fbpx

Novi treći put

Tag: evropska unija

Da li je Makron nadmudrio EU?

Da li je Makron nadmudrio EU?

Miljan Mladenović

Posle višednevnih napora da se dođe do zadovoljavajućeg rešenja za sve učesnike pregovora, lideri evropskih institucija, uz odobrenje lidera evropskih zemalja, dali su predlog svojih naslednika. Na mestu predsednika EK, gde se trenutno nalazi Žan Klod Junker, od novembra bi trebalo da se nađe Ursula fon der Lajen, trenutna ministarka odbrane Nemačke. Mesto predsednika Evropskog saveta, na kojem se trenutno nalazi Donald Tusk, trebalo bi da pripadne Šarlu Mišelu, premijeru Belgije. Mario Dragi, dosadašnji predsednik Evropske centralne banke odlazi, a zameniće ga Kristin Lagard, dok će Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost biti Žozep Borelj, umesto Federike Mogerini. Da bi se ovaj scenario obistinio, barem 376 poslanika Evropskog parlamenta moraće da glasa potvrdno. Ko su predloženi kandidati, kome bi ovakva EU najviše odgovarala i šta ukoliko EP odbije predlog?

Ceo tekst

Tri važna izbora do kraja godine

Tri važna izbora do kraja godine

Miljan Mladenović

Evropljani su pre dve nedelje kolektivno izašli na izbore za Evropski parlament u najvećem broju još od 1994. godine. Uprkos najvećem padu, na izborima je ponovo najveći broj mandata osvojila Evropska narodna partija (EPP), dok se na drugom mestu, takođe ponovo, našla grupa socijalista i demokrata (S&D), koja je zabeležila tek nešto manji pad u broju mandata u odnosu na narodnjake. Kada se govori o najvećim pobednicima ovih izbora, to su centristička grupa liberala i demokrata (ALDE) potpomognuta partijom Emanuela Makrona, desni populisti u vidu Evropskog saveza naroda i nacija (EAPN) i grupa Zelenih partija (Greens/EFA). Ove tri grupe su zabeležile najveći rast mandata u odnosu na izbore 2014. godine.

Dosadašnju vlast su činile dve najveće grupe sa parlamentarnom podrškom liberala, a najveća promena nakon ovih izbora biće to što narodnjaci i socijalisti neće imati natpolovičnu većinu. Da bi formirali buduću vlast, moraće da potraže partnera, najverovatnije, u liberalima ili u Zelenima, a vrlo moguće da će birati i široku koaliciju centra u kojoj bi bile sve četiri grupe.

Osim pomenutih grupacija, ozbiljniji pad su zabeležile i grupe levičara (GUE/NGL) i konzervativaca i reformista (ECR), dok je deo partija iz bivše grupe slobode i direktne demokratije (EFDD) zabeležila gotovo identičan rezultat kao i 2014. godine, ali će zbog dela uslova koji postoji za formiranje grupe (minimum 25 mandata iz 7 različitih zemalja) koji se odnosi na broj različitih zemalja iz kojih poslanici dolaze, verovatno ostati razdvojena.

Nedavno završeni izbori jesu pokazali trendove političkih kretanja u Evropi, ali pojedini procesi koji se odvijaju na nacionalnom nivou mogli bi da donesu nova iznenađenja već do kraja tekuće godine. U nastavku teksta pozabavićemo se važnim izborima koji nas očekuju do kraja 2019. godine, a koji mogu doneti jasniju sliku razvoja političke ponude u budućnosti.

Ceo tekst

Da li UK okreće lađu ka EU?

Da li UK okreće lađu ka EU?

Miljan Mladenović

Iako je bilo logično da sa protokom vremena postane sve jasnije na koji način će Ujedinjeno Kraljevstvo napustiti Evropsku uniju, dogodilo se potpuno suprotno. Poslanici donjeg doma Parlamenta UK ove nedelje su imali dva značajna glasačka dana. U sredu je na dnevnom redu bila rasprava o nizu poslaničkih amandmana o mogućim alternativnim strategijama za Bregzit. Na kraju dana, predsedavajući je odabrao osam predloga za glasanje, a poslanici su svih osam odbili. U petak je premijerka po treći put stavila na glasanje svoj predlog „sporazuma o razvodu“ koji je postigla sa evropskim zvaničnicima. Iako je ovo glasanje bilo drugačije od prethodna dva zbog izostanka propratnih dokumenata na glasanju, ishod je bio isti. Poslanici su ponovo odbili predlog sporazuma, doduše ovog puta sa znatno manjom razlikom nego ranije.

U nastavku teksta pozabavićemo se svim temama vezanim za Bregzit po celinama, kako bi bilo što jasnije za čitanje i razumevanje.

Ceo tekst

“Holandizacija” evropske politike

“Holandizacija” evropske politike

U Hagu 22. avgusta 1994. mesto premijera Holandije preuzeo je Vim Kok iz holandske Laburističke partije (PvdA). Iako to danas može delovati kao manje važan podatak, bio je početak tada aktuelnog trenda u Evropi. Prvi centristički nastrojeni socijaldemokrata koji je u nekoj evropskoj državi preuzeo vlast bio je upravo Kok. Za svoju državu je važan, jer je bio i prvi socijaldemokratski premijer posle 17 godina.

Ceo tekst

Koje su preostale opcije za Bregzit?

Koje su preostale opcije za Bregzit?

Miljan Mladenović

Ostalo je tačno nedelju dana do dana kada bi Ujedinjeno Kraljevstvo zvanično trebalo da napusti Evropsku uniju. Neverovatna dešavanja koja su se ovoj državi dogodila u samo dve godine, od trenutka kada je pokrenut član 50 kojim UK traži da napusti zajednicu, govore da će datum izlaska iz EU, ipak, biti pomeren. Iako je ceo proces Bregzita od početka izgledao vrlo haotično, bilo je naznaka da bi pred kraj kockice mogle da se slože. Poslanici su dva puta odbili predlog koji je premijerka Tereza Mej napravila sa evropskim zvaničnicima. Osim toga, poslanici su izglasali i to da žele da se „no-deal“ Bregzit izbegne, iako to ne zavisi samo od njih. Da bi se „no-deal“ izbegao, potrebno je imati „deal“ ili odustati od Bregzita. Čini se da trenutno ni jedna od tih opcija nema većinu.

Ceo tekst

Nepoželjne kineske investicije

Nepoželjne kineske investicije

Evropski parlament je 13. februara usvojio pravila jedinstvenog sistema kontrole stranih direktnih investicija (u daljem tekstu: SDI) unutar Evropske unije. Uspostavljanje mehanizma na evropskom nivou inicirale su Nemačka, Francuska i Italija još 2017. godine. U obrazloženju odluke, evropska komesarka za trgovinu, Sesilija Malmstrom, navela je kao razloge zaštitu strateških kompanija, infrastrukture i tehnologije od potencijalnih bezbednosnih rizika koje predstavljaju strani investitori uz istovremeno održavanje Evrope otvorenom tržišnom privredom. Smatra se da je motiv za donošenja navedenog zakona Kina i njena investiciona strategija, iako nije eksplicitno pomenuto.

Ceo tekst

EPP između centrističke tehnokratije i desnih populista

EPP između centrističke tehnokratije i desnih populista

Poslednji izborni ciklus za nacionalne parlamente u državama Evropske unije predstavljao je politički krah evropskih socijaldemokrata (PES) i tek mali pad evropskih konzervativaca (EPP). Osim na Malti i u Švedskoj, stranke članice PES-a (Pokret evropskih socijalista i demokrata), gubile su na izborima. Određene stranke sa ove ideološke pozicije, poput holandskog PvdA i francuskih socijalista se nalaze na ivici opstanka. Za to vreme, evropski umereni konzervativci zabeležili su manje padove podrške u proseku, ali su najčešće pobeđivali na izborima širom Evropske unije. Na izborima za Evropski parlament u maju, predviđa se drastičan pad socijaldemokrata, ali i ne baš zanemarljiv pad umerenih konzervativaca. Postavlja se pitanje zašto i evropske konzervativce očekuje kriza, iako deluje da su na dosadašnje potrese bili relativno imuni.

Ceo tekst

Bregzit saga – šta dalje?

Bregzit saga – šta dalje?

Miljan Mladenović

Na jučerašnjem glasanju u donjem domu parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva velikom većinom glasova odbijen je predlog sporazuma koji je premijerka Tereza Mej napravila sa zvaničnicima Evropske unije. 202 glasa za, naspram 432 glasa protiv predloga predstavlja najubedljiviji poraz na parlamentarnom glasanju od 1918. godine. Tri velika glasanja 1924. za vreme mandata Remzija Mekdonalda predstavljala su najveće poraze sve do juče, kada je najveći od ta tri poraza premašen za čak 64 glasa. Veliki problem za Terezu Mej predstavljala je stavka koja se odnosi na granicu između Irske i Severne Irske (više o ovoj temi možete pročitati ovde). Iako je većina poslanika konzervativaca glasala za predlog njihove premijerke, veliki broj njih je odlučio da ipak ne podrži ovakvu opciju. Uz njih, i manjinski partner trenutne vlade, severnoirski DUP, odlučio je da ne podrži predlog. Sa druge strane, opoziciona laburistička partija je glasala protiv predloga, izuzimajući samo 3 poslanika koja su glasala za. I dok su se Britanci na trgovima radovali odbijanju sporazuma Tereze Mej, pitanje koje su svi postavili je – šta dalje?

Ceo tekst

Zašto je važan trgovinski sporazum Japana i EU?

Zašto je važan trgovinski sporazum Japana i EU?

Dok se najveći pobornik slobodnog tržišta nakon Drugog svetskog rata, Sjedinjene Američke Države, povlače iz svetske trgovine, Evropska unija i drugi veliki igrači se trude da popune prazninu. Najnoviji primer je Sporazum o ekonomskom partnerstvu (EPA) koji je potpisan na 25. samitu Evropske unije i Japana održanog u julu ove godine. Sporazum će stvoriti jedan od najvećih svetskih trgovinskih blokova. Privrede ove dve zemlje zajedno čine trećinu svetske proizvodnje i imaju više od 640 miliona stanovnika.

Prema podacima Eurostata, ukupna trgovinska razmena između Japana i EU je u blagom padu poslednjih godina, pa uprkos tome dve zemlje su ostale značajni ekonomski partneri. Japan je 2017. godine bio šesti najveći trgovinski partner Evropske Unije, dok je EU treća najvažnija izvozna destinacija i drugi najveći uvoznik iz Japana. Iako je Japan u prošlosti imao velike trgovinske suficite sa EU, danas je situacija uravnotežena tako da Japan ima suficit dobara, dok EU ima suficit usluga. Kada govorimo o investicijama, EU je bila najveći strani investitor u Japanu, a EU druga najveća destinacija za Japanske investicije.

Ceo tekst