat 2017. Bio je to još jedan francuski predsednik koji će ostati samo na jednom petogodišnjem mandatu, s obzirom da je svojom pobedom 2012. i Nikolasa Sarkozija učinio predsednikom koji je tu funkciju obavljao samo jedan mandat.
Olandova vlast je predstavljala vrlo haotičan petogodišnji period, obeležen i terorističkim napadima i zaokretima u ekonomskoj politici za 180 stepeni. Nepopularnost predsednika Olanda, brzo je prestigla već niske rekorde njegovog desničarskog prethodnika Sarkozija.
U godini pred nove izbore, nad Emanuelom Makronom stoji ista opasnost i rizik da produži jednomandatnu tradiciju svojih prethodnika. Za razliku od Fransoa Olanda, deluje da je zaintersovan da se kandiduje za još pet godina vlasti. Ono što se postavlja kao glavni izazov je da li će uspeti u poduhvatu da nadmaši dvojicu prethodnika i kako je trenutno pozicioniran da to učini?

Popularnost Makrona i prethodnici

Od momenta kada je stupio na vlast i pokrenuo svoj set reformi, Emanuel Makron gubio je podršku. Protržišne reforme pokazale su se kao nepopularne kod zaposlenih u javnom sektoru i sindikata. Ekološke mere, poput oporezivanja emisija ugljendioksida, proizvele su i vrlo organizovan i nasilan pokret „žutih prsluka“.
Međutim, kada se nakon svih ovih događanja pogledaju ankete o popularnosti predsednika iz prethodnih pola godine, Makron je trenutno bolje pozicioniran u odnosu na svoje prethodnike. Njegova popularnost se danas kreće na oko 40% prihvaćenosti, dok se u istim momentima svojih mandata, Sarkozi nalazio na tek oko 30%, a Oland na dosta ispod 30%.
Iako aktuelni predsednik nije popularan kao drugi evropski državnici, u ovom momentu je relativno popularan za francuske standarde koji su tradicionalno niski. Birači u ovoj državi vrlo su skeptični u odnosu na svoje političare i retko ko iz cele javne sfere se dugo zadržava na blizu 50% prihvaćenosti u javnosti. Ono što aktuelnom predsedniku takođe daje prednost je što je popularan i u odnosu na potencijalnu konkurenciju, što nije bio luksuz ni Fransoa Olanda ni Nikolasa Sarkozija.
makron konferencija

Loši protivkandidati

Ono što politiku krasi je i što nije veština apsolutne, već relativne snage. Odnosno, kada se analiziraju mogućnosti nekog političkog kandidata, vrlo je važno analizirati njegove karakteristike ne samo po sebi, nego u odnosu na ostale kandidate u ponudi. U tom smislu, Makron uz sve mane, ima veliku relativnu prednost.
Na izborima 2017, Emanuel Makron nastupio je kao kandidat nove stranke Republika u pokretu (En Marche). Kao kandidat pozicionirao se kao centrista, odnosno neko ko se vrednosno nalazi između dve establišment partije, desnih republikanaca i levih socijalista. U tom poduhvatu pomogle su mu i establišment partije sa svojim izborima predsedničkih kandidata. Socijalisti su umesto umerenog Manuela Valsa, odabrali levičara Benoa Amona, a republikanci umesto liberalnog Alana Žipea, prilično konzervativnog Fransoa Fijona. To je ostavilo dosta prostora za Makronov centrizam, namenjen za umerene glasače obe stranke.
Na radikalnom levom polu, Emanuel Makron imao je kao protivnika populistu Žana Lika Melanšona, a na desnom krilu Marin Le Pen. U takvom odnosu snaga, mladi predsednički kandidat generisao je podršku umerenih birača koji su ga poslali u drugi krug, a zatim u drugom krugu izgurali do ubedljive pobede protiv Marin Le Pen.
U ovom momentu Makron kao pretnju ima iste radikalne kandidate, koji teško u drugom krugu mogu dobiti natpolovičnu većinu. Žan Lik Melanšon i Marin Le Pen, iako imaju tvrdu bazu podržavalaca, imaju i veću bazu protivnika od aktulenog predsednika. Na drugoj strani, establišment partije poput socijalista i republikanaca, ali ni zeleni, trenutno nemaju adekvatnog protivkandidata Makronu.
Aktuelni predsednik je okupirao bazu umerenih glasača obe establišment partije i nalazi se na oko 23% do 25% tvrde baze. Nju danas čine profesionalci, menadžeri, visokobrazovani, bogati, penzioneri i deo mladih. Na osnovu trenutnih anketa, u drugom krugu suočiće se ponovo sa Marin Le Pen, koja glasove generiše od radnika, ljudi iz ruralnih zona i tvrdih konzervativaca, gde mu se daje prednost, istina ne ubedljiva kao 2017.
"
Uprkos relativno povoljnoj situaciji i dezorganizovanoj konkurenciji, Emanuel Makron neće u izbornu kampanju 2021. ući spokojan.
"

Ranjvost Makrona

Uprkos relativno povoljnoj situaciji i dezorganizovanoj konkurenciji, Emanuel Makron neće u izbornu kampanju 2021. ući spokojan. Njegovo prethodno delovanje, ostavilo je prostora za rizike, koji bi u nekoj promeni trenutnih okolnosti mogli da budu kobni po njegovu kampanju i rezultate.
Za početak, iako će partija imati finansije i izvesno medijsku podršku, ona se nije dubinski razvila na terenu i lokalnom nivou. Ona je danas više top-down organizacija sa resursima, nego grasroot aktivistička organizacija. To je čini na terenu manje sposobnom za mobilizaciju glasača, što se i pokazalo na lokalnim izborima.
Predsednik je kroz svoje protržišno delovanje zaradio epitet „predsednika bogatih“, a u smislu političkog pozicioniranja skrenuo je vrednosno udesno. Obe karakteristike ga čine ranjivim kod levih birača, naročito u drugom krugu. Po poslednjim anketama, izlaznost kod levog glasačkog tela u hipotetičkom drugom krugu Makron-Le Pen, bila bi vrlo niska. U slučaju da kod ovog dela glasača animozitet prema Makronu bude veći nego strah od pobede Marin Le Pen, aktuelni predsednik može biti u problemu. Takođe, ujedinjavanje levice iza jednog kandidata, naročito zelenog, može biti opasnost u prvom krugu.
Potencijalno jačanje nezadovoljstva oko koronavirusa i vakcinacije, nepredvidivi skandal koji može izazvati proteste ili javljanje novog kandidata koji ima popularnost, može drastično smanjiti šanse predsednika. Do sledećih izbora ima još malo više od godinu dana, te prostor za negativna iznenađenja postoji, iako moguće on može postojati i za pozitivna.

Ukupne šanse Makrona

Ukoliko ne dođe do veće promene što se trenutnih političkih okolnosti i delovanja opozicionih aktera tiče, Emanuel Makron imaće solidne šanse za reizbor. Popularniji je od neuspešenih prethodnika, ima tvrdu bazu od oko četvrtine glasača i protiv sebe trenutno ima ili previše radikalne ili previše mlake izazivače. U slučaju da status quo ostane na snazi, aktuelni predsednik može do drugog mandata, ali uz dosta tesniju trku i u prvom i u drugom izbornom krugu.
Naravno, on će biti ranjiviji od Žaka Širaka, koji je poslednji predsednik sa dva osvojena mandata. U svom drugom poduhvatu, Žak Širak je vrlo ubedljivo porazio Žana Maria Le Pena sa 82% naspram 17%. Aktuelni predsednik neće imati taj luksuz. Ćerka Žana Maria dosta je politički veštija i šire prihvaćena u javnosti, a francuski birači su danas manje zadovoljni i više tolerantni na populizam.
Iz tog razloga, Emanuel Makron će morati vrlo oprezno da deluje u narednih godinu dana i izbegava velike rizike. Ono što se trenutno sa sigurnošću može reći je da je danas bliži reizboru nego pre godinu dana ili dve, ali da mu još dosta fali da bi u tu trku mogao da uđe spokojno kao 2017.

Budite u toku sa svetskim političkim trendovima!

Prijavite se na našu mejling listu i slaćemo Vam najsvežije analize o spoljnoj politici.

    Jedan odgovor

    1. Postovani gospodine Milicu, Vasa analiza politicke situacije i polozaja Emanuela Makrona je donekle interesantana, ali je ocigledno bazirana na informacijama koje su dostupne svakome ko prati situaciju u Francuskoj i cita prorezimske blogove, novine i druga sredstva imfirmisanja.
      Ta, nazovi anketa popularnosti je bila usmerena od strane anketara ciljnoj grupi, koja svakako, svojim najvecim delom daje podrsku trenutnom predsedniku Francuske. Tako i dolazimo do podatka da Makron trenutno ima 40% podrske, odnosno da 40% Francuske ima pozitivno misljenje o njemu.
      Zalosno je ne produbiti istrazivanje o realnom stanju podrske, odnosno pozitivne ocene njegovog rada, to jest njegove vlade.
      Mnogo realnija anketa, koja je bila izvedena od strane nezavisnog anketnog instituta, pokazuje da gospodin Makron, ima tek oko 11% podrske, sto je jedan od najnizijih rezultata od pocetka Pete Republike.
      Ne treba nikako, ispustiti u pregledu situacije, da su mnogobrojni poslanici napustilu klub “LREM” koji je bio odraz pobede Makrona na predsednickim izborima, te da vise nema vecinsku podrsku u parlamentu.
      Do sada najveci broj amandmana i zakona koji su bili izglasani u Francuskoj ovo zadnje vreme, su prosli zahvaljujuci poslanickoj grupi “RN”, koju predvodi Marina Lpen, jer jednostavno to su amandmani i zakoni koji su vec bili u politickom programu njene stranke ili su bliski ideologiji ” RN-a”.
      Nesto slicno se dogadjalo i sa Sarkozijem, cim je gubio na popularnosti, priblizio je svoj program krajnje desnoj ideologili.
      Ne treba pocenjivati Francuski narod i njegove reakcije u blizoj buducnosti, sto se tice izbora predsednika republike.
      Dokaz ovom mom iskazu, su nedavni lokalni izbori u Francuskoj.
      Totalni gubitnik ovih izbora je bio Makron , iako je modifikovao zakonom o izborima, da bi eventualno dobio kakvu takvu podrsku svojoj politici. Ekolozi du izasli svojevrsni pobednici.
      U potpunosti Vas podrzavam a propo Marine LPen. Ona nema pristup politici kao njen otac ( ne znam “zasto”, ali nalazim veliku slicnot izmedju J-M. Lpena i Seselja). I ove sledece, predsednicke izbore mozemo sagledati iz drugog ugla.
      Ako, eventualno, ne bude satanizacije Marine LPen i njene stranke, mnogo veci broj glasaca bi mogao naci vise interesa u izboru gospodje LPen na mesto predsednika republike.
      Vodjena mojim visedeceniskim iskustvom i zivotom u Francuskoj, rekla bih da je Francuski narod ” malo” spor u nekim reakcijama. To bih potvrdila starom francuskom izrekom: Dok niko ne dira nase zene, hleb i vino, bas nas briga.
      Globalisticka , neoliberalna politika Makrona je upravo, na neki nacin, upravo to uradila. Socijalna politika, koja je stvarana vise od jednog veka je dovedena u pitanje. Samim tim odredjeni stepen nacionalizma pocinje da se budi u sve vecoj meri.
      Ne treba ignorisati ni politicko iskustvo Francuskog naroda. Danas se sagledaju posledice uzrokovane izborom politicke “elite” od 1981. do danas. Izbor izmedju “Kavijar-socijalista”, koje danas predstavljaju politicari koji su ” prohujali sa vihorom” i centralne desnice, koja isto tako, vise nema idejnog vodju, predhodno izborno poverenje je dovelo Makrona na vlast (nalazim slicnost izmedju Makrona i Akeksandra Vucica po zelji da ostvare autokratiju – stavise, jedan je donekle uspeo, ali dokle).
      Ostavila bih otvoreno polje iznenadjenja ko ce voditi Francusku od 2022. U svakom slucaju, ponovni izbor Makrona , nekim cudom, bi vodio Francusku u velike socijalne konflikte, a mozda i vise…

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *

    Slični tekstovi

    Rusija
    Dimitrije Milić
    Da li Rusija može da opstane kao svetska sila?

    „Rusi su šahisti, Amerikanci su pokeraši“

    Ovu frazu je često moguće čuti među domaćim rusofilskim komentatorima. Kroz ovako definisan narativ, sadašnji nepovoljni položaj Rusije definiše se kao trenutan i samo deo šire strategije, koja će uskoro promeniti odnos snaga. Na drugoj strani, američka spoljna politika definiše se kao kratokoročno usmerena i prevarantska, te će kao takva vrlo brzo biti nadmudrena od strane ruskog „šahovskog mozga“.

    Nastavi čitanje »
    Džo Bajden sa Kamalom Haris i Nensi Pelosi
    Sjedinjene Američke Države
    Dimitrije Milić
    Zašto će Bajdenu ostatak mandata biti težak?

    Nakon prvih 100 dana vlasti, Džo Bajden može biti zadovoljan. Njegova podrška je u prosecima istraživanja natpolovična. Prognozirani rast američke ekonomije je oko 6%, broj datih doza vakcine premašio je duplo najvaljenu cifru (više od 200 miliona od najvaljenih 100 miliona), a veliki paket pomoći privredi je prošao oba doma Kongresa. Migrantska kriza na južnoj granici i manji gafovi nisu uspeli da nadjačaju pozitivne rezultate u prva tri meseca vlasti.

    Nastavi čitanje »
    Redžep Tajip Erdogan
    Sjedinjene Američke Države
    Dragoslav Rašeta
    Zašto se Erdogan plaši Amerike?

    Tradicionalno, prve nedelje po preuzimanju dužnosti, američkog predsednika dočeka prava lavina telefonskih poziva i telegrama putem kojih strani lideri upućuju čestitke novoj administraciji u Vašingtonu. Situacija se menja za 180 stepeni već sledeće nedelje, kada novoizabrani šef države (neretko i državni sekretar) uspostavlja prve formalne odnose između nove administracije i američkih saveznika.

    Nastavi čitanje »