Krunski princ Saudijske Arabije Muhamed bin Salman bin Abdulaziz Al Saud, u svetu poznatiji kao MbS, prethodnih godina dospevao je u žižu javnosti uglavnom zbog ideja da ovu zatvorenu islamsku zemlju otvori prema svetu koliko god je to moguće. Ipak, prethodnih dana velika prašina je podignuta oko ubistva Džamala Kašogija u koje je navodno umešan upravo MbS. Naime, Džamal Kašogi je bio oštri kritičar kraljevske porodice Saudijske Arabije i živeo je u SAD radeći za Washington Post. Odlazak u konzulat Saudijske Arabije u Turskoj pretvorio se u horor priču o kojoj mediji već danima izveštavaju sa oznakom najvažnije vesti. Šta se, zapravo, desilo sa Kašogijem i ko je MbS?
Sukob Džamala Kašogija i kraljevske porodice datira još od vremena kada je trenutni kralj Salman bio lider Rijada, malog grada od kojeg je za vreme njegove vladavine napravljen centar Arabijskog poluostrva. Naime, Kašogi je tada smatrao da princ Salman podržava i finansira salafističke ekstremističke organizacije. Salafizam je pokret koji zagovara naklonjenost proroku Muhamedu i njegovim naslednicima i državu šerijata. Pripadnici ove verske sekte su podeljeni u tri grupe, od kojih najekstremniju i najmanju grupaciju čine džihadisti koji su poslednjih godina predstavljeni kao najveći neprijatelji mira u svetu. Osim napada na tadašnjeg krunskog princa, Kašogi je poznat i po dobrim odnosima koje je imao sa Osamom bin Ladenom pre nego što je ovaj pošao radikalnim putem. Nakon likvidacije Bin Ladena Kašogi je čak i tvitovao o danima kada su provodili vreme zajedno. Kritičko mišljenje Kašogija nije nailazilo na odobrenje vladajuće strukture u zemlji, pa je više puta morao da podnosi ostavke na pozicije na kojima se nalazio i da napušta zemlju. Konačno, 2017. godine je počeo da piše za Washington post, list trenutno najbogatijeg čoveka na svetu i vlasnika Amazona, Džefa Bezosa.
Pre tačno mesec dana, Kašogi je ušao u saudijski konzulat u Turskoj kako bi sredio papirologiju za svoje venčanje. Od tog trenutka njemu se gubi svaki trag i potraga za nestalom osobom počinje. Kamere su utvrdile da nije napustio ambasadu, ali šta se tačno desilo sa njim mogli smo samo da nagađamo do skoro. Pod pritiskom svetske javnosti i posebno turskih vlasti sa kojima je Kašogi imao solidne odnose, Saudijska Arabija je konstantno popuštala. Tako je od prve informacije da je “Kašogi živ napustio konzulat” došla sledeća da je “ubijen u tuči”, a na kraju je priznato da je ubijen sa predumišljajem. Nezvanične informacije govore da je u konzulat ušlo 15 saudijskih agenata ubrzo nakon Kašogija i da je sav posao obavljen za svega nekoliko minuta. Prema tim informacijama, Kašogijevo polusvesno telo je mučeno, potom je ubijen, a nakon toga je njegovo telo isečeno u sitne delove. Prva osoba koja je osumnjičena da stoji iza ovog užasnog ubistva jeste Muhamed bin Salman. Okrenutost Kašogija slobodi medija i liberalnijem pristupu vođenja države svakako predstavlja potpunu suprotnost svemu što predstavlja Saudijska Arabija.
Muhamed bin Salman je sin trenutnog kralja Salmana i krunski princ što mu omogućava dolazak na presto nakon smrti oca. Dosadašnja praksa liderstva u ovoj državi je pretpostavljala prenošenje vlasti sa brata na brata. Tako je tvorac moderne Saudijske Arabije Abdulaziz, poznatiji kao Ibn Saud, preneo vlast na najstarijeg živog sina u trenutku svoje smrti, a nakon toga se vlast prenosila na ostalu braću. Veruje se da je Ibn Saud imao 24 žene i preko sedamdesetoro dece. Na prestolu su se osim najstarijeg sina Sauda, našli i Faisal, Halid, Fahd i Abdulah, a od 2015. godine na prestolu je i šesti brat Salman. On je po dolasku na čelo države imenovao brata Mukrina za krunskog princa, međutim tu je odluku vrlo brzo promenio i stavio svog mlađeg rođaka Muhameda bin Najefa. Ni ta odluka nije bila zadovoljavajuća, pa je konačno 2017. godine odredio Muhameda bin Salmana, svog sina, za naslednika. Tada počinje njegov uspon.
Najmlađi svetski ministar odbrane, MbS, je vrlo brzo dospeo u svetsku javnost. Pored bolesnog oca, ovaj vladar iz senke već je počeo da sprovodi svoje mere koje je najavio kroz koncept “Vizija 2030”. Prva reforma koja je uvedena vezana je za dozvolu ženama da voze kola. Položaj žena u ovom društvu može se okarakterisati kao ropstvo i pritisci zapadnih sila najvećim delom se odnose na poboljšanje položaja žena u društvu. Osim dozvole za vožnju, za kratak period se dogodilo još nekoliko stvari koje ukazuju na bolji odnos vlasti prema ženama, pa je tako nedavno održan i prvi koncert žene u ovoj državi i planirano je otvaranje prvog bioskopa. Plan “Vizija 2030” koji je prethodno pomenut predstavlja ekonomsku viziju buduće Saudijske Arabije koja mora da se odrekne potpune zavisnosti od nafte. Cilj Muhameda bin Salmana jeste da država diversifikuje poslovanje i na druge sektore, a čak je najavio i privatizaciju naftne kompanije Armako, čija cena bi mogla da iznosi i do 2 biliona (2.000.000.000.000) američkih dolara, iako je realnije da ta cifra iznosi oko 1,2 biliona. I pored ovih ekonomskih i socijalnih reformi, MbS je nastavio sa tretiranjem drugačijeg mišljenja baš onako kako su to radili i njegovi prethodnici. Kao velike greške ovog mladog prestolonaslednika mogu se izdvojiti:
1) Eskalacija krize sa Katrom
U junu 2017. godine Saudijska Arabija, Egipat, UAE, Jordan, Jemen i Bahrein su prekinuli diplomatske odnose sa Katrom zbog navodnog finansiranja terorističkih organizacija. Katar je odbacio ove optužbe navodeći da je učestvovao u borbi protiv ISIS-a zajedno sa Američkom avijacijom. Zahtevi koji su upućeni Katru odnose se pre svega na gašenje najveće medijske kuće ove zemlje Al Džazire, zatvaranje turske vojne baze i zabrana ostanka turskim vojnicima, prekid visokih diplomatskih odnosa sa Iranom, ali i javni iskaz da Katar više neće podržavati ISIS, Muslimansko bratstvo, Hamas i još neke manje poznate organizacije. Katar je ove predloge odmah odbio i kriza se nastavila.
2) Hapšenje 200 prinčeva i ljudi bliskih vladajućoj porodici
Vest da je oko 200 ljudi zarobljeno u luksuznom hotelu Ritz Carlton u Rijadu vrlo brzo je postala viralna i nasmejala milione ljudi širom sveta. Kada se pogleda šira slika, i spomene da je ovim hapšenjem iznuđeno između 100 i 300 milijardi dolara, zatvaranje u hotel sa 5 zvezdica ipak nije urnebesno. Kao moguće opcije za trošenje iznuđenog novca pominjali su se nuklearni rekatori, ali i izgradnja modernog ekonomskog centra.
3) Napad na Jemen
Kao ministar odbrane 2015. godine MbS je naredio napad na postrojenja pobunjenika Huta u Jemenu. Panika Saudijaca da će Iran obezbediti marionetsku vlast u Jemenu naterali su MbS da započne bombardovanje glavnog grada Sane u kojem pobunjenici još uvek nisu osvojili vlast. Na suparničkoj strani su se pored Jemena našli i oružje iz Irana, a prema nekim informacijama čak i vojska Severne Koreje. Saudijskoj Arabiji je tada podršku pružilo još nekoliko zemalja iz okruženja, ali i američka mornarica, i druge velike zapadne sile logističkom podrškom i prodajom oružja. Saudijska Arabija je treća zemlja sa najvećim vojnim budžetom na svetu posle SAD i Kine, sa godišnjim izdacima od oko 57,5 milijardi dolara u proseku prethodnih 15 godina, što čini oko 25% ukupnih troškova državne uprave. Ipak, napad na Jemen je pokazao koliko moćno oružje ne može da nadoknadi vojnu potkovanost. Iako je brdoviti Jemen u 2014. godini uložio 34 puta manje od Saudijske Arabije u vojni budžet, saudijsko naoružanje nije bilo dovoljno za lako slamanje neprijatelja i rat je potrajao. Rezultat napada je više od 50.000 dece koja su umrla od gladi, blizu 80% populacije koji živi na ivici gladi i 2.500.000 ljudi koji su izmešteni, a pojavile su se i zaraze poput kolere. Činjenica da su i pored konstantnih napada pobunjenici ušli u Sanu dovoljno govori o porazu MbS u ovoj borbi. Umesto da se pokaže vojna nadmoć, SA je pokazala upravo sve suprotno tome i izgubila ogroman novac koji se meri milijardama dolara.
I pored toga što su evropski lideri oštro reagovali i zatražili objektivnu i detaljnu istragu, može se reći da je reakcija Donalda Trampa bila mlaka. Dodatno para oči činjenica da je Tramp do skora bio žestoki kritičar režima Kim Džong Una zbog nepoštovanja ljudskih prava i zbog nuklearnog programa. Sudbina mladog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana je krajnje upitna. Činjenica da je u svim svetskim medijima već proglašen glavnim krivcem za ubistvo Kašogija, da je odgovoran za sudbinu miliona stanovnika Jemena i za iznude novca, svakako mu ne idu na ruku. Pozitivna slika koju je izgradio ekonomskim planom i minimalnim socijalnim progresom padaju u vodu i pitanje je da li će na kraju ovaj čovek uopšte vladati Saudijskom Arabijom i ako hoće, koliko će taj mandat biti uspešan. Kašogijeva ideja o demokratizaciji i većoj slobodi arapskih naroda nakon ubistva je dobila još veći značaj i podršku. Pod pritiskom javnosti moguće je da žene dobiju veća ovlašćenja, da mediji postanu manje zavisni od vlasti, ali i da se zabrani svojevoljno kažnjavanje odsecanjem delova tela nedužnih ljudi.
[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]
