Caj Ingven- KOKUYO
Caj Ingven- KOKUYO

Tajvanska lekcija za kinesku diplomatiju

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on telegram
Share on linkedin
Share on email
Poslednjih 40 godina smo svedoci ne samo ekonomskog progresa Kine već i njene diplomatske transformacije i promene pristupa na međunarodnoj sceni.

Zapad i Kina su oduvek imali drugačiji pogled na međunarodne odnose – zapadna moderna koncepcija međunarodnih odnosa počiva na Vestfaliji i Evropi 17. veka. Na kontinentu gde nijedna država nije uspela da nametne svoju volju, nijedna religija da održi univerzalnost, načelo balansa moći je bilo više pitanje neizbežnosti a ne izbora.

Na suprotnom kraju Evroazije Kina nije dolazila u kontakt sa civilizacijom koja bi joj bila dostojan suparnik – Himalaji i Tibetska visoravan su je razdvajali od Indije dok su centralnoazijske pustinje činile Vavilon, Persiju i Rim dalekim i nepristupačnim. Čak su i sino-japanski odnosi vekovima počivali na „strateškom izbegavanju“ s obzirom da su obe strane smatrale drugu inferiornom.

Dominacija kineske civilizacije je jednostavno smatrana prirodnim izrazom „Nebeskog mandata“; Kina je tek 1861. godine, nakon dva poraza od strane evropskih sila, formirala ministarstvo spoljašnjih poslova.

Ekonomsko otvaranje svetu zahtevalo je i prilagođavanje istom u diplomatskom smislu. Deng Sjaoping je patentirao princip „zajedničkog razvoja“, sprečavajući da individualni problemi budu prepreka ekonomskoj saradnji između Kine i drugih država. Metod „slažemo se da se ne slažemo“ Kina je primenjivala u brojnim sporovima – od rešavanja statusa Senkaku i Nanša ostrva sa Japanom i Filipinima, do spora o delimitaciji granice sa Indijom.

Transformacija Kine u svetsku silu prvog reda dovela je i do primenjivanja drugačije formule ponašanja na međunarodnoj sceni, odnosno povratka starog, drevnog pogleda na svet iz vremena Srednjeg kraljevstva. „Kina je velika država dok ste svi vi male državice i to je jednostavno činjenica“, izrevoltirano je rekao bivši ministar spoljnih poslova Jang Đeči diplomatama drugih država na samitu ASEAN-a 2010. godine.

Dengov strpljiv pristup je i formalno zamenio Sijevo agresivno vođenje spoljne politike, često nazivano „diplomatijom Vučjeg ratnika“. Koncept zajedničkog razvoja je postao stvar prošlosti, nerešive teritorijalni sporovi nisu više ostavljani u nasleđe mlađim i mudrijim generacijama, već im je pristupano upotrebom političke, ekonomske i vojne moći.

Kineski (para)vojni brodovi su napadali nenaoružane filipinske ribarske brodiće kod Skarboro grebena u slučaju koji je dospeo i do Međunarodnog suda pravde u Hagu, Si je ulazio u carinski rat sa Australijom i Južnom Korejom, kineska dijaspora se upotrebljava kao potentno političko oruđe širom regiona dok se Japanu preti nuklearnim ratom u slučaju da administracija Fumia Kišide stane u odbranu Tajvana.

Buđenje kineskog nacionalizma, kao jedna od glavnih posledica novog asertivnog oblika diplomatije, nesumnjivo je ojačala poziciju Si Đinpinga kod kuće, ali i prouzrokovala vrtoglavi rast negativnog sentimenta u susednim državama.
Percepcija Kine se nije promenila samo u Jugoistočnoj Aziji već i Evropi, a na „kiksevima“ kineske diplomatije je najviše profitirao niko drugi no Tajvan. Tajvan je iskoristio sukob između članica EU i Kine i otpočeo sa munjevitom diplomatskom ofanzivom. Nakon otvaranja diplomatske misije Tajvana u Viljnusu, Litvanija je postala nova meta kineskog gneva.

Promena stava Evrope je direktna reakcija na uspeh tajvanske diplomatije i sve agresivniji stav Pekinga prema Tajvanu i prema Evropi.

Za razliku od pretnji i patronizujućih akcija Pekinga, tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu je pridobio simpatije zemalja Istočne Evrope pozivajući na zajedničku borbu protiv autoritarizma i za očuvanje demokratije. Povlaćeći paralele između bivšeg Sovjetskog Saveza i tadašnje Kine, Vu je uspeo da se tajvanski glas čuje ne samo na Zapadu, već i u delu Evrope koji je decenijama bio pod okupatorskom čizmom. Tajvansku delegaciju je pratila i svita tehnoloških giganata poput Foxconna i TSMC-a, voljnih da nastave i prodube saradnju sa državama kao što su Češka, Slovačka i Litvanija.

Dok se Kina spremala za diplomatsku kontraofanzivu u Grčkoj, predsednica Tajvana Cai Ingven je u Tajpeju dočekala delegaciju Evropskog parlamenta. Ovakve posete su bile nezamislive pre samo par godina i signaliziraju promenu evropskog kursa.

U srcu ovog novog pristupa je veliko evropsko ulaganje u političke i ekonomske odnose sa Tajvanom kako bi se podržala ova demokratska država i pomoglo u odbrani statusa kvo i očuvanju mira u Tajvanskom moreuzu. Promena stava Evrope je direktna reakcija na uspeh tajvanske diplomatije i sve agresivniji stav Pekinga prema Tajvanu i prema Evropi. U ovom momentu, kada je diplomatija u pitanju, Kina bi trebalo da se ugleda na Tajvan.

Tekst je originalno objavljen u Dnevnom listu Danas 27.12.2021.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Slični tekstovi

Poljski vojnik - PixaBay
Poljska
Dimitrije Milić
Zašto će Poljska biti sve važnija sila

Pre više od 40 godina radnici na brodogradilištu “Vladimir Ilič Lenjin” u Gdanjsku protestovali su za svoja prava protiv represivne komunističke vlade. Ljudi u plavim kombinezonima i sa žutim šlemovima želeli su mnogo više od onoga što im je nuđeno, i na radnom mestu u brodogradilištu, i unutar njihove države. Živeli su u siromašnoj i represivnoj diktaturi, koja je uz to bila politički satelit Sovjetskog Saveza, a koji se kao hegemon nije ponašao naročito empatično. Radnici predvođeni Leh Valensom sanjali su mnogo više, a građani širom Poljske prepoznali su tu želju i pokret se polako širio. Nakon skoro decenije borbe, policijskog nasilja, političkih ubistava, vojnih zakona i uporne borbe pokreta Solidarnost, Poljska se izborila za svoju slobodu i svoju budućnost.

Nastavi čitanje »
ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i američki predsednik Džo Bajden
Evropska unija
Dimitrije Milić
Ukrajina zaslužuje budućnost

“Građani Ukrajine, ovo je vaš trenutak. Ovo se tiče vas, a ne bilo koga drugog. Ovo se tiče budućnosti koju želite za svoju državu, ovo se tiče budućnosti koju zaslužujete.” govorio je pokojni američki senator Džon Mekejn 2013. tokom protesta ukrajinskih građana na Trgu nezavisnosti u Kijevu. U toj direktnoj podršci protestima na terenu bio je usamljen među američkim političarima, međutim podrška je urodila plodom. Zahtevi tadašnjih ukrajinskih demonstranata bili su su jasni. Ukrajinski građani su želeli da vide leđa proruskom, korumpiranom i autoritarnom lideru Viktoru Janukoviču i da svoju subinu usmere ka Evropi i demokratizaciji. Građani ove države želeli su ono što su postigle skoro sve bivše socijalističke države u prethodnim decenijama i ne mnogo više od toga.

Nastavi čitanje »
Džo Bajden i sekretarka za energetku Dženifer Grenholm
Sjedinjene Američke Države
Dimitrije Milić
Šta je prva godina vlasti Bajdena donela svetskoj klimi?

Pre skoro tačno godinu dana, kandidat američke Demokratske stranke, Džo Bajden stupio je na mesto predsednika SAD-a. Nakon napete kampanje u uslovima COVID-19 pandemije, haotične tranzicije vlasti i upada demonstranata u zgradu Kapitola, predsednička inauguracija održala se pod ogromnim merama obezbeđenja nacionalne garde. Značajan deo birača, naročito onih najmlađih, očekivao je od promena na čelu SAD i promenu u sferi odnosa prema klimatskim promenama.

Nastavi čitanje »