fbpx

Novi treći put

Tag: tajvan

Da li će zapadne demokratije (od)braniti Tajvan?

Da li će zapadne demokratije (od)braniti Tajvan?

“Država Tajvan” – ovu kratku sintagmu upotrebio je pre par nedelja američki državni sekretar, Entoni Blinken, u jednom od obraćanja. Koliko god može delovati banalno ili nevažno, predstavlja veliki presedan. Od perioda Reganovih „šest uveravanja“ na temu odnosa Tajvana i Kine, SAD su imale prilično rezervisan pristup prema statusu ove ostrvske države. Nove okolnosti pokazuju da će se izgleda taj pristup promeniti.
Jačanje kineske političke moći, koja se iz ekonomske sfere prelila i na vojnu, podrazumeva i promenu paradigme. Vlast Komunističke partije Kine sve je asertivnija, a iz zvaničnih dokumenata izbacila je formulaciju da se radi o državi nužno orijentisanoj ka miru. Nakon brutalnog obračunavanja sa otporom u Hong Kongu, tajvanske vlasti i građani prilično su svesni da mogu biti sledeći na meti.
Kineski vladajući komunisti i dan danas sanjaju da pod svoju direktnu kontrolu stave ostrvo na kom vladaju naslednici njihovih neprijatelja iz građanskog rata. Kineski borbeni avioni periodično povređuju tajvanski vazdušni prostor, a Kina sprovodi i vojne vežbe u severnom i južnom delu Tajvanskog moreuza.
Za Tajvan glavno pitanje ostaje, da li bi u slučaju invazije mogli da računaju na ključnu pomoć zapadnih demokratija.
Nastavite čitanje
Da li će zapadne demokratije pobediti Kinu?

Da li će zapadne demokratije pobediti Kinu?

Pre nekoliko nedelja, britanski nosač aviona Kraljica Elizabeta, upitio se sa pratnjom ka Južnom kineskom moru. Njemu će uskoro podršku pružati australijska mornarica, ali i američki razarač. U istom periodu, francuska ministarka odbrane obavestila je javnost o patroliranju francuske nuklearne podmornice blizu Kine, a kanadski premijer Džastin Trudo uputio je borbeni brod blizu Tajvana. Prosečan građanin će se zapitati da li je na delu priprema za Treći svetski rat protiv Kine?
U ovom momentu takav razvoj događaja deluje malo verovatan, što ne znači da bi ove nove događaje trebalo ignorisati. Upućivanje mornarice od strane zapadnih demokratija sa raznih strana blizu Kine, predstavlja jasno upozorenje ovoj azijskoj sili. Pretnje da bi Kina u narednih par godina mogla da izvrši invaziju na demokratski Tajvan, dešavanja u Hong Kongu i kinesko širenje u obližnjim morima, na Zapadu su shvaćene ozbiljno.
Ova događanja bi trebalo shvatiti kao samo deo šire strategije okruženja Džoa Bajdena, ali i Borisa Džonsona, da demokratije uzvrate udarac na globalnoj sceni. Ono u čemu se slaže Džonsonova spoljnopolitička strategija „Globalna Britanija“ i stavovi Bajdenovog čoveka za Kinu, Kurta Kembela, je da bi demokratije trebalo bolje da se koordinišu i štite svoje interese i sa pacifičke i sa atlanske strane. Da li će u tome uspeti i zaustaviti globalni uspon i širenje diktatorskih režima na čelu sa Kinom, važno je pitanje u analizi međunarodnih zbivanja u ovoj dekadi.
Nastavite čitanje
Tajvan između američkih izbora i novog hladnog rata

Tajvan između američkih izbora i novog hladnog rata

Od izbijanja epidemije virusa COVID-19, Trampova administracija pokušava dodatno da zaoštri svoj odnos sa Kinom. Iako je delovalo da obe strane žele trgovinsko primirje, kako se epidemija preselila na drugu stranu Pacifika, tako je i predsednik Si Đinping postao samo sekretar Komunističke partije, u očima američke administracije, koja želi da mu u zvaničnoj komunikaciji uskrati titulu predsednika. Poslednje u nizu zaoštravanja je, nakon zatvaranja konzulata i zabrane TikTok-a, bezbednosno i najopasnije do sad jačanje veza sa Tajvanom. Ostrvo je nešto manje od dvesta kilometara udaljeno od Kine, i Peking ga vidi kao deo svoje teritorije, za koje tvrdi da je spreman da upotrebi silu kako bi ostvario ujedinjenje.

Početkom avgusta, Tajvan je posetio američki sekretar za zdravstvo Aleks Azar. Poseta je izazvala oštre reakcije Pekinga, a diplomatski protest praćen je i vojnim merama. Kineski borbeni avioni su povredili vazdušni prostor ostrva, a nakon par dana, kineska vojska je sprovela velike vojne vežbe u severnom i južnom delu Tajvanskog moreuza.

Ceo tekst