Već od pedesetih godina dvadesetog veka Republikanska partija radi na svojoj transformaciji kojoj, pomalo paradoksalno, u sekularnom sistemu doprinose religijske organizacije. Tačnije, američki evangelisti se u mnogim analizama pojavljuju kao jedan od ključnih faktora uzdizanja Republikanaca i predstavljaju kao jedna od njenih najbitnih glasačkih potpora.
Evangelistička podrška republikanskim kandidatima na izborima od početka 21. veka je bila konstantna i uvek se kretala izmedju 74% (Džon Mekejn 2008. godine) i 81% (podrška Trampu 2017. godine). Sam proces kohezije ove političke opcije i ove religijske organizacije je doživljavao oscilacije koje su do danas dostigle tri glavna vrhunca. Dolasku Ronalda Regana (1981-1991), Džordža V. Buša (2001-2009) i Donalda Trampa (2017-/) na vlast je prethodila jaka podrška evangelista, čije je lobiranje za svoje interese samo jačalo tokom navedenih perioda i ujedno uticalo na mnoga društvena i politička pitanja.
Ko su američki evangelisti?
Za sam početak najbitnije je precizirati šta je tačno evangelizam da bismo mogli da utvrdimo zašto postoji kauzalna veza izmedju republikanaca i evangelista. Možda najveća zabluda sa kojom se danas često susrećemo je da je evangelizam zasebna denominacija. Oslanjajući se na mišljenje mnogih politkologa religije ili stručnjaka za studije religije evangelizam možemo posmatrati više kao poseban religijski identitet. Evangelizam se u ovim okvirima može posmatrati više kao teološka determinanta kako praktikovati hrišćanstvo.
Osnovne četiri karateristike evangelizma jesu: verovanje u ponovno rođenje, individualni odnos sa Isusom Hristom, evangelizacija kao javno propovedanje Jevanđelja i stalna repeticija Hristove poruke spasenja u propovedima iliturgija i kao poslednja, biblicizam. Verovanje u ponovno rođenje kroz preobraćanje jeste nešto što je determinisalo sam pokret i jedna od najvažnijih odlika evangelista od 18. veka pa do danas. Pored ponovnog rođenja evangelisti često potenciraju na bliskom i krajnje individualnom odnosu sa Isusom, koji im dozvoljava slobodno tumačenje kao i opravdavanje određenih fenomena ili događaja. Ovo čini pokret atraktivnim za vernike, jer im pruža blisku vezu sa Bogom.
Sam fenomen čestog propovedanja i prenošenja direktnog i individualnog obraćanja Hrista određenim pastorima je obrađivan u mnogim studijama i jedan je od ključnih odlika zašto su evangelisti bitni za američku politiku.[1] Uz ukratko pojašnjenu evangelizaciju, biblicizam je takođe jedan od najbitnijih odlika evangelista.
Pripadnici ovog pokreta Bibliju posmatraju kao glavni autoritet koji je nesumnjivo idealan i u čija načela i propovedi ne bi trebalo sumnjati. Samim tim, stroga i bukvalna interpretacija Biblije čini evangeliste konzervativnim i ne ostavlja im mnogo prostora za slobodnu percepciju ili transformaciju pogleda na neke nove promene društvenih normi i odnosa koji te norme determinišu.
Pored navedenih karakteristika, evangelisti jesu u većoj meri fundamentalisti i određeni društveni kocepti po njihovim merilima nisu i ne bi trebalo da budu podložni transformaciji. Jedan od najvažnijih koncepata je tradicionalna porodica, koja kao sociološki kocept zajednice igra jako veliku ulogu kod evangelista. Odnos prema porodici determiniše njihove politike i uticaj na republikanske vlasti o kojima će biti više reči u nastavku teksta.
Većina Amerikanca nisu evangelisti, kao ni što većina hrišćana u Americi nisu evangelisti. Još dubljim raščlanjivanjem dolazimo do srži podrške republikaca u proteklih šezdeset godina koji se svode većinom na bele evangeliste. Po novijim podacima evangelisti čine oko 17% američke populacije u 2017. dok su jedanaest godina pre toga činili skoro petinu populacije Amerike.[2] Same brojke nam govore da kvantitativno evangelisti nisu ogroman deo biračkog tela, što sa druge strane ne degradira visok stepen, već istorijski etabliranog, uticaja na američku politiku.
Politizacija evangelističkog pokreta i bliskost republikancima
Kao predstavnici konzervativne i više fundamentalne struje hrišćanstva, evangelisti u Americi krajem 19. i početkom 20. veka nisu bili deo mainstream-a. Uz duboko ukorenjen racionalizam i brz tehnološki razvoj, evangelisti su bili skrajnuti na margine i njihov uticaj, pa i politička participacija nisu donosili nikakvu prevagu u društvenom i političkom životu Amerike.
Međutim neposredno posle Drugog svetskog rata dolazi do promena i dotadašnji status quo biva uzdrman od sve većeg broja, sve uticajnijih evangelističkih pastora. Bili Grem kao jedan od najzaslužnijih i najuticajnijih propovednika oblikovao je delove javnog mnjenja tokom posleratnih godina gde je pored mnogih drugih evangelističkih propovednika (Reks Habard, Džejms Robison, Kenet Kopland i drugi) držao harizmatične govore na istaknutim evangelističkim radio stanicama, televizijskim emisijama kao i prostranim javnim površinama.
Sve ove promene u evangelističkom pokretu ne bi značile mnogo da se u isto vreme nije polako dizao konzervativni politički pokret vezan za Republikansku stranku, koji se po mnogim analizama može ideološki pripojiti desnici. Oba pokreta u tom vremenskom periodu imaju istog protivnika, liberalizam. Liberalizam je bio kolokvijalni naziv za se ono što je bilo oličenje politike koja je polako ali sigurno doživaljavala krah krajem 1970-ih godina. Sabirajući neuspehe dotadašnji establišmenti bio je na meti mnogih kritika, a među najvećim kritičarima bili su evangelisti i konzervativna struja republikanaca.
Koreni kritika ove dve grupacije nisu bili isti, s obzirom da su konzervativci bili više usresređeni na spoljnu politiku, privredu i druga pitanja, dok su evangelisti srž problema videli u napuštanju biblijskih normi i vrednosti radi sve većeg zastupanja sekularnog humanizma. Tradicionalistička percepcija porodice počinje da igra važnu ulogu za evangeliste u ovom periodu, pretežno zbog sve češčih razvoda, seksualne revolucije i porasta promiskuiteta u američkom društvu. Uz već pomenutu kritiku o napuštanju koncepta tradicionalne porodice, evangelisti su bili ujedinjeni u ideji ukidanja prava na abortus, čija legalizacija dolazi već 1973. i koja će biti deo njihove „političke“ agende sve do danas.
Ono što je na kraju spojilo konzervativce i evangeliste bilo je to što su oba pokreta „propadanje“ i „degradiranje“ američkog društva videli u lošem vođenju liberalinih, sekularnih humanista koji nisu mogli da zadovolje potrebe američkog društva. Već krajem 1970-ih američko društvo počinje da se suočava sa novim trendom gde i popularni evangelistički propovednici osnivaju političke pokrete. Najreprezentativniji primer je pokret „Moralne većine“, Džerija Folvela koji je osnovan 1979. sa idejom o promociji biblicizma i drugih bazičnih koncepata evangelista kroz politički aktivizam. Sama logika iza ovog pokreta bila je da i ako većina Amerikanaca nisu evangelisti, oni će pre biti privrženi njihovim načelima nego načelima sekularnih humanista. Upravo ova logika je uspela da evangelistima osigura zasigurnu politizaciju njihovih akcija kao i veći uticaj na društvene dinamike.
Reganova era
Od samog početka Reganove izborne kampanje bilo je čudno da kandidat koji je tokom prošle decenije (1970-ih) bio profilisan kao desničar i koji nije uživao preveliku podršku dostigne nivo kandidature i kasnije pobede na izborima. Međutim, već pomenuto nezadovoljstvo liberalizmom i sekularnim humanizmom opravdava ovakve političke preokrete početkom 1980-ih.
Kada govorimo o evangelistima, najvažnije je pomenuti na samom početku prijateljstvo i partnerstvo Regana i Džerija Folvela, čiji su se stavovi često poklapali. To partnerstvo donelo je uključivanje evangelista u izborni proces u smislu aktiviranja ove grupe građana kao sigurnih glasača Republikanske stranke. Mnogi će ovu alijansu između evangelista i republikanaca nazvati početkom moderne transformacije ove političke stranke.
Tokom izborne kampanje, uključivanje evangelista bio je jedan od važnih strateških poteza za Regana. Nekoliko je razloga zašto se ovaj politički potez percipira uspešnim. Evangelisti, potpuno lojalni svojim liderima, bili su odlična meta koja je mogla da Reganu osigura sigurne glasove kroz njegovu podršku evangelističkim vrednostima i zahtevima. Pored lojalnosti, ova grupa se percipira kao grupa sa jakom motivacijom da glasaju, podstreknuti religijskim obavezava radi poboljšanja tadašnjeg stanja u društvu. Sve navedeno, dovelo je Regana do rezultata od osvojenih 75% glasova svih evangelista.
Tokom mandata, vrhunci evangelističke i republikanske saradnje bili su prvenstveno oko zakona o legalizaciji abortusa. Pokušaji da se abortusi učine ilegalnim aktom bili su podržani i od establišmenta koji je u jedom periodu druge polovine 1980-ih bio spreman na donošenje amandmana ustava radi izmene ove zakonske regulative. Pored abortusa kao gorućeg pitanja, važna promena tokom Reganovog mandata je popularizacija evangelista i njihovih glavnih načela. To se najbolje može osetiti na deliberalizaciji društva u periodu 1980-ih, koja je najviše bila ustremljena na privatnost i minimalizovanje uticanja vlade na ovu sferu.
Poslednje godine mandata obeležile su mogućnost da Regana nasledi Pet Roberson, koji je do tada bio poznat kao TV evangelista sa svojom uticajnom TV emisijom. Međutim samo funkcionisanje evangelističkih propovednika i udruženja, koja su se zasnivala na javnim donacijama, počelo je da na videlo iznosi mnoge probleme koji dolaze sa naglim prosperitetom ove religijske grupe i njihovih istaknutih članova. Posle mnogih javnih optužbi, krivičnih postupaka i drugih kontroverzi o utaji novca, krađama i promiskuitetom jedog dela poznatih TV evangelista, ovaj pokret počeo je da doživaljva pad popularnosti i podrške, što je na kraju dovelo i do izbornog poraza Robersona.
Džordž V. Buš i evangelisti
Sama predizborna kampanja i izborni rezultati 2001. godine nisu bili u velikom meri determinisani evangelističkom podrškom, koja svakako nije manjkala kada je u pitanju ovaj republikanski kandidat. Svakako, američko društvo je već prolazilo kroz transformacije koje su donosile sve veće prisustvo evangelističke kulture i vrednosti u popularnoj kulturi, tako da pad evangelističkih TV propovednika prati veliki porast evangelističkih romana, muzičkih bendova, filmova, pa čak i video igara. Ova kulturološka promena nam oslikava pojačanu internalizaciju evangelizma, čiji su pripadnici u periodu od 2001. već bili na visokim pozicijama u Republikanskoj stranci i stamim tim učestvovali u njenom rekonstruisanju.
Promene unutar stranke su se odnosile na rekonfiguraciju fokusa na nacionalnom i internacionalnom nivou, koji je u određenim momentima gubio sekularnu notu i poprimao neke religijske crte.
Ukidanje prava na abortus je ostao jedan od primarnih fokusa. To nam opet pokazuje koliku važnost ova tema ima za evangeliste. Sama politka lobiranja i pritiska ustanova da se bave ovim pitanjem je bila konstantna i nije pokazivala neka odstupanja ili inovacije od Reganovog mandata.
Svakako novina koja se tiče fokusa ovog simbioznog odnosa evangelista i republikanaca jeste pitanje istopolnih brakova. Kao što je već više puta navedeno, kocept tradicionalne porodice je evangelistima od velike važnosti i stamim tim legalizovanje istopolnih brakova je još jedna od društvenih transformacija koja se duboko kosi sa biblicizmom i jakim fundamentalnim vrednostima ove grupe. Protivljenje ove religijske grupe bilo je politički podržano od strane Buša, koji je u jednom od poznatih obraćanja rekao da je potrebno da nacija brani svetost braka.
Poslednja politička promena na koju utiču Evangelisti jeste spoljna politika. Još od Hladnog rata i Reganovog etičkog pogleda na odnos snaga u bipolarnom svetu, evangeliste je privlačio diskurs koji je o suprotnoj sferi govorio kao o zlu, a o međunarodnoj politici kao o borbi dobra i zla. Svi religijski diskurzivni motivi podsticali su evangeliste da podržavaju i učestvuju u ostvarivanju tih politika.
Padom Berlinskog zida i raspadom SSSR-a pomenuti diskurs se gubi, da bi se ponovo vratio tokom perioda islamskog ekstremizma i terorističkih napada Al Kaide. Predstavljajući rat protiv terorizma kao novi „krstaški rat“, Buš je ponovo vratio isti religijski narativ. Na samom kraju Bušovog mandata drastično se poboljšava odnos sa Izraelom, što u mnogome znači evangelistima koji oslanjajući se na Bibliju imaju pozitivnu percepciju o Izraelu i Jerusalimu.
Kulturološke i političke promene tokom ovog perioda, potvrđuju konstantnu uključenost i već jaku vezanost evangelista za republikance. Transformacija njihovog odnosa nije velika, ali uticaj koji imaju jedni na druge je nešto što određuje političke fokuse establišmenta, što možemo videti u gore navedenim primerima.
Tramp i trenutno stanje odnosa
Posle velike društvene liberalizacije Američko društvo nije ni malo slično onom društvu koje evangelisti percipiraju kao savršeno. Manjinska, rodna i druga prava šalju sliku o američkom društvu kao otvorenom i liberalnom što i dalje ne daje polet evangelistima da reaguju i lobiraju za društvenu deliberalizaciju. Intrigantno je da pored svih parametara koji dokazuju povećanu liberalizaciju društvenih normi, odnos prema abortusu se i dalje ne menja i postaje konstanta još od 1980ih.
Promena koju možemo da uočimo tokom Trampovog mandata je da evangelisti jesu uspešni u njihovom političkom delovanju, ali nasuprot tome njihova meka moć im u trenutnom društvenom matriksu ne dozvoljava popularnost. Njihova reprezentativnost u popularnoj kulturi, akademiji i drugim sferama nije na zavidnom nivou. Ovakav položaj evangelista jeste uzrok zašto se samostalno percipiraju kao manjinska grupa ili manjinska kultura, čiju zaštitu bi trebalo da obezbedi niko drugi do država.[3] Okarakterisati se kao manjinska kultura ili grupa je nešto što evangelistima dozvoljava da se često oslanjaju na ustavom zagarantovane religijske slobode i samim tim manevrišu u očuvanju konzervativnih stavova u liberalizovanoj sredini.
Na samom kraju, bitno je napomenuti da se trenutna vezanost evangelista za Republikansku stranku ne vidi eksplicitno kroz jasno defenisanu političku, već na fanatičnu podršku Trampu. Ova podrška je rezultat Trampovog zalaganja za kriminalizaciju abortusa i česte podrške kroz poštovanje religijskih sloboda.
[click_to_tweet tweet=“Evangelisti, potpuno lojalni svojim liderima, bili su odlična meta koja je mogla Reganu da osigura sigurne glasove kroz njegovu podršku evangelističkim vrednostima i zahtevima. | “ quote=“Evangelisti, potpuno lojalni svojim liderima, bili su odlična meta koja je mogla Reganu da osigura sigurne glasove kroz njegovu podršku evangelističkim vrednostima i zahtevima.“]
Budućnost odnosa?
Kroz ovu kratku analizu četrdeset godina odnosa evangelističkog religijskog pokreta i republikanaca možemo da zaključimo da je politizacija delovanja ovog religijskoj pokreta dovela do velikog prosperiteta istog. Uticaj na političku i društvenu sferu je rastao od 1980-ih do danas i može se reći da i kroz sve transformacije ovog odnosa evangelisti i dalje imaju jako uporište među republikancima. Pitanje koje se stalno posavlja je do koje mere evangelistička načela utiču na političku agendu republikanaca, a do koje mere politička agenda ove stranke utiče na transformaciju ove konzervativne religijske zajednice.
Svakako ono što je vredno analize i daljeg praćenja jeste iznenađenje koje mogu da donedu predstojeći izbori, ukoliko uzmemo u obzir neke od novijih analiza koje ukazuju na sve veću podršku evangelista trenutnom kandidatu Demokratske stranke, Džou Bajdenu.[4] Do danas nije izvesno da li će već etablirano glasačko uporište republikanca ipak usled mnogih turbulenih dešavanja tokom Trampovog mandata ipak odlučiti da prekrši dosadašnju praksu i okrene se demokratama.
[1] Worthen, Molly. “A Great Awakening.” The New York Times. The New York Times, April 27, 2012. LINK.
[2] Jones, Robert P, and Daniel Cox. “America’s Changing Religious Identity.” PRRI, June 9, 2017. LINK.
[3] Green, Emma. “White Evangelicals Believe They Face More Discrimination Than Muslims.” The Atlantic. Atlantic Media Company, March 10, 2017. LINK.
[4] Orr, Gabby. “Trump Allies See a Mounting Threat: Biden’s Rising Evangelical Support.” POLITICO. POLITICO, June 21, 2020. LINK.
