fbpx

Novi treći put

Autor: р: Nikola Gajić

Da li je Nemačka profitirala od migranata?

Da li je Nemačka profitirala od migranata?

"Mi to možemo"

U protekle dve godine mnoge debate koje se tiču nemačke demografije i ekonomije pokrenule su važno pitanje: Da li se Nemačka sve više transfromiše u imigrantsku zemlju? Razlog za pokretanje ovog pitanje je činjenica da je Nemačka već gotovo deset godina jedna od najpoželjnijih destinacija za migrante.
Mnogi imigranti Nemačku vide kao dobru destinaciju prvenstveno zbog ekonomske stabilnosti koju ova država beleži još od 2011. U ovom periodu privrede mnogih zemalja su i dalje pokušavale da ojačaju i ponovo postanu konkurentne na globalnom tržištu posle ekonomske krize 2008, dok je Nemačka tada beležila pad nezaposlenosti. Upravo ovaj faktor je pokrenuo prvi talas migracija u odlazećoj deceniji.
Drugi i zasigurno značajniji talas migracija, koji u većoj meri opravdava spomenuto pitanje, počeo je 2015. Veliki broj izbeglica je koristeći više ruta i bežeći od humanitarnih katastrofa odlučilo da u Nemačkoj potraži sigurnost i prosperitet. Upravo je ovaj talas u 2015. i 2016. godini doveo do toga da je oko 1,7 miliona ljudi tražilo azil u Nemačkoj. Mnogi su prihvatanje izbeglica sa Bliskog Istoka, iz Afrike i Jugozapadne Azije videli kao veliki politički, ekonomski i kulturološki rizik kako za Nemačku tako i za Evropsku uniju.
Postavlja se pitanje da li je čuvena izjava Angele Merkel “Mi to možemo” (Wir schaffen das) danas opravdana i da li je Nemačka uspela u integraciji velikog broja migranata i ujedno u svojoj transformaciji u zemlju čija stabilnost počinje da se zasniva baš na onome što su mnogi tumačili kao njen najveći faktor nestabilnosti.
Nastavite čitanje
Kakvu ulogu imaju američki Azijati 3. novembra?

Kakvu ulogu imaju američki Azijati 3. novembra?

Predstojeći predsednički izbori u Americi su sve bliži i sve neizvesniji. Neizvesnost donose mnogi faktori koji se svakodnevno menjaju, pogotovo u trenutnom dinamičnom vremenu epidemiološke i ekonomske krize kao i očevidne krize demokratije. Jedan od faktora koji utiču na prognoze i koji će na dan uzbora zasigurno uticati na rezultate jeste podrška etničkih ili nacionalnih manjina predsedničkim kandidatima.

Važnost ovog faktora je sve veća zbog demografskih promena, gde etničke manjinske grupe dobijaju na brojnosti, a samim tim i na političkom značaju. Jedna od etničkih grupa čiji značaj postaje sve veći i čija uloga može da bude značajna na predstojećim izborima jeste grupa Amerikanaca azijskog porekla (Asian Americans). S obzirom na rast brojnosti ove zajednice, važnost ove manjiske grupe za predsedničke kandidate je sve veća, te bi podrška koju ova etnička grupa može da pruži trebalo da bude predmet detaljnije analize.

Ceo tekst

Da li će Hispanoamerikanci odlučiti izbore?

Da li će Hispanoamerikanci odlučiti izbore?

Izbori u Americi su sve bliži i neizvestnost oko njihovog ishoda raste. Fokus kampanje predsedničkih kandidata obuhvata širok spektar interesnih grupa, nacionalnih manjina i religijskih zajednica. Jedna od grupa kojoj kandidati pridaju veliki značaj jesu Hispanoamerikanci/Latinoamerikanci, koji se u poslednjim analizama pojavljuju kao grupa čiji glasovi mogu doneti prevagu na predstojećim izborima.

Razlozi za ovakvu procenu su brojni i tiču se i demografije, ali i političkih stavova ove grupacije.

Ceo tekst

Šta američki evangelisti znače republikancima?

Šta američki evangelisti znače republikancima?

Već od pedesetih godina dvadesetog veka Republikanska partija radi na svojoj transformaciji kojoj, pomalo paradoksalno, u sekularnom sistemu doprinose religijske organizacije. Tačnije, američki evangelisti se u mnogim analizama pojavljuju kao jedan od ključnih faktora uzdizanja Republikanaca i predstavljaju kao jedna od njenih najbitnih glasačkih potpora.

Evangelistička podrška republikanskim kandidatima na izborima od početka 21. veka je bila konstantna i uvek se kretala izmedju 74% (Džon Mekejn 2008. godine) i 81% (podrška Trampu 2017. godine). Sam proces kohezije ove političke opcije i ove religijske organizacije je doživljavao oscilacije koje su do danas dostigle tri glavna vrhunca. Dolasku Ronalda Regana (1981-1991), Džordža V. Buša (2001-2009) i Donalda Trampa (2017-/) na vlast je prethodila jaka podrška evangelista, čije je lobiranje za svoje interese samo jačalo tokom navedenih perioda i ujedno uticalo na mnoga društvena i politička pitanja.

Ceo tekst

Da li su anticionistički Jevreji antisemiti?

Da li su anticionistički Jevreji antisemiti?

Jevrejska zajednica se u celom svetu i dalje bori za unifikaciju. Jedna od osnovnih linija podele u jevrejskoj globalnoj zajednici je stav o cionizmu, odnosno – da li pojedinac podržava cionizam ili ne. Ideologija cionizma, otelovljena u nacionalističkom pokretu, ima za cilj stvaranje jevrejske nacionalne države u Palestini, kao drevnoj domovini Jevreja.

Ova ideja je bila prisutna i pre uspostavljanja i stvaranja cionističkog pokreta, međutim, potencijal za njegovo ostvarenje drastično je porastao stvaranjem ovog nacionalističkog pokreta u 19. veku u Istočnoj i Centralnoj Evropi. Nakon uspostavljanja nezavisne države Izrael, određeni politički i društveni događaji (Šestodnevni rat, brojni teroristički napadi, Intifade i sl.) uticali su i izazvali širenje anticionističkog diskursa i stavova. Politički pokreti koji se suprotstavljaju ideji o jevrejskom naseljavanju palestinske teritorije postojali su i pre uspostavljanja Izraela, ali fokus ovog teksta biće na savremenijim primerima iz poslednje dve decenije.

Ceo tekst