Prvi susret Donalda Trampa i Kim Džong Una
Prvi susret Donalda Trampa i Kim Džong Una

Pet stvari koje bi trebalo znati o samitu Donalda Trampa i Kim Džong Una

Za utorak, 12. jun, zakazan je sastanak lidera SAD i Severne Koreje u diplomatskoj prestonici istočne Azije, Singapuru. Kakav god bio ishod samita, jasno je da će ostati zapisan u istoriji, jer predstavlja prvi susret lidera dve zemlje od njihovog nastanka. Korejski rat, koji je počeo 1953. godine, i dalje traje i zato su trenutno sve mogućnosti otvorene. Tramp je već u svom stilu izjavio praktično sve. Od toga da njih dvojica imaju priliku da urade nešto fantastično za svoje zemlje, do toga da da će napustiti sastanak posle prvog minuta. Pre mesec dana je već jednom otkazao sastanak, da bi posle pisma koje mu je poslao Kim Džong Un pristao da se sastanak ipak održi. Iz različitih izvora već se pominju mogućnosti da se drugi sastanak održi u julu u Severnoj Koreji, a onda još jedan u septembru u Vašingtonu.

Prvi susret Donalda Trampa i Kim Džong Una
Prvi susret Donalda Trampa i Kim Džong Una

Kako smo došli ovde?

Samo par dana po izboru Trampa za predsednika SAD, od odlazećeg predsednika Obame je dobio upozorenje da će mu najveći izazov u spoljnoj politici biti pitanje nuklearnog arsenala Severne Koreje. Čini se da ono nije postalo prvi prioritet za vreme mandata Obame samo zbog toga što Severna Koreja nije već tada razvila rakete dugog dometa koje mogu da ugroze kontinentalni deo SAD, a koje je svima otkrila u poslednjih godinu dana. Napredak koji su ostvarili na tom polju iznenadio je čitav svet i podstakao špekulacije ko sve stoji iza pomoći Severnoj Koreji. Međutim, skoro paralelno sa ovim probama stižu najave da je Kim Džong Un spreman da razgovara o denuklearizaciji i da je spreman da se odrekne nuklearnog arsenala uz par uslova, a sa željom da izvuče zemlju iz siromaštva i za to dobije svetsko priznanje.

Definicija denuklearizacije

Ključni razlog sastanka dvojice lidera jeste denukleralizacija, ali u ovom trenutku čini se da dve strane imaju različite definicije tog pojma. SAD poručuju da žele da pregovaraju o potpunoj, proverljivoj i nepovratnoj denuklearizaciji u zamenu za ukidanje sankcija i određene ekonomske ustupke, uz i dalje prisutnu pretnju vojnom intervencijom. Severnokorejska strana zagovara postupnu denuklearizaciju uz garantovanje ostanka na vlasti Kim Džong Unu. Na to sve dodaju i razgovore o potpisivanju mirovnog sporazuma čime bi se zvanično potpisao mir koji se čeka 65 godina između dve Koreje. Spisak zahteva se nastavlja na povlačenje američke vojske sa korejskog poluostrva i uklanjanje američkog nuklearnog kišobrana koji štiti njene saveznike – Južnu Koreju i Japan. Sukob na korejskom poluostrvu je uvek bio više od sukoba Severne i Južne Koreje. Japan nervozno gleda sa strane i ima malo poverenja da će Tramp razumeti i štiti interese Japana, dok sa druge strane Južna Koreja velike nade polaže u ove pregovore, pa čak izgleda i pomalo idealistički.

Govoreći početkom juna ove godine na bezbednosnom forumu koji se tradicionalno održava u poznatom hotelu Šangri-la u Singapuru, ministar odbrane Južne Koreje je izjavio da “ako nastavimo da sumnjamo u motive Kim Džong Una, to će biti samo prepreka za dijalog i napredak”. Upitan da li to znači da je prihvatljiva Severna Koreja sa balističkim raketama kraćeg dometa, izbegao je odgovor, ali izrazio veru da će se sami odreći raketa i uložiti novac u razvoj privrede. Kada su u pitanju dve svetske sile, Kina i Rusija, za sada iz drugog reda podržavaju razgovore, ali jasno je da imaju svoje interese i da bi rado iskoristile priliku da budu garanti postignutog mira, bilo vojno ili nekim drugim sredstvima. Treba imati na umu da je Korejski rat usled Hladnog rata uvukao velike sile, odnosno na jednoj strani su se našli Južna Koreja sa Amerikom i njenim saveznicima, a na drugoj deda Kim Džong Una podržan od strane Kine i SSSR-a. Da li je staro rivalstvo sa svojim podelama ostalo u XX veku ostaje da se vidi, možda upravo na rešavanju korejskog pitanja.

Kim Džong Un i Donald Tramp (CNN)
Kim Džong Un i Donald Tramp (CNN)

Istorija kao vodič

1994. godine u Budimpešti, Ukrajina je potpisala Memorandum o sigurnosti kojim se garantuje njena teritorijalna celovitost u zamenu za odustajanje od nuklearnog naoružanja. Arsenal koji je ostao na njenoj teritoriji raspadom SSSR-a činio ju je tada trećom nuklearnom silom na svetu. Uz direktne garancije teritorijalnog integriteta od strane SAD, Rusije i Engleske i odvojenu podršku Kine i Francuske, Ukrajina se odrekla nuklearnog naoružanja. Dvadeset godina kasnije Rusija je aneksirala Krim. Kim Džong Unu je možda na pameti i odluka Gadafija da odustane od nuklearnog naoružanja, nakon čega je u Libiji podstaknuto arapsko proleće, a on svrgnut i na kraju likvidiran.
Sa druge strane, ni Severna Koreja se istorijski nije pokazala kao pouzdan partner i neko ko drži reč. Različite američke administracije su pokušavale da uspostave brojne dogovore sa Severnom Korejom i ni jedan nije dao rezultate. Uglavnom su izgledali kao kupovina vremena dok se ne razvije nuklearno oružanje, poboljša teška ekonomska situacija ili oba. Kina je takođe pokušala da utiče na promenu stanja u Severnoj Koreji, da bi na neko vreme čak i odustala od te ideje. Dosta o tome govori što su oba lidera na vlasti već duži vremenski period, a prvi put su se zvanično sastali tek ove godine.

Zajednička izjava je veliki uspeh

Problem sa nuklearnim naoružanjem Severne Koreje traje odavno i neće se rešiti jednim sastankom, ma koliko se Tramp pokaže sposobnim pregovaračem. U ovom trenutku rezultat koji bi mogao biti zadovoljavajući je uspostavljanje međusobnog poverenja između lidera i iskazivanje spremnosti da reše probleme i približe stavove. Zajednička izjava nakon samita bi bio veliki uspeh. Ovaj prvi sastanak je zaista istorijski samo po tome što će se desiti, ali da bi ostao važan i uticajan u budućnost mora biti prvi u nizu.

    Prijavite se i ubuduće ćemo Vam slati sve novosti vezane za našu organizaciju na Vašu mejl adresu!

    Оставите одговор

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Slični tekstovi

    Švedski i finski vojnik na vojnoj vežbi - esper Moldvik-Swedish Armed Forces
    Švedska
    Dimitrije Milić
    Šta donose Finska i Švedska u NATO-u?

    “Moji saradnici su izračunali da sam do sada dao preko 400 intervjua o ulasku Finske u NATO“ rekao mi je bivši finski premijer Aleksandar Stub na ovogodišnjem EPP kongresu u Roterdamu. Pre samo pola godine ova rečenica bila je gotovo nemoguća.

    Nastavi čitanje »
    kripto tržište
    Ekologija
    Dimitrije Milić
    Kriptovalute kao rizik za životnu sredinu?

    Ove godine, kao i svake godine u prethodnih oko pola veka, održao se još jedan skup svetskih lidera u švajcarskom turističkom mestu Davos. Brojne istaknute ličnosti iz sfere politike, biznisa i drugih povezanih profesija i ove godine su diskutovale o svetskim pitanjima i problemima koji muče ili će mučiti čovečanstvo. Osim očekivanih tema u vidu: rata u Ukrajini, opasnosti od ponovne svetske recesije, stanja životne sredine i sličnih učestalih pitanja, ovo okupljanje u 2022. imalo je jednu novinu u svojim temama koje obrađuje.

    Nastavi čitanje »
    Kolumbijska zastava
    Uncategorized
    Dimitrije Milić
    Kolumbija kao novi lider u obnovljivim izvorima energije?

    Južna Amerika i Centrala Amerika su regioni sveta koji kada se govori o ekologiji uglavnom do svetske pažnje stiže zahvaljujući par država. Radi se o Brazilu kada se govori o Južnoj Americi i Kosta Riki kada se radi o Centralnoj Americi. Takođe, jedna od država i njeno delovanje predstavljaju ekološku opasnost za ceo svet, dok druga predstavlja pozitivan primer za ceo svet.

    Nastavi čitanje »