Novi pad ili konačna stabilizacija Merkelove?

Novi pad ili konačna stabilizacija Merkelove?

Miljan Mladenović

Sutra se u nemačkoj pokrajini Hesen održavaju izbori na kojima će građani ove pokrajine imati mogućnost da biraju novo rukovodstvo. Godinu dana nakon saveznih izbora na kojima je koalicija CDU i CSU osvojila dovoljno glasova da bude stožer naredne Vlade, pozicija kancelarke Merkel je značajno uzdrmana. Nakon mukotrpnih pregovora oko savezne Vlade prvenstveno sa zelenima i liberalima, a potom i sa socijaldemokratama, Merkelovu su pogodili napadi iz sestrinske CSU, tačnije od lidera Horsta Zehofera. Nakon dve ozbiljnije krize koje je nemačka Vlada prebrodila, delovalo je da će stvari ići na bolje. Rezultati iz Bavarske, gde se birala nova vlast pre dve nedelje, mogu se tumačiti na dva načina. Procentualno najslabiji rezultat CSU od 1950. godine i činjenica da će tek po drugi put od 1966. morati da vladaju u koaliciji sa nekom drugom partijom, može se protumačiti kao potop ove partije koja je simbol Bavarske. Sa druge strane, partija koja na izborima osvoji 37,2% teško da bi bilo gde drugde bila smatrana poraženom. Pritom, ankete koje su bile rađene neposredno pred izbore, uglavnom su predviđale CSU rezultat od 33 do 35 procenta. U svakom slučaju, novu vlast će činiti CSU i vrlo verovatno Slobodni glasači koji su najrealniji partner za saradnju.

Angela Merkel i Folker Bufije, premijer Hesena (DPA)
Angela Merkel i Folker Bufije, premijer Hesena (DPA)

Kada su u pitanju izbori u Hesenu sva pažnja je usmerena na tri pitanja:

1) Da li će se Angela Merkel radovati rezultatima nakon niza loših vesti?

Predviđanja anketa su takva da će partija Angele Merkel, CDU, ponovo biti stožer vladajuće koalicije u Hesenu. Trenutnu vlast u ovoj pokrajini čine CDU i Zeleni i potpuno je očekivano da ista vlast ostane i nakon ovih izbora samo sa znatno jačom pregovaračkom pozicijom Zelenih. Ankete na nivou Hesena poprilično se poklapaju sa onima na saveznom nivou, sa izuzetkom socijaldemokrata i desničarske Alternative za Nemačku. Rezultat koji bi demohrišćani mogli da očekuju se kreće oko 28% što je u rangu trenutnog rejtinga na nivou cele Nemačke. Takav rezultat, sa ojačanim Zelenima, mogao bi da bude sasvim dovoljan Folkeru Bufijeu za novi mandat na čelu ove pokrajine.

2) Da li su ovi izbori prilika da se socijaldemokrate regenerišu?

Niz loših vesti po Angelu Merkel mogao bi se smatrati čak i smešnim u odnosu na ono što se dešava nemačkim socijaldemokratama. Dolaskom Martina Šulca na čelo ove partije pre više od godinu i po dana činilo se da tadašnja kancelarka Angela Merkel broji svoje poslednje dane na toj funkciji. Izbori su pokazali da se Šulcova popularnost izduvala za jako kratak period i stranka je zabeležila najgori rezultat (20,5%) na izborima od kraja Drugog svetskog rata. Naknadna nedoslednost, kada je umesto u obećanu opoziciju, SPD ostao deo vladajuće koalicije, dodatno je uzdrmala ovu partiju. Trenutna liderka ove partije Andrea Nales ima veliki problem da povrati poverenje birača s obzirom na poziciju gde je njena stranka manjinski partner desno-centrističke Vlade i samim tim gubi pravo na napade na tu poziciju, a sa druge strane su Zeleni u istorijskoj ekspanziji i „kradu“ socijaldemokratama glasove u urbanim zonama. Ipak, Hesen je pokrajina u kojima rejting SPD odudara od rejtinga na nivou cele Nemačke. Rezultat od oko 21% koliko im anketari predviđaju, mogao bi da bude prvi korak u regenerisanju ove velike i posrnule partije. Ostanak u opoziciji na nivou pokrajine za ovu partiju mogao bi da bude izuzetno povoljan, jer bi to značilo da bi ostali jedina umerena stranka u opoziciji, uz znatno slabije liberale koji još ne mogu da se oporave od rezultata koje su u ovoj pokrajini zabeležili 2013. godine kada su sa preko 16% pali na ivicu cenzusa na tačno 5%. Sudbina nemačkih socijaldemokrata koji su decenijama bili jedna od dve najjače partije u državi je u ovom trenutku krajnje upitna i pad na četvrto mesto po rejtingu na saveznom nivou može u potpunosti da promeni političku bipolarnost koja u Nemačkoj postoji dugi niz godina.

Tarek Al Vazir, lider Zelenih u Hesenu (EPA)
Tarek Al Vazir, lider Zelenih u Hesenu (EPA)

3) Da li će se „evropski zeleni talas“ nastaviti?

Rezultat zelenih partija bio je glavna vest svih političkih krugova nakon tri fantastična rezultata koje su zabeležile partije ove orijentacije u nedelju 14.10.2018. U Bavarskoj su značajno ojačali sa 8,6 na 17,5%, u Luksemburgu su sa 10 porasli na 15%, a na lokalnim izborima u Belgiji su takođe zabeležili rast na teritoriji cele Belgije. Nakon slabih rezultata zelenih partija prošle godine, gde su pali ispod cenzusa u Austriji sa 3,8% i osvojili nepunih 9% u Nemačkoj, delovalo je da je ta ideologija u krizi pored rasta podrške desničarskim opcijama. Danas bi austrijski Zeleni prema mišljenjima anketara zasigurno prešli cenzus, posebno pogurani sjajnim rezultatima širom Evrope, dok su Zeleni u Nemačkoj porasli do 20% na saveznom nivou, što je istorijski maksimum ove partije, i na taj način ostavili iza sebe SPD i AfD od koje su čak uzeli i primat najbrže rastuće partije. Izbori u Hesenu biće prilika za Zelene da ponove rezultat iz Bavarske i da dodatno ojačaju poziciju zelenih partija pred izbore za Evropski parlament koji se održavaju krajem maja naredne godine.

Kada je Nemačka u pitanju, ukoliko ne bude novih kriza i potencijalnih vanrednih izbora, naredni izbori su zakazani za kraj maja kada će se birati poslanici za Evropski parlament, novo rukovodstvo Bremena, ali i lokalne vlasti u mnogim pokrajinama. Bremen je oduvek važio za uporište socijaldemokrata, koje su čak i 2017. na saveznim izborima uspele da odnesu pobedu u ovoj državi i pored istorijskog minimuma na nivou cele Nemačke, i treba videti u kojoj meri će se nalet Zelenih preslikati na ove izbore. Naredni pokrajinski izbori se održavaju tek u septembru i oktobru i to u Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji. Te tri pokrajine su ujedno i jedine tri pokrajine u kojima Alternativa za Nemačku ima podršku od preko 20% birača i biće interesantno videti da li će uspeti da održe i poprave taj rezultat ili će doći do pada podrške.

Piše: Miljan Mladenović

Komentar