fbpx

Novi treći put

Tag: qanon

Ideologija i budućnost trampovske hrišćanske desnice

Ideologija i budućnost trampovske hrišćanske desnice

Argument koji je zastupan je da postoje sličnosti između određenih fundamentalističkih verovanja hrišćanske desnice i QAnon opsesije Trampovom mesijanskom ulogom. Glavna zajednička karakteristika je milenarizam, verovanje da će se biblijski rat protiv Antihrista i Drugi dolazak Isusa Hrista odigrati na ovom svetu za vreme naših života.
Kako je verovanje u neposrednost Sudnjeg dana široko rasprostranjeno među hrišćanskom desnicom (58% evangelista smatra da će se dogoditi do 2050), potpuno je logično da će deo verskih fundamentalista privući QAnon narativ o Trampu kao mesiji koji će poraziti globalnog Antihrista. Brojni evangelisti koji podržavaju Trampa, poput Ralfa Drolingera, nadali su se da će Tramp silom učvrstiti svoju vlast kako bi ’’uništio’’ najvećeg neprijatelja Amerike: liberalni i multukulturalni politički establišment. Ista očekivanja imali su članovi QAnon pokreta koji su upali u Capitol Hill pred Bajdenovu inauguraciju.
Iako su mnogi evangelisti i Trampovi simpatizeri, poput pastora Pet Robertsona i Frenk Grejama, osudili varvarizam pripadnika QAnon pokreta, činjenica je da su milenaristički diskursi obe strane davali legitimitet onoj drugoj. Dok većina Trampovih evangelista ne veruje zaista u Trampovo mesijanstvo, i čak ovakve pretpostavke smatra jeretičkim, verovanje u njegovu ’’mesijsku ulogu’’ u političkom smislu, upravo je davalo osnov vernicima da poveruju i u QAnon narative.
Privlačnost QAnona je upravo milenarističkom pristupu i referenciranju na apokaliptična proročanstva. Iako su članovi QAnon pokreta pretežno internet trolovi i neonacisti koji suštinski nemaju nikakve veze sa hrišćanstvom ili evangelističkim učenjem, svoj legitimitet crpili su eksploatisanjem ideja koje su široko rasprostranjene među hrišćanskom desnicom.
Koliko god evangelisti osuđivali konspirativnost ovog internet pokreta, činjenica je da su temelji fundamentalističkih verovanja dali osnovu za glavni politički narativ QAnon-a.

Milenarizam kao naglašavanje hrišćanskog identiteta

Ukoliko se ovo eshatološko verovanje u neposrednost Sudnjeg dana prenese na savremeno političko polje, možemo videti da evangelističko i krajnje desničarsko verovanje u mesijansku ulogu Donalda Trampa ima sve karakteristike milenarizma.
Narativ koji dele različite grupacije Trampovih simparizera je kod svih identičan: rušenjem establišmenta koji propagira multikulturalizam, vlast će se ponovo vratiti u ruke tradicionalnih belih hrišćana koji više neće biti robovi zle ’’Kabale’’. Suvereni narodi sveta će biti slobodni od ’’globalističke hegemonije’’ i međunarodnih finansijskih institucija, vladara iz senke, a sve to će biti ostvareno uz Božiju pomoć.
Sam Tramp, predstavljen je kao mesijanska figura koja će se lično suprotstaviti totalitarnim silama zla i ponovo uspostaviti pravdu. Međutim, činjenica je da simpatizeri koji koriste milenaristički diskurs ipak nemaju konsenzus ni po pitanju širih društveno-političkih tema, ni po pitanju međusobnog priznavanja.
"
Ovde je, zapravo, reč o “hrišćanskom identitarizmu” čije su aspiracije prvenstveno političke i društvene, bez trunke duhovnosti. Hrišćanstvo je uzeto samo kao najmanji zajednički sadržalac.
"

Radikalizam milenarističke politike

Mnogi evangelisti i krajnja desnica propovedaju svojevrsnu verziju belačke supremacije i hrišćanskog nacionalizma, koji je isključiv prema bilo kakvim rasnim i seksualnim manjinama, a u velikoj meri netolerantan i prema drugim hrišćanskim denominacijama uključujući i katolike i ostale protestante.
Neki evangelisti, poput Drolingera, veruju da je Katolička crkva je takođe deo ’’Kabale’’ i nazivaju je najvećom lažnom religijom na svetu. U nekim verzijama ona je oličenje samog Antihrista, a u drugim samo jedna od globalističkih institucija koje su deo imaginarnog lanca pedofilije, satanizma i kanibalizma.
Ironija je u tome što je 50% američkih katolika takođe glasalo za Trampa i što većina ima identične konzervativne stavove kao evangelisti, pogotovo kada je reč o društvenim pitanjima. Iako je 90% afroameričkih hrišćana glasalo za Džo Bajdena, i dalje postoji 10% crnačkih vernika koji podržavaju Trampa, a koji su u diskursu njegovih najbližih pristalica i dalje diskriminisani. U isto vreme, očigledan je i antisemitizam u teorijama koje i evangelisti i QAnon podržavaju kao sredstvo suočavanja sa ’’globalnom elitom’’. S druge strane, istina je da su politički i verski stavovi evangelista daleko od antisemitskih: oni su u velikoj meri jedni od najvećih simpatizera Izraela i nosioci hrišćanskog cionizma.
S toga možemo zaključiti da milenaristički diskurs služi isključivo za političku diskreditaciju Trampovog najvećeg protivnika: multikulturalno i globalistički nastrojenog, pretežno demokratskog, establišmenta. Ovde je, zapravo, reč o hrišćanskom identitarizmu čije su aspiracije prvenstveno političke i društvene, bez trunke duhovnosti. Hrišćanstvo je uzeto samo kao okvirni referent i najmanji zajednički sadržalac za definisanje nacije kao bele i hrišćanske. Služi samo za definisanje ’’našeg’’ političkog bića u odnosu na ’’njih’’, gde spadaju sve druge rasne, religijske i seksualne manjine.
Hiljadugodišnje carstvo čiji dolazak bi Tramp trebalo ubrzati po njima, nije carstvo vernika i pravednika, već carstvo belih hrišćanskih Amerikanaca. I dalje, to ne znači da su ovi beli Amerikanci zaista hrišćanski vernici, njihovo hrišćanstvo je samo kulturološko-identifikaciona odrednica. To objašnjava i čitavu zbrku vezanu za QAnon paganska, new age i neonacistička obeležja, koja se paradoksalno eksponiraju u isto vreme sa hrišćanskim simbolima.
trampov plakat

Ideologija aksceleracnionizma

Neposredno pred Bajdenovu inauguraciju, grupa Trampovih pristalica upala je u Kapitol u nameri da spreči uspostavljanje nove vlasti ’’Kabale’’. Među demonstrantima nalazili su se pripadnici rasističkih organizacija kao što su Proud Boys, Three Precenters, Oath Keeprs i This is Texas Freedom Force.
Demonstranti nisu imali homogenu ideološku svest i nosili su različita obeležja, od zastave Konfederacije, nordijskih paganskih runa, ribe kao simbola hrišćanstva i čuvene QAnon zmije. Međutim, ono što je bilo zajedničko za sve pokrete jeste milenaristička ideja o aksceleracionizmu (accelarate = ubrzati). Aksceleracionizam je baziran na Mincerovom verovanju da se kroz nasilje i obračun sa otpadnicima od Boga treba ubrzati konačni rat sa Antihristom i dolazak Sudnjeg dana. Jedino tako će se ubrzati i Hristov Drugi dolazak Hiljadugodišnjeg carstva.
U političkom smislu, aksceleracionizam pretpostavlja eskalaciju kulturnog rata koji je ubrzao Trampovim mandatom, a koji bi se pretvorio u novi građanski rat. Željeni ishod je pobeda suverenističke Amerike i tradicionalne belačke hrišćanske desnice, a samim tim i pad ’’Kabale’’.
Iako aksceleracionisti ne postoje kao homogena grupacija, mnoge disperzirane organizacije teže da postanu jaka opoziciona politička sila koja u Trampu i dalje vidi svog mesiju.

Akseleracionisti kao politička snaga

Ta politička snaga odražava apsurdnost i postmodernističku kontradiktornost same Trampove vladavine. Čine je brojne grupacije sa međusobno suprotstavljenim verovanjima: od judeofiličnih evangelista do antisemitski nastrojenih neonacista.
Među njima je i neonacistička organizacija, the Base, čiji pripadnici su uhapšeni u decembru 2020 godine. zbog podsticanja svojih članova na vandalizovanje sinagoga 2019. Slične antisemitske ispade imale su i druge organizacije koje su učestvovale na Unite the Right mitingu u Šarlotsvilu, među kojima i Atomwaffen Division. Jedan od njihovih članova je uhapšen u januaru 2018. zbog izbadanja na smrt osamnaestogodišnjeg, Blejza Bernštajna, samo zbog toga što je bio otvoreno gej i Jevrejin.
Priča o aksceleracionizmu je paradoksalna i apsurdna, baš zbog toga što, pored antisemitski nastrojenih organizacija, veliki broj hrišćana koji veruje u ubrzanje Sudnjeg dana gaji eksplicitno cionističke stavove. Pored toga što se čitavo protestantsko nasleđe bazira na vraćanju starozavetnim judaističkim korenima, sama apokaliptička tradicija potiče od Jevreja.
Hrišćanski cionisti, među kojima su i Trampovi evangelisti, smatraju da je povratak Jevreja u Izrael preduslov za Drugi dolazak Isusa Hrista. Pozivajući se na proročki san iz Knjige proroka Danijela, cionisti veruju da će carstvo Antirhista biti srušeno od strane Kralja Izraela, u liku sina Božijeg, koji će potom uspostaviti Hiljadugodišnje carstvo.
Iz tih razloga oni čine jako bitan deo izraelskog lobija u Americi i podržavali su Trampove najave o premeštanju ambasade u Jerusalim. Najistaknutiji među hrišćanskim cionistima je i član Republikanske stranke, Pat Robertson, televizijski mogul i propovednik, koji je najavljivao Trampovu definitivnu pobedu do samog kraja izbora 2020. Aksceleracionizam u njihovoj politici se ogleda u verovanju da će se eskalacijom sukoba na Bliskom istoku i pobedom u korist Izraela ubrzati uspostavljanje Hiljadugodišnjeg carstva.
Iako dijametralno suprotnih stavova od antisemitski nastrojene hrišćanske desnice, hrišćanski cionisti su na isti način koristili milenaristički diskurs da legitimizuju Trampovu politiku i predstave ga kao novog mesiju.
Ova zbrka političke nekonzistentnosti samo ilustruje duboku podeljenost američkog društva i krizu identiteta. Takođe pokazuje da su ove podele, prvenstveno unutrašnje i kulturološke. Bez obzira na različite stavove po pitanju Izraela ili razlike u stepenu tolerancije prema Jevrejima, čitava hrišćanska desnica je neprijateljski nastrojena prema multikulturalnom i liberalnom konceptu globalnog društva.
Milenarizam je ujedno jedan od političko-propagandnih metoda za diskreditovanje takvog koncepta društva, ali i paralelna realnost koju pojedini vernici istinski doživljavaju.

Odložena Apokalipsa?

Kako je početkom mandata Džo Bajdena uspostavljen društveni konsenzus umerenih pripadnika demokratskog i republikanskog establišmenta, moć radikalnih ideologija počinje da slabi. Umesto eskalacije kulturnog rata i dalje polarizacije, govori se o nacionalnom jedinstvu.
Dok pripadnici QAnon pokreta polako shvataju da su bili obmanuti i da se ’pad Kabale’’ nikada neće dogoditi , Trampovi najbliži saradnici, poput Majk Pensa, izabrali su da radije služe interesima svoje države nego da i dalje učestvuju u kreiranju fantazije.
S druge strane, evangelisti se kategorički protive velikom broju Bajdenovih politika. U to spadaju i najavljene politike o klimatskim promenama, državljanstvu za migrante i veći akcenat na zaštiti manjinskih prava. Baptistički pastor, Robert Džefris, najavio da je nastupa ’’mračno doba za duhovnosti’’ i predviđa ’’divljačka vremena’’ u kojima će se društvo raspasti . Indikatori moralnog posrnuća, prema Džefrisu, su politička korektnost, cancel kultura i ’’podilaženje’’ manjinama.
Pitanje je da li će se konzervativna hrišćanska desnica okupiti oko umerenih snaga unutar Republikanske partije ili će nastaviti da propoveda o političkom mesijanizmu, sada već politički mrtvog, Donalda Trampa.
S druge strane, pitanje je da li Tramp može formirati sopstvenu partiju od međusobno nekoherentnih grupacija koje ga podržavaju. Koliko god njihov ’’neprijatelj’’ bio jasno definisan, fanatici se dele upravo na malim razlikama. Upravo pitanje Trampove ’’Božanske prirode’’ koju QAnon zagovara i nedostatak bilo kakve strukture bez imaginarnog internet vođsta u potpunosti parališe ovaj pokret.
Pogotovo nakon lažnih obećanja i sveopšte diskreditacije nakon incidenta u Capitol Hill-u, velika je mogućnost da će se evangelisti i hrišćanska desnica zadovoljiti i umerenijim republikanskim politikama. Kao i u slučaju Fridriha II, milenaristi će morati da se suoče sa činjenicom da je Trampov mesijanizam bio samo fantazija.

Budite u toku sa svetskim političkim trendovima!

Prijavite se na našu mejling listu i slaćemo Vam najsvežije analize o spoljnoj politici.

    Zašto su Tramp i Qanon magneti za verske fanatike

    Zašto su Tramp i Qanon magneti za verske fanatike

    Trampova apokalipsa

    U gradiću Alštet, davnog leta 1524. godine, reformistički sveštenik, Tomas Mincer, održao je propoved saksonskim kneževima, pozivajući ih da svojim delovanjem ubrzaju dolazak Sudnjeg dana.
    Pozivajući se na starozavetnu Knjigu proroka Danila i apokaliptične vizije o Armagedonu i konačnom ratu između Hrista i Antihrista, Mincer je podstrekivao saksonske kneževe da se svrstaju na stranu Boga u predstojećem ratu i pobiju sve sveštenike, monahe i katoličke vladare. Smatrao je da je Rimokatolička crkva postala previše korumpirana, ogrezla u materijalizmu i taštini, i da se time svrstala na stranu Antihrista.
    Njihovim istrebljenjem, pripremio bi se teren za Drugi dolazak Isusa Hrista i uspostavljanje Hiljadugodišnjeg carstva na Zemlji kojim će vladati pravednici. Iako Mincerovi pozivi na masovno istrebljenje nisu urodili plodom među saksonskim plemstvom, njegovo učenje je u velikoj meri dalo ideološku potporu Velikom seljačkom ratu koji je izbio 1525. Ovaj rat predstavlja jedan od bitnijih događaja u istoriji reformacije čija tekovina su verske slobode kao jedan o temeljnih stubova američke demokratije, ali i centralna tačna američkog hrišćanskog identiteta.
    Uglavnom se egalitarističke ideje Tomasa Mincera i Veliki seljački rat smatraju jednim od prvih proleterskih ustanaka u istoriji, te se neminovno vezuju za komunističku i socijalističku ikonografiju. Međutim, u ovom slučaju, Mincerov doprinos reformacije od velikog je značaja i za razumevanje radikalnijih protestantskih denominacija, koje čine osnovu savremene hrišćanske desnice u Americi.
    "
    Za evangeliste, multikulturalna i liberalna Amerika je oličenje moralnog posrnuća i simbol vladavine Antihrista, kome na put može stati jedino Tramp uz pomoć tradicionalnih hrišćanskih belaca.
    "
    Mnogo bitnije od toga, Tomas Mincer je postavio temelje modernog apokaliptičkog tumačenja istorije, koje, u periodu između 2016. i 2020. godine, postaje dominantno u mainstream diskursu Trampovske hrišćanske desnice.

    Tramp kao mesijanski borac protiv ’’globalne elite’’

    Čitava Trampova retorika i stil vladavine obeleženi su najavljivanjem velikog političkog preokreta i rušenja establišmenta, dok kog nikada nije došlo. Podsticanje društvene polarizacije i diskriminatorna retorika bili su opravdavani suočavanjem sa ’’močvarom’’ demokratske globalističke elite. Odstupanje iz međunarodnih sporazuma i najavljivano povlačenje iz uloge globalnog ’’svetskog policajca’’, najavljivani su kao okretanje Amerike samoj sebi, što bi je učinilo ’’ponovo velikom’’.
    Istina je da su ovakve izolacionističke politike najmanje išle u prilog američkom društvu, a ono je u toku Trampovog mandata polarizovano više nego ikad u prethodnim decenijama. Kulturni rat između kosmopolita, liberala i globalista na jednoj strani i Trampovih suverenista pretio da je poljulja same temelje američke demokratije.
    Upravo u tom sukobu, i nagoveštaju američke propasti, Tramp je mobilisao i veliki broj međunarodnih pristalica. Opsesija njegovom politikom bila je evidentna među evropskim suverenistima i ekstremnim desničarima koji su se ponadali da će Tramp lično urušiti čitav globalni poredak.
    Slične fascinacije Trampom postojale su i u Srbiji, gde je, pored toga što je percipiran kao saveznik po pitanju Kosova, čak i umereniji deo društva navijao za Trampa da ’’uništi Ameriku iznutra’’. Krajnji ishod koji su priželjkivali njegovi internacionalni simpatizeri bila je propast sadašnjeg svetskog poretka i uništenje ’’globalističke elite’’. Ova elita je u Trampovom diskursu predstavljana kao tiranska i samodovoljna grupacija ljudi koja upravlja svetom protiv interesa slobodnih naroda, radi sopstvenog profita i koristi.
    Pored standardnih antisemitskih teorija o bogatim bankarima koji upravljaju svetskim finansijskim tokovima, antiglobalistički diskurs je za vreme Trampa dobio nov oblik.

    Uspon Qanon pokreta

    Krajem 2017. na 4chan-u se širi teorija zavere o ’’zatišju pred buru’’ i Trampovom konačnom obračunu sa ’’Kabalom’’, koju čine demokratski establišment i globalna elita. Iskonstruisan je niz teorija zavera prema kojima globalni vladari iz senke kontrolišu lance trgovine decom i koriste ih u svrhe satanističkih rituala pedofilije i kanibalizma. Deo ovog lanca čine, ne samo Demokratska stranka i njeni sponzori, već i čitav niz globalistički nastrojenih svetskih lidera, kraljevske porodice, Katolička crkve, Jevreji itd.
    Korisničko ime anonimusa koji je proširio ovu teoriju zavere po društvenim mrežama bilo je ’’Q Clearance Patriot’’, čime je indicirao da su podaci koje iznosi pušteni iz vojnih i obaveštajnih krugova. Inspirisan njegovim imenom, širom interneta i među alternativnom desnicom, uspostavljen je QAnon pokret.
    Njegovi pripadnici su samoproklamovani anonimusi u Americi, ali i širom sveta. Njihov baner na kom je oslikana zmija koja formira slovo Q, s natpisom ’’Where we go one we go all’’, pojavljivali i na Trampovim mitinzima.
    Najavljivana su hapšenja i ubistva velikih članova ’’Kabale’’, među kojima su bili pripadnici Demokratske stranke, kao što su Hilari Klinton i Džo Bajden i uticajni ’’globalisti’’ poput Džordž Soroša i Pape Franja. Pored njih pomenuti su i mnogi umetnici, poput glumca Tom Henksa i umetnice Marina Abramović, a sve zbog navodnog učešća u mreži pedofilije i satanizma.
    Kako su ove čistke najavljivane tri godine uzastopno, rasla je i popularnost pokreta. Kada se čistka nije odigrala ni do samih izbora, pristalice QAnon-a su konstruisali paralelnu realnost u kojoj su se hapšenja već desila, a da je nova vlada Džo Bajdena samo šarada iza koje Tramp i dalje vuče konce.
    Iako je ’’pad Kabale’’, izgleda odložen, Trampovi simpatizeri, poput srednjevekovnih proroka i propovednika, veruju da ’’samo što nije’’. Uprkos surovoj realnosti i nepovoljnim ishodom izbora po Trampa, članovi QAnon pokreta i dalje žive u iskonstruisanoj fantaziji i u veri da ’’još uvek nije gotovo’’.
    trampovci

    Trampovi evangelisti i hrišćanska desnica

    Imajući u vidu globalno širenje QAnon pokreta i masovnu uverenost u istinitost njihovih tvrdnji, teško je na zapitati se odakle ove teorije crpe svoj legitimitet i uverljivost. Odgovor je jednostavan: iz diskursa radikalne hrišćanske desnice, a pogotovo evangelista koji su vrhunac svog političkog uticaja doživeli za vreme Trampove administracije.
    Kako je hrišćanska desnica veliki stožer Trampovih simpatizera, logično je pretpostaviti da će lažne vesti o satanistima i pedofilima u Beloj Kući vrlo lako uznemiriti ovaj deo stanovništva i izazvati gađenje prema takozvanoj ’’satanističkoj eliti’’. Jeftini politički poenti se uvek dobijaju igranjem na kartu emocija kada su u pitanju temelji američkog društva: deca, porodica i vera.
    Međutim, antiglobalistički diskrus za vreme Trampa zasnovan je na mnogo dubljim biblijsko-apokaliptičnim korenima, i u velikoj meri podseća na propovedi Tomasa Mincera. U pitanju je stari mit o iščekivanju propasti sveta i velikog rata protiv Antihrista, koji otpočinje Drugim dolaskom Isus Hrista. Nakon što su Antihrist i njegovi sledbenici poraženi, dolazi do uspostavljanja Hiljadugodišnjeg carstva, i nastaje milenijum vladavine pravde i blagostanja.
    Veliki broj Trampovih pristalica čine hrišćanski evanđelisti koji veruju da će se jedan takav ’’smak sveta’’ odigrati u našem vremenu, a da će samo pravednici biti spašeni kada Isus Hrist drugi put siđe među smrtnike. Prema istraživanjima Pew Research Centra, više od 58% evangelista veruje da će se smak sveta dogoditi za vreme naših života. Među njima se nalaze i oni koji veruju da je savremeni globalni svet oličenje materijalizma i tiranije, a u Trampu vide mesijansku figuru koja će se suprotstaviti Novom svetskom poretku koji simbolizuje vladavinu Antihrista.
    Na izborima 2016. godine, preko 81% belih evangelista je glasalo za Trampa, dok je 2020. godine za njega glasalo nešto više od 75%. Bez obzira na procentualni pad, koji je verovatno rezultat razočarenja u Trampova apokaliptična obećanja, podrška njegovoj politici je dominantan trend.
    Neki od članova Trampovog kabineta, kao što su bivši potpredsednik SAD, Majk Pens i bivši Državni sekretar, Majk Pompeo, bili su među sponzorima evangelističke organizacije Capitol Ministers, koja propoveda verovanje u neposredni dolazak Sudnjeg dana. Vođa ove organizacije, Ralf Drolinger, koji je ujedno i organizator White House Bible Study Group, poznat je po anti-LGBT, antimigrantskim, antikatoličkim i šovinističkim stavovima. On je lično pozivao Trampa da uspostavi diktaturu kako bi suzbio uticaj progresivnih i liberalnih ideja . Nakon izbijanja svetske pandemije COVID-19 virusa, Drolinger je izjavio da je virus Božija kazna za širenje homoseksualizma u Americi i svetu.
    Za evangeliste, multikulturalna i liberalna Amerika je oličenje moralnog posrnuća i simbol vladavine Antihrista, kome na put može stati jedino Donald Tramp uz pomoć tradicionalnih hrišćanskih belaca.

    Milenarizam kao politički narativ

    Pored samih evangelista, veliki deo američkog društva gaji apokaliptična iščekivanja. Prema istom istraživanju, više od 41% ukupnog broja građana SAD veruje da će se Drugi dolazak Isusov dogoditi do 2050 godine, od toga 23% misli da će se to definitivno dogoditi, dok 18% smatra da postoji velika verovatnoća. Od Jevrejskog ropstva u Vavilonu, preko progona hrišćana u Rimskom carstvu do srednjevekovnog iščekivanja apokalipse, kroz istoriju se provlači ista ideja ideja o neposrednoj propasti tiranskog totalitarnog carstva koje je ogrezlo u materijalizmu.
    Reformistički pokreti i jeretičke grupacije u 13. i 14. veku, u velikoj meri postavili temelje učenjima savremenih protestantskih denominacija u Americi. Zajedničko im je negiranje legitimiteta Katoličke crkve, koja je shvaćena kao naslednik Rimskog carstva i savremeni simbol ’’Kurve vavilonske’’, kao i vraćanje starozavetnim korenima i doslovno shvatanje jevanđelja. Centralni momenat je tumačenje Knjige Otkrovenja i verovanje da se vizije Svetog Jovana Krstitelja odnose na apokaliptične događaje koji će se dogoditi u našem vremenu.
    Britanski akademik Norman Kon vrlo jednostavno ilustruje ovu paradigmu:’’Svetom vlada neka zla, tiranska sila čija je moć destrukcije bezgranična – sila koja se ne doživljava kao ljudska već kao demonska. Tiranija te sile će bivati sve strašnije a patnje njenih žrtava sve neizdržljivije – dok najednom ne kucne čas da sveci vaskrsnu i svrgnu je s trona. Potom će Sveci, tj. odabrani sveti ljudi koji su do tada stenjali pod tiranijom preuzeti vlast nad čitavim svetom.’’
    Ovakav opis se savršeno uklapa u evangelističku sliku iskvarenog materijalnog sveta kojim trenutno vlada elita moćnika koja želi da porobi čitavo čovečanstvo kroz Novi svetski poredak. Sličnu viziju globalizma propagiraju i desničari suverenisti širom Evrope, ali i mnogi antiimperijalisti u pravoslavnom i islamskom svetu, koji savremeni Zapadni svet doživljavaju kao hegemoniju Antihrista oličenog u materijalističkim, individualističkim i liberalnim idejama.
    trampovci
    Trampove pristalice ispred zgrade Kapitola (fotografija: Chad Davis)
    Verovanje u Hristov Drugi dolazak, uspostavljanje Hiljadugodišnjeg carstva i kolektivno spasenje, sociolozi i antropolozi često nazivaju i milenarizam (millenia = hiljadu godina). Norman Kon navodi kako svi milenaristički pokreti imaju identičnu zamisao spasenja : 1. Kolektivno – biće podareno vernicima kao zajednici. 2. Ovozemaljsko – biće ostvareno na ovom svetu, a ne na nekom drugom. 3. Neposredno predstojeće – dogodiće se vrlo brzo i nenadano. 4. Sveobuhvatno – u celosti će preobraziti život na zemlji. 5. Čudesno – biće ostvareno delovanjem natprirodnih sila, tačnije uz Božiju pomoć.
    Ove ideje su svoj vrhunac doživele u srednjevekovnoj Evropi kada su jeretički pokreti i revolucionarni anarhisti propovedali o skorašnjoj propasti Rimokatoličke crkve i rimskog Pape kog su smatrali Antihristom. Njihovu propovednici su najveću popularnost imali među sirotinjom, seljacima i nižim sveštenstvom, a Mesiju su pronalazili u različitim kraljevima, carevima ali i među običnim propovednicima.
    Tako je, na primer, Fridrih II Hoenšatufen, Kralj Nemačke i izabrani car Svetog rimskog carstva bio smatran mesijanskom figurom među običnim narodom. Verovalo se da će upravo on okončati tiraniju Rimokatoličke crkve, oduzeti im bogatstvo i podeliti ga sirotinji. U isto vreme, italijansko plemstvo koje je podržavalo Crkvu, anatemisalo ga je i nazivalo Antihristom.
    Čak i nakon njegove smrti, reformistički propovednici odbijali su da se pomire sa činjenicom da car ipak nije bio mesija. Širom Svetog rimskog carstva, govorili su o njegovom vaskrsnuću i povratku, a mnoštvo prevarantskih plemića se predstavljalo kao vaskrsnuli car.

    Savremena apokaliptična verovanja i Tramp

    U savremenom svetu, milenarizam i apokaliptična verovanja, sastavni su deo života mnogih pripadnika hrišćanskih denominacija, kao što su Jehovini svedoci i Adventisti. Verovanje u dolazak Sudnjeg dana prisutno je i među ekstremnijim muslimanima kao što je bila Islamska država, čiji su borci svoje kalife doživljavali kao reinkarnaciju Mahdija, mesije koji će pobediti lažnog proroka Dadžala.
    Milenarizam je prisutan i u učenju raznih religijskih i društvenih pokreta u postkolonijalnim društvima, kao što su rastafarijanstvo na Jamajci ili Santeria među afroamerikancima na Kubi.
    U savremenoj zapadnoj kulturi milenaristički pokreti su do skoro vezivani isključivano za manje religijske sekte i podkulturne društvene pokrete, ali dolaskom Trampa na vlast po prvi put u novijoj istoriji milenarizam postaje sastavni deo političkog diskursa alternativne i krajnje desnice. Mesijanska figura je od velikog značaja za sve milenarističke pokrete, što se odražava i naglašavanju uloge Trampa kao spasioca među evangelističkim simpatizerima i članovima QAnon pokreta.
    Baš nalik na fantazije o vaskrslom caru Fridrihu II i tadašnje teorije zavere o njegovoj lažiranoj smrti, tako i pripadnici QAnon pokreta odbijaju da prihvate da je Trampovoj vladavini došao kraj.
    U narednom tekstu objasnićemo detaljnije koji su glavni politički motivi hrišćanske desnice i kako se milenaristički narativi o Trampovom mesijanstvu koriste i u spoljnopolitičke svrhe.

    Budite u toku sa svetskim političkim trendovima!

    Prijavite se na našu mejling listu i slaćemo Vam najsvežije analize o spoljnoj politici.