Ostalo je tačno nedelju dana do dana kada bi Ujedinjeno Kraljevstvo zvanično trebalo da napusti Evropsku uniju. Neverovatna dešavanja koja su se ovoj državi dogodila u samo dve godine, od trenutka kada je pokrenut član 50 kojim UK traži da napusti zajednicu, govore da će datum izlaska iz EU, ipak, biti pomeren. Iako je ceo proces Bregzita od početka izgledao vrlo haotično, bilo je naznaka da bi pred kraj kockice mogle da se slože. Poslanici su dva puta odbili predlog koji je premijerka Tereza Mej napravila sa evropskim zvaničnicima. Osim toga, poslanici su izglasali i to da žele da se „no-deal“ Bregzit izbegne, iako to ne zavisi samo od njih. Da bi se „no-deal“ izbegao, potrebno je imati „deal“ ili odustati od Bregzita. Čini se da trenutno ni jedna od tih opcija nema većinu.
U skorijem periodu je češće počeo da se spominje i drugi referendum, a pro-EU glasači su dobili i novu političku opciju. Nezavisni, sastavljeni od bivših laburista i konzervativaca, napravili su politički bum na „dosadnoj“ duopolnoj britanskoj sceni. Ipak, nakon početkog zamaha, čini se da ipak nisu uspeli da mobilišu ozbiljnije biračko telo koje bi se dugoročno opredelilo za Nezavisne. Za subotu je najavljen veliki pro-EU marš u Londonu, a peticiju za ostanak u EU je potpisalo preko 2 miliona građana za nepuna 24 sata. Ukoliko ni te činjenice ne poguraju Nezavisne ka vodećim konzervativcima i laburistima, pitanje je da li će bilo šta.
Kakva je trenutna situacija?
Zaključak prethodne nedelje bio je zahtev premijerki da zatraži od EU produžetak roka za napuštanje. Plan je bio da se rok pomeri za 30. jun kako bi UK izbegla glasanje za Evropski parlament, međutim on je pao u vodu odlukom predsedavajućeg donjeg parlamenta. Da bi rok bio 30. jun, bilo je potrebno da poslanici po treći put glasaju, i ovog puta izglasaju sporazum Mej-Junker. Ipak, predsedavajući Džon Berkou je odbio ideju da se po treći put glasa o praktično istom predlogu. Premijerka je potom, ipak, uputila molbu liderima EU da na samitu izglasaju odlaganje Bregzita samo do 30. juna. I taj predlog je čak odbijen u tom obliku. EU je dala mogućnost UK da napusti zajednicu do 22. maja u slučaju da trenutni predlog sporazuma bude usvojen u britanskom parlamentu u najskorijem periodu.
[click_to_tweet tweet=“Rasplet Bregzita je naizgled blizu, a zapravo je miljama udaljen. Koje su preostale opcije za Bregzit? |“ quote=“Rasplet Bregzita je naizgled blizu, a zapravo je miljama udaljen.“]
U suprotnom, ponuda je da UK do 12. aprila odluči da li će napustiti EU bez dogovora ili će zatražiti duže odlaganje. Koje su sve opcije na stolu? Šta će na kraju biti sa Bregzitom? U igri je još uvek nekoliko opcija koje će u nastavku teksta biti detaljnije opisane.
1) UK odbija predlog koji je EU dala
U slučaju da Ujedinjeno Kraljevstvo odbije predlog koji je Evropska unija dala, 29. marta ćemo imati „tvrdi Bregzit“ bez dogovora. Ovo predstavlja izuzetnu opasnost po privrede obe strane, pogotovu nakon naznaka da do „no-deal“ situacije neće doći. U tom slučaju, dve strane bi morale ispočetka da grade svoje odnose i da potpisuju ugovore o saradnji. Britanija bi zasigurno povećala diplomatsko prisustvo širom sveta, a vrlo je verovatno da bi svoje bezbednosne ciljeve približili SAD. EU bi „izgubila“ oko 40 milijardi evra koliko bi joj sledovalo u slučaju izlaska sa sporazumom. Ipak, EU bi se oslobodila jednog od najtežih pitanja sa kojim se suočila u prethodnoj deceniji.
2) UK prihvata predlog EU i izglasava predlog sporazuma
Ovaj razvoj događaja trenutno deluje najizglednije. Pojedini „pobunjenici“ u redovima vladajuće koalicije koji su do sada glasali protiv predloga sporazuma, najavili su potencijalnu promenu mišljenja. Grupa „tvrdih bregzitovaca“, koji su do sada glasali protiv, ne želi da se Bregzit dodatno odlaže i to bi moglo da ih natera da podrže predlog koji je na stolu. U tom slučaju, UK bi do 22. maja imala vremena da obavi sve pravne procedure i da konačno napusti EU. Dodatne komplikacije oko glasanja za EP bi bile izbegnute, a situacija bi se, koliko je moguće, stabilizovala. Posledice ovakvog napuštanja bile bi neuporedivo manje od onih u slučaju „no-deal“ Bregzita. Pravno bi bile rešena mnoga pitanja, dve strane ne bi u potpunosti izgubile sve diplomatske odnose, a bile bi sprečene i trgovinske barijere.
3) UK prihvata predlog EU i odbija sporazum po treći put
Ukoliko dođe do ovakvog razvoja događaja, izvesno je da bi bio zatraženo duže odlaganje Bregzita. „No-deal“ bi ostao mogućnost, ali s obzirom na to da je odbijen u parlamentu, verovatno bi se izbeglo dalje razmatranje. I u jednom, i u drugom slučaju, očekivano bi bilo da UK dobije novu osobu na mestu premijera. Trenutna premijerka Tereza Mej je izgubila previše političke snage kroz dosadašnji proces Bregzita i vrlo je upitno koliko bi bilo realno da nastavi da vodi zemlju i nakon dužeg odlaganja ili izlaska bez dogovora. Ako se zatraži duže odlaganje, svakako da na stolu ostaje i opcija drugog referenduma koja ima sve snažniju podršku među građanima. Gotovo sva istraživanja pokazuju da bi opcija ostanka u ovim okolnostima pobedila sve druge opcije sa razlikom od 15-ak procenata.
3a) „No-deal“ Bregzit posle 12. aprila
Čak iako britanci prihvate predlog koji im je EU dala, „no-deal“ ostaje jedna od mogućnosti. Ako do 12. aprila bude nastavljena pogubna i nejasna politika podgrejana dodatnom stranačkom borbom, „no-deal“ je realan.
3b) Duže odlaganje Bregzita
Ako se smogne političke snage i volje da se Bregzit odloži na duže staze, biće dovoljno vremena da se donesu prave političke odluke. Prva od njih verovatno bi bila smena na čelu vlade ili novi parlamentarni izbori. U svakom slučaju, izgledno je da bi novi premijer ponovo bio neko iz redova konzervativaca. Tome u prilog govore sva istraživanja, a i izborni sistem koji im ide na ruku. Ipak, postoji mogućnost i da Tereza Mej izgura Bregzit do kraja. Svakako, dalje postoje tri mogućnosti:
3ba) „No-deal“ Bregzit i posle odlaganja roka za izlazak
Ova opcija ostaje uvek krajnja nužda, pa čak i u ovom razvoju događaja. Iako je malo verovatno, dosadašnje iskustvo vezano za Bregzit govori da je sve moguće.
3bb) Izlazak uz trenutni predlog dogovora
Sa Terezom Mej ili bez nje, trenutni dogovor ostaje mogućnost u svakom trenutku. Bilo to sada, za mesec ili za godinu dana, sporazum će biti aktuelan.
3bc) Izlazak uz novi predlog dogovora
Iako je ovaj razvoj situacije izrazito malo verovatan, postoji mogućnost. Lideri EU su više puta naglasili da dalje promene sporazuma neće biti, mada su to govorili i pre poslednjeg „ustupka“ premijerki. Iako taj ustupak nije bio nužno vezan za predlog sporazuma, sadržao je propratne dokumente koji su pedesetak poslanika naterali da promene mišljenje i glasaju za predlog na drugom glasanju.
3bd) Novi referendum
Rastuća podrška u narodu i među poslanicima svakako ovu ideju svrstava među realne ishode agonije. Da bi do drugog referenduma došlo, potrebno je da Tereza Mej ode, jer je više puta odbijala sličnu ideju. Ipak, ni druga strana oličena u laburistima ne deluje preterano ozbiljno u nameri da pruži drugu šansu narodu. Pritisak javnosti mogao bi da ima uticaja, pa se zato sve češće priča i o odlasku Džeremija Korbina sa čela laburista. Takav ishod mogao bi da dovede rasta podrške ovoj opozicionoj partiji i do eventualnog drugog referenduma u slučaju njihove izborne pobede. Mnogo tu ima „ali“, mada sve to deluje realno da se dogodi. Problem su i trenutno tri opcije na stolu, od kojih dve dolaze iz istog koša – izlazak sa i bez dogovora, pa bi bilo očekivano da ostanak dobije većinu. Ipak, postoje načini da se i ovaj problem prevaziđe putem preferencijalnog ili dvokružnog glasanja.
Kakva god da bude odluka naroda na referendumu, bila bi poštovana. Vremena bi bilo premalo da dođe do dodatnih komplikacija. Moje lično uverenje je da bi ostanak u EU bio odluka naroda na ponovljenom referendumu. Ipak, da bi do toga došlo, mora još mnogo šansi za izlazak da bude propušteno. Rasplet Bregzita je naizgled blizu, a zapravo je miljama udaljen. Za kraj bih dodao da je način numerisanja relevantnih preostalih opcija bio u skladu sa kompleksnošću teme teksta.
