Politički događaj godine – predsednički izbori u SAD, održaće se za nešto manje od sto dana. Osim ovih izbora, istog dana na programu su i izbori za Kongres – za Predstavnički dom i za deo Senata. Dve vodeće partije, Republikanska i Demokratska, kandiduju Donalda Trampa i Džoa Bajdena za funkciju predsednika države. Američki izborni sistem je takav da pobedniku u ukupnom zbiru glasova ne garantuje i pobedu u elektorskim glasovima, pomoću kojih se bira predsednik. Kakav je izborni sistem, koje savezne države će biti ključne i kako kandidati trenutno stoje u tim državama?
Američki izborni sistem
Prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru, građani SAD biraju svog novog predsednika. Kod elektorskog izbornog sistema u SAD je važno razumeti nekoliko ključnih stvari:
1) Pobednik u ukupnom zbiru glasova građana ne mora biti i pobednik izbora. Četiri puta u istoriji se događalo da predsednik SAD postane kandidat koji je osvojio manji broj glasova građana zbog bolje raspoređenosti glasova po državama. Dva najsvežija primera su Donald Tramp, koji je na prethodnim izborima imao manje glasova od Hilari Klinton, kao i Džordž Buš Mlađi koji je 2000. izabran za predsednika uprkos manjem broju glasova od Ala Gora.
2) Sve savezne države, osim Mejna i Nebraske, funkcionišu po principu pobednik nosi sve. To znači da pobednik u ukupnom zbiru glasova građana u toj državi dobija sva elektorska mesta. Sa druge strane, Mejn i Nebraska pobedniku u ukupnom zbiru daju po dva sigurna elektorska mesta, dok preostala dva u Mejnu, odnosno tri u Nebraski, raspoređuju pobednicima po kongresnim distriktima.
3) Elektorski kolegijum se sastoji od 538 članova. Kao što svaka od 50 saveznih država ima po dva senatora, tako svaka država daje i po dva člana elektorskog kolegijuma. Osim toga, svaka savezna država, u zavisnosti od svoje veličine, bira i određeni broj članova Predstavničkog doma Kongresa. Primera radi, Kalifornija kao najveća država daje 53 člana Donjeg doma, dok Vajoming daje samo jednog. U ukupnom zbiru, broj članova Donjeg doma Kongresa je 435. Isto toliko članova savezne države delegiraju i u elektorski kolegijum na predsedničkim izborima, sa malom razlikom što na ovim izborima nije važno kako je koji kongresni distrikt glasao (sa izuzetkom Mejna i Nebraske), već pobednik na nivou cele savezne države dobija sve elektorske glasove za tu državu. Za kraj, Okrug Kolumbija dobija tri predstavnika u elektorskom kolegijumu i na taj način se stiže do magičnih 538 članova. Pobednik predsedničkih izbora je onaj kandidat koji obezbedi barem 270 elektorskih glasova.
Najvažnije teme za građane
Građani SAD su čak i po pitanju najvažnijih tema izuzetno podeljeni. Prema najnovijem istraživanju agencije YouGov, građani i dalje temu zdravstvene zaštite ocenjuju najvažnijom (njih 26%), dok se odmah iza po značaju nalazi ekonomija (21%). Ni jednu drugu temu građani ne smatraju ni približno važnom kao prethodne dve.
Kada se dublje pogleda u demografsku strukturu, situacija se poprilično razlikuje po grupama. Tako je značaj ekonomije najmanje važan za najobrazovanije i za najmanje obrazovane delove stanovništva, dok je tema zdravstvene zaštite kod ovih grupa raspoređena tako da je najmanje obrazovani smatraju najvažnijom, a najobrazovaniji i dalje manje nego ostale grupe. Najviši nivo obrazovanja donosi i mnogo veću pažnju temama poput klimatskih promena i obrazovanja.
Prema godinama, ekonomija je najvažnija tema za ljude u drugoj polovini svog radnog veka. Penzioneri i najmlađi punoletni su najmanje zainteresovani za ovu temu. Kada je u pitanju zdravstvena zaštita, stariji od 45 godina ovu temu stavljaju ubedljivo na prvo mesto sa oko 30%. Osim ove dve teme, primetno je veliko interesovanje mladih za obrazovanje (17%) i za građanska prava i slobodu (14%).
Hispano-amerikanci su najviše zainteresovani za ekonomiju, dok je među afro-američkom populacijom tema broj jedan zdravstvena zaštita. Nedavni protesti u SAD doveli su temu građanskih prava među afro-amerikancima na visoko drugo mesto po važnosti (22%).
Ipak, najvažnije je poznavati kako su ove teme raspoređene po značaju među određenim glasačkim grupama. Čak 34% onih koji se izražavaju kao Trampovi glasači kažu da im je ekonomija najvažnija tema, dok je samo 13% onih koji to govore za zdravstvenu zaštitu. Osim ovih tema, primetan je visok nivo onih kojima je važna tema spoljne politike (14%), imigracije (13%) i poreza (10%).
Bajdenovi glasači, potpuno suprotno, sa 35% ocenjuju zdravstvenu zaštitu najvažnijom temom. Ekonomija je tek na 11%, dok je tema klimatskih promena i građanskih sloboda, takođe, visoko pozicionirana (16% i 12%).
Crvene, plave i ljubičaste države
Istorijski gledano, pobednik izbora se unapred zna u određenim saveznim državama. Crvene države su sve one u kojima građani najčešće biraju republikanske kandidate za svoje predsednike. U ove države istorijski spadaju Alabama, Aljaska, Arizona, Arkanzas, Džordžija, Ajdaho, Indijana, Kanzas, Kentaki, Luizijana, Misisipi, Misuri, Montana, Nebraska, Severna Karolina, Severna Dakota, Oklahoma, Južna Karolina, Južna Dakota, Tenesi, Teksas, Juta, Zapadna Virdžinija i Vajoming.
Plave države, sa druge strane, označavaju sve one u kojima demokratski kandidati uglavnom pobeđuju. To su Kalifornija, Konektikat, Delaver, Okrug Kolumbija, Havaji, Ilinois, Mejn, Merilend, Masačusets, Mičigen, Minesota, Nju Hempšir, Nju Džerzi, Novi Meksiko, Njujork, Oregon, Pensilvanija, Roud Ajland, Vermont, Vašington i Viskonsin.
Ljubičaste, swing, države su one najinteresantnije za posmatranje. Države u kojima pobednik najčešće varira i u kojima birači nisu naklonjeni ni jednoj od partija. U ove države ubrajamo: Kolorado, Floridu, Ajovu, Nevadu, Ohajo i Virdžiniju.
Kako stvari trenutno stoje u swing državama, pobednik izbora je upitan jedino u Ajovi i u Ohaju, dok u preostalim ubedljivo vodi Bajden. Međutim, veliki je broj crvenih i plavih država u kojima može doći do promena. Zbog svoje veličine i minimalne razlike prema istraživanjima, najviše pažnje privlače Teksas, Arizona, Džordžija, Severna Karolina, Mičigen, Pensilvanija i Viskonsin.
Teksas
Ova višedecenijska crvena država i druga najveća savezna država u SAD mogla bi da bude bojište najvažnije izborne bitke. Trenutna istraživanja pokazuju apsolutnu izjednačenost dva kandidata, pri čemu se Bajdenov rejting kontinuirano poboljšava. Ova zemlja je u prethodnih nedelju dana zabeležila skoro 60.000 novozaraženih od korona virusa i trenutno je savezna država sa najvećim brojem novozaraženih nakon Floride i Kalifornije.
Što se tiče stanja ekonomije, ova država trenutno stoji bolje od nacionalog proseka, barem kada je nezaposlenost u pitanju (8,6% prema 11,1%). Demografski gledano, primetno je kontinuirano opadanje broja belih ljudi u Teksasu, pa je tako ova populacija danas 10% manje zastupljena nego pre 50 godina, dok je broj hispano-amerikanaca povećan za isto toliko u istom periodu.
Kada se svemu ovome priroda i to da 35% građana Teksasa sebe smatra umerenim biračima, a 23% liberalnim, Bajdenove šanse dodatno rastu jer sva istraživanja govore da će on ovog puta biti kandidat za kojeg će većina umerenih birača glasati.
Arizona
Još jedna od crvenih država u kojoj je u prethodnim decenijama od demokrata pobeđivao samo Klinton 1996. godine. Arizona važi za jednu od zemalja koja je najviše pogođena drugim talasom korona virusa i sa izuzetkom grada Njujorka, ima najviše otkrivenih slučajeva u odnosu na broj stanovnika do sada.
Nezaposlenost u ovoj saveznoj državi, takođe, se nalazi ispod nacionalnog proseka i primetno je ponovno aktiviranje ekonomije. Demografski gledano, ova zemlja ima slične trendove kao i Teksas i dugoročno gledano je verovatno da Arizona u narednim izbornim ciklusima prestaje da bude crvena država. Istraživanja u ovom trenutku daju nešto manje od 5% prednosti Džou Bajdenu, ali je primetno i da se ta razlika u poslednjim danima topi.
Džordžija
Jedna od saveznih država u kojoj je najviše puta u prethodnim nedeljama dolazilo do promena u vođstvu. Na momente se čini da Tramp gubi, ubrzo se pojave istraživanja u kojima ponovo vodi, pa ponovo sve ispočetka. Definitivno je da će borba za Džordžiju biti jedna od najneizvesnijih. Nezaposlenost je daleko ispod nacionalnog nivoa i to trenutno pomaže Trampu da napravi razliku i odmakne se od Bajdena.
Kada je u pitanju korona virus, Džordžija spada u prosečnu državu kada je u pitanju broj zaraženih i preminulih, mada je primetan iznadprosečni rast novozaraženih u prethodnim danima. Demografski gledano, Džordžija je još jedna od zemalja juga gde republikanci standardno dobro stoje, ali je i jedna od država sa procentualno najvećom populacijom afro-amerikanaca, koji su ogromnom većinom demokratski glasači.
Severna Karolina
Iako se pre nekoliko nedelja činilo da će Džo Bajden bez problema ostvariti pobedu u ovoj saveznoj državi, Tramp je uspeo da poboljša svoj rejting i da u pojedinim istraživanjima pretekne svog rivala. Kada se pogleda prosek, deluje da Bajden i dalje ima minimalnu prednost u ovoj državi.
Nezaposlenost je i u ovoj državi na nivou znatno nižem od nacionalnog nivoa, pa se čini da će to za Trampa biti bonus. Zdravstvena situacija, iako pod kontrolom i u nacionalnom proseku, poslednjih dana beleži veliki broj novih slučajeva i to bi moglo da bude problematično na duži rok.
Mičigen, Viskonsin i Pensilvanija
Ove tri zemlje severa donele su Donaldu Trampu pobedu protiv Hilari Klinton 2016. godine. Nešto više od 10.000 glasova više u Mičigenu, 45.000 u Pensilvaniji i 23.000 u Viskonsinu bili su dovoljni da Tramp preotme 46 elektorskih glasova od demokratskog kandidata. Da je Hilari Klinton tada pobedila u ove tri savezne države, danas bi bila predsednica. Na taj način je republikanski kandidat pobedio u Mičigenu i u Pensilvaniji prvi put posle skoro 25 godina, a u Viskonsinu posle skoro 30 godina.
Epidemiološka situacija u ovim državama nalazi se u proseku celih Sjedinjenih Država, ali je smrtnost nešto viša u Pensilvaniji i Mičigenu. Nezaposlenost u Mičigenu i u Pensilvaniji beleži višu stopu nego na nacionalnom nivou, dok je u Viskonsinu svedena na 3% manje nego na nivou SAD. Ankete trenutno predviđaju glatku pobedu Bajdena u sve tri države, ali iskustvo nas je naučilo da ove savezne države treba ispratiti sa posebnom pažnjom.
Ajova i Ohajo
Ajova, iako ne spada u red saveznih država koje nose veliki broj elektorskih glasova, nedeljama unazad važi za najneizvesniju državu. Po proseku pojedinih portala, kao što je FiveThirtyEight, ova savezna država je trenutno, uz Teksas najneizvesnija za predviđanje pobednika. Osim toga, nalazi se u proseku po broju novozaraženih, ali i po broju ukupno zaraženih i preminulih od korona virusa do sada. Po broju nezaposlenih, i Ajova je ispod nacionalnog proseka i to je dodatni vetar u leđa za birače Donalda Trampa da mu daju glas i ovoga puta.
Ohajo – država za koju važi da ko je osvoji, pobeđuje na izborima. Tako je barem bilo na svim izborima u prethodnih 50 godina. Situacija je trenutno veoma ujednačena, kandidati se smenjuju u vođstvu i deluje da neće biti promena do samog dana izbora. Nezaposlenost u ovoj državi nalazi se tačno tamo gde je i nacionalni prosek, kao i broj zaraženih od korona virusa. Demografski gledano, ova država bi trebalo da pripadne republikancima, međutim, teritorijalno pripada regionu u kojem demokrate beleže bolje rezultate. Videćemo da li će i ovoga puta Ohajo pokazati i ukupnu volju Amerikanaca.
[click_to_tweet tweet=“U ovom trenutku deluje da Bajden ima veći broj osiguranih elektorskih glasova, tako da će Tramp biti taj koji će juriti pobede u neizvesnim, ljubičastim državama. | “ quote=“U ovom trenutku deluje da Bajden ima veći broj osiguranih elektorskih glasova, tako da će Tramp biti taj koji će juriti pobede u neizvesnim, ljubičastim državama.“]
Zaključak
Predstojeći izbori u SAD mogli bi biti jedni od najuzbudljivijih i najneizvesnijih. Dvojica nepredvidivih kandidata, globalna pandemija, kulturni ratovi, najveća nezaposlenost od Velike depresije, impičment,… To su sve uzroci koji dovode do toga da sto dana pred izbore, niko ne može sa sigurnošću da kaže ko je favorit.
Iako kladionice i istraživanja daju prednost Džou Bajdenu, naredna 3 meseca mogu ozbiljno da poremete trenutni odnos snaga. U ovom trenutku deluje da Bajden ima veći broj osiguranih elektorskih glasova, tako da će Tramp biti taj koji će juriti pobede u neizvesnim, ljubičastim državama.
[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]
