fbpx

Novi treći put

Tag: SAD

Da li će zapadne demokratije pobediti Kinu?

Da li će zapadne demokratije pobediti Kinu?

Pre nekoliko nedelja, britanski nosač aviona Kraljica Elizabeta, upitio se sa pratnjom ka Južnom kineskom moru. Njemu će uskoro podršku pružati australijska mornarica, ali i američki razarač. U istom periodu, francuska ministarka odbrane obavestila je javnost o patroliranju francuske nuklearne podmornice blizu Kine, a kanadski premijer Džastin Trudo uputio je borbeni brod blizu Tajvana. Prosečan građanin će se zapitati da li je na delu priprema za Treći svetski rat protiv Kine?
U ovom momentu takav razvoj događaja deluje malo verovatan, što ne znači da bi ove nove događaje trebalo ignorisati. Upućivanje mornarice od strane zapadnih demokratija sa raznih strana blizu Kine, predstavlja jasno upozorenje ovoj azijskoj sili. Pretnje da bi Kina u narednih par godina mogla da izvrši invaziju na demokratski Tajvan, dešavanja u Hong Kongu i kinesko širenje u obližnjim morima, na Zapadu su shvaćene ozbiljno.
Ova događanja bi trebalo shvatiti kao samo deo šire strategije okruženja Džoa Bajdena, ali i Borisa Džonsona, da demokratije uzvrate udarac na globalnoj sceni. Ono u čemu se slaže Džonsonova spoljnopolitička strategija „Globalna Britanija“ i stavovi Bajdenovog čoveka za Kinu, Kurta Kembela, je da bi demokratije trebalo bolje da se koordinišu i štite svoje interese i sa pacifičke i sa atlanske strane. Da li će u tome uspeti i zaustaviti globalni uspon i širenje diktatorskih režima na čelu sa Kinom, važno je pitanje u analizi međunarodnih zbivanja u ovoj dekadi.
Nastavite čitanje
Dolazak Bajdena neće rešiti problem odnosa SAD i EU

Dolazak Bajdena neće rešiti problem odnosa SAD i EU

Kada su par dana nakon američkih izbora i sporog brojanja poštanskih glasova, proglašeni rezultati iz savezne države Pensilvanije, bio je vidljiv veliki entuzijazam Evropljana. Brojni zvaničnici Evropske unije i lideri evropskih država, čestitali su pobedu novom predsedniku Amerike, Džou Bajdenu. Evrofilni prolitičari, kakva je većina na vlasti u EU državama, jedva su čekali da Donald Tramp napusti Belu kuću. Slični su sentimenti bili primetni i među evropskim građanima, gde je primetan pad popularnosti Amerike u anketama tokom mandata Donalda Trampa, kao i ponovni blagi uspon sa izborom Džoa Bajdena.
Međutim, personalna popularnost Obame ili Bajdena kod evropskog stanovništva, a nepopularnost Trampa, nije najbolji pokazatelj kvaliteta odnosa EU i SAD. Od kraja Hladnog rata, nastalo je dosta neslaganja na liniji Brisel i Vašington, koja i danas nisu nestala. Donald Tramp nimalo nije uvažavao evropsku poziciju i ugao gledanja kroz svoje četiri godine mandata, ali kao osnovno pitanje ostaje da li će Džo Bajden, osim uvažavanja evropskog ugla gledanja, postići obnovu tradicionalnih odnosa o kojoj govori?
Nastavite čitanje
Severni tok kao opterećenje za odnose Nemačke i SAD

Severni tok kao opterećenje za odnose Nemačke i SAD

Severni tok predstavlja jedan od najambicioznijih infrastrukturnih poduhvata 21. veka. Dve linije gasovoda dužine preko 1230 km povezivaće Viborg (Rusija) i Grajfsvald (Nemačka) i omogućiti nesmetano i efikasno snadbevanje Nemačke ruskim gasom.
Vrednost projekta je procenjena na nešto više od 11 milijardi dolara, ali njegova geopolitička vrednost mogla bi se pokazati kao višestruko veća. Kako će završetak Severnog toka 2 uticati na odnose između Nemačke i Sjedinjenih država, ali i na odnose između Berlina i Moskve? I da li će najveći deo tereta snositi države centralne i istočne Evrope?
Nastavite čitanje
Kako su republikanci i demokrate zamenili uloge

Kako su republikanci i demokrate zamenili uloge

Drugog jula 1964. godine, američki predsednik Lindon Džonson potpisao je Zakon o građanskim pravima. U društvu lidera borbe za građanska prava, Martina Lutera Kinga, stavio je svojim potpisom tačku na segregaciju crnačke populacije.
Ono čega je i predsednik države, demokrata, Lindon Džonson verovatno bio svestan, jeste da je svojim potpisom stavio tačku i na dotadašnje političke pozicije svoje partije. Demokratska stranka je nakon ovog progresivnog iskoraka teško mogla da ostane partija sa istom strukturom podrške, ali na to ne mogu računati ni njihovi ljuti protivnici republikanci. Ove promene su bile veoma brze i nakon 60 godina, izgleda da dobijaju svoj finalni oblik.
Nastavite čitanje
Republikanci od Linkolna do Trampa

Republikanci od Linkolna do Trampa

Pre nešto više od 150 godina, najčuveniji republikanski predsednik, Abraham Linkoln izvojevao je pobedu u Američkom građanskom ratu. Ovim trijumfom Linkoln je na đubrište istorije poslao pobunjenu robovlasničku Konfederaciju, koja se do svojih poslednjih dana striktno držala moralno bankrotirale ideje da bi crnačka populacija trebalo da bude u lancima.
Danas, paradoksalno, aktuelnog republikanskog naslednika Linkolna brane ljudi koji upadaju u Kapitol, noseći ni manje ni više nego zastave Konfederacije. Uz ljude sa robovlasničkom zastavom, bili su vidljivo prisutni ljudi sa paganskim oznakama, nacističkim simbolima, kao i pripadnici Qanon pokreta koji dobija oblike versko-političkog kulta.
Postavlja se pitanje kako su republikanci prešli put od progresivne partije sa Linkolnom i njegovim neposrednim naslednicima do Donalda Trampa, koji danas predstavlja idola najreakcionarnijim snagama ne samo u SAD nego i u svetu.
Nastavite čitanje
Da li Bajden može da pomiri Ameriku?

Da li Bajden može da pomiri Ameriku?

„Na izbore izlazim kao ponosni demokrata, ali ću vršiti vlast kao američki predsednik. Radiću i sa demokratama i sa republikancima. Radiću podjednako posvećeno i za one koji me ne podržavaju i za one koji me podržavaju.“ Ove rečenice izgovarao je Džo Bajden u jednom od spotova iz samog finiša kampanje.
Ovaj predizborni spot, pod nazivom „Indivisible“ (Nedeljivi), u jednom minutu najbolje je sumirao planove budućeg predsednika. U ovom videu govori da će od prvog dana biti posvećen stavljanju kovida pod kontrolu, doneti ekonomski program koji će nagrađivati rad a ne samo bogatstvo, obezbediti dostupan zdravstveni sistem, kao i da će vratiti veru u demokratiju.
Koliko god se Džo Bajden trudio da pošalje ohrabrujuću poruku biračima u doba nekoliko paralelnih kriza, postavlja se pitanje da li će događaji u 2021. moći da prate te reči.
Nastavite čitanje