"Mi to možemo"
U protekle dve godine mnoge debate koje se tiču nemačke demografije i ekonomije pokrenule su važno pitanje: Da li se Nemačka sve više transfromiše u imigrantsku zemlju? Razlog za pokretanje ovog pitanje je činjenica da je Nemačka već gotovo deset godina jedna od najpoželjnijih destinacija za migrante.
Mnogi imigranti Nemačku vide kao dobru destinaciju prvenstveno zbog ekonomske stabilnosti koju ova država beleži još od 2011. U ovom periodu privrede mnogih zemalja su i dalje pokušavale da ojačaju i ponovo postanu konkurentne na globalnom tržištu posle ekonomske krize 2008, dok je Nemačka tada beležila pad nezaposlenosti. Upravo ovaj faktor je pokrenuo prvi talas migracija u odlazećoj deceniji.
Drugi i zasigurno značajniji talas migracija, koji u većoj meri opravdava spomenuto pitanje, počeo je 2015. Veliki broj izbeglica je koristeći više ruta i bežeći od humanitarnih katastrofa odlučilo da u Nemačkoj potraži sigurnost i prosperitet. Upravo je ovaj talas u 2015. i 2016. godini doveo do toga da je oko 1,7 miliona ljudi tražilo azil u Nemačkoj. Mnogi su prihvatanje izbeglica sa Bliskog Istoka, iz Afrike i Jugozapadne Azije videli kao veliki politički, ekonomski i kulturološki rizik kako za Nemačku tako i za Evropsku uniju.
Postavlja se pitanje da li je čuvena izjava Angele Merkel “Mi to možemo” (Wir schaffen das) danas opravdana i da li je Nemačka uspela u integraciji velikog broja migranata i ujedno u svojoj transformaciji u zemlju čija stabilnost počinje da se zasniva baš na onome što su mnogi tumačili kao njen najveći faktor nestabilnosti.
Promene koje donose migracije
Naglim porastom stepena imigracije izmenjen je i demografski profil Nemačke. Najbolji pokazatelj promena je to da ukupan broj stanovnika počinje da raste od 2012. uprkos činjenici da broj etničkih Nemaca stagnira. Dole prikazana tabela pokazuje da ovakvim napretkom oko 100 000 imigranata na godišnjem nivou stekne nemačko državaljanstvo. Do kraja 2018. Nemačka je sveukupno zabaležila rast od 2,7 miliona stanovnika.
Još jedna pozitivna strana ove demografske promene jeste to da je u velikoj meri usporen pad udela populacije koja je u radno sposobnoj dobi u ukupnom stanovništvu Nemačke.
Jasno je da su oba talasa migracije donela velike demografske promene koje utiču i oblikuju političku, društvenu ali i ekonomsku situaciju u ovoj zemlji.
Makroekonomske promene
Analize podataka koji ukazuju na promene u Nemačkoj na makroekonomskom planu jasno pokazuju da je privreda apsorbovala veliki deo nove radne snage. Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj progresivno opada od 2010. i ovaj trend nije prekinuo ni influks migranata 2011. i 2015-2016. godine. Tokom istog perioda od 10 godina uočljivo je i poboljšanje odnosa zaposlenosti i porasta broja stanovnika. Zanimljivo je da promena u statistici koja se tiče nezaposlenosti nije nastupila prilivom migracija, kako su stranke konzervativnog i desnog spektra očekivale, već tek u tekućkoj godini zbog problema globalnih razmera poput COVID-19 pandemije.
Kako je većina migranata koji se integrišu u nemačko tržište rada u radno sposobnoj dobi, uočljiv je i progres u tome što Nemačka nastavlja da beleži veću stopu zaposlenosti od proseka u Evropskoj uniji već nekoliko godina.
Nemačka je uspela tokom oba imigraciona talasa da uravnoteži rast BDP-a, pri čemu je privatna potrošnja rasla nešto sporije od ukupnog BDP-a, a potrošnja fiskalnih investicija rasla nešto brže. Stambena izgradnja je bila jedan od najjačih elemenata domaće potražnje u Nemačkoj u toku oba imigraciona perioda, što je posledica podstaknuta povratkom zemlje na pozitivan rast stanovništva od 2011.
Tržište rada i imigracija
Promene koje su migrantski tokovi doneli na polju tržišta rada pokazuju da je imigrantska populacija u Nemačkoj imala koristi od uskog tržišta rada. Da je ovaj deo populacije imao korist pokazuje podatak da je od 2007. do 2017. godine stopa zaposlenosti nemačkog dela populacije rođenog u drugim državama, starosne grupe do 20 do 64 godine, porastao sa 62 na 70 procenata. Ovaj rast je veći nego rast među domaćim stanovništvom. Svakako ostaje poražavajuća činjenica da je mnogo manja verovatnoća da će migranti biti zaposleni u poređenju sa delom stanovništva rođenim u Nemačkoj.
Još jedna važna promena koja pokazuje uspešnost nemačke integracije imiganata na tržište rada je da je od 2007. do 2015. godine stopa zaposlenosti skorašnjih imigranata (onih koji su u Nemačkoj kraće od 5 godina) porasla sa 50 na 60 procenata, što je veći rast od onog sa kojim se srelo domaće stanovništvo ili druge grupe imigranata.
Zaposlenost izbleglica se svakako povećava i posle 2017. Samo u periodu od oktobra 2017. i oktobra 2018. godine broj zaposlenih izbeglica, iz osam najčešćih država iz kojih dolaze, je porastao za 47%, odnosno sa 203 000 na 298 000.
Nedavni porast sve većeg učešća imiganata na nemačkom tržištu rada i sve veći upis ovog dela populacije na programe stručnog usavršavanja svakako obećava. Ipak, to nije dovoljno da zaključimo da je veliki korak napravljen ka ubrzavanju integracije izbeglica radi opšte koristi nemačkog društva. Svakako ne treba zaboraviti dosadašnji uspeh na ovom polju i težinu zadatka kao i to da je sam proces dugotrajan.
Integracija i obrazovanje
Još jedan presudan faktor za integraciju imigranata jeste dostupnost i učestvovanje u obrazovnim institucijama, jer bez formalnih akademskih kvalifikacija i znanja nemačkog jezika integracija imigranata u nemačku privredu ostaje nedostižan cilj.
Bitna činjenica za ovu sferu integracije je to da je oko trećina tražilaca azila u 2015. i 2016. godini bila mlađa od 18 godina, što u suštini govori da je stotine hiljada ljudi trebalo da bude integrisano u školski sistem tih godina.
"
Nedostatak kvalifikovane radne snage je akutan problem sa kojim Nemačka uspeva da se izbori i zabeleži pozitivne rezultate baš zbog priliva velikog broja migranata.
"
Integracija najvećeg broja dece izbeglica je kroz specijalnu nastavu koja akcenat stavlja na učenje nemačkog jezika pre nego što započnu pohađanje regularne nastave. Osim dece, organizovani su i programi za starije osobe koje bi želele da nastave sekundarno obrazovanje koje ih kvalifikuje za potencijalno pohađanje programa za stručno usavršavanje, a samim tim i za ulazak na tržište rada.
Tokom godine najvećeg influksa migranata, 2016. godine, samo pet procenata dece nije pohađalo ni jednu vrstu nastave. Kvantitativno, ovakvi podaci pokazuju uspeh samog procesa u trenucima najvećeg pritiska na sistem, ali kvalitet same integracije i uspeh ovog procesa moći će da se mere tek u godinama koje dolaze.
Problemi u ovom procesu integracije su oličeni u niskoj zastupljenosti učenika ove socijalne grupe na programima pripreme za univerzitete i srednje strukovne škole. Takođe, ono što otežava ovaj proces je postojanje segregacije i diskriminatornog odnosa prema učenicima iz ove grupe što je u najvećoj meri zasnovano na njihovom slabom poznavanju jezika. Nemačka samim tim ima veliki zadatak da se prvenstveno izbori za nedostatkom nastavnika, a samim tim i sa reformisanjem sistema koji će doneti progresivan uspeh dece izbeglica koja bi brže završavala specijalnu nastavu i priključivala se redovnoj nastavi koje je krucijalna za dalju integraciju.
Kada je u pitanju visokoškolsko obrazovanje, napredak u integraciji je vidljiv. Zabeležen je progresivni rast izbeglica koje započinju neki stepen univerzitetskog obrazovanja. Subvencionisanje i pomoć pri upisu univerziteta je omogućio da se broj upisa utrostruči u periodu od zimskog semestra 2016/2017. do zimskog semestra 2018/2019. Svakako se očekuje da se ovaj rast nastavi s obzirom na to da je sam proces dugotrajan.
Zaključci i predviđanja
Zbog činjenice da je oko dve trećine izbeglica i dalje nezaposleno, mnogi smatraju da je njihova integracija neuspela. Zagovarači ovog stava često potenciraju i na postojanju “paralelnog društva” koje živi u mnogim socijalnim problemima na marginama nemačkog društva. Naravno, ove trvrdnje su delimično tačne ali se izostavljanju njihovi uzroci pa se samim tim izostavlja i njihovo efikasno rešavanje. Na primer, previše izbeglica predugo živi izolovano od nemačkog društva u skloništima za tražioce azila, čekajući otvorena mesta na integracionim kursevima ili ostanu zaglavljeni u dugim birokratskim procedurama. Pored ovoga, zaboravlja se činjenica da su integracioni kursevi često neefikasni. Manje od polovina svih izbeglica koje su završile jedan od kurseva je na kraju položilo osnovni test jezika u 2018.
Fokusiranje na ovakve probleme zamagljuje sliku o kompleksnosti integracije izbeglica iz različitih kulturnih i religijskih sredina, bez znanja jezika i bez formalnog obrazovanja. Ovakav proces je dugotrajan, pogotovo u nemačkom društvu kojem nedostaje duga tradicija imigrantske zemlje. Ukoliko ubrojimo samo ove naznake, možemo da zaključimo da se integracija odvija izuzetno dobro.
Pozitivna strana ovog procesa koja takođe dokazuje njegovu uspešnost je činjenica da ova grupa nemačke populacije ima sve veći pristup tržištu rada i obrazovnim institucijama. Pored toga, činjenica da se situacija mora poboljšati prvenstveno jer su nemačkoj potrebni radnici takođe daje nadu u bolji razvoj ovog problema.
Nedostatak kvalifikovane radne snage u Nemačkoj je akutan problem sa kojim ova zemlja uspeva da se izbori i zabeleži pozitivne rezultate baš zbog priliva velikog broja migranata, pogotovo iz drugih zemalja EU. Procene su da će potreba za radnom snagom rasti jer se predviđa da će se radno sposobno stanovništvo u Nemačkoj smanjiti za četiri do šest miliona ljudi do 2035. godine, bez obzira na povećanu imigraciju. Upravo zbog ovakvih prognoza smatra se da će Nemačkoj biti potrebno oko pola miliona imigranata svake godine da bi stanovništvo ostalo mlado, a privreda stabilna i jaka.
Imigracija sa kojom se susrela Nemačka donela joj je veliki broj niskokvalifikovanih izbeglica koje teško odgovaraju profilu imigranata kakvi su potrebni njenoj privredi. Ipak, Nemačka ima veliki zadatak i šansu pred sobom da efikasno obrazuje, obuči i usavrši mlade izbeglice što će u velikoj meri poboljšati sastav i starosnu strukturu radne snage i ubrizgati proizvodni potencijal u privredu.
Na samom kraju kontinuiran priliv i prisustvo izbeglica je i dalje polarizujuća tema u nemačkom društvu. Politički sistem je pod rastućim pritiskom etnonacionalističkih pokreta koji koriste problem imigracije za političku mobilizaciju. Svakako ostaje ključno da se institucionalno povećaju napori i ubrza proces integracije i samim tim uklone političke i društvene prepreke ovom procesu koji će svakako doneti prosperitet kako državi za koji su toliko zabrinuti etnonacionalisti, tako ranjivoj i iscrpljenoj društvenoj grupi imigranata koji i dalje čekaju na punopravnost i jednakost u ovom evropskom društvu.
Budite u toku sa svetskim političkim trendovima!
Prijavite se na našu mejling listu i slaćemo Vam najsvežije analize o spoljnoj politici.
[contact-form-7 id="8945"]
