tramp kacket
tramp kacket

Ideologija i budućnost trampovske hrišćanske desnice

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on telegram
Share on linkedin
Share on email
U prethodnom tekstu obrađeno je aktuelno pitanje ’’Zašto su Tramp i QAnon toliko privlačni religijskim fanaticima?’’.
Argument koji je zastupan je da postoje sličnosti između određenih fundamentalističkih verovanja hrišćanske desnice i QAnon opsesije Trampovom mesijanskom ulogom. Glavna zajednička karakteristika je milenarizam, verovanje da će se biblijski rat protiv Antihrista i Drugi dolazak Isusa Hrista odigrati na ovom svetu za vreme naših života.
Kako je verovanje u neposrednost Sudnjeg dana široko rasprostranjeno među hrišćanskom desnicom (58% evangelista smatra da će se dogoditi do 2050), potpuno je logično da će deo verskih fundamentalista privući QAnon narativ o Trampu kao mesiji koji će poraziti globalnog Antihrista. Brojni evangelisti koji podržavaju Trampa, poput Ralfa Drolingera, nadali su se da će Tramp silom učvrstiti svoju vlast kako bi ’’uništio’’ najvećeg neprijatelja Amerike: liberalni i multukulturalni politički establišment. Ista očekivanja imali su članovi QAnon pokreta koji su upali u Capitol Hill pred Bajdenovu inauguraciju.
Iako su mnogi evangelisti i Trampovi simpatizeri, poput pastora Pet Robertsona i Frenk Grejama, osudili varvarizam pripadnika QAnon pokreta, činjenica je da su milenaristički diskursi obe strane davali legitimitet onoj drugoj. Dok većina Trampovih evangelista ne veruje zaista u Trampovo mesijanstvo, i čak ovakve pretpostavke smatra jeretičkim, verovanje u njegovu ’’mesijsku ulogu’’ u političkom smislu, upravo je davalo osnov vernicima da poveruju i u QAnon narative.
Privlačnost QAnona je upravo milenarističkom pristupu i referenciranju na apokaliptična proročanstva. Iako su članovi QAnon pokreta pretežno internet trolovi i neonacisti koji suštinski nemaju nikakve veze sa hrišćanstvom ili evangelističkim učenjem, svoj legitimitet crpili su eksploatisanjem ideja koje su široko rasprostranjene među hrišćanskom desnicom.
Koliko god evangelisti osuđivali konspirativnost ovog internet pokreta, činjenica je da su temelji fundamentalističkih verovanja dali osnovu za glavni politički narativ QAnon-a.

Milenarizam kao naglašavanje hrišćanskog identiteta

Ukoliko se ovo eshatološko verovanje u neposrednost Sudnjeg dana prenese na savremeno političko polje, možemo videti da evangelističko i krajnje desničarsko verovanje u mesijansku ulogu Donalda Trampa ima sve karakteristike milenarizma.
Narativ koji dele različite grupacije Trampovih simparizera je kod svih identičan: rušenjem establišmenta koji propagira multikulturalizam, vlast će se ponovo vratiti u ruke tradicionalnih belih hrišćana koji više neće biti robovi zle ’’Kabale’’. Suvereni narodi sveta će biti slobodni od ’’globalističke hegemonije’’ i međunarodnih finansijskih institucija, vladara iz senke, a sve to će biti ostvareno uz Božiju pomoć.
Sam Tramp, predstavljen je kao mesijanska figura koja će se lično suprotstaviti totalitarnim silama zla i ponovo uspostaviti pravdu. Međutim, činjenica je da simpatizeri koji koriste milenaristički diskurs ipak nemaju konsenzus ni po pitanju širih društveno-političkih tema, ni po pitanju međusobnog priznavanja.
"
Ovde je, zapravo, reč o “hrišćanskom identitarizmu” čije su aspiracije prvenstveno političke i društvene, bez trunke duhovnosti. Hrišćanstvo je uzeto samo kao najmanji zajednički sadržalac.
"

Radikalizam milenarističke politike

Mnogi evangelisti i krajnja desnica propovedaju svojevrsnu verziju belačke supremacije i hrišćanskog nacionalizma, koji je isključiv prema bilo kakvim rasnim i seksualnim manjinama, a u velikoj meri netolerantan i prema drugim hrišćanskim denominacijama uključujući i katolike i ostale protestante.
Neki evangelisti, poput Drolingera, veruju da je Katolička crkva je takođe deo ’’Kabale’’ i nazivaju je najvećom lažnom religijom na svetu. U nekim verzijama ona je oličenje samog Antihrista, a u drugim samo jedna od globalističkih institucija koje su deo imaginarnog lanca pedofilije, satanizma i kanibalizma.
Ironija je u tome što je 50% američkih katolika takođe glasalo za Trampa i što većina ima identične konzervativne stavove kao evangelisti, pogotovo kada je reč o društvenim pitanjima. Iako je 90% afroameričkih hrišćana glasalo za Džo Bajdena, i dalje postoji 10% crnačkih vernika koji podržavaju Trampa, a koji su u diskursu njegovih najbližih pristalica i dalje diskriminisani. U isto vreme, očigledan je i antisemitizam u teorijama koje i evangelisti i QAnon podržavaju kao sredstvo suočavanja sa ’’globalnom elitom’’. S druge strane, istina je da su politički i verski stavovi evangelista daleko od antisemitskih: oni su u velikoj meri jedni od najvećih simpatizera Izraela i nosioci hrišćanskog cionizma.
S toga možemo zaključiti da milenaristički diskurs služi isključivo za političku diskreditaciju Trampovog najvećeg protivnika: multikulturalno i globalistički nastrojenog, pretežno demokratskog, establišmenta. Ovde je, zapravo, reč o hrišćanskom identitarizmu čije su aspiracije prvenstveno političke i društvene, bez trunke duhovnosti. Hrišćanstvo je uzeto samo kao okvirni referent i najmanji zajednički sadržalac za definisanje nacije kao bele i hrišćanske. Služi samo za definisanje ’’našeg’’ političkog bića u odnosu na ’’njih’’, gde spadaju sve druge rasne, religijske i seksualne manjine.
Hiljadugodišnje carstvo čiji dolazak bi Tramp trebalo ubrzati po njima, nije carstvo vernika i pravednika, već carstvo belih hrišćanskih Amerikanaca. I dalje, to ne znači da su ovi beli Amerikanci zaista hrišćanski vernici, njihovo hrišćanstvo je samo kulturološko-identifikaciona odrednica. To objašnjava i čitavu zbrku vezanu za QAnon paganska, new age i neonacistička obeležja, koja se paradoksalno eksponiraju u isto vreme sa hrišćanskim simbolima.
trampov plakat

Ideologija aksceleracnionizma

Neposredno pred Bajdenovu inauguraciju, grupa Trampovih pristalica upala je u Kapitol u nameri da spreči uspostavljanje nove vlasti ’’Kabale’’. Među demonstrantima nalazili su se pripadnici rasističkih organizacija kao što su Proud Boys, Three Precenters, Oath Keeprs i This is Texas Freedom Force.
Demonstranti nisu imali homogenu ideološku svest i nosili su različita obeležja, od zastave Konfederacije, nordijskih paganskih runa, ribe kao simbola hrišćanstva i čuvene QAnon zmije. Međutim, ono što je bilo zajedničko za sve pokrete jeste milenaristička ideja o aksceleracionizmu (accelarate = ubrzati). Aksceleracionizam je baziran na Mincerovom verovanju da se kroz nasilje i obračun sa otpadnicima od Boga treba ubrzati konačni rat sa Antihristom i dolazak Sudnjeg dana. Jedino tako će se ubrzati i Hristov Drugi dolazak Hiljadugodišnjeg carstva.
U političkom smislu, aksceleracionizam pretpostavlja eskalaciju kulturnog rata koji je ubrzao Trampovim mandatom, a koji bi se pretvorio u novi građanski rat. Željeni ishod je pobeda suverenističke Amerike i tradicionalne belačke hrišćanske desnice, a samim tim i pad ’’Kabale’’.
Iako aksceleracionisti ne postoje kao homogena grupacija, mnoge disperzirane organizacije teže da postanu jaka opoziciona politička sila koja u Trampu i dalje vidi svog mesiju.

Akseleracionisti kao politička snaga

Ta politička snaga odražava apsurdnost i postmodernističku kontradiktornost same Trampove vladavine. Čine je brojne grupacije sa međusobno suprotstavljenim verovanjima: od judeofiličnih evangelista do antisemitski nastrojenih neonacista.
Među njima je i neonacistička organizacija, the Base, čiji pripadnici su uhapšeni u decembru 2020 godine. zbog podsticanja svojih članova na vandalizovanje sinagoga 2019. Slične antisemitske ispade imale su i druge organizacije koje su učestvovale na Unite the Right mitingu u Šarlotsvilu, među kojima i Atomwaffen Division. Jedan od njihovih članova je uhapšen u januaru 2018. zbog izbadanja na smrt osamnaestogodišnjeg, Blejza Bernštajna, samo zbog toga što je bio otvoreno gej i Jevrejin.
Priča o aksceleracionizmu je paradoksalna i apsurdna, baš zbog toga što, pored antisemitski nastrojenih organizacija, veliki broj hrišćana koji veruje u ubrzanje Sudnjeg dana gaji eksplicitno cionističke stavove. Pored toga što se čitavo protestantsko nasleđe bazira na vraćanju starozavetnim judaističkim korenima, sama apokaliptička tradicija potiče od Jevreja.
Hrišćanski cionisti, među kojima su i Trampovi evangelisti, smatraju da je povratak Jevreja u Izrael preduslov za Drugi dolazak Isusa Hrista. Pozivajući se na proročki san iz Knjige proroka Danijela, cionisti veruju da će carstvo Antirhista biti srušeno od strane Kralja Izraela, u liku sina Božijeg, koji će potom uspostaviti Hiljadugodišnje carstvo.
Reklama - Džonson i Merkel
Iz tih razloga oni čine jako bitan deo izraelskog lobija u Americi i podržavali su Trampove najave o premeštanju ambasade u Jerusalim. Najistaknutiji među hrišćanskim cionistima je i član Republikanske stranke, Pat Robertson, televizijski mogul i propovednik, koji je najavljivao Trampovu definitivnu pobedu do samog kraja izbora 2020. Aksceleracionizam u njihovoj politici se ogleda u verovanju da će se eskalacijom sukoba na Bliskom istoku i pobedom u korist Izraela ubrzati uspostavljanje Hiljadugodišnjeg carstva.
Iako dijametralno suprotnih stavova od antisemitski nastrojene hrišćanske desnice, hrišćanski cionisti su na isti način koristili milenaristički diskurs da legitimizuju Trampovu politiku i predstave ga kao novog mesiju.
Ova zbrka političke nekonzistentnosti samo ilustruje duboku podeljenost američkog društva i krizu identiteta. Takođe pokazuje da su ove podele, prvenstveno unutrašnje i kulturološke. Bez obzira na različite stavove po pitanju Izraela ili razlike u stepenu tolerancije prema Jevrejima, čitava hrišćanska desnica je neprijateljski nastrojena prema multikulturalnom i liberalnom konceptu globalnog društva.
Milenarizam je ujedno jedan od političko-propagandnih metoda za diskreditovanje takvog koncepta društva, ali i paralelna realnost koju pojedini vernici istinski doživljavaju.

Odložena Apokalipsa?

Kako je početkom mandata Džo Bajdena uspostavljen društveni konsenzus umerenih pripadnika demokratskog i republikanskog establišmenta, moć radikalnih ideologija počinje da slabi. Umesto eskalacije kulturnog rata i dalje polarizacije, govori se o nacionalnom jedinstvu.
Dok pripadnici QAnon pokreta polako shvataju da su bili obmanuti i da se ’pad Kabale’’ nikada neće dogoditi , Trampovi najbliži saradnici, poput Majk Pensa, izabrali su da radije služe interesima svoje države nego da i dalje učestvuju u kreiranju fantazije.
S druge strane, evangelisti se kategorički protive velikom broju Bajdenovih politika. U to spadaju i najavljene politike o klimatskim promenama, državljanstvu za migrante i veći akcenat na zaštiti manjinskih prava. Baptistički pastor, Robert Džefris, najavio da je nastupa ’’mračno doba za duhovnosti’’ i predviđa ’’divljačka vremena’’ u kojima će se društvo raspasti . Indikatori moralnog posrnuća, prema Džefrisu, su politička korektnost, cancel kultura i ’’podilaženje’’ manjinama.
Pitanje je da li će se konzervativna hrišćanska desnica okupiti oko umerenih snaga unutar Republikanske partije ili će nastaviti da propoveda o političkom mesijanizmu, sada već politički mrtvog, Donalda Trampa.
S druge strane, pitanje je da li Tramp može formirati sopstvenu partiju od međusobno nekoherentnih grupacija koje ga podržavaju. Koliko god njihov ’’neprijatelj’’ bio jasno definisan, fanatici se dele upravo na malim razlikama. Upravo pitanje Trampove ’’Božanske prirode’’ koju QAnon zagovara i nedostatak bilo kakve strukture bez imaginarnog internet vođsta u potpunosti parališe ovaj pokret.
Pogotovo nakon lažnih obećanja i sveopšte diskreditacije nakon incidenta u Capitol Hill-u, velika je mogućnost da će se evangelisti i hrišćanska desnica zadovoljiti i umerenijim republikanskim politikama. Kao i u slučaju Fridriha II, milenaristi će morati da se suoče sa činjenicom da je Trampov mesijanizam bio samo fantazija.

Budite u toku sa svetskim političkim trendovima!

Prijavite se na našu mejling listu i slaćemo Vam najsvežije analize o spoljnoj politici.

    One Response

    Оставите одговор

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

    Slični tekstovi

    zagađenje - fotografija kouji tsuru
    Kina
    Dimitrije Milić
    Kinesko zagađenje – svetski problem

    Kada je 1979. Deng Sjaoping najavio sveobuhvatnu ekonomsku reformu Kine, privreda ove države činila je tek oko 1 odsto svetske ekonomije. Iako je i tada bila najmnogoljudnija država na svetu, njen doprinos svetskom bruto domaćem proizvodu bio je disproporcionalno mali.

    Nastavi čitanje »
    Armin Lašet - fotografija Olaf Kosinsky
    Nemačka
    Dimitrije Milić
    Da li će poplave u Nemačkoj uticati na izbore?

    Pre nešto manje od 20 godina, Nemačku su kao i danas zadesile ogromne poplave. U Istočnoj Nemačkoj one su se pojavile kao posledica intenzivne i neprestane kiše i iznenada su izazvale vanrednu situaciju u celoj državi. Preko 20 000 ljudi bilo je angažovano da bi se sanirale posledice ove vremenske nepogode, te je vojska ove države imala svoju najmnogoljudniju akciju od Drugog svetskog rata.

    Nastavi čitanje »
    fotografija pop zebra
    Evropska unija
    Dimitrije Milić
    Levica između novih i starih radnika

    Pre nešto više od 20 godina, leve snage bile su u punoj snazi i na pozicijama moći širom država Zapada. Predsednik Amerike bio je demokrata, laburisti su imali čvrstu vlast u Ujedinjenom Kraljevstvu, a socijaldemokrate su bili centralna snaga od Nemačke, preko Holandije i Austrije, do Švedske i Italije. Delovalo je da je levica konačno pronašla način kako da pobedi konzervativne snage, koje su u deceniji pre bile dominatna snaga.

    Nastavi čitanje »