Martin Šulc (Reuters)
Martin Šulc (Reuters)

Slučaj holandske PvdA kao rizik za Šulca i SPD

Dolazak Martina Šulca na čelo SPD-a krajem februara delovao je kao da je smena Angele Merkel moguća.

Kandidat koji nije učestvovao u nemačkom političkom životu, nije pretrpeo štetu od velike koalicije i biografije bliske radničkom biračkom telu, delovao je kao dobitna kombinacija. Međutim, po poslednjim merenjima rejtinga, SPD će na izborima proći sa tek nešto više od 20% i sa verovatno najgorim rezultatom na saveznim izborima od osnivanja. Angela Merkel će sa druge strane, kao koalicione partnere verovatno odabrati Zelene ili liberalni FDP, a duel Merkel-Šulc je pokazao da i ponovna “velika koalicija” postoji kao ozbiljna mogućnost. U toj velikoj koaliciji se krije jedan od najvećih razloga potencijalno lošeg rezultata SPD-a na ovim izborima, a nova takozvana “svadba slonova” može dovesti ovu partiju u sličnu situaciju sa holandskim PvdA.

Martin Šulc (Reuters)
Martin Šulc (Reuters)

Slučaj holandske laburističke partije PvdA bi trebalo da bude lekcija za svaku evropsku partiju levog centra. PvdA (Partij van de Arbeid) je od 1946. bila jedna od dve najjače partije u Holandiji sa rezultatima od 20% do 35% na svakim izborima. U drugoj polovini 90ih se sa Vimom Kokom na čelu uspešno adaptirala novim okolnostima i pomerila umereno ka centru. Na izborima 2012. je uz dinamičnog mladog lidera Diedrika Samsoma zamalo pobedila osvojivši 25% naspram 26% desnocentrističkog VDD-a Marka Rutea. Na redovnim izborima u martu ove godine, partija pada na 5,7%. Odgovor na pad na blizu 1/5 glasova od prethodnih izbora se krije u “velikoj koaliciji” sa umereno konzervativnim partnerom VDD. Narodna partija slobode i demokratije (VDD) je ideološki fleksibilnija partija koja se nalazi između konzervativizma i liberalizma i po potrebi ide ili blago u desno ili nazad ka centru. Zahvaljujući blagom pomeranju u desno, pobedila je na ovim izborima desnog populistu Vildersa i preživela je mandat obeležen ekonomskom stagnacijom, masovnom imigracijom i štednjom.

Njen progresivniji i levi koalicioni partner očigledno nije. PvdA je glasala za sve fiskalno konzervativne zakone, štednju u oblasti zdravstva i nije uspela da ispuni obećanja iz kampanje. U praksi se sprovodila politika premijera Rutea koja je bila realističnija i nepopularnija. Završni ishod je da je Rute uprkos tome pobedio, jer je to i donekle obećao biračima, a da je PvdA doživela neverovatan istorijski pad. Na račun pada popularnosti ove partije koja je bila “catch all”, u parlament je 2017. ušao doslovce ko god je hteo i ko god je bio bar malo politički levo od centra. Urbani glasači su glasali za socijalliberalne Demokrate 66, levlji za socijaliste, penzioneri za partiju penzionera “50plus”, ekolozi za Zelene, a poslanike dobijaju i Partija za prava životinja i partija manjina “Denk”. Od stranke koja obuhvata najveći broj levih glasača, velika koalicija je napravila sedam minijaturnih partija koje se bave uglavnom jednom konkretnom temom i teško mogu da se ikada ujedine. Trebalo bi napomenuti i da holandski izborni sistem nema cenzus i da zahvaljujući tome su “kombi stranke” dodatno motivisane da izlaze na izbore.

Iako je nemački politički sistem stabilan i za ulazak u parlament je partiji potrebno 5%, odnosno nešto iznad 2 miliona glasova, sličan scenario se može dogoditi ako se ponovi koalicija CDU-SPD. Ponovno davanje legitimiteta ordoliberalnoj i konzervativnoj dogmi kroz novi savez, može da SPD svede ispod psihološke granice od 20%, podigne četiri ostale relevantne partije iznad 10% i potencijalno uvede još nekoga u Bundestag. Takav scenario je možda i najnepovoljniji za građane Nemačke, jer bi stvorio predominantnu vladajuću partiju, razbijenu opoziciju i potencijal da ojača ekstremno desna AfD.

Iz navedenih razloga, SPD bi trebalo zarad dugoročne koristi da odbije novu koaliciju sa CDU i da pokuša da pronađe svoj novi identitet i program u opoziciji. Velika prednost partije je duga klupa za rezerve i mogućnost da u slučaju nesposobnosti Šulca da reformiše partiju, uvek se može naći solidna zamena. Na raspolaganju su ekonomski kompetentni i popularni gradonačelnik Hamburga Olaf Šolc, premijerka landera Rajna-Palatinat Malu Drajer ili harizmatična premijerka Mekelenburga-Zapadne Pomeranije Manuela Švezih. U slučaju da se partija odluči za pristup bliži socijalliberalizmu, tu je i dinamični finansijski vunderkind Karsten Šnajeder iz Tiringije. Partija u opoziciji sigurno neće propasti, pošto to FDP nije i posle 4 godine van Bundestaga, a veća joj je šansa da ne završi kao holandska PvdA i da se spremi za buduće izborne cikluse.

Tekst je objavljen u dnevnom listu “Danas” 22.09.2017.

    Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

    Оставите одговор

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Slični tekstovi

    Švedski i finski vojnik na vojnoj vežbi - esper Moldvik-Swedish Armed Forces
    Švedska
    Dimitrije Milić
    Šta donose Finska i Švedska u NATO-u?

    “Moji saradnici su izračunali da sam do sada dao preko 400 intervjua o ulasku Finske u NATO“ rekao mi je bivši finski premijer Aleksandar Stub na ovogodišnjem EPP kongresu u Roterdamu. Pre samo pola godine ova rečenica bila je gotovo nemoguća.

    Nastavi čitanje »
    kripto tržište
    Ekologija
    Dimitrije Milić
    Kriptovalute kao rizik za životnu sredinu?

    Ove godine, kao i svake godine u prethodnih oko pola veka, održao se još jedan skup svetskih lidera u švajcarskom turističkom mestu Davos. Brojne istaknute ličnosti iz sfere politike, biznisa i drugih povezanih profesija i ove godine su diskutovale o svetskim pitanjima i problemima koji muče ili će mučiti čovečanstvo. Osim očekivanih tema u vidu: rata u Ukrajini, opasnosti od ponovne svetske recesije, stanja životne sredine i sličnih učestalih pitanja, ovo okupljanje u 2022. imalo je jednu novinu u svojim temama koje obrađuje.

    Nastavi čitanje »
    Kolumbijska zastava
    Uncategorized
    Dimitrije Milić
    Kolumbija kao novi lider u obnovljivim izvorima energije?

    Južna Amerika i Centrala Amerika su regioni sveta koji kada se govori o ekologiji uglavnom do svetske pažnje stiže zahvaljujući par država. Radi se o Brazilu kada se govori o Južnoj Americi i Kosta Riki kada se radi o Centralnoj Americi. Takođe, jedna od država i njeno delovanje predstavljaju ekološku opasnost za ceo svet, dok druga predstavlja pozitivan primer za ceo svet.

    Nastavi čitanje »