Parlamentarna debata (@arnold_off)
Parlamentarna debata (@arnold_off)

Bregzit saga – šta dalje?

Na jučerašnjem glasanju u donjem domu parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva velikom većinom glasova odbijen je predlog sporazuma koji je premijerka Tereza Mej napravila sa zvaničnicima Evropske unije. 202 glasa za, naspram 432 glasa protiv predloga predstavlja najubedljiviji poraz na parlamentarnom glasanju od 1918. godine. Tri velika glasanja 1924. za vreme mandata Remzija Mekdonalda predstavljala su najveće poraze sve do juče, kada je najveći od ta tri poraza premašen za čak 64 glasa. Veliki problem za Terezu Mej predstavljala je stavka koja se odnosi na granicu između Irske i Severne Irske (više o ovoj temi možete pročitati ovde). Iako je većina poslanika konzervativaca glasala za predlog njihove premijerke, veliki broj njih je odlučio da ipak ne podrži ovakvu opciju. Uz njih, i manjinski partner trenutne vlade, severnoirski DUP, odlučio je da ne podrži predlog. Sa druge strane, opoziciona laburistička partija je glasala protiv predloga, izuzimajući samo 3 poslanika koja su glasala za. I dok su se Britanci na trgovima radovali odbijanju sporazuma Tereze Mej, pitanje koje su svi postavili je – šta dalje?

Parlamentarna debata (@arnold_off)
Parlamentarna debata (@arnold_off)

Lider laburista Džeremi Korbin najavio je glasanje o nepoverenju Vladi, što je čak i sama premijerka Mej podržala. Iako je cela vladajuća grupacija najavila podršku svojoj premijerki, glasanje će vrlo izvesno biti interesantnije i neizvesnije nego jučeranšnje. Glasanje će biti obavljeno danas u 20 časova prema srpskom računanju vremena. U nastavku teksta će ukratko biti objašnjene opcije koje stoje na stolu:

1) U slučaju da protivno očekivanjima glasanje o nepoverenju Vladi prođe na glasanju, poslanicima na raspolaganju ostaju 2 nedelje da izglasaju novu Vladu ili će se ići na nove vanredne parlamentarne izbore što je i verovatnije. Kada bi se danas održali parlamentarni izbori, laburisti bi osvojili 3 procenta više od vladajućih konzervativaca, mada razlika između ljutih rivala varira od 6% prednosti za konzervativce sa početka godine, do sadašnjih 3% prednosti za laburiste. I pored uslovno većeg procenta, takav rezultat ne bi laburistima garantovao i veći broj poslanika od konzervativaca s obzirom na izborni zakon po kojem se glasa u izbornim jedinicama za pojedince, a ne za liste. Tako je, primera radi, populistička Partija za nezavisnost UK 2015. godine osvojila 12.6%, ali je to u mandatima predstavljalo samo 1 od 650. Sa druge strane, Škotska nacionalna partija je sa svega 4.7% „uzela“ čak 56 mandata. Ono što je gotovo sigurno, ni jedna partija nakon novih izbora ne bi imala samostalnu većinu.

2) Ukoliko nepoverenje Vladi ne dobije dovoljnu podršku, svakako postoji opcija da Tereza Mej samostalno odluči da raspiše izbore. U ovom slučaju, izvesno je da bi premijerka ugrabila neki politički poen za iskren i odgovoran odnos, ali se postavlja pitanje koliko bi to pomoglo konzervativcima u borbi na izborima. Prethodni put kada su raspisani vanredni parlamentarni izbori, 2017. godine, premijerka je očekivala da proširi većinu u parlamentu, a dobila je upravo suprotan efekat – ne samo da je izgubila određeni broj mesta, već je izgubila samostalnu većinu. Ovog puta, situacija je ipak malo drugačija s obzirom da predsedniku laburista Džeremiju Korbinu opada podrška i među biračima, i među partijskim saborcima.

3) Opcija novog referenduma dobija sve veću pažnju kako se datum napuštanja EU bliži. Veliki broj laburista, uključujući i mladog i perspektivnog Čuku Umunu i gradonačelnika Londona Sadika Kana, podržava mogućnost raspisivanja novog referenduma na kojem bi građani UK dali poslednju reč. Kada se pogledaju najnovija istraživanja javnog mnjenja agencije YouGov, svega 21% Britanaca smatra da će doći do novog referenduma što je za 5% manje nego pre mesec dana. Sa druge strane, 28% njih je pre mesec dana mislilo da će doći do izlaska iz EU bez dogovora, dok je danas taj broj za 7% veći. I pored toga što se većinski smatra da drugi referendum ne bi bio demokratski, ukoliko bi do istog došlo, oko 55% bi glasalo za ostanak u EU.

Tereza Mej (AFP/Getty images)
Tereza Mej (AFP/Getty images)

4) Kao jedna od preostalih opcija spominje se i novi dogovor sa Evropskom unijom. Iako su visoki zvaničnici Evropske komisije i zemalja EU, kao i pretendenti na visoke pozicije u budućem sazivu EK do nedavno odbijali bilo kakvu mogućnost novih pregovora o sporazumu, poslednjih nekoliko dana su se mogli čuti i nešto blaži tonovi. Nemački ministar spoljnih poslova Heiko Mas najavio je mogućnost da razgovori budu nastavljeni. Kako je rečeno, Britanci ne treba da očekuju velike promene sporazuma, ali sitnije, kozmetičke, promene su moguće. Postavlja se pitanje – da li bi kozmetičke promene mogle da povećaju podršku sporazumu ili bi čak dodatno izrevoltirale britanske poslanike. Prethodnih dana često se spominje i opcija odlaganja datuma izlaska iz EU (29. mart 2019.), mada se evropski zvaničnici suprotstavljaju toj ideji jer ne žele da se Bregzit uvede i u novi mandat Evropske komisije. S obzirom da se izbori za Evropski parlament održavaju krajem maja, postoji realna mogućnost odlaganja Bregzita do juna.

5) Iako je doživeo veliki poraz u parlamentu, sporazum Tereze Mej i EU još uvek nije u potpunosti mrtav. Ukoliko u narednim danima i nedeljama ne bude nikakvog pomaka i ukoliko ni jedna od navedenih opcija ne bude sprovedena u delo, novo glasanje o sporazumu pred krajnji rok o napuštanju EU moglo bi da donese i pobedu sporazuma nad opcijom izlaska bez dogovora.

6) Poslednja opcija vezuje se za izlazak UK iz EU bez bilo kakvog postignutog dogovora. U ovom slučaju, pojedini političari smatraju da bi došlo do velikog udarca za privredu, dok drugi smatraju da je to najzdraviji način da se napusti EU. U svakom slučaju, ova opcija nema podršku ni u narodu, ni među poslanicima, pa je izvesno da će sve prethodno navedene opcije biti razmotrene više puta pre nego što uopšte dođe do razmatranja izlaska bez dogovora.

Iako situacija i dalje deluje izuzetno komplikovano, klupko se polako odmotava i u narednih nekoliko nedelja će se situacija razjasniti i moći ćemo preciznije da nagađamo kakav će biti krajnji ishod Bregzita, kao i da li će do njega uopšte doći.

    Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

    Оставите одговор

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Slični tekstovi

    Nemački kancelar Olaf Šolc u poseti Ukrajini
    Nemačka
    Dimitrije Milić
    Nemački energetski haos i zelena tranzicija

    Početak ove dekade obeležen je velikim entuzijazmom za zelenom transformacijom na evropskom kontintentu. Evropska unija, ali i njene pojedinačne članice, u prethodnim mesecima najavljivale su nove planove da do kraja ove decenije prepolove svoje emisije štetnih gasova. Na taj način bi ovaj bogati kontinent dao primer ostatku sveta za 21. vek, a evropski građani bi već do kraja ove dekade trošili značajno čistiju energiju, koja bi dolazila iz obnovljivih izvora. Taj scenario imao je prilično merljive ciljeve, usklađene sa Pariskim sporazumom o klimi iz 2016.

    Nastavi čitanje »
    Ursula fon der Lajen na samitu Afričke unije - Christophe Liccope
    Evropska unija
    Dimitrije Milić
    Da li Afrika može da energetski spasi EU?

    Rat u Ukrajini prošao je svoj stoti dan, a posledice su jasno vidljive i izvan granica Ukrajine i Rusije. Gotovo ceo svet oseća posledice ovog sukoba u najrazličitijim sferama, od ekonomije do energetike ili snabdevanja hranom. Ukrajinski najbliži komšiluk dobija najviše pažnje za posledice koje trpi zbog ratnog stanja i uzajamnih paketa sankcija, ali posledice prevazilaze i evropski kontinent. Ovaj rat će izvesno imati ogromnog uticaja na budućnost energetskih politika i važnost zelene energije, jer može doneti velike promene u globalnoj energetskoj slagalici.

    Nastavi čitanje »
    Švedski i finski vojnik na vojnoj vežbi - esper Moldvik-Swedish Armed Forces
    Švedska
    Dimitrije Milić
    Šta donose Finska i Švedska u NATO-u?

    “Moji saradnici su izračunali da sam do sada dao preko 400 intervjua o ulasku Finske u NATO“ rekao mi je bivši finski premijer Aleksandar Stub na ovogodišnjem EPP kongresu u Roterdamu. Pre samo pola godine ova rečenica bila je gotovo nemoguća.

    Nastavi čitanje »