Dolazak Borisa Džonsona na čelo Konzervativne partije i na mesto premijera UK pre nešto više od mesec dana inicirao je ozbiljnije sukobe, ali i ubrzao ujedinjenja na političkoj sceni ove zemlje. Osim što je kratkoročno regenerisao svoju biračku bazu i vratio partiju na sam vrh po podršci, Džonson je otoplio odnose sa Bregzit strankom Najdžela Faraža. Sa druge strane, tvrd stav Džonsona o napuštanju EU 31. oktobra „sa dogovorom ili bez njega“, naterao je ostale opozicione parlamentarne partije na saradnju. Dešavanja poslednjih dana nailaze na izričito suprotne stavove ove dve grupacije, a vremena za bilo kakav dogovor i konsenzus je sve manje.
Naime, strategija vlade Borisa Džonsona predviđa izlazak iz EU 31. oktobra ove godine. Bivša premijerka Tereza Mej napravila je dogovor sa EU, koji je naknadno više puta odbijen u parlamentu UK i zbog koga je premijerka na kraju i podnela ostavku. Unija nije želela da revidira tačku prvobitnog sporazuma koja se odnosi na „backstop“, tj. na granicu sa Irskom. Džonson je tokom mandata svoje prethodnice, ali i tokom kampanje za njenog naslednika, više puta sebe predstavljao kao osobu koja će uspeti da omekša stav EU. Konstantno je ponavljao da će biti promene „backstop“ dogovora ili će uslediti no-deal. U neku ruku, to je poboljšalo diplomatsku poziciju UK u pregovorima, ali je sa druge strane naišlo na ogroman strah velikog broja Britanaca i Iraca.
Suspenzija parlamenta
Poslednja u nizu kontroverznih odluka Borisa Džonsona jeste „suspenzija“ parlamenta. Suspenzija podrazumeva prinudno pauziranje rada parlamenta u trajanju od pet nedelja sve do 14. oktobra. Sam predlog prekida rada parlamenta nije nesvakidašnji, jer se takvi procesi često dešavaju u UK. Ipak, razlog zbog kojeg je Džonson tražio suspenziju jeste nešto što za javnost predstavlja veliki problem. Naime, trenutna većina koja podržava vladu popularnog BoDžo-a dostigla je minimum od samo jednog poslanika više u odnosu na opoziciju. Dopunski izbori koji se održavaju u izbornim jedinicama kojima nedostaje predstavnik u parlamentu, doneli su velike dobitke ujedinjenoj pro-EU opoziciji. Liberalne demokrate, Nezavisni poslanici za promene i ostale pro-EU partije u dogovoru izlaze sa samo jednim kandidatom na dopunske izbore i na taj način najčešće odnose pobedu.
Osim toga, raste i broj konzervativaca koji ne podržavaju Džonsona i glasali bi za novo odlaganje Bregzita kako bi se sprečio no-deal izlazak. Kako bi sprečio mogućnost izglasavanja nepoverenja ili usvajanje zakona o obavezi odlaganja Bregzita, Džonson se opredelio za suspenziju parlamenta. Na taj način, Džonson je legalno urušio značaj najpoznatije institucije u kolevci moderne demokratije i potvrdio krizu anglo-američke političke demokratije. Da bi ovakav razvoj događaja bio moguć, bilo je potrebno odobrenje kraljice Elizabete II. Kako je poznat stav kraljevske porodice da se ne meša u pitanja ovog tipa, kraljica je odobrila zahtev.
Poslednja linija odbrane opozicije od ovakve odluke jeste sud. Sudovi u Škotskoj i Severnoj Irskoj su dobili žalbe na ovu odluku vlade i kraljice. Sud u SI je već obavio saslušanje i trebalo bi očekivati odluku u narednoj nedelji, mada je moguće da ona bude donesena i kasnije. Sudija u Škotskoj je odbio da donese presudu bez saslušanja, pa će tako obe strane u utorak argumentovati svoje pozicije. Protiv suspenzije je i bivši premijer Džon Mejdžor, koji će biti i saslušan. Očekivano je da odluka bude doneta sutradan, i ukoliko se donese odluka da je suspenzija ilegalna, vlada ima pravo žalbe, ali će odluka biti na snazi do donošenja konačne odluke. U slučaju da sud da svoje mišljenje da je potez vlade ilegalan, to bi moglo da preraste i u mnogo veći problem za kraljevsku porodicu.
[click_to_tweet tweet=“Džonson je legalno urušio značaj najpoznatije institucije u kolevci moderne demokratije i potvrdio krizu anglo-američke političke demokratije. | “ quote=“Džonson je legalno urušio značaj najpoznatije institucije u kolevci moderne demokratije i potvrdio krizu anglo-američke političke demokratije.“]
Potencijalni ishodi krize
Iako se sve čini da do nje ne dođe, suspenzija i dalje predstavlja najrealniju mogućnost. U tom slučaju poslanici opozicije će imati težak zadatak da u narednoj nedelji neutrališu opasnost od no-deal Bregzita. Prethodnih nedelja, više puta su se sastajali predstavnici svih relevantnih opcija koje se protive trenutnoj vladajućoj većini. Na te sastanke su bili pozivani i pojedini poslanici Konzervativne stranke koji su otvoreni protivnici no-deal izlaska, ali se oni nisu pojavljivali do sada. Naime, postoje dva načina da se spreči no-deal Bregzit 31. oktobra.
Prvi predviđa usvajanje zakona u parlamentu kojim bi se Džonson obavezao da zatraži odlaganje Bregzita. Oko ovoga postoji konsenzus svih relevantnih anti-no-deal snaga unutar parlamenta. Iako je vlada ta koja određuje koje su teme o kojima se raspravlja u parlamentu, dobra stvar za opoziciju je i to što je spiker Džon Berkou otvoreno protiv suspenzije i uradiće sve što je u njegovoj moći da se taj scenario izbegne. Jedan od mogućih načina je pozivanje „SO24“, prema kojem poslanici mogu da zatraže debatu na određenu temu koja presudno utiče na zemlju. I pored toga što ovaj način ne može u mnogome da poremeti vlast, postoji mogućnost da uz debatu spiker dozvoli i podnošenje amandmana. Na taj način vrlo je izvesno da bi opozicija izvojevala pobedu i odložila Bregzit.
Drugi način je glasanje o nepoverenju na kojem bi Džonson izgubio poverenje po svim trenutnim istraživanjima. Međutim, problem kod drugog načina nastaje u nastavku procesa. Nakon glasanja o nepoverenju počinje period od dve nedelje tokom kojeg bilo koji poslanik (uključujući i Džonsona, ponovo) može da obavesti nadležne da je prikupio većinu o čemu bi se glasalo. Ukoliko bude izglasan, pravi se nova vlada nacionalnog jedinstva. U suprotnom, nakon isteka dve nedelje, raspisuju se izbori koji bi se održali verovatno oko 25. oktobra, što je već izuzetno kasno za Bregzit. Postoje mogućnosti da se taj proces ubrza, ali i da se oduži raznim birokratskim sredstvima. Hipotetički, problem kod opozicije nastaje oko potencijalnog novog kandidata za premijera.
Ko bi mogao da bude privremeni premijer?
Lider tradicionalnih laburista Džeremi Korbin traži da on bude premijer vlade nacionalnog jedinstva koji bi odložio Bregzit, a potom raspisao vanredne izbore i novi referendum. Toj ideji protivi se Liberalno demokratska partija sa Džo Svinson na čelu. Ona smatra da Korbin ne uživa dovoljnu podršku naroda i da bi takav potez samo dodatno pogurao Konzervativce na narednim izborima. Ona predlaže Kena Klarka, konzervativnog poslanika koji je od 1970. godine u kontinuitetu član parlamenta. On se protivi no-deal Bregzitu i podržava glasanje o nepoverenju, a o Borisu Džonsonu je više puta imao mnogo toga da kaže. Čuvena je bila i izjava iz 2016. godine kada se zahvalio Majklu Gouvu što „nas je sve spasio od Borisa“ (Boris se povukao iz trke za predsednika partije).
Sam Ken Klark nije odbacio mogućnost ni da bude kandidat, niti da podrži Korbina, a istraživanja koja su odrađena na tu temu pokazuju da je Klark rezultatski neuporedivo bolje rešenje od Korbina. Ipak, malo je verovatno da će se na kraju i kandidovati. Veruje se da bi liberali, u slučaju da zakon o odlaganju Bregzita ne bude sprovodiv u delo, glasali za Korbina kao privremeno rešenje.
„Backstop“
Tačka spoticanja oko koje ne može da se postigne dogovor je, sada već čuveni, „backstop“. Uprošćeno, EU ne želi „tvrdu“ fizičku granicu između Irske i Severne Irske zbog svih sukoba koji su se u prošlosti dešavali na ovoj relaciji. Poznat je primer Good Friday Agreement-a iz 1998. godine kojim je u mnogome rešeno pitanje statusa Severne Irske. U ovom trenutku verovatno ne postoji osoba na svetu koja može da predvidi šta će se dogoditi sa „backstopom“ u slučaju no-deal Bregzita. Postoji ideja da se granica prebaci na morsku granicu između Velike Britanije i Irske, kao i ona manje popularna prema kojoj bi granica bila između VB/Irske i kopnene Evrope. Ovu drugu ideju konstantno odbacuje irska vlada, ali situacija je takva da su promene konstante.
Protesti
Juče su se širom zemlje održali protesti sa zahtevom da se povuče predlog o suspenziji parlamenta. Informacije govore da je na ulicama bilo više desetina hiljada ljudi. Na društvenim mrežama je viralan postao snimak poslanika Aleksa Čalka koji odgovara protivnicima suspenzije na pitanja.
Interesantne činjenice
Dok se razglaba o suspenziji parlamenta, visoki zvaničnik Majkl Gouv je najavio novih 100 miliona funti za marketinšku kampanju no-deal Bregzita. Kampanja sa radnim imenom „Spremite se“ biće orijentisana na sve kanale komunikacije kako bi što bolje pripremila sve društvene slojeve za realni ishod.
Istraživanja
Poznate britanske agencije za istraživanje javnog mnjenja imaju pune ruke posla ovih dana. Prema agenciji YouGov, tek 20% građana misli da bi najbolji premijer bio Korbin, dok duplo veći procenat to misli za Džonsona. Ostatak nije siguran. Ova informacija se podudara sa izjavom liderke liberala koja se ne slaže sa idejom da Korbin bude premijer prelazne vlade.
Kada bi se izbori održavali danas, konzervativci bi osvojili oko 33%, laburisti bi bili na 22%, nešto manje bi osvojili liberali, a Bregzit partija je u ozbiljnom opadanju i trenutno su na oko 12%.
Kada se meri broj onih koji misle da će 31. oktobra nastupiti no-deal Bregzit, ova brojka konstantno raste, ali i dalje tanka većina smatra da se to neće dogoditi.
Gotovo svi kandidati u kampanji za naslednika Tereze Mej govorili su da su sposobni da izbore novi dogovor sa EU, koja je konstantno odbacivala takvu mogućnost. Kada se meri broj onih koji smatraju da Boris Džonson može da izdejstvuje bolji dogovor, samo 19% misli da je to moguće, dok čak 67% ispitanika smatra da se to neće dogoditi. Još više zabrinjava činjenica da čak i glasači konzervativaca smatraju da su manje šanse da se izbori bolji dogovor. Zabrinjava i podatak da 55% stanovništva nema ni malo poverenja u Džonsonove odluke vezane za Bregzit. Kada je u pitanju suspenzija parlamenta, čak 47% građana je ne podržava, dok je svega 27% „za“. Dodatni problem predstavlja i ogroman broj onih koji su protiv među leave i konzervativnim glasačima.
Kako bi se objasnila situacija u kojoj čovek koji ni za šta nema podršku većine stanovništva vlada suvereno – treba se pozabaviti brojkama Džeremija Korbina. Na pitanje „ko bi bio bolji premijer – Korbin ili Džonson“, čak 89%, odnosno 78% glasača Konzervativne, tj. Bregzit partije bira Džonsona. Sa druge strane. 68% laburista je za Korbina, a liberalima su ponuđeni kandidati gotovo izjednačeni (Džonson 12%, Korbin 18%). Ova razlika postaje još očiglednija kada se postavi pitanje „da li podržavate Džonsonov ili Korbinov pristup o Bregzitu?“.
Za kraj izdvajam istraživanje po kojem bi 48% cele populacije radije izašlo bez dogovora iz EU, ali da Korbin ne postane premijer. Sa druge strane, samo 35% bi radije videlo Korbina na mestu premijera, ali sa novim EU referendumom.
Zaključak
Kada se svemu prethodno nabrojanom doda i istraživanje prema kojem opada broj onih koji misle da je Tereza Mej najodgovornija za Bregzit, a rapidno raste broj onih koji misle da je to Boris Džonson posle svega mesec dana njegove vladavine, postavlja se pitanje kako će izgledati britanska politička scena kroz dva meseca. Ono što je trenutno sigurno, to je da će naredna nedelja u parlamentu biti više nego interesantna i doneće nam mnogo informacija koje bi mogle da daju sliku o tome da li će i kako UK napustiti EU 31. oktobra.
[contact-form-7 id=“1383″ title=“Pretplata“]
