fbpx

Novi treći put

Tag: si đinping

Da li će zapadne demokratije (od)braniti Tajvan?

Da li će zapadne demokratije (od)braniti Tajvan?

“Država Tajvan” – ovu kratku sintagmu upotrebio je pre par nedelja američki državni sekretar, Entoni Blinken, u jednom od obraćanja. Koliko god može delovati banalno ili nevažno, predstavlja veliki presedan. Od perioda Reganovih „šest uveravanja“ na temu odnosa Tajvana i Kine, SAD su imale prilično rezervisan pristup prema statusu ove ostrvske države. Nove okolnosti pokazuju da će se izgleda taj pristup promeniti.
Jačanje kineske političke moći, koja se iz ekonomske sfere prelila i na vojnu, podrazumeva i promenu paradigme. Vlast Komunističke partije Kine sve je asertivnija, a iz zvaničnih dokumenata izbacila je formulaciju da se radi o državi nužno orijentisanoj ka miru. Nakon brutalnog obračunavanja sa otporom u Hong Kongu, tajvanske vlasti i građani prilično su svesni da mogu biti sledeći na meti.
Kineski vladajući komunisti i dan danas sanjaju da pod svoju direktnu kontrolu stave ostrvo na kom vladaju naslednici njihovih neprijatelja iz građanskog rata. Kineski borbeni avioni periodično povređuju tajvanski vazdušni prostor, a Kina sprovodi i vojne vežbe u severnom i južnom delu Tajvanskog moreuza.
Za Tajvan glavno pitanje ostaje, da li bi u slučaju invazije mogli da računaju na ključnu pomoć zapadnih demokratija.
Nastavite čitanje
Tajvan između američkih izbora i novog hladnog rata

Tajvan između američkih izbora i novog hladnog rata

Od izbijanja epidemije virusa COVID-19, Trampova administracija pokušava dodatno da zaoštri svoj odnos sa Kinom. Iako je delovalo da obe strane žele trgovinsko primirje, kako se epidemija preselila na drugu stranu Pacifika, tako je i predsednik Si Đinping postao samo sekretar Komunističke partije, u očima američke administracije, koja želi da mu u zvaničnoj komunikaciji uskrati titulu predsednika. Poslednje u nizu zaoštravanja je, nakon zatvaranja konzulata i zabrane TikTok-a, bezbednosno i najopasnije do sad jačanje veza sa Tajvanom. Ostrvo je nešto manje od dvesta kilometara udaljeno od Kine, i Peking ga vidi kao deo svoje teritorije, za koje tvrdi da je spreman da upotrebi silu kako bi ostvario ujedinjenje.

Početkom avgusta, Tajvan je posetio američki sekretar za zdravstvo Aleks Azar. Poseta je izazvala oštre reakcije Pekinga, a diplomatski protest praćen je i vojnim merama. Kineski borbeni avioni su povredili vazdušni prostor ostrva, a nakon par dana, kineska vojska je sprovela velike vojne vežbe u severnom i južnom delu Tajvanskog moreuza.

Ceo tekst

Sukob sa Kinom kao izborna strategija

Sukob sa Kinom kao izborna strategija

Kako se novembarski izbori za predsednika SAD približavaju, Tramp pokušava konfrontaciju sa Kinom da nametne kao jednu od ključnih izbornih tema. Odnosi između dve najveće ekonomije sveta već neko vreme su u padu, a tokom jula meseca dostigli su najniži nivo u poslednjih 40 godina.

Krajem prošlog meseca američki državni sekretar Majkl Pompeo održao je govor pod nazivom “Komunistička Kina i budućnost slobodnog sveta” gde je ocenio preko 40 godina saradnje sa Kinom kao grešku koja nije donela dobrobit za američki narod. Simbolično, govor je održan u Predsedničkoj biblioteci Ričarda Niksona kome se pripisuje inicijalno uspostavljanje saradnje sa Pekingom.

Ceo tekst

Kina i američki predsednički izbori

Kina i američki predsednički izbori

Od saradnje do sukoba

Usled neprekidnog ekonomskog i vojnog razvoja koji traje više od četiri decenije, sa svakim novim izborima u SAD, Kina postaje sve aktuelnija tema. Odnos između ove dve sile oscilirao je tokom ovog perioda i uglavnom je bio vođen od strane SAD. Od podrške otvaranju privrede tokom osamdesetih, do kritike usled Tjenanmena i političke distance tokom devedesetih, i konačno početkom dvehiljaditih vodeća demokratija sveta bila je preokupirana borbom protiv terorizma uz blagu podršku Kine. Sa druge strane, SAD se trudila da je uključi u međunarodne odnose. Jedan od najvažnijih je prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (2001). Odluka zbog koje se, sudeći po izjavama zvaničnika, i demokrate i republikanci danas kaju. U međuvremenu, Kina je postala druga privreda sveta i za relativno kratko vreme porasla sa 1% na 16% svetskog BDP-a.

Ceo tekst

11.11. je simbol rastuće moći Kine

11.11. je simbol rastuće moći Kine

Često smo mogli da vidimo snimke ljudi koji se guraju, a ne tako retko i potuku zbog dobre cene prilikom šopinga u okviru Black Friday-a u Americi. Međutim, postavlja se pitanje kako izgleda sličan praznik koji slavi kupovinu, a koji je pritom veći od Black Friday-a i Cyber Monday-a zajedno. Ovogodišnji “Dan samaca” ili “Festival duplih jedanaestica” u Kini je privukao preko pet stotina miliona kupaca. Iz Alibabe su potvrdili da je danas prodaja dostigla još jedan rekordan stepen, čime je “Dan samaca” postao najveći dan kupovine na planeti.

Ceo tekst

Nastavak trgovinskog rata SAD i Kine

Nastavak trgovinskog rata SAD i Kine

Dve najveće privrede sveta, koje čine 40% svetskog BDP-a, stupile su u trgovinski rat prošle godine. Iako je produžen prvobitni rok za postizanje primirja, rastao je optimizam da će do dogovora ipak doći. Krajem aprila obe strane su navodile da je sporazum na dohvat ruke, ali početkom maja predsednik Tramp je tvitovao da se uvode nove carine zato što kineska strana nije spremna da se obaveže na već dogovorene elemente sporazuma.

Ceo tekst

40 godina kineskih reformi

40 godina kineskih reformi

U jednom malom selu, Sjaogang, 1978. godine u Kini grupa seljaka se tajno sastala i podelila do tada državnu zemlju. Prema ugovoru koji je njih 20 potpisalo svakoj porodici je pripao po deo zemlje na obradu. Obavezali su se da određenu kvotu predaju državi, a višak zadrže za sebe. Koliko je to tada bilo opasno govori i obaveza da ukoliko nekog od seljaka uhapse zbog podele zemlje, ostali će preuzeti brigu o njegovoj deci dok ne napune 18 godina. Ispostavilo se da je podela na individualnu odgovornost preuzete zemlje mnogo efikasnija od kolektivne. Produktivnost je vrlo brzo porasla i već sledeće godine su u selu proizveli koliko za prethodnih pet.

Ceo tekst