Nastavak trgovinskog rata SAD i Kine

Nastavak trgovinskog rata SAD i Kine

Dve najveće privrede sveta, koje čine 40% svetskog BDP-a, stupile su u trgovinski rat prošle godine. Iako je produžen prvobitni rok za postizanje primirja, rastao je optimizam da će do dogovora ipak doći. Krajem aprila obe strane su navodile da je sporazum na dohvat ruke, ali početkom maja predsednik Tramp je tvitovao da se uvode nove carine zato što kineska strana nije spremna da se obaveže na već dogovorene elemente sporazuma.

SAD i Kina (South China Morning Post)
SAD i Kina (South China Morning Post)

Odnosi između dve sile postali su nepredvidivi nakon izbora Trampove administracije i politike „Amerika na prvom mestu“. To je dovelo do značajnog preispitivanja kineskog pristupa trgovini. Navodna „nefer trgovina“ bila je povod za uvođenje carina u vrednosti od 250 milijardi dolara za kinesku robu. Na ovaj potez ni Kina nije ostala dužna i usledile su kontramere. Kako početkom maja dolazi do zastoja u pregovorima, nastavlja se sa uvođenjem novih carina sa obe strane.

Prema navodima China-briefing, trgovinski razgovori su podeljeni na dve različite oblasti. Prva se tiče „trgovinskih pitanja“, koja uključuje trgovinsku neravnotežu između dve države u određenim sektorima. Druga oblast predstavlja takozvana „strukturna pitanja“, kao što su prisilni transfer tehnologije, zaštita intelektualne svojine i necarinske barijere.

Glavni razlog trgovinskog rata predstavljaju upravo navedena strukturna pitanja poput kršenja prava intelektualne svojine, naročito u sferi tehnologije. Proklamovani cilj američkih sankcija je kažnjavanje Kine zbog raznih manipulacija i nefer odnosa prema stranim investicijama u želji da postane svetska tehnološka sila. Strane firme su prinuđene da vrše zajednička ulaganja sa kineskim firmama kada žele da posluju u Kini i time otvaraju prostor za transferisanje svog know-how bez bilo kakve zaštite. Američke kompanije su se konstantno žalile da kineska država pomaže u krađi poslovnih tajni od strane kineskih kompanija. Polovina članica Američke privredne komore u Kini je prijavila krađu intelektualne svojine kao najveću pretnju za svoje poslovanje. Pored navedenog lošeg tretmana stranih investicija, kineska država subvencioniše kompanije za koje proceni da su strateške, a pre svega u domenu veštačke inteligencije, visoke tehnologije i drugih. Motivi koji stoje iza takvih politika su nastojanja da transformiše svoju ekonomiju od proizvođača jeftinih proizvoda do proizvođača skupljih i tehnološki složenijih proizvoda.

Mnogi smatraju da navedeni postupci krše pravila Svetske trgovinske organizacije, kojoj je Kina pristupila u decembru 2001. godine, ali do sada je većina razvijenih ekonomija tolerisala takve prakse. U ovom momentu deluje da Kina uspeva da pobedi u tehnološkoj trci sa SAD-om. Jedan je od najvećih svetskih investitora u oblasti razvoja veštačke inteligencije, kvantnih računara, automobilskih baterija i drugih visoko-tehnoloških proizvoda. Najuspešniji primer je tehnološki hab Šenžen u Kini koji postaje nova Silicijumska dolina. U Šenžen se preselio i veliki broj najvećih svetskih visoko-tehnoloških kompanija sa liste Fortune 500 u kome razvijaju svoje brojne inovacije. Takvi trendovi su doveli i do pritiska na američku administraciju da vodi računa o podršci svojih tehnoloških giganata u trci na svetskom tržištu, koje sve više preuzima Kina, kao što je 5G tehnologija.

Nije partijsko pitanje

Donald Tramp i Si Đinping (Politico)
Donald Tramp i Si Đinping (Politico)

Trgovinski deficit sa Kinom koji konstantno raste i nefer odnos u trgovini je ujedinio obe stranke u američkom Kongresu. Kina se tokom pregovora već obavezala da će uvoziti više američkih poljoprivrednih proizvoda, koje bi trebalo da prate i energenti, industrijski proizvodi i usluge. Trampova administracija traži da Kina ukine necarinska ograničenja koja otežavaju poslovanje američkih firmi, kao i ograničenja u sferi vlasništva koja trenutno postoje.

Trgovinski rat je izazvao probleme na obe strane. Velike američke kompanije, poput Volmarta, koji uvozi jeftinu kinesku robu u vrednosti od više milijardi dolara godišnje, su se našle pod direktnim udarom. Volmart je veći deo troška preneo na svoje kupce povećavajući cene proizvoda i time negativno uticao na njihov životni standard. Prema podacima za 2018. godinu, carine nisu smanjile trgovinski deficit sa Kinom već je nastavio da raste. Najveći trgovinski partner Kine je SAD koja čini 20% njenog izvoza. Neizvesnost da će do primirja doći navodi deo kompanija da razmišljaju da se isele iz Kine u države Jugoistočne Azije, ali i u Indiju. Poverenje potrošača u Kini je poljuljano usled trgovinskog rata i stvara dodatni pritisak da država poveća stimulisanje privrede.

Zaoštravanje odnosa

Amerika je označila Kinu kao strateškog konkurenta, ne samo u sferi privrede i finansija, već i kao bezbednosnu i političku pretnju. Buduća eskalacija ovog sukoba može produbiti usporavanje svetskog ekonomskog rasta. Predsednik Donald Tramp obećao je da bi bilo koji hipotetički dogovor morao da sadrži klauzule koje garantuju da će Kina ovaj put zaista sprovesti obećanja proistekla iz pregovora. Kineska strana to vidi kao nametanje američkih pravila i mešanje u njihove unutrašnje stvari. Uprkos uvođenju novih carina u maju, otvorena je i dalje mogućnost da do dogovora ipak dođe. Prva prilika biće susret dva lidera u Tokiju na G20 samitu krajem sledećeg meseca.

Američki saveznici trenutno nisu zainteresovani da podrže nastavak konfrontacije sa Kinom, s obzirom da je glavni trgovinski partner svih azijskih država i Evropske unije. Usled povećanih barijera za ulazak na tržište SAD, Kina je podstaknuta da plasira svoje proizvode na druga tržišta, što može izazvati otpor i negativne reakcije od strane kineskih partnera, a pre svega Evropske unije. Trgovinski rat će ubrzati i razvoj domaćeg tržišta koje kineska država pokušava da stimuliše i time kompenzuje bar deo gubitka.

Odgovorniji pristup koji bi doveo do okončanja trgovinskog rata je neophodan, ne samo zbog strana u sukobu, već zbog celog sveta.Click To Tweet

SAD je sa novom administracijom počela da napušta promovisanje slobodne trgovine čiji je bila pobornik od Drugog svetskog rata. Takođe, napušta i liberalni poredak zabranom imigracije, izlaskom iz sporazuma i umanjujući važnost međunarodnih organizacija. Protekcionizam u trgovini ne samo sa Kinom već i sa svojim drugim partnerima ostavlja sumnju da li Amerika želi samo fer pravila na koja se poziva ili trgovinsku ravnotežu po svaku cenu.

Kina najverovatnije neće lako odustati od svog pristupa trgovini koji ju je do sada dobro služio. Kao rastuća sila nastaviće da izaziva SAD kao supersilu, čak iako do dogovora dođe, jer želi da postane visoko-tehnološka i napredna ekonomija. Trgovinski rat negativno utiče ne samo na obe ekonomije već i na ostatak sveta. Prema prognozama Economist Intelligence Unit, ukoliko ne dođe do dogovora do kraja ove godine, kineski rast bi mogao biti manji za 0,5-1,5%, a američki 0,2-0,3%. Trgovina je do sada dovela do nižih cena i boljeg životnog standarda Amerikanaca i celog sveta, a sa druge strane je pružila mogućnosti i radna mesta u Kini koja je tokom svog razvoja izvukla stotine miliona svojih građana iz siromaštva. Odgovorniji pristup koji bi doveo do okončanja trgovinskog rata je neophodan, ne samo zbog strana u sukobu, već zbog celog sveta.

Piše: Vladimir Milić

Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

Komentar