Donald Tramp se nakon svog oporavka od korona virusa odlučio da svaki dan do izbora 3. novembra održi po jedan miting. Ovaj vid vođenja kampanja sa velikim skupovima je česta strategija antiestablišment lidera, kojom pokazuju da imaju širu podršku i time greju svoju tvrdu bazu. Tvrda baza Donalda Trampa, sa sve crvenim MAGA kačketima, i u ovim najrizičnijim momentima kampanje aktuelnog predsednika nije odustala od dolaska na ogromne skupove.
Međutim, jedan deo njegove baze, koji mu je prošli put u velikom procentu dao poverenje, danas i nije baš zadovoljan ovim događajima. U pitanju su penzioneri. Veliki broj zaraženih i preminulih od virusa, zaražavanje samog predsednika i njegovog okruženja, kao i ogromni skupovi u vreme pandemije, probudili su veliku skepsu prema predsedniku u ovoj grupaciji. Po poslednjim istraživanjima, poput najnovije ankete Morning Consult, među ljudima starijim od 65 gubi sa 52% naspram 44%. U ovoj grupaciji je na prethodnim izborima pobedio sa čak 56% naspram 41%.
Jedno od glavnih pitanja u finišu kampanje predstavlja da li su penzioneri postali centralna ciljna grupa obojice kandidata?
Američki penzioneri kao glasači
Već decenijama jednu od glavnih glasačkih baza Republikanske partije predstavljaju najstariji građani. Čak i kada su izbore gubili, republikanski kandidati su ostvarivali pobedu ili rezultat blizu pobede među građanima starijim od 65 godina. Ova grupacija birača je tradicionalno konzervativnija, manje sklona promenama, ali prilično vezana za status svojih državnih programa beneficija poput penzionog Social Security ili zdravstvenog Medicare.
Osim svojih konzervativnih stavova i prirodnih simpatija prema državnim programima od kojih imaju beneficije, ovu populaciju karakteriše i informisanje iz tradicionalnih medija i visoka izlaznost. Na unutarpartijskih izborima kod demokrata, ove karateristike penzionera koštale su Bernija Sandersa i pogodovale su Džou Bajdenu.
Dok se Bajden oslanjao na naklonost tradicionalnih mejnstrim medija i političke poruke usmerene ka starijim građanima, Sanders se uzdao u moć društvenih mreža i izlaznost mladih i marginalizovanih grupacija. Prvi su izašli u velikim brojevima da glasaju uživo ili češće poštom, dok se drugi mahom nisu ni registrovali za glasanje.
Slična je situacija i na nacionalnom nivou, osim što bi na osnovu prethodnih obrazaca glasanja odnos između republikanskog i demokratskog kandidata bio suprotan. Dok za demokrate tradicionalno glasaju mladi i manjinske grupacije kod kojih je izlaznost manja, za republikance glasaju više penzioneri spremniji da izađu na izbore.
Međutim, ovi izbori mogu predstavljati prvu veliku promenu u ovoj grupi glasača.
COVID-19 kao važno pitanje
Bajdenova kampanja gotovo svaki dan proizvodi po jedan spot za TV ili društvene mreže, što je pravilo kod većine predsedničkih kampanja. Različiti spotovi su usmereni ka različitim društvenim grupama putem različitih medija u različitom obimu i vremenskom intervalu. Međutim, jedan od Bajdenovih spotova iz avgusta meseca usmeren ka penzionerima naišao je na dobru ocenu fokus grupa i gledalaca.
Ovaj spot usmeren je na najavu Trampa o ogromnom smanjenju nameta na rad, koje bi kao posledicu imao pražnjenje penzionog fonda. Spotovi koji su Trampov odgovor na COVID-19 predstavljali kao neozbiljan, neodgovoran i rizičan, takođe su u ovoj grupi glasača imali pozitivnu reakciju.
Od septembra meseca, Bajdenova kampanja konstatno ka ovoj grupaciji glasača usmerava spotove na ove dve teme, nekada odvojeno, a nekada u kombinaciji. Iako ova biračka grupa nije tradicionalno bliža demokratama, brojevi su brzo počeli da se menjaju i danas je podrška obrnuta. Bajdenov tim uspešno je na temi predsednikovog pristupa COVID-19 i državnim benificijama za najstarije građane, uspeo da preokrene situaciju u ovoj grupaciji glasača.
Na osnovu podataka US Census Bureau iz 2016, na tim izborima glasačko pravo je iskoristilo preko 70% ljudi starijih od 65 godina, a samo 46% mlađih od 30. U slučaju da se prednost Bajdena zadrži i u narednih par nedelja do izbora, Tramp se može naći u velikom riziku u državama poput Floride, gde penzioneri čine ogroman udeo glasača.
Trampov odgovor
S obzirom da se promena opredeljenja u ovoj značajnoj grupi glasača brzo videla u anketama, Tramp je bio prinuđen da reaguje. Iako je poboljšao rejting kod siromašnijih latinosa, novi minus kod belaca starijih od 65 napravio je Trampu nedopustiv zaostatak u državama poput Arizone ili Floride. Dalje osipanje penzionera od Trampa bi završilo njegovu kandidaturu, s obzirom da predstavlja topljenje tvrde baze sa malim manveraskim prostorom u finišu kampanje.
Iz tog razloga, u poslednjih nedelju i po dana, Tramp je fokusirao deo poruka isključivo ka ovoj grupi. Jedan od spotova bio je usmeren na uverevanje javnosti da je njegov odgovor na COVID-19 zapravo solidan, gde je u spotu po prvi put koristio masku i gde je uključio i deo intervjua doktora Faučija. Ubrzo nakon ovog spota, dao je obećanje da će vakcine kada postanu dostupne biti besplatne za sve penzionere u domovima. Takođe, ka starijoj populaciji Tramp je uputio i spot koji tvrdi da je predsednik „sačuvao penzioni sistem i zdravstvo“.
Sa druge strane, pojedine poruke koje je Tramp slao u istom ovom periodu kosile su se sa porukama usmerenim ka uveravanju penzionera da je ozbiljan po pitanju javnog zdravlja. U međuvremenu nije prestao da održava ogromne predizborne skupove, a i dalje retko nosi masku. Takođe, u poslednjih par dana uputio je nekoliko napada na doktora Faučija, koji ima visok stepen poverenja javnosti.
Iako je Tramp poslednjih nedelju i par dana izvršio korekciju svog pristupa i pokušao da umanji štetu kod ove grupe glasača, primetno je da nema discipline poruke.
Uticaj penzionera
Ukoliko se pogledaju poslednje ankete Morning Consult koje su obuhvatale i penzionersku populaciju u kolebljivim državama, one mogu biti dobar pokazatelj stanja predsedničke trke. Na osnovu njih, Bajden kod starijih od 65 ima prednost Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu, gde alocira ogromna sredstva na reklamiranje. Tramp vodi među penzionerima iz Teksasa i Džordžije, dok su izjednačeni u Severnoj Karolini, Ohaju, Floridi i Arizoni.
Iako penzioneri nisu glavna i najbrojnija biračka grupa, te i rezultati u ovoj grupi ne moraju da se poklapaju sa ukupnim, zanemarivanje bi predstavljalo najveću grešku. Na nivou SAD ljudi stariji od 65 predstavljaju udeo populacije od 16,5%, međutim u brojnim kolebljivim državama taj broj je veći, a penzioneri su samim tim i uticajniji. Na Floridi taj procenat je 21%, Pensilvaniji 18,7%, Arizoni 18%, Mičigenu 17,7%, Viskonsinu i Ohaju 17,5%, a u Severnoj Karolini blago iznad nacionalnog proseka.
Zbog navedenog razloga, izborna kalkulacija je jasna. Bez pobede u većini kolebljivih država, nema pobede na izborima. Bez solidnog rezultata među penzionerima, kojih u kolebljivim državama ima procentualno više nego na nacionalnom nivou, nema pobede u kolebljivim državama odnosno ni pobede na izborima. Ova kalkulacija je obojicu kandidata u finišu kampanje fokusirala da u ovoj grupi glasača ostave utisak. U sledeće dve nedelje Bajden će pokušati da osigura penzionere koje je privukao od Trampa, dok će Tramp pokušati da deo penzionera vrati ka sebi. Onaj ko bude uspešniji, vrlo izvesno će biti bliži predsedničkom mandatu.
