Koliko se Tramp promenio od 2016?

Koliko se Tramp promenio od 2016?

Programski direktor Novog trećeg puta (dimitrijemilic@novitreciput.org)

“Ako postanem predsednik, ono što sam siguran da ću uraditi je da ću zaustaviti da nas ostale države iskorišćavaju… Pogledajte Kinu! Koliko milijardi gubimo u trgovini sa njima? Preko 100 milijardi ili koliko?”

Iako ovo mogu delovati kao Trampove rečenice iz pobedničke kampanje 2016. godine, zapravo su rečenice koje je izgovorio na konferenciji za novinare još 2000. Ono što razliku čini još manjom je to što je u pitanju, takođe, bila konferencija za novinare predsedničkog kandidata, ali tada ne Republikanske partije, već sada već irelevantne Reformističke partije. Od njegove prve neuspešne kandidature 2000, preko njegove uspešne predsedničke kandidature 2016, do načina vođenja Amerike tokom osvojenog mandata, Tramp je doživeo više promena.

Svoj stav je za 180 stepeni menjao po pitanju abortusa, oporezivanja bogatih, javnog zdravstva, kojoj partiji je bliži ili po pitanju javnog duga. Međutim, od početka njegovog političkog angažmana do danas, tri stvari su ostale konstatne: ekscentričan nastup, zalaganje za strožu kontrolu imigracije i protivljenje ugovorima o slobodnoj trgovini.

Ove političke pozicije, otvoreno iznesene i sa jakom populističkom retorikom usmerenom protiv političkih elita, suštinski su činile ono što Donald Tramp politički jeste. On je pravilno identifikovao još 2000. da će slobodna trgovina i kulturološki aspekt imigracije biti teme pogodne za političko kapitalizovanje. Sve veći broj gubitnika globalizacije na Srednjem Zapadu u kombinaciji sa svetskom ekonomskom krizom 2008, već 2016. su otvorili prostor koji je Tramp sa svojom retorikom vešto iskoristio.

U svojoj kampanji 2016. Tramp se u potpunosti razlikovao od prosečnog republikanca. Obećavao je povlačenje iz svetskih ratnih žarišta, protekcionistički stav prema slobodnoj trgovini, zid prema Meksiku i kontrolu imigracije, kao i sveobuhvatni sistem zdravstvene zaštite.

Ove političke pozicije bile su sve suprotno od prosečnog establišment republikanca koji je imao nostalgiju prema Buš administraciji. Republikanski establišment sve vreme su krasili: politika globalnog intervencionizma, želja sa dodatnim smanjivanjem trgovinskih barijera, otvorenost prema imigraciji i želja da zdravstvo ostane privatno.

Međutim, iako je republikanski establišment Trampa u početku video kao opasnost koju bi trebalo sprečiti, taj stav je korigovan. Tramp je od opasnosti postao prilika. Ta prilika bila je da republikanski predsednički kandidat, kakav god on bio, pobedi demokrate koji su već 8 godina vodili Ameriku iz Bele kuće. Tu priliku su i iskoristili, a rezultati su bili polovični sa obe strane.

Pod velikim uticajem republikanskog establišmenta, koji sa ubedljivom većinom čini predstavnike ove partije u Predstavničkom domu i Senatu, Tramp se menjao. Od povlačenja iz svetskih žarišta, broj vojnika na Bliskom Istoku je povećan za 20.000 ljudi.

Umesto sveobuhvatnog sistema zdravstvene zaštite, Tramp je u više prilika pokušavao da ukine i Obamaker, a bez nuđenja konkretne alternative. Takođe, uprkos govorima u kampanji da je berza prenaduvana, nastavio je identičnu politiku i sve češće i sam koristio berzu kao pokazatelj svoje uspešnosti. Nastavio je kroz svoju poresku seču 2017. politiku Regana i Buša u vidu smanjenja poreskih stopa najbogatijima.

Međutim, iako je u smislu retorike do dolaska na vlast “izbledeo” u velikoj meri, izbledeo je i republikanski establišment. Tramp je uspešno ušao u trgovinske ratove sa brojnim državama, kao što su Kina, Kanada ili Evropska unija, a definitivno je istupio iz dogovora o pacifičkom trgovinskom sporazumu TPP.

Iako je povećao broj vojnika na Bliskom Istoku, nije započeo nove ratove. Započeo je izgradnju zida o kom je govorio i bez ikakvih barijera govorio je protiv imgracije.

Kada se povuče crta, i establišement i Tramp su i dobili i žrtvovali ponešto. Tramp je dobio priliku da po pitanju imigracije i trgovinske politike vodi svoju politiku. Establišment je dobio nastavak iste reganovske ekonomske politike na unutrašnjem planu, postavljanje konzervativnih sudija i priliku da dalje napadaju državne zdravstvene programe. Glavno pitanje ostaje, kako će građani reagovati na sve to na izborima?

Na ovim izborima ključno je posmatrati Pensilvaniju, Mičigen, Ohajo, Viskonsin i Minesotu. Ove države gubitnice globalizacije 2016. odlično su reagovale na Trampovu antitrgovinsku retoriku i uspeo je da osvoji čak 4 od 5, te zahvaljujući njima i dobije elektorsku pobedu. Trenutno u anketama gubi u 4 od 5, ali sa ne prevelikom razlikom. O tome da li se Tramp tokom mandata, za birače kojima duguje pobedu, promenio na bolje ili na gore, važno je da 3. novembra čujemo njihov sud u ovih pet država. Trenutno deluje da su i sami u velikoj dilemi.

Tekst je objavljen na portalu “Nova.rs” 13.09.2020.

    Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

    Komentar