Tačnost političkih anketa

Miljan Mladenović
Politička istraživanja, kao deo političkog života, koriste svi stejkholderi. Partije, odnosno kandidati, koriste politička istraživanja da bi pratili sopstveni rejting i uočili šta je to dobro što rade, a šta ne. Sa druge strane, građani iz anketa često formiraju sopstveno mišljenje o određenim opcijama. Primera radi, ukoliko se određenoj partiji u anketama ne daje velika mogućnost za uspeh, često se dešava da ljudi koji najradije podržavaju tu opciju biraju neku sličnu njoj, isključivo zbog veće šanse za uspehom. Međutim, ankete mogu izazvati i kontraefekat u vidu opuštanja glasača vodeće opcije pod parolom ’’ma dobiće sigurno’’, što je nekoliko puta u novijoj istoriji rezultiralo neočekivanim ishodom glasanja.

Tereza Mej i Donald Tramp (Reuters)
Tereza Mej i Donald Tramp (Reuters)

Govoreći o tačnosti političkih anketa, u poslednje vreme smo bili svedoci nekoliko pogrešnih nagađanja. Tri glavna primera za to definitivno jesu izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, odluka građana Velike Britanije da napuste EU, kao i tanka pobeda Tereze Mej u VB. Koliko su ankete omanule?

1) U slučaju izbora Trampa za predsednika, ankete su napravile minimalan promašaj. Zbog specifičnog izbornog sistema u SAD, glasovi građana ne odlučuju nužno i pobednika izbora. Tako je bilo i u slučaju Klinton-Tramp. Hilari Klinton je u zbiru i dobila 2,1% više glasova od Donalda Trampa, ali prevedeno u elektore je izgubila dosta većom razlikom. Ankete u koje smo imali uvida pred izbore su prikazivale procente glasova građana, a ne elektora. Iste te ankete su u većini slučajeva predviđale pobedu Hilari Klinton sa razlikom oko 3,7% (dodatna stavka koju treba znati jeste da svako istraživanje uz rezultate dopisuje i marginu greške koja uglavnom iznosi -3%,+3%) u proseku svih anketa. Dakle, rezultat koji smo imali na izborima se razlikovao od anketa za 1,6%, što svakako nije mali procenat ljudi, ali daleko je i od velikog promašaja političkih agencija.

2) U slučaju izlaska Velike Britanije iz EU, ankete su napravile veći promašaj, ali opet nedovoljno veliki da bi se moglo reći da više nisu merodavne. Takođe, kada se saberu sve ankete iz 2016. godine do trenutka glasanja, pobedu je očekivala opcija ’’ostanka u EU’’ za nešto više od 2% (uz standardnu marginu od oko -3%,+3%). Rezultat je bio neočekivan, te je pobedu odnela opcija ’’izlaska iz EU’’ sa 3,8% prednosti. Da uporedimo, kada uzmemo u razmatranje ankete za drugi krug francuskih izbora, možemo uočiti da je Makron ostvario dosta bolji učinak od očekivanog (u određenim regionima je dobio 5, 6, 7, pa čak i 10% više nego što je bilo očekivano). Međutim, pri toliko visokim rejtinzima je mnogo češća greška nego pri nižim rejtinzima. Tako je, isti taj Makron u prvom krugu osvojio tačno onoliko glasova koliko su mu ankete i predviđale. U slučaju Velike Britanije, ova greška izgleda mnogo veće nego što zapravo jeste, jer je značila i potpuno drugačiji ishod glasanja. Na primeru Makrona možemo videti da ista greška, ali sa tačnim ishodom, gotovo da nije ni primećena.

3) Novi treći put kao organizacija već je obradila temu izbora vanrednih parlamentarnih izbora u VB. Ankete su u proseku, od trenutka raspisivanja izbora, do samih izbora, predivđale pobedu Tereze Mej sa oko 13% prednosti (uz marginu -3%,+3%), mada se ista topila kako su se izbori bližili (poslednji mesec – Mej +10%, poslednja nedelja – Mej +6,6%). U jednoj anketi je Mej čak bila i ispod Korbina za dva procenta. Krajnji rezultat od 2,5% prednosti je dosta drugačiji od anketnih predviđanja i može se reći da su ankete, u ovom slučaju promašile. Međutim, sigurno je da jedna anekta, koja je omanula za ne više od 1% od margine kada se uporede poslednja nedelja kampanje i rezultati izbora, ne znači da je vreme anketa prošlo.

Pored ova tri anketna ’’promašaja’’, imali smo pogođen ishod anketa u Francuskoj, Austriji, Holandiji,… Naredni veliki ispit za anketare širom sveta svakako jeste Nemačka. Kako stvari stoje, trenutna pozicija Angele Merkel je stabilna, dok se SDP Martina Šulca ’’izduvala’’, pa je neuspešno iskorišćen dolazak Šulca na čelo stranke. Svakako, za nešto više od mesec dana ćemo videti i da li su ankete pravilno predvidele situaciju u Nemačkoj, a nama svima ostaje da im verujemo, da ih pratimo, izučavamo, i navijamo za svoje favorite.

Piše: Miljan Mladenović

Komentar